#srbi u berlinu

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 007

27- oktobar  - nedelja   - moje prvo slobodno popodne

Sinoć kad sam legla, sama od sebe mi se upalila sijalica, da sam ja zapravo  kuvala  užasni jutarnji čaj  od kako sam došla jer joj nisam stavljala zaslađivač, a ona pije  termos čaja sa pet tabletica.  Nije ništa  rekla  - sem da joj je čaj horibl  tj užasan. 

Danas  sam prvo stavila zaslađivač  u termos  i  posle ništa ne pitam babu ...  a ni ona ništa ne komentariše, što znači daje dobro ... 

Vreme je danas izuzetno tmurno, vraćen je sat, spava mi se ceo dan. Od ujutru pa do ručka mi brzo  prođe vreme. Baba je panično primetila  nešto u hodniku pa me zvala da mi pokaže: -Das ist    hmbljclaafufen -  Ustvari neke mrve i sitni tipoljci na  itisonu koji su zahtevali  promptno  usisavanje.

Na plafonu u  spomen sobi  gmizalo je nekoliko  crvića moljaca, koji su   prilično veliki što će reći da se dobro hrane. Ostala sam pri uverenju da je bolje da joj ne kažem ništa o tome, jer ko zna koliko bi posao za mene  to značilo ako se otkrije kolonija moljaca u njenom garderoberu.

U grosse šlaf cimer - velikoj spavaćoj spomen sobi  zapravo nema  nikakvog spomenika sem  bračnog kreveta u kome niko ne spava, ali se on uredno namešta  posebno presavijenim  jorganima  i jastucima oblikovanim na  veoma specijalan način, da bi potencijalnog spavača bilo strah da legne tamo. A ko zna dal je iko ikad spavao tamo ?

Posle sam  krenula sa pripremama za ručak. Ručak sam pravila od sveže boranije, zelene, dugačke  i  pilećeg mesa  prokuvanog samo u vodi. Boranija se servira s nekim prelivom, a meso klot ..  onako "divnog" mirisa  kuvane piletine, 2 karabataka od kojih je jedan bio za mene. Gornji sloj mesa je i nekako jestiv, ali  vidim baba u slast  čereči i glođe to  parče do zadnje mrve kao nešto najukusnije na svetu.

Kuvana pileća koža, jedno ljigavo, ljigavo bljaaaakkkkk .. Ja to, ni pored najbolje volje nisam mogla da pojedem  pa sam nekako prošvercovala svoj tanjir sa ostacima do kante za bio otpad.

Baba  reče:  -Guten  šmek!-   što znači da  joj se svideo ručak

"Ma fes baba, mi ovo jedemo kad je ratno stanje ...."  Još se stresam ...

Inače oni  toliko nešto  šparaju, i na kraju  im ne vrede sve ove njihove pare jer ih ne troše.  Super  sređena kuća  koju stalno nešto briskaraš, čistiš i onda jedeš kuvanu piletinu.    

"Jao,   kolko mi se spava...  Zaspala bi istog momenta   ..ali moram da čekam da se i babi prispava da bi joj pomogla da stavi neku masku za inhalaciju.  To je u stvari inhalator, podrška za disanje, na vodenu paru pod pritiskom. Maska se stavlja na nos a pričvršćuje kaiševima preko glave. Protok vazduha je bučan i preterano jak za obično disanje. Kako se baba uspava prikopčana na to, nije mi bilo jasno.

Sad je boli rame, možda će da legne ranije. A tek je pola devet.

Posle tog ručka trebalo je da čekam Nemicu Sabinu da mi pokaže kako se uključuje mašina za veš  umesto da  mi je slobodan dan  i ja prilegla... I  taman sam zadremala   zove me baba na kućni telefon:

- Sabina će da kasni, a ti možeš da ideš negde ako želiš - pa mi je nabrajala gde sve mogu da idem, što se meni fućkalo. Vreme grozno, vlažno, hladno, tmurno. Mogu da izađem da protegnem noge, ali da  idem u obilazak znamenitosti, ne pada mi na pamet.  Ponovo  se presvučem i nevoljno izađem napolje, umesto da sam lepo llegla da dremam ko čovek.

Posle kratkog obilaska sela u kome  smo živele bila sam oduševljena dvorištima i nemačkim kućama, ali  sam  skratila planiranu šetnju  jer mi je zaista bilo hladno.  Uspela nekako da  operem kosu  onim tušem na izdisaju  i  opet, samo što  ugasih fen, zove me baba:  – Došla  Sabina  s kerom. Sabina samo  nešto ukće i buhće  na univerzalnom jeziku uzdaha umornih ljudi   i  ja odem na sprat da sedim s njima  dok one šprehuju  a ja ne razumem ni reč.

Što li sedim da me pita čovek  a slobodan mi je dan.

Odem u kujnu da jedem nešto i ptam Nemicu  jel hoće da silazi  u suturen povodom mašine za veš, a ona me gleda ko da sam luda i beči oči  u smislu – ćuti bre sad , kakva mašina idem kući umorna sam. -

I kaže  mi da će  to biti za koji dan. Tako da ćemo hram zvani vešeraj,  osveštati  u utorak  a ne danas kako je planirano.

Sad mi duša spava iako je pola deset, pola jedanaest po jebenom starom,  a moj radni dan još nije gotov.

Ovde sam već šest dana, vreme brzo prolazi. Prva nedelja mi je sutra gotova  - što znači prvih 300  eura  za koje bi u Serbiji   morala  da rintam mesec dana.

I konačno me u pola dvanaest, zvala da joj stavim masku, sad je  pola jedan po starom!

"Red devil" - tako me zove  " Crveni đavo" - Trebalo mi nekolko dana da ukapiram da je to zbog kose , jer više nemam crvenu majcu na sebi. A možda joj se od šnapsa pričinjavalo, nisam se udubljvala.

Jebo ti red devil mamicu švapsku,  spava mi se breee ...

Pokušavala je da  navije telefon da joj zvoni za sutra  i ne čuje me kad joj kažem  ja ću da navijem  alarm samo legni  da ti  turim to na glavu. 

Pri sebi drži oba kućna telefona, jedan na  kućištu a drugom je kućište u dnevnoj sobi i svako veče ih navije da zvone u pola devet ujutru, iako nema ama baš nikakva posla u to vreme da bi ustala i nikad nije ni ustala u pola devet.  Svrha navijanja mi je ostala do kraja nerazjašnjena.

Uz put mi je objasnila kako ređa gaće u šupladen i kako ih pomera  prema ivici kad potroši gomilicu, bele na bele,  bež na bež ! - Da, to je bitno. - kažem, tek da nešto kažem. "Ma da, to je od krucijalne važnosti !!!"

- Idi proveri dal su zaključana kola-

Danas mi kaže da sam ostavila nezaključana ulazna vrata. Pa kad ne znam kako se zaključavaju. Od spolja ne može  da se uđe bez ključa – i kako sam ih to ostavila nemam pojma. A možda baba izmišlja. Spavalo mi se previše da  bi razmišljala o tome, sada.  I dok sam proverila da li su zaključana sva vrata, unutra i napolju,  rasanila sam se. Njoj je lako, ona ima šnaps za nok down, a ja samo vodu za noć, ako mi budu suva usta ili ožednim.  Jeben je to život. Ali ja stvarno ne znam ni šta bi bilo kad bi mi Srbi  kod kuće zarađivali tolke pare, sutra ću o tome da mislim.

Petkovica kod nas beše ,a ovde Heluvim, Noć veštica  u toku, tikve i zombiji. Šta li se time slavi, nemam pojma a ni ne zanima me baš puno.

[zoranphoto]

OPET ON BURGIJA PROTIV HRVATSKE! ‘Ugledni’ njemački novinar vidi ustaše čak i po Berlinu, Hrvat u nevjerici: ‘Zaboga, pa kod mene rade Srbi i Bosanci’

Ako itko od stranih novinara ima poseban fokus na Hrvatsku i hrvatske teme, onda je to definitivno Mihael Martens, dopisnik uglednog njemačkog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung za Balkan. Tako se ovaj njemački novinar svojevremeno doticao i dr. Franja Tuđmana, dok mu je sam Thompson žestoko zamjerio objavu intervjua kakav, kako je navodio, nije autorizirao. Zanimanje Martensa za ove prostore rezultiralo je i knjigom koja je doživjela i hrvatski prijevod u izdanju Naklade Ljevak pod nazivom “San zvan Jugoslavija: Razgovori o Ivi Andriću”, svojevrsnu dopunu njegove monografije o Ivi Andriću “Vatra u vatri”. Najnovija Martensova tema opet je, pogađate, Hrvatska. Naime, u tekstu objavljenom u najnovijem izdanju Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung njemački novinar piše kako je jedne večeri u Berlinu tražio restoran da nešto prezalogaji. Pronašao je jedan koji mu je bio zanimljiv: “Hrvatski specijaliteti. Roštilj na drveni ugljen”. Međutim, iako je tražio okrepu, pažnju mu je ukralo nešto sasvim drugo. Naime, pronašao je svoju sljedeću novinarsku temu u natpisu restorana, na kojem se između riječi “Hrvatski specijaliteti” nalazi hrvatska šahovnica – i to s prvim bijelim poljem u lijevom kutu, piše Deutsche Welle.

‘Raspored boja na šahovnici nije samo raspored boja na šahovnici’

Martens naglašava kako to većini Nijemaca ništa ne znači, već oni samo prepoznaju šahovnicu kao zaštitni znak Hrvatske koji su već odavno promovirali uspješni hrvatski nogometaši. No za one koji poznaju problematiku kompliciranosti hrvatske heraldike, to nipošto nije bezazlena promjena u odnosu na službeni grb Hrvatske, gdje šahovnica počinje s crvenim poljem u gornjem lijevom kutu, piše ovaj medij. “Raspored boja na šahovnici nije samo raspored boja na šahovnici. Barem ne u hrvatskom slučaju. Prije je to pitanje ideologije”, naglašava Martens. On objašnjava da je porijeklo šahovnice doduše nejasno, ali sa sigurnošću seže do Srednjeg vijeka. Postoje različiti primjeri, u nekim slučajevima – kao primjerice na krovu Markove crkve u Zagrebu – šahovnica počinje bijelim poljem, u većini drugih crvenim. Raspored boja nije bio kodificiran stoljećima, tako da nije postojao njegov službeni oblik. Obvezujući poredak prvi put je uspostavljen u travnju 1941. godine – od strane hrvatskih ustaša, fašističke skupine koja je tek uz pomoć Adolfa Hitlera došla na vlast i uspostavila strahovladu u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj do 1945. godine na temelju nacionalsocijalističkog modela”, piše Martens, prenosi DW.     Kasnije, za vrijeme socijalističke Jugoslavije, šahovnica je bila korištena u grbu Hrvatske, ali s prvim crvenim poljem. To je preuzeto i u samostalnoj Hrvatskoj: “Tuđman je u prosincu 1990. dao odrediti hrvatski povijesni grb u obliku šahovnice, na način da je ‘prvi kvadratić u gornjem lijevom kutu štita crvene boje’, kako stoji u zakonu. U ovom slučaju Franjo Tuđman se jasno distancirao od ustaškog režima”, naglasio je Martens. In Berlin gibt es ein kroatisches Restaurant, das mit einem weißrotweißen Schachbrettmuster für sich wirbt. Kennt man von Kroatiens Fußballauswahl. Es ist ein einprägsames Markenzeichen, so wie Bayerns weißblaue Raute. pic.twitter.com/YKDQ5hlrir — Michael Martens (@Andric1961) March 11, 2023  

Vlasnik restorana: ‘To, zaboga, nema veze s ustaštvom’

Međutim, Martens je telefonski razgovarao i s Petrom Vujčićem, vlasnikom restorana, koji je naglasio kako za njega rade i Bosanci i Srbi, tako da o nacionalizmu ne može biti govora. Inače, on ima svoj restoran od 1981. “To, zaboga, nema veze s ustaštvom!”, kaže za svoj grb te dodaje: “Ustaše su postojale u Drugom svjetskom ratu, i to je to.” Međutim, Martens se pita je li to tako baš jednostavno te odmah odgovara na vlastito pitanje: “Uz ovaj argument bi se opet mogle koristiti i svastike. Uostalom, već su se nalazile na vazama iz minojskih vremena, a nacisti više nisu na vlasti”, poentirao je.

‘Protokol za Tuđmanov posjet bio je ‘samo malo iznad nivoa uvrede”

No, pisao je Martens i prije o pokojnom hrvatskom predsjedniku, štoviše, objavio je preslike službenih njemačkih dokumenata koji se bave prvim susretom bivšeg njemačkog kancelara Helmuta Kohla i Franje Tuđmana 1991. godine. Kako navodi, ovaj sastanak je održan nekoliko dana nakon što je Hrvatski Sabor proglasio nezavisnost, a iz dokumenata se, tvrdi Martens, može vidjeti da je Tuđman već u tom prvom susretu s Kohlom i njemačkim ministrom vanjskih poslova Hansom Dietrich-Genscherom zagovarao podjelu Bosne i Hercegovine. “Tuđman je postojanje BiH smatrao ‘glavnim problemom’ te je htio o tome pregovarati sa Srbijom pod pokroviteljstvom SAD-a i Europe”, navodi Martens. Međutim, ono što Martens ističe je da su za Tuđmana Nijemci pripremili veoma skroman protokol. Izvori ga opisuju kao “samo malo iznad nivoa uvrede”. Crveni tepih nije se rasprostirao, a nije bilo niti počasne garde, niti hrvatske zastave. Njemačko ministarstvo vanjskih poslova jasno je poručilo kako se Tuđmanov dolazak nikako ne smije tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Hrvatske. Naime, u ljeto 1991. prema istom izvoru, Njemačka je i dalje htjela očuvati Jugoslaviju. Zanimljivo je i da je Nijemcima autonomija Srba bila prihvatljiva. “Potvrdi li Tuđman svoj apetit za diobom BiH, treba biti upozoren da onaj tko propituje granice drugih, u istom trenutku propituje i vlastite granice. Takvo razmišljanje moglo bi se Hrvatskoj vratiti kao bumerang”, poručivali su tada.

‘Stao na žulj’ Thompsonu

No ipak, Martens je najtvrđe “stao na žulj” Marku Perkoviću Thompsonu. Vjerojatno najveći njemački autoritet za pitanja Jugoistočne Europe postao je tako i u Hrvatskoj medijska zvijezda nakon što je u ljeto 2019. objavio intervju s Thompsonom za koji je naš pjevač tvrdio da je neautoriziran. Martens se u intervjuu koji je tim povodom dao Večernjem listu prisjetio sporova s našim pjevačem. “Mislim da je Thompson čak u pravu kad kaže da se osjeća prevarenim. Međutim, u krivu je kad misli da sam ga ja prevario jer prijevara dolazi iz kruga ljudi koji su dogovorili i organizirali intervju. Nakon što sam pročitao post g. Perkovića na Facebooku, dojma sam da je bio cijelo vrijeme krivo informiran, tako da razumijem njegovu ljutnju. Ali kad ljutnju usmjerava na mene, udara na krivog čovjeka. Trebao bi provjeriti svoje savjetnike”, komentirao je za Večernji list novinar Frankfurter Allgemeine Zeitunga Michael Martens kritike Marka Perkovića Thompsona na njegov račun i na način objave intervjua. Pjevač je, između ostalog, napisao kako “uz čvrsti dogovor i obećanje kako će sve biti uredno prevedeno i u duhu našeg razgovora napisano, uključio sam i drage ljude iz hrvatske zajednice u Njemačkoj koji su oko prijevoda i autorizacije uložili veliki trud jer su i oni bili uvjereni i povjerovali da će intervju biti objavljen kako je i dogovoreno”, ali da je umjesto toga “izašao tekst u kojem se novinar osvrće na razgovor sa mnom te iznosi stajališta i zaključke o meni”.

‘Ne želim da ikad više dobije priliku održati koncert u Njemačkoj’

“Odradio sam isto ono što 20 godina radim u FAZ-u i što je standardni postupak: moj je uvjet bio da mogu postaviti svako pitanje, s čime se gospodin Perković složio, a ja sam obećao da neće biti objavljen ni jedan citat koji nije odobrio u pisanom obliku. Upravo se to dogodilo. Intervju je odobrio u pisanom obliku, nakon mnogih izmjena, rezova i dopuna. I nijedan citat koji smo objavili u FAZ-u ne odstupa od ove autorizacije“, ističe Martens te nastavlja: „Međutim, postoji dodatni element. U Hrvatskoj je Perković zvijezda. U Njemačkoj to nije slučaj, kao što tamo nisu općepoznati ni povijesni likovi i događaji o kojima smo razgovarali. Možda su čuli za Antu Pavelića, ali većina ne bi znala ni za slogan “za dom spremni”, Jasenovac, bana Jelačića… Stoga je bilo potrebno kontekstualizirati intervju: kako je nastao, tko i što su spomenute osobe i događaji i gdje stoji Perković u odnosu na njih“. “Osobno mi je bio svakako simpatičan i mogu shvatiti dinamiku i uspjeh njegove čuvene pjesme o Čavoglavama. Naposljetku, ona i potječe iz vremena kada su srpske trupe bile zauzele dijelove Hrvatske, a ne obratno. On je tada ponudio narativ o otporu s kojim su se brojni Hrvati mogli poistovjetiti. Ali povijest nije stala ni 1945., ni 1991. u Vukovaru, ni 1995. nakon Oluje. Uočio sam nesposobnost ili nedostatak volje gospodina Perkovića da se nedvosmisleno distancira od fašizma i Ante Pavelića. Zbog toga ne želim da on ikada više dobije priliku da održi koncert u Njemačkoj. I imam dojam da moj intervju i članak o gospodinu Perkoviću imaju određenog utjecaja u tom smislu”, poručio je. Dnevno.hr Photo by Shvets Anna Read the full article

[mentalnahigijena]

Godine 1878. boravio je mjesec dana u Carigradu i intenzivno se družio s mađarskim emigrantom György Klapkom (1820.-1892.), pobjednikom u nizi bitaka protiv austrijske vojske 1848.-1849. godine.

U Deutsche Revue opisao je jedan razgovor s Leonom Gambettom (1838.-1887., francuski ministar rata, a kasnije, 1881.-1882.,  i premijer).

Godine 1879. tiskao je u Beču, u tri knjige, Tursko-crnogorski rat 1876.-1878. Wiener Allgemeine Zeitung šalje ga 1880. u Albaniju (Albanska liga) kao posebnog dopisnika. U Skadru se ponovno susreo s  Arthurom Johnom Evansom, dopisnikom Manchester Guardiana. Obojica su bili uhićeni te pušteni tek poslije dva mjeseca. Iste godine prešao je na pravoslavlje, iako je u osnovi bio izrazito antiklerikalno raspoložen.

Gopčević je već u ranim danima razvoja torpeda u Rijeci uočio važnost novog oružja i napisao je mogući scenarij budućeg pomorskog rata. Zamislio je sukob između Engleske i Francuske i smjestio ga u blisku 1888. godinu. U maštovitom tekstu engleska mornarica bila je potučena zahvaljujući francuskim torpedima. Publikacija je imala velikog odjeka u engleskom admiralitetu.

Slične vojno-tehničke radove objavio je 1886., kao srpski ataše u Berlinu, što je pobudilo sumnjičavost raznih vojnih službi.

Godine 1886. u Beču oženio se s dvadesetšestogodišnjom Franciskom Praskowitz iz Moravske, kćerkom apotekara Eduarda Praskowitza. Kao godinu vjenčanja kasnije je navodio 1882., kako bi pokrio datum rođenja predbračnog sina Spiridona 1883. godine. Bio je i ataše Kraljevine Srbije u Beču (1887.-1890.).

U srpskoj službi piše Srbija i Srbi (Leipzig, 1888.). Slijede Makedonija i Stara Srbija i Istina o Makedoniji (obje publikacije Beč, 1889., na srpskom tiskane u Beogradu već 1890.). Propagira personalnu uniju Srbije i Bugarske na čelu sa srpskim kraljem Milanom Obrenovićem.

Godine 1887. djeluje u Berlinu sa zadaćom popularizacije politike Jovana Ristića, ministra vanjskih poslova i potom predsjednika Srbije. Godine 1888. rodila mu se kćer Draga Danica, koja će kasnije postati slikarica i udati se za tvorničara u Pforzheimu. U Beču 1890. osniva antisemitske dnevne novine Wiener Tagespost s protupruskim i proaustrijskim stavom, no završava ubrzo u velikim gubicima. Izdavao je i dnevnik Die Welt.

Pokušao se ozbiljnije umiješati u srpsku politiku kao austrijski agent, no nakon neuspjeha u Beogradu i Berlinu otišao je s obitelji u Celje i tamo ostao dvije godine. U idili provincije pisao je igrokaze i neočekivano razvio interes za astronomiju i rasizam.

Opisao je svoj put u Portugal i primanje na razini vladarskog, no ispostavilo se da je sve potpuna izmišljotina.

Kao Leo Brenner (drugi pseudonim bio mu je Triestinski) zagovarao je uništenje crnaca u Americi. Pod tim pseudonimom, te bezrazložnim dodavanjem prof. dr., uz podjednako bezrazložnu plemićku titulu, objavio je i svoja amaterska promatranja s privatne zvjezdarnice u Malom Lošinju.

[mndstz]

Srbi hronično iscrpljeni poslom

Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti poslom ili je bilo na ivici iscrpljenosti, navodi se u međunarodnoj zdravstvenoj studiji za 2019. godinu farmaceutske kompanije Štada, koja je pokazala da tzv. sindrom izgaranja na radnom mestu jedino Ruse pogađa više nego Srbe. Istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je nedavno predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te ''bolesti''. Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 osto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.  Onih koji u potpunosti isključuju mogućnost da će ''izgoreti'' na radnom mestu je u Italiji tri odsto, Španiji isto toliko, Rusiji četiri odsto, Poljskoj pet odsto i Srbiji pet odsto. Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji (78 odsto), Nemačkoj (77 odsto) i Francuskoj (75 odsto). Stres na poslu: Evo kako da ga pobedite! U to da ovakav trend pokazuje da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjem, uvereno je više od polovine Srba (57 odsto) i Francuza (54 odsto) i blizu polovine Nemaca (49 odsto).  Prema istraživanju, više od četvrtine Evropljana (27 odsto) smatra da je sve veći broj slučajeva hronične iscrpljenosti na poslu posledica nedostatka edukacije i prevencije tog medicinskog sindroma. Velika većina Evropljana (92 odsto) ne zna tačnu medicinsku definiciju sindroma izgaranja na poslu, a svega osam odsto ispitanika je prepoznalo da su umor, nedostatak motivacije i nesanicu navelo ključni simptomi, a najveći procenat tačnih odgovora dali su Španci (13 odsto), Nemci (11 odsto) i Srbi (10 odsto). Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu. Ispitanici u Nemačkoj (61 odsto), Velikoj Britaniji (44 odsto) i Belgiji (40 odsto) na prvom mestu očekuju da im poslodavac obezbedi odgovarajuću kancelarijsku opremu, poput anatomski prilagodljivih stolica. Oslobodite se stresa za 20 minuta S druge strane, u Rusiji (60 odsto), Srbiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto) pre svega očekuju adekvatnu naknadu za prekovremeni rad u cilju sprečavanja stresa. Na listi želja je i da kompanije i firme imaju medicinskog stručnjaka za savetovanje o zdravstvenim problemima zaposlenih, što najvažnijim smatraju Španci (49 odsto) i Italijani (44 odsto). Kako da se opustite na kraju dana Istraživanje u okviru projekta ''Budućnost zdravlja'' za kompaniju Štada sproveo je Institut za istraživanje tržišta Kantar Health među 18.000 ispitanika starosti između 18 i 99 godina. Petim zdravstvenim izveštajem Štade obuhvaćeni su ispitanici u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji. Let's block ads! (Why?)

[superbmakerzombie]

Hrvati, Srbi, Crnogorci sjeli za isti stol: 'Bitno je da si čovjek' "Bosanci, Crnogorci, Hrvati i Srbi sinoć ušli u kafić u Berlinu tj. ekonomisti, matematičari, fizičari, sociolozi, liječnici, marketingaši, psiholozi, farmaceuti, informatičari, statističari i nećete vjerovati što se dogodilo" - ovako počinje opis fotografije objavljene na Facebook stranici "Njemački kutak".

[saznajemozavas]

Nemačka ima svog Skota: Amerika na „poznat“ način udarila na EU elitu

Stavovi američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela, koji je poručio da podržava buđenje desnice u Evropi, izazvali su pravu buru u Nemačkoj, do te mere da je Berlin od američke vlade zatražio objašnjenje njegovih istupa. Ambasador SAD je u intervjuu za „Brajtbart njuz“, aludirajući na izbore na kojima su nagli uzlet doživele konzervativne stranke u Nemačkoj, Italiji, Mađarskoj i Austriji, izjavio da želi da „ojača evropske konzervativce koji se bude iz tihe većine“. Kajl Skot o „planu Zapada u 11 tačaka“ Dok su pojedini nemački političari ocenili da se Grenel ovakvim izjavama meša u unutrašnju politiku te zemlje, iz Stejt departmenta su poručili da američke diplomate imaju pravo da iznose svoje mišljenje. Istoričar i politički analitičar Saša Adamović za Sputnjik kaže da bi Srbi, da su zlurad narod kao što nisu, verovatno umeli da uživaju u izjavama novog američkog ambasadora u Nemačkoj i njegovim eksplicitnim stavovima na temu Evropske unije i onoga što se u njoj dešava. „I mi od dvehiljadite godine, od ambasadora Montgomerija, pa sve do danas kada je u Srbiji ambasador Kajl Skot, imamo dugu istoriju takozvanog mešanja američkih ambasadora u unutrašnje poslove jedne suverene države. Naravno da se ta vrsta mešanja predstavlja kao nešto normalno i uobičajeno, iako ona izlazi iz svih diplomatskih konvencija. Sa druge strane, novi američki ambasador Grenel zapravo je konačno jedan diplomata koji pripada izvornom Trampovom pokretu, za razliku od nekih drugih iz Stejt departmenta koji čuvaju svoje pozicije još iz vremena prethodnih administracija. Njegove izjave su apsolutno u skladu sa onim što zastupa američki predsednik Tramp, koji je na izborima u SAD i pobedio kao antiestablišmentski kandidat“, ocenjuje Adamović. Kako kaže, zato i nije ništa neobično da Trampov predstavnik u Nemačkoj ima simpatije za slične evropske pokrete koji su, kako se pokazalo, u Evropi u velikom usponu. „Sa jedne strane imamo primer Alternative za Nemačku, koja je po svim istraživanjima javnog mnjenja druga po snazi politička opcija u toj zemlji, zatim snažne konzervativne stranke na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj, kao i čvrstu konzervativnu koaliciju u Austriji, koju predvodi Sebastijan Kurc sa vicekancelarom Hans-Kristijanom Štraheom. Sada je i u Italiji nedavno uspostavljena antiestablišment koalicija. Sve ovo govori da je Evropska unija u nekoj vrsti previranja, a da se vladajući evropski establišment nalazi u velikim problemima“, napominje Adamović. Prema njegovim rečima, neverovatno je da se evropski liberalni establišment svaki put iznova čudi tome što Donald Tramp i njegova administracija žele da ispune predizborna obećanja. „Trampova politika je od prvog trenutka bila potpuno jasna, a njegov takozvani trgovinski rat protiv EU zapravo nije nikakav trgovinski rat već pokušaj da se uravnoteži ekonomska saradnja između evropskih država i SAD. Izjave ambasadora Grenela, ali i cela politika Trampa prema Uniji zapravo je udar na ovakvu EU i ono što je ona dosad predstavljala. To je Evropska unija koja je već dugo u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i koja se nalazi pred hiljadu gotovo nerešivih problema, a kako stvari stoje i bez nade da će do tih rešenja doći. Zato i nije neka velika šteta što je takva EU u ovom trenutku dovedena u pitanje“, kategoričan je naš sagovornik. Evropska unija se, dodaje Adamović, nalazi na raskršću, i prosto je neverovatno da vladajuća elita više ne zna kojim putem da krene. „EU ovakva kakva je zapravo više ne funkcioniše. Zato nije ni čudo što je proteklih godina došlo do rasta takozvanih konzervativnih, desnih ili populističkih pokreta koji imaju nameru da vode politiku takozvane ’neliberalne demokratije‘ u smislu kako ju je definisao premijer Mađarske Viktor Orban. Oni upravo takvom politikom žele da se suprotstave briselskoj politici ’liberalne nedemokratije‘ u kojoj je odjednom narod, koji je temelj i osnova svakog demokratskog poretka, postao sumnjiv jer više ne radi onako kako se očekuje i više nema poverenja u briselsku evrokratiju čija se politika na mnogim poljima, od ekonomije, preko migrantske politike, do terorističkih napada, pokazala kao potpuno pogrešna“, primećuje Adamović. Sa druge strane, ukazuje naš sagovornik, zahvaljujući Trampovoj politici, ali i politici Ruske Federacije, mnoge evropske države sada imaju šansu da sačuvaju EU u nekom novom formatu i postave je na sasvim druge osnove. „Te osnove bi zapravo značile jednu novu Evropu, Evropu nacija, a ne Evropu imigracija, ekonomske krize, demografskih gubitaka i svega onoga što je tokom godina Evropu pretvorilo u jednog političkog patuljka sa sve manjim uticajem u svetu“, zaključuje Adamović za Sputnjik. izvor(sputnik.rs) Read the full article

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 005

Oktobar 2019

25. oktobar  2019 petak   Frajtag

"Kaldhrughen!"  -- frižider   valjda. Hahahahaha,  kulšrank  je frižider, ali je meni tako zvučalo trećeg dana kad sam stigla u Nemačku.  

Ustajem u osam sati  - naspavana, bez noćnih poziva  i odem gore  na sprat da kuvam svoju jutarnju kafu  i  čaj za babu ... koji joj je bio  horible. ( Jer sam zaboravila da stavim pet tableta Natrena u termos) Plus sam pomešala kutije s čajevima, ima ih  pet-šest u  karuselu. Karusel je  ćoše u  kuhinjskim elementima koje ima vrtešku sa policama  gde drži čajeve, začine, šminku, ulja razna  i  gomilu drugih kutija koje nisam zagledala.     

Uđe baba u kujnu i kaže   -  I NEED TO CRY...  (MORAM DA PLAČEM. )  I OKRENE  TOČAK I VRATI SE U DNEVNU SOBU  

I OTUD KAŽE – DO NOT BE AFFRAID.  Cry  - na engleskom znači  plakati i to je  prvo što mi pada na pamet, mada može da znači i  vikanje, ali zašto bi vikala sad pa me još upozorava?

Turururururu ... "Šta li sad to znači? Dal'  oće da zove nekog telefonom, pa  oće da plače unapred da bi uplakana  pričala i postigla neku emotivnu uvertiru."

Moje nagađanje je prekinuo babin urlik iz dnevne sobe.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!

Da me nije upozorila   tačno bi me strefila srčka  jer bi pomislila da umire !!! 

I tako baba  arlauče  neko  vreme dok ne izgubi glas   i  ućuta se.   

Kad je ponovo ušla u kujnu  ja je pitam:

- Jel to nešto meriš tom drekom? - 

A ona mi kaže da tako vežba glasne žice!  

 #Leptejebo!  

Workout za glasne žice! Kad pomislim da sam sve  videla i čula...

Posle, u  11 sati   baba se spremi i ode na rehabilitaciju  taksijem. Vraća se za dva sata i pita me šta ću da radim?  

"Pa naravno da ću da obavim  nekoliko video poziva, šta si mislila  da ću da radim?"

- Cleaning, cleaning, cleaning -  kažem -  Čistiću, tamo i ovde i  dole- - 

Ok, ode baba! Ufffff!  Sloboda! Dva sata slobode.

Ali  nemam pojma  odakle će da uđe baba, kad se vrati, koja vrata da otključam, koja da zaključam...

Muvam  se tamo vamo po kući, usisam ponovo,  iako nema šta da se usisava, prašine nema. Vidim u spavaćoj sobi  crvići od moljaca gmižu po  plafonu. Ta soba izgleda ko mauzolej sa  dva kreveta nameštena na specijalni način u kojima niko ne spava, ikad. Usisala sam te buduće moljce, sve koje sam videla.  Ko sme da kaže babi da ima moljce tamo. Ko zna šta bi to podrazumevalo  za mene.

Let the moljac freee... Skupiću sve koje vidim i potrudiću se da im otkrijem bazu. Verovatno neki zaboravljeni vuneni džemper ili ćebe, korišćeno pre trideset godina i smotano ko zna gde.  (Kasnije sam otkrila  kesu sa hranom za ptice  u ćošetu iza regala  koja je bila puna moljaca, stajala u plantnenoj  torbici ko zna od kad, odakle su moljci izletali kao migovi sa  vojnog broda. )

Babin povratak je protekao fino. Nije me zatekla u nekoj aktivnosti koju ne bi odobrila. Videla sam je kroz prozor pa  izađoh napolje da joj pomognem da uđe.

Pita me baba šta ima za ručak, a juče mi je rekla da će za ručak da pojede ćuftu  od juče.

Ja pitam: -Samo ćuftu?-  Ona odgovori nešto na nemačkom  i tako  to ostade,  a ja nisam skuvala ručak jer nemam pojma  šta je baba htela. 

I ona kaže da hoće  povrće kao prilog uz ćuftu,  ja joj predložim  glavicu brokolija  i ona pristane. Meni pade kamen sa srca. I  ja krenem da perem brokoli u sudoperi, pa vidim da će  sudopera da se  zapuši, onda prebacim čišćenje na poslužavnik. Ne znam koje veličine brokolija oće... I stavim vodu  na ringlu da  se greje.  Baba je za to vreme u kuhinji ispred njenih vratanca sa lekovima, desno od mene.   

Ona  tek  vrisnu da su drške od brokolija  previše tvrde  i  viče:   -NOOOO!  NOOOOO ! 

Ja pomislim neće da jede drške, pa ih skratim  na onim glavičicama i to potrpam u šerpu da se kuva.

 Kad ona priđe uz šporet i  skloni šerpu sa ringle i krene da rukama  vadi  iz vrele vode brokoli! 

"Šta  sam sad uradila ???   Hoće da kuva brokoli a  vadi ga iz vrele vode ??? "

- I do not understand, what are you doing ? - " Bože razjasni mi ...wtf ???"

Baba ustvari  hoće da prvo skuva drške,  a i da ih jede sirove jer je pregladnela. I da ih oljuštimo pa tek onda da kuvamo brokoli ....  

"O maj gad !!!   Samo da ne poludi preko mere!"

I pita ona mene jel sam pržila fiš za mene?  Rekoh : Nisam bre, baba da ne smrdi pržena riba po kući! -

- Ic okej .. prokuvaš vodu i sirće i  nema mirisa.- kaže

- Ok-  kažem ja - Sutra ću da jedem fiš.-  "Ne znam ni dal umem sebi da ispržim riblje štapiće..."

Pitam je kolko brokolija hoće?  - Jel mogu i ja da jedem to? -  ona kaže  -  No. Do you like brokoli?- 

"Pa naravno da volim, što me pitaš kad kažeš no ???"

- Oćeš celu glavicu?  

-Nooo, this is too much!-  Neee,  to je previše!

-Može pola?

-Jaaaaaaaaaaa. Ja. -  Hoće pola sad, pola za večeru. - I  sipaj sebi.-

"Pa kako to da izvedem???  To je na tri dela,  ali ok. " -  sipam njoj   pun tanjir sa podgrejanom ćuftom, i  molim boga da ne sazna da ne umem da uključim mikrotalasnu, jer ja to   nemam, a i nije zdravo da imaš. Sebi sam sipala malo  pa smo jele fino.  Kuvani brokoli preliven sosom Holandeze, kog sam apsolvirala.

Baba  reče da neće da skida  protezu s noge, oće da idemo posle u kafić.  - Oki doki!

Odo ja da se spremim, idem negde van kuće! Jeeeej!

I trebalo je da  krenemo u kafić  da baba uhvati sunca, koje je već počelo da se smanjuje  ali je  telefonirala s nekim skoro pola sata i ja sam je čekala na terasi da  krenemo.

Za tu šetnju ima posebna kolica  na  električni pogon  i sama se vozi. Put  ispod kuće  je od nekog kamenja pa  je to smetalo točkovima do prelaska na behaton kocke. Idući pored nje,  primetim da se  na točak  zalepilo kereće govno!   Jeeess???   Nije šajze  završilo u specijalnoj kesici, i u  specijalnoj kanti, nego na babinom točku. Hodam ja pored nje, baba ne vidi,  a ono svako malo  procirkuliše pored njenog rukava. Bolje bi bilo da joj kažem.  

-Frau Šmit  , your  wheal is dirty.  I mislim se, sad ćemo da idemo na  car wash  negde...  ili ko zna kakvo je rešenje za tu situaciju,  kad baba  kaže :

- Dont worry.  It is KAKA .   IT WILL FALL OF.

"Zajebavaš me baba ??? Vidim i ja da je kaka!" 

Otpašće samo?! Odgovor koji ni u snu nisam očekivala.  I  tako mi sa šajzetom na točku  stignemo i uđemo u  neki mali kafić,  pekaricu i  prodavnicu ujedno. Sve ko apotekica. Sve po švapski,  i   baba se parkira uz stočić gde smo sele nas dve   a šajze  stoji od pozadi na točku i gleda u kelnericu  kafića  koja  ga nije primetila, verovatno dok nismo otišle.  U  međuvremenu  je dok se baba pomerala tamo vamo, govno  otpalo na patos.

Tu je kraj priče o gadostima.  Za taj dan.  Ipak, samo ja imam oko za takve neke detalje, ko niko drugi ne primećuje. Ipak, misli su mi bile prikovane za to govno na patosu u švapskom kafiću, gde mu nikako nije bilo mesto.  Ipak me proganjalo, ni krivu ni dužnu! 

..........

Da pređem na   narudžbinu. Jele smo  kolače,  ja neku čokoladnu tortu, ona  nešto kao  krempita  torta  i  uzele kafu. Moj čokoladni kolač je koštao tri eura, a njen dva i četrdeset centi. Kafa je bila dva ipo eura. Cene kolača su jako bitne, jer je ona posle plaćanja računa, taj račun proučavala kod kuće, nekoliko dana, svako malo se iščuđavajući kako to kolač košta draj juro ?

"Šta sad da pričam s babom?"smeškam se , ali mi ništa ne pada na pamet. Dolaze tamo neki Nemci, ona priča  s njima, meni super.  "Muko moja pređi na drugoga ... "

Vidim neku policu sa prospektima, i odem do tamo kad ono neka knjiga,  monografija  tog područja, 700 godina nečega verovatno naselja na tom prostoru  i  donesem je  za sto i krenem da listam jer ima  mnogo fotografija.   I  pokažem je babi  - kad  se ona oduševi  i  uzme knjigu  da prelistava, list po list, a knjiga debela... Vidim ja da ćemo da ostanemo tamo do sledeće godine, ali bar ne moram da pričam  ništa.  I tako je  to super prošlo. Provele se ja i baba,  šajze ostalo  da ga počisti kelnerica  i  vratimo se kući.  Sad sam  stvarno umorna, ali  sve u svemu lep dan beše.

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 002

Oktobar 2019 dolazak

PRVI DAN oktobar 2019

Osvanulo je i jutro u kombiju za prevoz na adresu.  Jutro je bilo sivo i hladno. Išli smo od jedne do sledeće adrese po  južnoj regiji Nemačke.  Pomoću internet navigacije, vozači su lako nalazili žene koje su se vraćale nazad i ostavljali nove pristigle iz Srbije.  Ušli smo u neku slepu ulicu u kojoj su i sa leve i sa desne strane bile  garaže. Čekali smo i previše vremena da se pojavi putnica za nazad. Nikome nije bilo jasno šta se toliko čeka, kad je termin unapred dogovoren i  na vreme javljeno telefonom tačno vreme polaska.  Umorne putnice su izašle da puše i vratile se,  nestrpljive da se iskrcaju na svoje odredište.  Konačno se pojavila  žena iz prolaza između belih garažnih vrata. Nosila je u rukama i preko ramena gomile  torbi iz Lidla, za njom je išla druga žena, njena smena koju je čekala i ona je nosila takve torbe.  Žena se vratila i donela još torbi iz Lidla. Vratila se i treći put noseći  svoja dva kofera.  Gomila  od njenih stvari se fizički nije uklapala u  kapacitet kombija, iako je već bio vidno ispražnjen.  Kombi je inače bio  neki karavan auto koji su vozači zvali kombi.  Pravi kombi za gastarbajtere  ću upoznati kasnije u povratku, kad se i meni bude razjasnilo šta je ta žena toliko vukla i zašto je imala tooooliko stvari da ponese u Srbiju.  Sa nekima od žena sam razmenila telefone i kasnije od njih saznala da nisu sve imale sreće da ih zatekne situacija opisana u pregovorima za posao, koje su im agencije predstavile preko telefona.  Sofija nam je sivma poslala slike sa nekog imanja gde se našla, potpuno bez  uslova za normalan život, što naravno nije  ni izdaleka uobičajeno za Nemačku. Na imanju su živeli baba i deda koji su je odveli preko štale do neke prostorije bez kupatila i bez vode, za koju su joj objasnili da je to njen smeštaj.  Naravno da se odmah okrenula i vratila istim kombijem kojim je i došla.  Presudno je bilo njeno iskustvo, da prvo proveri  gde dolazi i zamoli  vozače da je sačekaju dok to obavi. Mene bi verovatno  ostavili tamo, i ko zna kako bi se ja izvukla iz te grozne situacije, ali su žene sa kojima sam putovala bile prekaljene godinama  iskustava.    Kada se nekim čudom žena sa stotinu torbi spakovala u auto,  nastavili smo putovanje kroz  ravnice i oktobarske pejzaže.  Prolazili smo pored njiva sa kojih su narandžaste tikve razbijale monotoniju  jesenjih prizora.  Konačno smo stigli na moje odredište.  Ušli smo u  selo i došli do kapije  sa crvenim autom u dvorištu. Moja  drugarica  Bibi  me je čekala na ulaznim vratima, njena dva ogromna kofera su već bila napolju, spremni za put. Ona se vraćala za Srbiju tim istim prevozom, pa smo imale vrlo malo vremena da razmenimo  sve potrebne informacije.  Sve se prebrzo odvijalo, dok su nas putnici i vozači iz auta čekali da mi obavimo razmenu.  Ona je odnela svoje kofere do  auta, i vratila se da mi pokaže  kako se liftom  iz gepeka  automobila  vade i vraćaju invalidska kolica. Bibi  je bila  nasmejana i presrećna što je čeka  auto koji je vozi kući a ja sam bila  izgubljena u prostoru i vremenu, premorena od puta i neispavanja.  Odvela me je u kuću  gde me je u kolicima čekala  sićušna  starica mladolikog lica, prava Nemica sa reklama.  Bila je  nasmejana i pružila mi je novac za put.  Zastala sam neodlučna, da li da nagazim patikama na  itison svetlo bež boje ili da lebdim u vazduhu, ali je ona rekla na Engleskom -  Slobodno uđi- , pa sam ušla i dalje  u panici da li ću da ostavim  tragove u  tom hramu higijene koja se od svuda očitavala već  u prvom susretu. 

Bibi  me je  u žurbi pozvala da siđemo u suturen kuće i ostavim kofer u  sobi koja je bila namenjena za nas i  ubrzo se pozdravila samnom i sa Frau Šmit  i  nestala.  Ja  pojma nisam imala o svojim zaduženjima ,  kako se šta radi , kad se radi, kolko se radi..  Šta se jede, kako se sprema ...   Bila sam premorena a trebalo je da ostavim dobar prvi utisak.  Frau Šmit nije delovala uzbuđeno ni zabrinuto. Vozila se po kući u svojim invalidskim kolicima,  i pozvala me da je sledim u dnevnu sobu.   Iz dnevne sobe smo izašle na terasu, pa me je zamolila da guram kolica i obiđemo oko kuće da bi mogle kroz garažna vrata da uđemo u suturen  kuće sa zadnje strane.  Kad je ušla u garažu nastavila je da se sama kreće i  krenula u inspekciju   moje sobe.  Studirala je  svaku stvar  i površinu nameštaja. Ja nisam baš vešta u konverzaciji, sa nepoznatim ljudima pogotovo.  Ona se okretala tamo vamo, otvarala fijoke, vrata od ormara. Otvorila je frižider koji je bio skoro prazan, sem  jednog tanjira na kome je bila smrznuta palačinka.  Uzela je tu palačinku i ponudila me ?

-  Do you want this to eat?  - Da li želiš ovo da pojedeš?  -   gledala sam je zaprepašćeno i nisam ništa rekla samo sam  odrečno zavrtela glavom.  Ona je slegla ramenima  i počela da jede tu  hladnu palačinku.  Ja ostadoh u čudu, razna pitanja su mi navirala u misli, ali  sam bila previše umorna da bih se brinula.  Onda je ona otišla  u  susednu prostoriju gde su bile dve mašine , jedna za veš, druga za sušenje veša i  ogromna daska za peglanje.  Objasnila mi je  šta je to. 

" Okej, baba,  vidim i sama, to je moja kancelarija. Blago meni, što nisam učila visoke škole nego sad moram da živim u tom podrumu kao Pepeljuga. "   Smeškala sam se, nestrpljiva da  ona završi taj obilazak i da se sručim u krevet, ako je to uopšte u planu za taj dan. Bilo je tek prošlo podne. Baba tek ustala i orna za taj dan za razliku od mene.  Ipak je brzo  odlučila da se vrati na sprat pa sam mogla da se  povučem u svoje odaje. 

Iako je invalid, Frau Šmit se  sama stara o  sebi, o svojim higijenskim potrebama   i nije vezana za  krevet.  Njeno medicinsko stanje se zove post polio sindrom, jer je kao mala imala dečiju paralizu i bila u bolnici više od godinu dana. Posle toga joj je život bio drugačiji nego da je bila potpuno zdrava, ali je mogla da hoda i da ide u školu i kasnije da radi. Sada je invalidski penzioner i u kolicima je od devedesetih godina prošlog veka. Nekoliko godina unazad ona plaća kućnu negu jer ne može da živi više sama. Na tom mestu pre mene su radile Nemice, Mađarice a onda i Srpkinja, moja drugarica, pa je sada došao red i na mene. Frau Šmit je ipak prilično samostalna i sama se prebacuje  iz kolica u krevet, sama se kupa, oblači , zabavlja i   planira , planira, planira ..    

Ima milijardu stvari u kući i svakoj stvari se zna mesto i procedura  oko upotrebe,održavanja  i POSEBNO SKLADIŠTENJA... pa čak iako je ta stvar đubre.  Kako mi nedostaje da sad zavrljačim svoje đubre u onu jedinu kantu ispred dvorišta ili da ga ostavim tamo gde jeste dok se meni prohte.  Đubre u ovoj zemlji ima tretman fetiša !   Njemu se klanjaju ,  poklanjaju mu svoje vreme,   odvajaju, razdvajaju ga pomno,  posebnim danima u posebne sudove ,  i ako mislite da je to preterivanje,   to nije kraj ..   Nemci  su u stanju da  svoje đubre nosaju po gradu da bi ga ubacili u specijalne kontejnere  na parkingu  šoping mola. Postoje kontejneri za zeleno staklo, za belo i braon staklo u koje se ne ubacuje keramika, metalne konzerve ili  bilo šta drugo , što bi nepažljivom Nemcu, koji ne postoji, zaličilo na flašu ili teglu.

Oni imaju  i  kantu za obično  đubre, ali njega skoro da nema, kad se sve razvrsta .. Ja  ovde imam kesu sa mojim  đubretom koje moram da vratim u Serbiju jer ne postoji način da  ga se otarasim  ovde neprimećeno onako izmešano. 

Reciklaža  i odvajanje otpada   su i za mene  sasvim u redu. Ipak  mi je jasno da je planeta zatrpana plastikom i  raznim đubretom .. ali  odnos  Nemaca prema  svom đubretu , otpadu ,  se graniči sa opsesivno kompulzivnim poremećajem.  Kako našem čoveku  prazna kesa  neizdrživo  počne da smeta  čim pojede ono iz kese ?  - iako mu nije smetalo  išta dok je istu  kesu nosio na mesto zločina  - i  moooomentalno je zavrljači  .....  hmmmm ...  reč zavrljačiti    izgleda  označava naš odnos prema đubretu  .. tj đubre nije đubre ako ga ne zavrljačiš ..a  otpad   valjda odražava sofisticiraniji odnos   vlasnika otpada prema planeti Zemlji.

.....

Elem  da se vratim  na svoj prvi dan.   Kad sam izašla iz kombija  - nestade i moja  internet veza ,   roming mi je poništio uplaćeni kredit u  nanosekundi čim sam prešla  u isti ..  tako da sam bukvalno osetila odsečenost od poznatog mi sveta,  kad sam  raspakovala svoje stvari i pokušala na mobilnom da nađem  dostpne  veze i mreže   wifi ...    Naravno nezaključan internet ne postoji   van  pumpi i javnih mesta.   Dostupna  mi je jedino  - mreža  baka Nemice, kućni wlan.  Nije mi palo na pamet da se javim iz kombija, dok sam bila u njemu.

Stigla sam u  12 sati i već tri sata  nemam internet, nemam nikakvu vezu, nemam ruke , noge, nemam glas, ni slovo, nemam  sebe  !!!  

- Ooo, majko Božija, gde sam ovo došla i šta ću sad?  Kako da se spasim iz ovog bezdana u sred nemačke države? Sa Nemicom komuniciram na engleskom jeziku koji ona misli da zna , ali  svako malo prebaci na Nemački i   u svom žvotu nema pojma  šta znači  reč  PASWORD !!!

Jebeni paword koji meni život znači. Treba da javim da sam stigla. Ja imam familiju, imam decu koja znaju da sam stigla, ali posle toga ne znaju šta je bilo kad sam izašla iz kola. Možda me je pregazio voz.

I tako  ja na fini način pokušavam po stoti put da objasnim šta je pasword   za internet ... I ona  se kao  pravi da razume, ali  ne zna gde joj je to  .. i pokazuje mi  uporno kako se zove internet  - wlan 140L  eto i to sam  od zorta zapamtila ...  

- Baba, password !DAJ LOZINKU BABA, JA SAM ZORAN, alo .... NE PRAVI SE LUDA više  ...  DAJ LOZINKU !!!

Kad bi sela za njen kompjuter na stolu , očas posla bi našla kako se zove pasword, ali  to je PERSONAL COMPUTER zato se i zove PISI  ... i baba nema ni najmanje namere da mi ustupi da sedenm  za  NJEN LAPTOP ...  i tako agonija traje, jedna iz serije agonija koje se odvijaju na raznim nivoima svaki dan u sudaru  naroda iz različitih vasijona.  I ništa nije urodilo plodom, moje zapomaganje da se povežem sa svetom i posle bezuspeha,  iznuđivanja pasworda, odem ja da legnem  da odmorim natekle noge od predugačkog  puta i skvrčavanja  na sedištu  kombija ...koje je bilo udobno  - ali je ipak  sedište nije spavalište. Buljila sam u plafon   pitajući se - šta sad?   Kad internet bre, teče našim venama  i mi više ne umemo da živimo bez  toga !!!  

Posle par sati  , popnem se iz podrumčeta  na  sprat kod  Nemice  da vidim šta dalje i kaka je moja sudbina , kujući planove koji mi je najlakši način da se vratim kući po cenu svih para koje sam imala kod sebe....   Kad, proviđenjem poslata, na Wats up se javila moja prethodnica koja je u kratkim crtama skresala babi da mora da mi da šifru za internet!  I baba nema ništa protiv, ali i dalje ne zna u koju je svesku zapisala tu čarobnu formulu..   Objasni joj frau  Bibi gde je sveska  - ali tamo  samo piše WLAN  140L i ispod neki datum ... U neko doba se Bibi setlai da  ima  sliku od  šifre i pošalje je babi na What's Up ...   I ja  kršeći  Nemački bonton , dograbim babin mobilni  i  pažljivo prekucam šifu koja se sastojala  od  najmanje petnes brojeva  i slova... !!!!!!!!

"izvinite  komšija i hakeri naš internet je zaključan, kupite svoj " na nemačkom !   

 Znači  - infuzija    za narkomane  nema tako blagotvorno dejstvo kao kad ukucaš  CONNECT  i ono  se izvrti   - al te ne odjebe – nego te poveže NA  INTERNET !!!!

U istom  trenutku osetim olakšanje i  omutavim  zvuk na  mobilnom   jer  je krenulo da mi stiže milijardu bipova za  dospele poruke – na koje  moram da odgovorim  svojim uspaničenim  kontaktima!  

"Gde si bre  što se ne javljaš ???  Da li si ti normalna? Ode  u nedođiju i  nestane sa interneta ??? 

A to je PRVO ŠTO SAM TI REKLA DA NE URADIŠ ???? " Napisala mi je ćerka u očaju  - gde joj se izgubila majka a drugu nema.  

Onda je trebalo ponovo napustiti  babu kojoj sam rekla da sam se odmorila ... a sad sam odjenom ponovo umorna pa  moram  dole u svoju sobu i  naravno to joj nije bilo po volji. Ostala je  nezadovoljnog izraza lica zamnom.  Od  putovanja koje je trajalo ceo dan, noć i prepodne, nisam mogla da se odmorim za par sati.

I zbog mog inteneta je ona zaboravila da popije svoje pilule za uveče,  pa je  bila besna  malo ... ali tolko sam razumela  da je to ta relacija ...    nije mi jasno bilo ..ali nema veze, ionako ovde ništa nema veze .. kao da kod nas ima veze.

I kad su mi prsti utrnuli od  tipkanja poruka i javljanju svima koji su mi se javili   i znaju da sam otišla  u gastarbajtere, odlučih da  počnem  pišem dnevnik  na temu dešavanja   u toku mog gastarbajterovanja i mog mentalnog zdravlja,  dal ću da poludim ovde za tri meseca ? Ili da mislim pozitivno ako ne poludiim. Ili poludim a izdržim ovde  90 dana kolko  nadležni dozvoljavaju  - poneću sa sobom   3600 eura  što je  nekih  420   000 dinara   koje  u Serbiji  bi zaradila za  malo manje od dve godine  radeći kod Kineza na primer .... 

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 008

28 oktobar   ponedeljak

Baba ponedljekom ide  na neke vežbe taksijem, pa imam dva sata slobodno, tj da me niko ne nadzire, a nemam pojma ni šta bih radila.

29 oktobar utorak ...  prošo ....

30  oktobar , sreda

Išle smo u grad u šoping . Bilo je sunčano ali vlažno hladno  i  tih nekoliko sati je bilo previše za bakicu  pa se prehladila. Juče je ceo dan duvala nos koji joj je curio. Ja probah s našim narodnim lekovima, propolis i  kapi za nos od rastvora sode bikarbone. Soda je toliko  moćna da  joj je slinavica danas prestala iako ne znam koliko je  ona to zaista koristila, rekla sam joj da ispere  nos time.

U grad smo išle   na  tri mesta. Prvo do  njene banke, pa sam ja posle tražila da idemo u poštu da pošaljem deci pare.  Sto eura je bilo  pitanje  biti ili ne biti , skidanje tereta s leđa.  Našla mi ona poštu na google  mapi   i posle kad smo   bile ispred pošte   pita me ona kolko godina imaju tvoja deca.

Mislim se: "Baba, ne razumeš ti to. Tamo ni deca, ni niko ne zarađuje dovoljno da  mu ne trebaju neke ekstra pare da bi preživeo. Mi živimo u državi  u kojoj uskoro neće biti nikoga sem staraca i bolesnih  tj onih koji iz nje nisu mogli da odu. "I dok sam bila u pošti  da uzmem obrazac za western union  ona mi stavila na sedište neku kovertu i neki papiri vire ispod.  Ja to  uzmem i stavim na   tablu  iznad volana  nisam ni gledala šta je to. Kad ono pare.

Ona me gleda belo, kao,  šta ja to radim,ali ja stvarno nisam videla da su pare u koverti  i kaže :

- To ti je plata do danas.-  Ovde sam  manje od deset dana   i ona mi dala 400 eura!   Nisam je razumela    kako je to obračunala, imam i neke dodatne sate u bašti.  Uuuu fino, onda ću da dupliram  poslatak deci, ionako je  razlika za proviziju samo 4 eura. Za slanje sto eura je  15 a za dvesta 19 eura.

Spiskajte sve deco!!!   Eeee, kad bi se ovako zarađivale pare kod kuće...   I kad bi te ovako poštovali poslodavci, gde bi nam kraj bio.  A ne ono naše carstvo lopova, lopurdi, ulizica, lažova, ucenjivača, gnjida i  skotova.  Tek kad napraviš distancu od  brloga u kome živiš i  živog blata u kome se brlog nalazi, možeš da vidiš neke stvari. Nema toga ni na internetu ni na vestima.

Taj osećaj  koji ti  daje istinska plata nije mi bio dostupan do moje  pedeset i četvrte godine.

Sve do sad je bila neka borba sa prevarantima,  ceđenje para,  gubljenje vremena,  traćenje života.    

Nemci  UOPŠTE nisu, i naravno da nisu ono što smo mi o njima učili  u školama. Mi smo prosto odrastali uz Hitlerove  Nemce okupatore  -  koji su služili kako referenca koliko su naši  stvarni okupatori maskirani u oslobodioce i rukovodioce -  DOBRI  I ZLATNI.

Ove današnje Nemce koji hodaju ulicama Nemačke  zabole ... nije briga ni  za Hitlera,  ni za  drugi svetski rat i za sva sranja  koja mi držimo u glavama,  a da nas neko pita zašto – ne bi znali odgovor. Tako su nam glave napunjene kad smo  bili u školi i nismo imali pravo na prigovor, niti smo sumnjali da je sve to tačno.

Nemci su vredni, disciplinovani i kulturni. Neki su hladni, neki  su radoznali, neki ljubazni.. Ali  ni ne treba da budu svi isti.  Oni zaista imaju tradiciju  i znaju da je čuvaju, znaju šta čuvaju,  na šta su ponosni, šta slave.  Rade i uživaju u životu. Znaju šta je to  sigurnost, socijalna sigurnost, znaju da  će biti plaćeni za svoje vreme i trud i poslove koje rade , bez obzira koji posao je u pitanju. Tek ovde važi da je svejedno  šta radiš"  jer je ovde svaki posao cenjen i plaćen. Kod nas  ta rečenica podrazumeva da si ucenjen da radiš  bilo šta za bilo kakve sitne pare i da si obeležen ako to ne priznaješ kao devizu za opstanak.

Kad  kod nas čujem rečenicu – BOLJE DA RADIŠ BILO KAKAV POSO , NEGO DA  NE RADIŠ NIŠTA ... dođe mi da zadavim  tog slepca koji to izgovori...

NIJE BRE BOLJE  !!

NEGO JE  STO PUTA GORE  DA DAJEŠ SVOJ ŽIVOT I RAD U BESCENJE  DA SE NEKA GNJIDA BOGATI NA TVOJOJ GRBAČI. BOLJE JE DA  SEDIŠ CEO DAN NA KAUČU ZA DŽABE NEGO DA RADIŠ  ZA DŽABE   i sve dok ima  uplašenih i  ucenjenih ljudi koji ne smeju da veruju u to, nego su prinuđeni da se prodaju u bescenje  - biće tako kako nam je.

Ovde sam po prvi put u životu osetila  šta znači kad neko poštuje tvoj rad. Iako  bi me od ovog posla bilo sramota da ga radim  kod kuće u Serbiji . Zašto ? 

Pa zato što tkod nas kućne pomoćnice plaćaju  uglavnom  neke  slučajno srećne žene kojima  je upala sekirica u med pa imaju pare da  plaćaju kućnu pomoć,  a mogu volu rep da iščupaju. Neke žene koje se ponose time što ne umeju da kuvaju i brinu da im se ne polomi plastični nokat ako se upuste u kućne poslove, partijski kadrovi ili  supruge partijskih kadrova, fudbalera, doktorke, starlete, poznate ličnosti itd.

Kod  nas JE SVE NAOPAKO POSTAVLJENO I  DORAĐUJE SE TA NAKARADNOST SVAKI DAN. Svaki dan se odvijaju novi apsurdi na svim nivoima.

Ja sam  u Nemačkoj, kućna pomoćnica u  bukvalnom smislu  jednoj  polupokretnoj ženi, penzionerki koja je invalid  zbog  poliomijeltisa koji je imala sa deset godina  i  koji joj je ostavio paralizovanu nogu. Ona je radila  normalno u  opštini kao  kancelarijski službenik i stekla penziju. Dok je radila kupila je sama kuću, u kojoj sad živi  i od SVOJE PENZIJE  mene plaća 1200 eura mesečno plus mi plaća sate  koje radim u bašti , ako želim.

A kod nas penzioneri skapavaju po svojim stanovima  ako nemaju  potomke, da žive s njima  i da ih izdržavaju.  Jedva krpe kraj s krajem, jedu paštetu i hleba,  upisuju se na recku u drakstor ispod zgrade  i glasaju za naprednjake  jer su im tako  utuvili u glavu besomučnim kampanjama, na vestima, po autobusima na mitinzima. #pajebemumater !  Da nam je stvarno toliko dobro   - zašto bi bilo potrebe da nas neko  24  sata dnevno ubeđuje kako nam je dobro  i gde je šta otvoreno, pušteno u pogon.

Kod nas predsednik vlade izjavi  da imamo najbolje škole u  Evropi, bolje o švajcarske i nemačke jer imamo  "programiranje" kao predmet  u osnovnim školama, a nemamo ga.

MI SMO NACIJA  LUDAKA I ZOMBIRANIH LJUDI...  NE TREBA DA SE ŠMINKAMO ZA  HELUVIM.

EURO PRAJD ĆE DA NAS IZVADI IZ GOVANA U TO NEMA SUMNJE ... 

Ovde, opet ja....  Ovde  Nemce zabole dupe i za pedere... ako oće , neka prave prajd  ... oni gledaju kako da zarade na tim skarednim karnevalima  , a ne da lome koplja  dal je to normalno ili nije normalno ...

Kod nas je NENORMALNA SITUACIJA U CELOM DRUŠTVU I NADOGRADNJI SISTEMA ! 

Mi se  borimo  ciniznim, satirom i ironijom. Pravimo viceve oko svega i sprdamo se,  to nam je još jedino ostalo. A kad i to zamre, a zamire evidentno jer je svima pun kufer,   – e , onda smo ugasili, jer kao što rekoh  svi će da se isele  iz Srbije.

Džaba kuće i imanja  kad  nemaš pare to da održavaš,  a sve su napravili tako da ponovo otimaju ljudima imovinu  - kao i njihovi predaci   partizani i komunjare.  Ovejani lopovi  i  siledžije, uzurpatori  i  manipulatori, koji su sve stekli  uz pretnju  kratkom ili dugačkom cevi  i nisu se libili da potežu obarače i da pobiju silan narod  koji nije bio voljan da im prepusti svoje svetinje – svoje imetke i nekretnine.  Tito je bio najveći lopov među njima a svi smo ga voleli kao da je neko iz naše kuće. Koliko je on samo  ljudi i porodica upropastio a nama su  od prvog razreda  u školi sa osmehom  pevali i pričali o njemu.  Pa dobro je  nismo svi u ludnicama, sada kad  konačno otkrivamo  na kakvim lažima smo porasli i u kakvim lažima živimo. LAŽIMA KOJE PODRŽAVAJU LEGALNE   INSTITUCIJE SILE I PRINUDE U DRŽAVI.

AKO TI SE NE SVIĐA ILI SE BUNIŠ POSLAĆEMO TI  POLICIJU, IZVŠITELJE, TUŽIOCE, UPROPASTIĆEMO TE,  STAPKATI SA CRNOM ZEMLJOM.  I  ljudi zato ćute. Ćute jer su ucenjeni samim opstankom i opstankom svoje dece, čije potrebe ne mogu da čekaju da se nešto menja na bolje.

Demonstrira se svako malo  protiv svega i svačega, ali su se ovi izveštili da  bukvalno sve spinuju  i obezvrede i  oljagaju svakog ko se lati ćorava posla da bude Srbima lider i izvuče ih iz govana...A oni ionako na kraju ubiju svog lidera...   Valjda iz zahvalnosti ...  i uvek radimo u korist svoje štete, podržavajući  gadove na vlasti  -  svesno ili  pasivno, ćuteći i puštajući  da  ti život prođe  u  nemaštini, sranju,  čekanju boljeg sutra koje nikad u Srbiju nije ni došlo.

31.oktobar 

Prestaću da je zovem  baba, bakica  i slično,  jer  je  za ovo kratko vreme zaslužila da se i ja njoj obraćam s poštovanjem  kako i dolikuje . 

Frau Šmit  je  borac, kalkulacioni mrav  koji  više ne može da radi  ili ne može  sve da radi, ali zato u svojoj glavi drži  čitavo knjigovodstvo koje se tiče najsitnijih detalja  oko vođenja i održavanja njene kuće i njenog zdravlja.  

U isto vreme -  iako je invalid  i često u bolovima – ona se  uvek  neizveštačeno smeška  i  kulturno se obraća , kad joj nešto dam ili odnesem – ona kaže hvala  -  i  nije nervozna, NIJE NADRKANA, kao što je većina   staraca kod nas koji su  izgubili svoje nekadašnje autoritete  i niko ih ne zarezuje  za suvu šljvu, ne poštuje ih i  ne vidi  čak,  jer oni viiše nikom nisu potrebni sem da pomažu svoju decu  i zato im se više ni ne ustaje u prevozu ili  ih ne propuštaju u redovima. Vreme lagodnog i dostojanstvenog života je prošlo kad je umro Tito. Jugoslavija se srušila jer je bila izgrađena na krvavim temeljima i na otetim imanjima i fabrikama. I prema teorijama zavere, svakako je neko kome odgovara ovakvo stanje u bivšim republikama i podgrejao međunacionalne sukobe i zemlja nam se raspala u krvavom ratu devedesetih. Verujem da ima mnogo više koji žale za Jugoslavijom i načinom života u njoj, za prohujalom mladošću i životom, nego onih koji su zadovoljni sadašnjom "demokratijom" i zapadnim "vrednostima" koje štite novi zakoni.

Nisam sigurna koliko novac podmazuje  međuljudske odnose,  ali ne u  pogrdnom smislu korupcije kao kod nas gde služi da nekima sve ide  lagodno da bi se izbegli legalni  često neostvarivi ili tegobni tokovi legalne procedure.

Ovde svi imaju pare i svi poštuju pare  - i  shodno tome  nečiji trud pomoću kog se do para dolazi.   Kod nas pare  služe za sasvim druge svrhe.  Ovde svi voze kola  i svi mogu da voze kola, to nije luksuz kao kod nas  ili   teška robija  kad skrpljuješ pare za registraciju i ostale  otimačine  koje moraš da platiš .

Kod nas je sve je nerealno   postavljeno. Šta to beše potrošačka korpa?  Šta će robovima  potršačka korpa  kad moraju  skoro sav svoj prihod da daju za račune i dugove – na koje ih  namamljuju sa svih strana nasmejana  lica plaćenih klovnova  koji ih lažu  da bi se zadužili  za sve i svašta.

.....

Frau Šmit  ima svoj krug prijateljica sa kojima se viđa sredom u gradu u  restoranu  Blunkwelle  gde popiju po piće ili jedu nešto i ispričaju se. Za to vreme ja odlazim u kupovinu. 

Druge srede  kad smo pošle u kupovinu , parkirala sam auto na ulazu u pešačku zonu  odakle ona može da ide kolicima sama kroz taj deo grada. Ona se okrenula i rekla mi  da ide s drugaricama  a da ja treba da idem  sama u  tržni centar u kupovinu.  Bila sam  zatečena, jer sam mislila da će ona ponovo da ide samnom a što je najgore nisam zapamtila put kuda treba da prođem. Ona mi je objašnjavala strpljivo koijm ulicama da krenem, ali ja nisam ništa razumela. Kako sam videla da ona neće da ide samnom, krenula sam peške u pravcu u kome mi se činilo da se tržni centar nalazi.  Lutala sam  uličicama koje su se granale od tog parkinga prema  glavnom  putu sa četiri trake i jedva izbila do  nekog nadvožnjaka iznad  tog prometnog puta.  Neka kišica je počela da pada i  ljudi je bilo sve manje.  Konačno sam morala nekog da pitam gde je tržni centar i zaustavila sam neke devojke koje su mi ličile na Tajlanđanke u nadi da govore engleski i na sreću bile su ljubazne i objasnile su mi  kuda da prođem.  Prvi put  mi je sve to delovalo zastrašujuće  i predugačak put do  cilja, ali sam ipak uspela da nađem  ogromnu prodavnicu. Ovog puta sam ponela svoje  torbe za šoping i  kad sam  napunila kolica  potrepštinama sa šoping liste za kuću, shvatila sam da sve to moram da potrpam  u te dve ogromne torbe i u svoj ranac  što je sve bilo preko dvadeset kilograma koje sam morala da odnesem uz nekoliko ulica po kiši, do parkiranih kola.  Ruke su me zabolele i ramena od tolikog tereta, ali sam nekako uspela da se dokobeljam.  Ostavila sam  sve to u gepeku i krenula da tražim Frau Šmit u pešačkoj zoni.

Nisam znala u kojoj je kafani i nadala sam se da ću nekim čudom uspeti da je nađem.  Sad mi je već bilo lako da hodam kad sam se oslobodila tereta.  Ubrzo sam je ugledala kroz  prozor  druge kafane na koju sam naišla i ušla sam unutra.  Ona me je pitala da li  želim da sedim s njima i šta bi da  popijem?  Zahvalila sam se i pitala je koliko će još da sedi tamo, pa sam  izašla napolje da prošetam gradom  bez  opterećenja nekim  zadacima ili neizvesnostima. Glavnu ulicu u pešačkoj zoni  činile su  tipične  nemačke kuće belih fasada  ukrašenih  isprepletenim gredama od tamnog drveta.  U  centru  je bila ogromna katedrala u rekonstrukciji.   Samo jedna  radnja je imala robu na ulici i to je bio neki Indijac sa  garderobom. Sve ostalo je bilo u radnjama.   Galerije  sa slikama i umetničkim predmetima  su mi privukle pažnju, kao i  izlozi  sa  escajzima  basnoslovnih cena od nekoliko hiljada eura.  Viljuške, noževi i kašike  kitnjastih  drški  su bile  izložene  u otmenom izlogu, u društvu  raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta za kuću.  Razgledala sam  ne pretrano pažljivo i pomno, jer nisam imala nameru da bilo šta kupujem tog dana,  tek  pristigla u Nemačku i tek upoznajući ulice i  grad.  Na ulici je bilo par uličnih  svirača od kojih je jedan govorio  srpski . Čula sam u prolazu, ali sam naučila da  ne smem  ljudima da prilazim obradovana što čujem srpski , jer sem srpskog isto  zvuči i bosanski i hrvatski i svi su oni  sa sobom poneli traume zbog kojih su otišli sa svojih  ognjišta i nisu bili raspoloženi da u Nemačkoj čuju da oni govore srpski jezik.  Pa tako nisam  započela konverzaciju ni sa tim čovekom koji je sviruckao neke francuske šlagere na svom poluautomatskom  insturmentu - harmonici  i sintisajzeru.  Tražila sam prodavnicu C & A  jer sam  za nju znala iz  Beograda,  i našla sam je na google mapi, ali u gradu nisam mogla da je nađem, pa sam se  vratila  sa kraja šetališta  prema kafani u kojoj  je sedela Frau Šmit.   Kad sam ponovo ušla u  kafanu, Nemice su se već pakovale da idu kući. Konobarica je donela jedan račun, a one su platile svaka  svoj deo, posebno. Konačno je konobarica sabrala sve  naplaćene sume, i  one su mogle da  napuste sto za kojim su sedele.   Krenule smo  i ja i Frau Šmit. Ona je  zastala ispred ulaza da zapali cigaretu, jer se u kafani nije pušilo.  Ja sam sela  u stolicu i razgledala  okolo. Već je bio mrak  i ljudi su  žurili u svoje tople domove.  Pošle smo i nas dve do kola.  U kolima sam joj se  žalila kako sam jedva našla prodavnicu i kako mi nije lepo objasnila i zamolila sam je da mi ponovo pokaže kuda treba da prođem.  U suštini nije bilo ništa komplikovano, malo sam se vratila unazad odakle smo došle i skrenula u  tu veliku prometnu ulicu sa dve trake ,  jednom desno i sledeći put levo na praking  velikog šoping mola.  Za treći put, više nego dovoljno da konačno zapamtim putanju i sledeći put odem kolima u šoping umesto da vučem sve na leđima.   

[mentalnahigijena]

Tko sve na Balkanu ima razumijevanja za Ruse? Njemački mediji bave se stajalištima zemalja Zapadnog Balkana u rusko-ukrajinskoj krizi i situacijom u Crnoj Gori nakon pada vlade. Njemački javni servis MDR piše da se kriza oko Ukrajine, napetosti između Rusije i NATO pomno prate i na Balkanu, jer tamo postoji rivalstvo utjecaja Rusije i Zapada. Do sada je uspostavljanje političke ravnoteže između njih uglavnom uspijevalo, ali za male države Zapadnog Balkana to postaje sve teže, smatra autor Andrej Ivanji, dopisnik MDR-a iz Beograda. On navodi koji stav su zemlje regije zauzele u ovom sukobu: „Srbija je, na primjer, već́ godinama, ne baš brzo, ali stabilno, napredovala ka članstvu u EU-u, kupujući oružje i plin po povlaštenim cijenama od bratske Rusije. Srbima je bilo dozvoljeno slaviti i voljeti Vladimira Putina, a Vlada Srbije je izbjegla uvođenje sankcija Moskvi zbog aneksije Krima.“ „Sve to nije baš rado viđeno u Bruxellesu, Washingtonu i Berlinu“, piše Ivanji i dodaje da su tamo ipak „pokazali razumijevanje i nisu baš vršili pritisak“. „Ali to će se vjerojatno promijeniti ako ruski vojnici uđu na ukrajinski teritorij. U tom slučaju jaz između Zapada i Rusije bi dugo bio toliki da Europska unija više ne bi imala razumijevanja za srpski srednji put između Istoka i Zapada: tko želi postati član kluba ne može istovremeno igrati i za drugi klub. Srbija se samo može nadati da sukob neće dalje eskalirati i da Bruxelles i Washington neće početi inzistirati na tome da Srbija svoju politiku prema Rusiji uskladi s politikom EU-a i prigu��i ljubav ljudi prema Putinu. Ministarstvo vanjskih poslova Srbije do sada je nastupalo diplomatski u ovom sukobu, priopćavajući da je Srbija opredijeljena za mirno rješenje u Ukrajini te da bi se eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine negativno odrazila na srbijansku vanjsku politiku jer su Rusi, kao i Ukrajinci, prijateljski i bratski slavenski narodi.“ MDR ističe da „međutim većina srbijanskih medija i vanjskopolitičkih komentatora staje na stranu Rusije“. "Plenković se morao ispričati zbog predsjednikovih izjava" „Za razliku od Srbije, članice NATO-a Albanija i Sjeverna Makedonija odmah su stale na stranu Ukrajine i zapadnih saveznika i protiv Rusije. Također i Kosovo“, napominje se u tekstu i dodaje da je u Bosni i Hercegovini, kao i uvijek, sve komplicirano pa se ne može službeno zauzeti stav. „Crna Gora zabija glavu u pijesak“, piše MDR. „Iako članica NATO-a, Crna Gora se i dalje pravi da ukrajinski sukob ne postoji.“ Autor pojašnjava: „Duboka kriza vlasti paralizira tu zemlju, a i tamo je društvo podijeljeno oko Rusije i Putina: crnogorski Srbi (više od 30 posto stanovništva) uglavnom podržavaju sve što Kremlj radi, a Crnogorci ne“. „Čovjek bi rekao da je u Hrvatskoj, članici EU-a i NATO-a, po pitanju ukrajinske krize sve jasno - ali nije“, piše Ivanji i navodi da je „predsjednik Zoran Milanović opisao Ukrajinu kao korumpiranu zemlju kojoj ne bi trebalo biti mjesto u NATO-ui da hrvatski vojnici ni pod kojim uvjetima neće sudjelovati u ovom sukobu“. „Premijer Andrej Plenković se morao ispričati zbog izjava predsjednika.“ I na kraju, Ivanji upozorava da bi „daljnja eskalacija ovog sukoba između Rusije i Zapada mogla utjecati na sigurnosnu situaciju na Balkanu - zato što je to mala, sporedna scena koja ne šteti velikim silama i gdje Rusija ima više od jednog uporišta i na kojem bi sukob mogao dalje eskalirati.“ Crna Gora: eksperiment nije uspio Süddeutsche Zeitung piše o političkoj situaciji u Crnoj Gori objašnjavajući svojim čitateljima opširno kako je nova Vlada došla na vlast, prije nego što je sada srušena. I onda navodi glavne razloge za raspad: „Sukob između koalicijskih partnera nedavno je eskalirao iz različitih razloga: stranka URA je bila razočarana što zajednička Vlada nije postigla napredak u borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa. Osim toga, podjele u društvu postajale su sve oštrije, a utjecaj srpskih nacionalističkih snaga je rastao. Jedan ministar je javno negirao da je masovno ubojstvo 1995. u Srebrenici u Bosni bio genocid.“ Autor Tobias Zick smatra da „šef URA-e Dritan Abazović na prvi pogled sebe sada može vidjeti kao pobjednika. Pritom je krajnje je nejasno kako bi buduća Vlada mogla izgledati. Abazović, čija je URA najmanji partner u dosadašnjoj koaliciji, želi formirati manjinsku vladu – kod koje bi, međutim, ovisio o podršci DPS-a predsjednika Đukanovića. Prosrpski Demokratski front takav scenarij već́ naziva ‚izdajom’ volje biračkog tijela 2020. i proriče da će stvoriti ‚znatnu nestabilnost‘. Predsjednik Đukanović je već́ nagovijestio da bi mogao podržati manjinsku Vladu, barem u ograničenom razdoblju. Međutim, nije sigurno bi li njegov DPS u ovoj konstelaciji podržao reformu pravosuđa i antikorupcijske mjere koje traži URA. Abazović, čija stranka trenutno ima četiri zastupnička mjesta u parlamentu, samouvjereno je najavio: Ako se ne postigne dogovor, onda se ide na nove izbore“, završava Süddeutsche Zeitung. DW

[mentalnahigijena]

Srbija je na pregovorima u Bruxellesu doživjela ozbiljan poraz, a Kurti je posve nadigrao Vučića Ovo je dobra vijest za postizanje mirne koegzistencije između Beograda i Prištine, ali i jasna poruka Dodiku To je diplomacija. Dva dana pregovora koja su izrodila tri točke dogovora, jedva sto riječi. Ali, uvijek bolja opcija od MIG-ova u zraku i specijalne policije na terenu. Albinu Kurtiju, kosovskom premijeru, mora se priznati - zna odabrati bitke. Još za posljednjeg posjeta njemačke kancelarke Angele Merkel i susreta u Tirani, poručio je da se Srbija mora pripremiti za reciprocitet. Nije, kao bivši premijer Ramush Haradinaj, udvostručio carine na proizvode iz Srbije i tako se našao na udaru kao nekooperativni akter. Zato je bivši, a zamalo je završio na sudu u Haagu. Kurti je pronašao dio dogovora iz Bruxellesa koji Srbija nije ispunila, privremene registracijske pločice. Gdje Srbija dugo nakon dogovorenog roka nije ponudila rješenje. Riječ je, realno, o simboličnom potezu, ali koji udara na emocije. Iznenađenje u Beogradu Beograd je bio iznenađen. Nisu mogli odgovoriti protumjerom jer ona postoji, i znali su da je riječ o obvezi koju nisu ispunili pa su se zapleli u klasičnu retoriku napada na Srbe. Koja prolazi u Srbiji, ali samo u Srbiji. I gdje žrtve uvijek budu lokalni Srbi. Kad je srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić vidio da Kurti ne odustaje, da se na drugim graničnim prijelazima tablice uredno mijenjaju, nije mu preostalo nego da izazove eskalaciju situacije kako bi je zatim mogao smirivati. Kako bi zatim mogao u javnosti odluke predstaviti kao nužne da se izbjegne sukob, da se predstavi kao mirotvorac. Kurti ni na to nije reagirao. Kosovska specijalna policija, ROSU, nije se povukla, odluka o tablicama je bila i dalje na snazi. EU, SAD i NATO su zaključili prošle nedjelje da je došlo vrijeme da se konflikt riješi. Između ostalog, u posjet regiji dolazi Ursula von der Leyen, predsjednica Europske komisije. Katastrofalna bi bila poruka da dođe do nekog sukoba dok je u regiji ili da, što je gore, mora zbog toga prekinuti posjet. I KFOR, snage NATO-a koje brinu za mir na Kosovu, izlaze na teren. Vučić će, razumljivo, tvrditi da je to rezultat njegovog razgovora s Glavnim tajnikom Saveza Jensom Stoltenbergom, ali to je teško povjerovati. Nakon tog razgovora Vučić je samo izjavio da mu je drago da je Stoltenberg poslušao stav Srbije. Poslušao, nitko nije rekao da ga je uvažio. Dolazak KFOR-a je bio trenutak kad je postalo jasnim da sukoba neće biti i da se sve mora riješiti pregovorima. Tada se, indikativno, oglašava i Moskva koja traži da NATO i EU otjeraju ROSU s granice. To se nije dogodilo. Ozbiljan poraz Srbije A na pregovorima u Bruxellesu Srbija je prvi put doživjela ozbiljan poraz. Kosovo je dobilo što je htjelo, a Srbija je morala reterirati. Indikativne su izjave nakon objave dogovora. Kurti kaže da se Srbija mora naviknuti na reciprocitet. Vučić kako su naljepnice bile njihova ideja. Ako jesu, zbog čega ih nije proveo. Iako je sve do trenutka postizanja dogovora ultimativno tražio da se stanje vrati na razdoblje prije 20. rujna, kad je Kosovo uvelo privremene tablice, sad je Vučić pristao na naljepnice. Srbi se moraju povući i ukloniti sve blokade. Beograd nije dobio baš ništa. Strateški poraz iz kojeg neće izvući pouku jer Vučić, kao i svaki autokrat, smatra da sve radi kako treba. Digresija: da je 1991. godine, kad su Srbi u Hrvatskoj postavili barikade, bilo takve odlučnosti međunarodne zajednice. Ali to je irealna pogodbena rečenica. Vučić se dosta patio kako bi dogovor predstavio pozitivnim za Srbiju i njegovu politiku. "Mislim da smo reagirali kao država na ozbiljan, odgovoran i pametan način. Jasno smo stavili do znanja i predstavnicima NATO da ćemo, ako bude ugrožena sigurnost naroda, a ne budu reagirali drugi, sami biti u stanju zaštititi svoj narod", naglasio je Vučić. Sigurnost “naroda” je bila ugrožena srpskim igranjem MIG-ovima, ne tablicama. Vučić jednostavno nije imao druge nego podići cijelu slučaj na razinu prijetnje opstanku iako je bila riječ o registracijskim pločicama. Kurti je, s druge strane, cijelo vrijeme mirno tvrdio da će odustati od mjere ako to učini Srbija koja je na to bila obvezna. Gabriel Escobar, zamjenik pomoćnika državnog tajnika za ovaj prostor i posebni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, koji je na ovim prostorima proveo dobar dio diplomatske karijere, u razgovoru za novinare je rekao, prenosi beogradska Politika, da je SAD podržao Prištinu u reciprocitetu, ali da su ih tablice iznenadile. Sun Tzu: biraj bitke u kojima možeš pobijediti. Kurti je izvojevao važnu pobjedu. Izgledno je da zna kako nastaviti. Pitanje izbora Vučić sada vrišti o potrebi provedbe sporazuma o Zajednici srpskih općina na Kosovu, ali za to nema reciprociteta. Što Beograd stavlja u defenzivnu poziciju. I o čemu nitko ne govori. I još mora dolaziti na sastanke u Beograd kako bi dogovorio konačni režim korištenja registracijskih pločica. Kurti je zabilježio bodove na još jednom planu, 17. listopada su na Kosovu lokalni izbori. Na kojima bi ovaj uspjeh mogao dati dodatni zamah njegovoj stranci. I Srbija ima izbore, u travnju (3. ili 17.) iduće godine. Ovaj poraz neće vjerojatno naštetiti Vučiću jer i hibernirana opozicija dijeli njegove stavove u politici prema Kosovu (i Metohiji, samo za Beograd i Moskvu). Što dodatno iritira Zapad. Američka je administracija, očito je, odlučila poduzeti korake u rješavanju problema na Zapadnom Balkanu. Ali na razini na kojoj ti problemi predstavljaju ozbiljnu prijetnju na široj razini. Dovoljni su lokalni diplomati i zamjenik pomoćnika državnog tajnika. Escobarova je poruka na razini prijetnje, djelovat ćemo protiv svih oblika korupcije. Ozbiljno je zaprijetio Miloradu Dodiku, a ni Srbija nije lišena moguće primjene te odluke. Preslagivanja u EU U EU dolazi do preslagivanja snaga nakon pobjede SPD-a na izborima i Vučiću se u Berlinu više neće gledati kroz prste što se slika s Viktorom Orbánom i poljskim premijerom Mateuszom Morawieckim. To društvo donosi negativni epitet. Jednako razmišlja Pariz i Rim s Marijem Draghijem. Prespanski sporazum, kojim je Grčka riješila probleme sa sada Sjevernom Makedonijom, kao obrazac. Beograd od toga bježi, ali neće moći vječno. Moskva se grčevito bori da Kosovo ostane zamrznuti problem kako bi ga mogla koristiti kao polugu utjecaja na Beograd i posljedično na Zapadni Balkan. Ali nema je u pregovorima. Beograd dvije trećine trgovinske razmjene ima s EU, primarno Njemačkom. To je argument iznad plina koji će ionako teći kroz Srbiju jer sada mora stići i do Mađarske. Kina je tu sporedni čimbenik. Iako bi htjela biti primarni. A upliv Kine na Beograd dodatno ruši snagu srbijanskih argumenata u očima Washingtona i Bruxellesa. “Brate Xi” nije model za savezništvo sa Zapadom. Strateški poraz Srbije dobra je vijest za postizanje mirne koegzistencije između Beograda i Prištine. I za poruku Dodiku da smanji poziva ne odcjepljenje jer bi se mogao naći pod američkim sankcijama. Neka pita iranske lidere koliko je to neugodno. Jutarnji list

[mentalnahigijena]

s.svet Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko najozbiljniji je kandidat za lidera Demohrišćanske stranke premijera Zdravka . Prema pouzdanim saznanjima Pobjede, pripreme za osnivanje partije, čije formiranje je trebalo da bude objelodanjeno krajem avgusta, su usporene zbog negativnih stavova Dritana  i Alekse . - Čeka se pogodan momenat jer su ključni koalicioni partneri Ura i Demokrate koji podržavaju vladu kazali da bi se izgubio ekspertski koncept izvršne vlasti I da bi se oslabio njen reformski kapacitet. To je bio jedan od razloga zbog kojih Zdravko želi Milojka na čelu te partije, ali se sada projekat usporava - rekao je izvor Pobjede koji je dobro upućen u dešavanja. Podrška i kontakt Izvori tvrde da će Miloko, uz Zdravkovu podršku, partiju pokušati da profiliše kao prozapadnu sa osloncem na SPC po uzoru na demohrićanske stranke Europe i da im u tome pomaže visokopozicionirani član Hrišanskodemokratske unije Njemačke (CDU) Angele Merkel. ( nije čudo što hosting one strance 4c je baš u njemačkoj) Zdravko ima odlične odnose sa vlastima u Njemačkoj što svjedoči i podatak da je, odmah nakon formiranja Vlade, početkom februara putem video-linka razgovarao sa njemačkom kancelarkom. Prema saznanjima, kontakt sa visokopozicioniranim funkcionerom CDU je omogućio episkop dizeldorfski SPC Grigorije koji je na službi u Njemačkoj, a značajno je lobirao i biznismen iz Trebinja Veljko Kuštrov, koji ima dobre veze u toj ključnoj članici EU. Zdravko se u posljednjih nekoliko sedmica dva puta sreo sa Grigorijem. Posljednji put je to bilo u Trebinju na promociji knjige o pokojnoim mitropolitu gdje su bili prisutni Joanikije kao i iguman manastira Dečani koji je takođe aktivan u podršci. Episkop Grigorije je jedan od uticajnijih i često za sebe govori da je duhovno dijete episkopa Atanasija i mitropolita Amfilohija. Žestoki je protivnik predsjednika Srbije a opozicioni mediji tamo su objelodanili u aprilu ove godine da je, upravo po ugledu na Amfilohija, odlučan da i Srbiji predloži ,,njenog Zdravka“ i na taj način sruši Vučićev režim koji je ozbiljno uzdrman mnogobrojnim aferama. Kupovina odbornika u Kotoru Da se Zdravko ozbiljno priprema za formiranje partije svjedoči i slučaj Kotora gdje je jedan od lidera DF-a Milan optužio ANB i njihovog direktora Dejana da otvoreno kupuju odbornike za novu partiju. Čak pet odbornika nekadašnje koalicije ,,Za budućnost Kotora” je otkazalo poslušnost centrali a najmanje trojica se pominju kao već izvjesni novi članovi Zdravkove stranke. Biogradska veza Biznismen iz Trebinja blizak spc Veljko Kuštrov takođe pomaže u osnivanju partije a u javnosti je pominjan za specijalnog izaslanika ministra vanjskih poslova u Berlinu. – Veljko je Zdravku predstavljen kao osoba sa odličnim kontaktima i vezama u Njemačkoj – državi koja je po prioritetima vlade prvi spoljnopolitički saveznik – rekao je izvor Pobjede. Prema informacijama iz Trebinja, Veljko je obezbijedio za Milojka i podršku Save, igumana Manastira Tvrdoš. Sava je inače postao javnosti poznat nakon otvorene svađe sa penzionisanim vladikom Atanasijem proljeća 2020. godine. Iguman Sava je čvrsti zagovornik crkvene hijarhije, ali se isto zalaže za nešto liberalniji pristup prema novim političkim idejama. Procjenjuje se da bi ta podrška iz Ercegovine mogla da ojača pozicije buduće stranke I relacije sa nekim strankama u tom dijelu BiH koje su do sada bile naklonjenje liderima DF. Biznismen Veljko, sa prebivalištem u Biogradu, nije nepozat crnogorskoj javnosti jer ga je lider Pokreta za promjene Nebojše povezao sa ministrom Milojkom i to u vezi sa tajnom transakcijom od 890 miliona eura kojom je naša država štampala obveznice. Milojko će podršku tražiti i u Biogradu tražiti gdje ima odlične relacije sa Sinišom, ministrom finanansija Srbije, ali i sa establišmentom u državnim finansijskim institucijama Srbije odakle je regrutovao dio svog kadra u Ministarstvu finasija. Kako je Pobjeda ranije pisala Milojko postao je član ekspertskog tima premijera Zdravka , ne samo zbog stručnih referenci, već i zbog angažovanog rada na promociji interesa spc i prikupljanja međunarodne podrške u borbi za zaštitu navodno ugroženog srpskog naroda u Crnoj Gori tokom litija protiv Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Milojko je inače novi episkop nikšićanskobudimljanski rođeni ujak. Uticaj spc Novi ministar se potrudio da njegov angažman bude zapisan i u Vikipediji, na engleskom i srpskom(?) jeziku, gdje je zapisano da je Milojko ,,za vreme verske krize učestvovao u lobiranju u SAD za podršku spc i srpskom narodu“. Da je bio vrlo angažovan, pokazuju i elektronska dokumenta srpsko-američke konferencije liderstva (SALC), organizacije koju su formirali američki srbi sa ciljem podrške srpskim nacionalnim interesima, ne samo u SAD, već prvenstveno na Balkanu. Jedan od prioritetnih ciljeva SALC-a, u doba intenzivnih litijaških protesta koje je organizovala i predvodila spc na čelu sa mitropolitom Radovićem, bio je da se ,,Crna Gora Mila Đukanovića“ predstavi kao država koja ljudima silom brani da praktikuju svoju pravoslavnu, svetosavsku, vjeru. Programirano je stvarana slika da se usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti ,,ugrožavaju srbi u Crnoj Gori i njihovo pravo na slobodu“.