#starački dom

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 009

Mirisno poglavlje

Jeste li čuli za - Kintsugi - 金継ぎ, "golden joinery", "zlatni spoj" takođe poznato i kao kintsukuroi (金繕い, " zlatna popravka "? To je Japanska umetnost popravljanja polomljene keramike, koja se izvodi tako što se krhotine spajaju lepkom koji sadrži zlatne, platinaste ili srebrne listiće, pa tako krajnji izgled zalepljene činije može biti lepši od prvobitnog.

Slomljena činija   je  ovog puta  simobol naših sjebanih života u  zemljama na Balkanu  a   zlatni  lepak  su   dojče marke ili sada evri �� koji nam  daju dostojanstvo  i mogućnost da se osećamo kao ljudska bića  koja  zaista služe čovečanstvu  obavljajući taj  plemeniti posao   vođenja brige o starim i iznemoglim  i bolesnim ljudima, za koje njihova deca nemaju vremena, ili nemaju decu  ili ko zna iz kog razloga nemaju nikog da se brine o njima.  

To nije isto kao da se brineš o bebi  , znaš da budućnost niije život nego smrt, znaš da   nema endorfina  i dopamina  dok se obavljaju slične radnje  presvlaćenja , održavanja higijene, hranjenja  ... Društvene igre s njima su  zamorne i  oduzimaju energiju, umesto da je kumuliraju, često nisu ni zainteresovani za igru jer žive u svojim sećanjima koja samo za nijh imaju  vrednost i značaj.  Većina njihovih vršnjaka i familije nije više među živima, njihov svet se bolno smanjio. 

Ti kuvaš  za njih   ukusnu hranu  po receptima iz svog rodnog kraja  i moraš da kriješ Vegetu koju si donela  sa sobom,  jer oni ne znaju šta je to ... Ne znaju ni za beli domaći punomasni sir, gibanicu, burek,  čvarke,  kavurmu ,  meso sušeno na  drvetu od šljive, prženiju od mladog luka i jaja  ili  leti   sto vrsta paprike na sto načina.  Ajvar  bi trebalo da ima cenu i ugled kavijara  jer božanstveno miriše  a još bolji ukus ima  i ne smrdi ko sardina pa moraš da se praviš da ti je ukusan. Mi ne jedemo knedle od krompira umesto leba,  ne trpamo  špercel rezance   u sve i svašta, nemamo bele kobasice od soje, ne jedemo bareno, sem kad smo bolesni,  obožavamo sarme i  podvarak  , prebranac  i čorbasti pasulj. Sve smo to naučile od naših majki i baka koje su kuvale svaki dan za nas.

Moja baba po majci, koju sam ja zvala BAŠA, pa su je svi u selu tako zvali, me je naučila da - Voda samo prljav obraz ne može da opere- Na moju žalost, nije me naučila da mogu da platim kućnu pomoćnicu da pere za mene. Ni u snu nije mogla da pretpostavi čime ću se ja baviti pedeset godina kasnije od kad mi je to pričala. Ona je celog svog veka podlagala slamu stoci u štali, a mi menjamo pelene starim Švabama.

Na ovom poslu se stalno vodi borba raznih mirisa. Miris kuvanih jela koje mi spremamo, bori se sa mirisom duvana koji generalno nije poželjan u nemačkim kućama. Miris ureje vas dočeka ujutru kad uđete u šlaf cimer vašeg štićenika da mu namestite krevet ili da ga iz kreveta izvučete. Taj miris vam se uvuče u nozdrve i dugo se tamo zadržava, čak i kad izađete napolje da udahnete svež vazduh. Ako imate posla sa le��ećim pacijentima, smrad je još ogavniji. Prosto vam zeleni evri smrde na to.

Njihov Lenor miriše lepše, jače i duže nego naš, i zato ga vučemo odavde kući. Bar nekoliko flaša, da potraje do sledeće štele. Njihove slavine se cakle, ali njihova sredstva protiv kamenca su ponekad nemoćna protiv decenijskih naslaga, pa moramo da švercujem sonu kiselinu koja je kod njih zabranjena i nema je u slobodnoj prodaji kao kod nas.

[drazen-katic]

PATRIAM CROATIAN *********************************** Dipl.-Ing. Dražen Katić mr.sc.: DUGA RESA MOŽE BOLJE - Zašto belgijska tvrtka nikad nije počela graditi "Starački Dom" u Dugoj Resi i Slavonskom Brodu?

[ljubomir69]

Kako odabrati staracki dom

Svaka porodica koja planira da smesti nekog svog u starački dom nađe se u nekom trenutku u dilemi kojim kriterijumima se voditi prilikom odabira doma za stare. U svakom slučaju prisutan je strah da li će odabrani starački dom odgovorati toj osobi i da li će sve biti kako je i dogovoreno.

Da bi ste što lakše odabrali budući smeštaj za vaše najmilije evo nekoliko korisnih saveta kojih se treba pridržavati prilikom odabira doma za stara lica. Pored toga da je reč o domu koji pruža konforan i kvalitetan smeštaj, sledeća bitna stvar kada su u pitanju starački domovi Voždovac je prisustvo zdravstvenog osoblja, lekara i tehničara koji će o tim ljudima da brinu svakodnevno.

Profesionalno medicinsko osoblje

Profesionalno medicinsko osoblje je okosnica svakog dobrog staračkog doma. Ti ljudi vode svakodnevnu brigu o osobama koje su smeštene u dom i u njihivim rukama je zdravlje svih tih ljudi. Pošto se radi o starim osobama većina njih ima neke redovne terapije, a mnogi i dodatne potrebe kada su u pitanju medicinske usluge, kao što su na primer nepokretne osobe ili osobe sa invaliditetom. Profesionalno osoblje podrazumeva uigran tim lekara, sestara itehinčara koji rade u staračkom domu.

Idealno je kada neki privatni starački dom ima dežurnog lekara koji svakodnevno boravi u domu. Neki domovi pored lekara opšte prakse nude i preglede lekara specijalista kao i palijativnu negu bolesnika u termalnoj fazi bolesti. Jedan od prvih aspekata prilikom odabira staračkog doma je kvalitetno profesionalno medicinsko osoblje i medicinske usluge koje pruža starački dom.

Udobnost apartmana, soba i prostor za boravak na otvorenom

Jedna od takođe bitnih faktora za odabir budućeg smeštaja je i kvalitet soba i apartmana u kojima će te osobe boraviti. Moderni privatni starački domovi svojim korisnicima pružaju maksimalnu udobnost i komfor kao kod kuće. Sobe i apartmani su opremljeni svim potrebnim nameštajem za udoban smeštaj, poseduju tv aparate kao i klima uređaje. Hodnici, stepeništa i kupatila su opremljeni specijalnim pomagalima za kretanje slabo pokretnih osoba.

Ono što posebno doprinosi poboljšanju kvaliteta boravka u staračkom domu je prostrano dvorište za boravak korisnika na svežem vazduhu. Od prvih prolećnih dana pa do kasne jeseni stanari staračkog doma mogu boraviti svakodnevno napolju i primati posete svojih porodica u letnjikovcima kada je dvorište staračkog doma dovoljno veliko. Kada je u pitanju starački dom Voždovac je opština sa nekoliko veoma kvalitetnih staračkoh domova, a jedan od njih je i starački dom Avalska Oaza koji se upravo ističe sa prostranim dvorištem u kome ima nekoliko letnjikovaca i pešačkih staza za boravk na otvorenom.

Kvalitena ishrana u domu

Sleće na šta treba obratiti pažnju je kvalitet ishrane u staračkom domu. Većina današnjih domova za stara lica baziraju dnevni meni na tri glavna obroka i dve užine od kojih je jedna sačinjena od sezonskog voća, a druga je najčešće neka poslastica. Ono što je posebno bitno kada je ishrana u pitanju je posebna dijeta ukoliko neka osoba boluje od nekih bolesti koje zahtevaju poseban način ishrane. Večina privatnih staračkih domova upravo pruža i tu mogućnost individualnog prilagođavanja ishrane svojim korisnicima.

Bogat društveni život

Svaki starački dom mora posebno da vodi računa o društvenom životu svoji korisnika. Pored svakodnevnog druženja u sobama, dnevnom boravku i trpezariji, mnogi starački domovi imaju zaposlenog socijalnog radnika koji vodi brigu o društvenom životu unutar doma. Pored proslava rođendana ili praznika, skoro svakodnevno se organizuju neke društvene igre kao što su tombole, kartanje ili kvizovi kako bi se ljudi međusobno što bolje upoznali i time unapredili svoj društveni život u domu. Na taj način starost i boravak u staračkom domu svima manje teško pada.

Nadamo se da će vam neki od ovoih sveta pomoći da lakše odaberete starački dom koji će odgovarati vašem članu porodice.

[cgvijesti]

Rusija: U požaru u staračkom domu poginulo 20 osoba

Rusija: U požaru u staračkom domu poginulo 20 osoba

Foto: Twitter Broj ljudi koji su poginuli u požaru u ilegalnom staračkom domu u ruskom Kemerovu, region Zapadnog Sibira, porastao je na 20. “Na mjestu požara spasioci nastavljaju radove na ruševinama u uslovima niske temperature vazduha. Prema posljednjim podacima, poginulo je 20 osoba”, saopštile su ruske hitne službe. Još dvoje je povrijeđeno i nalaze se u kritičnom stanju. Ukupno je pomoć…

[sleepybosmer]

JOOOOJ 哥哥们。。。。。。。joooj!!!!!!!!

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Ne postoji kalendar na ovome svijetu koji ne može podnijeti ljubav svaki dan.

U bilo koje godišnje doba.

U bilo koje vrijeme.

Ne postoji aplikacija, a bome niti stiker na mobitelu koji može objasniti tvoju ljubav prema nekome, ma kakve god stikere koristio. Ne postoji Youtube pjesma koja može svakom notom opisati tvoju ljubav prema nekome.

Jer, bolan.

Nije ljubav samo neki četrnaesti dan u drugom mjesecu, ma kakvi. Niti je ljubav najljepše otkucani tekst u viber aplikaciji obogaćen nekim posebnim stikerom koji će neko pročitati, odgovoriti i za par minuta zaboraviti.

O pjesmi da ne govorim.

Jer, budi realan.

Poslušat će neko tvoju Youtube pjesmu a nakon tri, četiri minute opet vratiti svoju omiljenu.

Džaba, ali tako je kako je.

Znaš, Valentinovo si ti.

Dok čekaš, dok te čekaju.

Dok se smiješ.

Dok plačeš.

Dok brišeš suze nekome ko ti je pri ruci i nasmijavaš ga do novih suza, radosnica.

Valentinovo si ti.

Ujutru kad te alarm budi da ideš na faks, posao.

Na kontrolu kod liječnika.

Na kafu s prijateljem.

U starački dom da posjetiš baku.

Da kucaš ispred vrata i izvinis se nekome, jer si pogriješio.

Valentinovo si ti.

Neiskvaren u dječjem zagrljaju.

S ringišpilom ideja u glavi kako živjeti život, a ne dozvoliti mu da on živi tebe. Umotan u mašnu najljepših riječi koje ti je netko poklonio. Jer si se smijao, plakao, brisao suze i stvarao nove, radosnice.

Pusti pravila, tradiciju, običaje.

Slavi ljubav svaki dan.

Nek trpi kalendar.

Pričaj o ljubavi svakome koga sretneš.

Pričaj o ljubavi odmah nakon što ugasiš alarm, iako se taj dan nisi naspavao.

Pričaj o ljubavi i prijatelju kojem dođeš u posjetu u bolnicu. Pričaj o ljubavi gospođi u pekari od koje svaki dan kupuješ hljeb.

Pričaj o ljubavi s taksistom koji te vozi na ispit, jer si noć prije do kasno ostao budan, pa kasniš.

Pričaj o ljubavi sebi.

Podsjeti se svaki dan, koliko je ljubavi oko tebe, u tebi.

Samo ako su ti oči i srce otvoreni.

Jer nije ljubav reklama.

Osmijeh s nekog čipsa.

Ljubav si ti.

Svaki dan.

U bilo koje godišnje doba.

[viladvor]

Ishrana u domu

Jedna od bitnih stavki kada je izbor staračkog doma u pitanju je i kvalitet ishrane u staračkom domu. Naime mnogi korisnici dom zahtevaju poseban režim ishrane zbog svog zdravstvenog stanja.

Ukoliko i vaši roditelji spadaju u tu kategoriju evo na šta treba obratiti pažnju. Ali hajde prvo da se upoznamo sa načinom ishrane u većini staračkih domova. Svaki starački dom zasniva ishranu u domu na tri glavna obroka i dve užine. Tri glavna obroka su: doručak, ručak i večera. Za ove obroke se priprema hrana koja ispunjava sve neophodne dnevne potrebe za unosom vitamina, minerala i svih ostalih bitnih elemenata za zdravu ishranu. Užine čine dopune dnevnim obrocima i najčešće se sastoje od obroka koji čini neko sezonsko voće ili je u pitanju neki kolač.

Obroci koji se pripremaju u domu su u skladu sa HACCP standardom jer je to jedan od uslova da dom za stara lica dobije licencu za rad. Poštovanje ovog standarda omogućuje praćenje kvaliteta svih namernica koje se koriste za pripremu obroka od kupovine pa do pripreme samih obroka. Time se garantuje ispravnost obroka i mogućnost da se neko otruje hranom je praktično svedena na nulu.

Da bi sve ovo bilo iskorišćeno na najbolji mogući način svaki starački dom u Beogradu angažuje nutricionisu koji u dogovoru sa kuvarima priprema nedeljni ili mesečni plan pripreme obroka. Vodeći računa tom prilikom da jelovnik bude bogat i raznovrstan kako bi se omogućio unos svih potrebnih vitamina i minerala. Naravno nutricionisti takođe učestvuju i u pripremi posebnih obroka za pojedine korisnike staračkog doma čije zdravstveno stanje iziskuje poseban režim ishrane. Uglavno su u pitanju osobe sa povišenim krvni pritiskom, povišenim šećerom u krvi i slično. Na taj način se priprema kvalitetna hrana koja je u skladu sa potrebama širokog spektra ljudi.

Svaki dom za stara lica u Beogradu trebalo bi da na ovaj način vrši pripremu obroka koji se distribuiraju njihovim korisnicima kako bi im obezbedio ispravne, ukusne i adekvatne obroke. Ukoliko ste u situaciji da tragate za nekim staračkim domom u koji ćete smestiti roditelje raspitajte se o uslovima ishrane u domeu, jer su oni pored kvalitetnog smeštaja sledeća bitna stavka u odabiru budućeg doma.

[antuntunum]

Stages of life in Croatian

Adjectives are masculine, with feminine version in the brackets:

život = life

roditi se  = to be born

rođenje = birth

novorođenče = newborn

beba = baby

rođendan = birthday

datum rođenja = date of birth

mjesto rođenja = place of birth

rodilište = maternity hospital

djetinjstvo = childhood

dijete = child

biti odgojen = to be raised

pubertet = puberty

tinejdžer = teenager

sazrijeti = to mature

odrasla osoba = adult

mlada osoba = young person

srednje godine = middle age

starija osoba = older person

zatrudniti = to get pregnant

trudnoća = pregnancy

trudna = pregnant

roditi (dijete) = to give birth

odgojiti (dijete) = to raise (a child)

ići u mirovinu = to retire

umirovljenik, penzioner = retiree

starački dom = nursing home

ostariti = to grow old

umrijeti = to die

preminuti = to pass away

mrtav (mrtva) = dead

živ (živa) = alive

pogreb = funeral

grob = grave

groblje = graveyard

zakopati = to bury

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 008

28 oktobar   ponedeljak

Baba ponedljekom ide  na neke vežbe taksijem, pa imam dva sata slobodno, tj da me niko ne nadzire, a nemam pojma ni šta bih radila.

29 oktobar utorak ...  prošo ....

30  oktobar , sreda

Išle smo u grad u šoping . Bilo je sunčano ali vlažno hladno  i  tih nekoliko sati je bilo previše za bakicu  pa se prehladila. Juče je ceo dan duvala nos koji joj je curio. Ja probah s našim narodnim lekovima, propolis i  kapi za nos od rastvora sode bikarbone. Soda je toliko  moćna da  joj je slinavica danas prestala iako ne znam koliko je  ona to zaista koristila, rekla sam joj da ispere  nos time.

U grad smo išle   na  tri mesta. Prvo do  njene banke, pa sam ja posle tražila da idemo u poštu da pošaljem deci pare.  Sto eura je bilo  pitanje  biti ili ne biti , skidanje tereta s leđa.  Našla mi ona poštu na google  mapi   i posle kad smo   bile ispred pošte   pita me ona kolko godina imaju tvoja deca.

Mislim se: "Baba, ne razumeš ti to. Tamo ni deca, ni niko ne zarađuje dovoljno da  mu ne trebaju neke ekstra pare da bi preživeo. Mi živimo u državi  u kojoj uskoro neće biti nikoga sem staraca i bolesnih  tj onih koji iz nje nisu mogli da odu. "I dok sam bila u pošti  da uzmem obrazac za western union  ona mi stavila na sedište neku kovertu i neki papiri vire ispod.  Ja to  uzmem i stavim na   tablu  iznad volana  nisam ni gledala šta je to. Kad ono pare.

Ona me gleda belo, kao,  šta ja to radim,ali ja stvarno nisam videla da su pare u koverti  i kaže :

- To ti je plata do danas.-  Ovde sam  manje od deset dana   i ona mi dala 400 eura!   Nisam je razumela    kako je to obračunala, imam i neke dodatne sate u bašti.  Uuuu fino, onda ću da dupliram  poslatak deci, ionako je  razlika za proviziju samo 4 eura. Za slanje sto eura je  15 a za dvesta 19 eura.

Spiskajte sve deco!!!   Eeee, kad bi se ovako zarađivale pare kod kuće...   I kad bi te ovako poštovali poslodavci, gde bi nam kraj bio.  A ne ono naše carstvo lopova, lopurdi, ulizica, lažova, ucenjivača, gnjida i  skotova.  Tek kad napraviš distancu od  brloga u kome živiš i  živog blata u kome se brlog nalazi, možeš da vidiš neke stvari. Nema toga ni na internetu ni na vestima.

Taj osećaj  koji ti  daje istinska plata nije mi bio dostupan do moje  pedeset i četvrte godine.

Sve do sad je bila neka borba sa prevarantima,  ceđenje para,  gubljenje vremena,  traćenje života.    

Nemci  UOPŠTE nisu, i naravno da nisu ono što smo mi o njima učili  u školama. Mi smo prosto odrastali uz Hitlerove  Nemce okupatore  -  koji su služili kako referenca koliko su naši  stvarni okupatori maskirani u oslobodioce i rukovodioce -  DOBRI  I ZLATNI.

Ove današnje Nemce koji hodaju ulicama Nemačke  zabole ... nije briga ni  za Hitlera,  ni za  drugi svetski rat i za sva sranja  koja mi držimo u glavama,  a da nas neko pita zašto – ne bi znali odgovor. Tako su nam glave napunjene kad smo  bili u školi i nismo imali pravo na prigovor, niti smo sumnjali da je sve to tačno.

Nemci su vredni, disciplinovani i kulturni. Neki su hladni, neki  su radoznali, neki ljubazni.. Ali  ni ne treba da budu svi isti.  Oni zaista imaju tradiciju  i znaju da je čuvaju, znaju šta čuvaju,  na šta su ponosni, šta slave.  Rade i uživaju u životu. Znaju šta je to  sigurnost, socijalna sigurnost, znaju da  će biti plaćeni za svoje vreme i trud i poslove koje rade , bez obzira koji posao je u pitanju. Tek ovde važi da je svejedno  šta radiš"  jer je ovde svaki posao cenjen i plaćen. Kod nas  ta rečenica podrazumeva da si ucenjen da radiš  bilo šta za bilo kakve sitne pare i da si obeležen ako to ne priznaješ kao devizu za opstanak.

Kad  kod nas čujem rečenicu – BOLJE DA RADIŠ BILO KAKAV POSO , NEGO DA  NE RADIŠ NIŠTA ... dođe mi da zadavim  tog slepca koji to izgovori...

NIJE BRE BOLJE  !!

NEGO JE  STO PUTA GORE  DA DAJEŠ SVOJ ŽIVOT I RAD U BESCENJE  DA SE NEKA GNJIDA BOGATI NA TVOJOJ GRBAČI. BOLJE JE DA  SEDIŠ CEO DAN NA KAUČU ZA DŽABE NEGO DA RADIŠ  ZA DŽABE   i sve dok ima  uplašenih i  ucenjenih ljudi koji ne smeju da veruju u to, nego su prinuđeni da se prodaju u bescenje  - biće tako kako nam je.

Ovde sam po prvi put u životu osetila  šta znači kad neko poštuje tvoj rad. Iako  bi me od ovog posla bilo sramota da ga radim  kod kuće u Serbiji . Zašto ? 

Pa zato što tkod nas kućne pomoćnice plaćaju  uglavnom  neke  slučajno srećne žene kojima  je upala sekirica u med pa imaju pare da  plaćaju kućnu pomoć,  a mogu volu rep da iščupaju. Neke žene koje se ponose time što ne umeju da kuvaju i brinu da im se ne polomi plastični nokat ako se upuste u kućne poslove, partijski kadrovi ili  supruge partijskih kadrova, fudbalera, doktorke, starlete, poznate ličnosti itd.

Kod  nas JE SVE NAOPAKO POSTAVLJENO I  DORAĐUJE SE TA NAKARADNOST SVAKI DAN. Svaki dan se odvijaju novi apsurdi na svim nivoima.

Ja sam  u Nemačkoj, kućna pomoćnica u  bukvalnom smislu  jednoj  polupokretnoj ženi, penzionerki koja je invalid  zbog  poliomijeltisa koji je imala sa deset godina  i  koji joj je ostavio paralizovanu nogu. Ona je radila  normalno u  opštini kao  kancelarijski službenik i stekla penziju. Dok je radila kupila je sama kuću, u kojoj sad živi  i od SVOJE PENZIJE  mene plaća 1200 eura mesečno plus mi plaća sate  koje radim u bašti , ako želim.

A kod nas penzioneri skapavaju po svojim stanovima  ako nemaju  potomke, da žive s njima  i da ih izdržavaju.  Jedva krpe kraj s krajem, jedu paštetu i hleba,  upisuju se na recku u drakstor ispod zgrade  i glasaju za naprednjake  jer su im tako  utuvili u glavu besomučnim kampanjama, na vestima, po autobusima na mitinzima. #pajebemumater !  Da nam je stvarno toliko dobro   - zašto bi bilo potrebe da nas neko  24  sata dnevno ubeđuje kako nam je dobro  i gde je šta otvoreno, pušteno u pogon.

Kod nas predsednik vlade izjavi  da imamo najbolje škole u  Evropi, bolje o švajcarske i nemačke jer imamo  "programiranje" kao predmet  u osnovnim školama, a nemamo ga.

MI SMO NACIJA  LUDAKA I ZOMBIRANIH LJUDI...  NE TREBA DA SE ŠMINKAMO ZA  HELUVIM.

EURO PRAJD ĆE DA NAS IZVADI IZ GOVANA U TO NEMA SUMNJE ... 

Ovde, opet ja....  Ovde  Nemce zabole dupe i za pedere... ako oće , neka prave prajd  ... oni gledaju kako da zarade na tim skarednim karnevalima  , a ne da lome koplja  dal je to normalno ili nije normalno ...

Kod nas je NENORMALNA SITUACIJA U CELOM DRUŠTVU I NADOGRADNJI SISTEMA ! 

Mi se  borimo  ciniznim, satirom i ironijom. Pravimo viceve oko svega i sprdamo se,  to nam je još jedino ostalo. A kad i to zamre, a zamire evidentno jer je svima pun kufer,   – e , onda smo ugasili, jer kao što rekoh  svi će da se isele  iz Srbije.

Džaba kuće i imanja  kad  nemaš pare to da održavaš,  a sve su napravili tako da ponovo otimaju ljudima imovinu  - kao i njihovi predaci   partizani i komunjare.  Ovejani lopovi  i  siledžije, uzurpatori  i  manipulatori, koji su sve stekli  uz pretnju  kratkom ili dugačkom cevi  i nisu se libili da potežu obarače i da pobiju silan narod  koji nije bio voljan da im prepusti svoje svetinje – svoje imetke i nekretnine.  Tito je bio najveći lopov među njima a svi smo ga voleli kao da je neko iz naše kuće. Koliko je on samo  ljudi i porodica upropastio a nama su  od prvog razreda  u školi sa osmehom  pevali i pričali o njemu.  Pa dobro je  nismo svi u ludnicama, sada kad  konačno otkrivamo  na kakvim lažima smo porasli i u kakvim lažima živimo. LAŽIMA KOJE PODRŽAVAJU LEGALNE   INSTITUCIJE SILE I PRINUDE U DRŽAVI.

AKO TI SE NE SVIĐA ILI SE BUNIŠ POSLAĆEMO TI  POLICIJU, IZVŠITELJE, TUŽIOCE, UPROPASTIĆEMO TE,  STAPKATI SA CRNOM ZEMLJOM.  I  ljudi zato ćute. Ćute jer su ucenjeni samim opstankom i opstankom svoje dece, čije potrebe ne mogu da čekaju da se nešto menja na bolje.

Demonstrira se svako malo  protiv svega i svačega, ali su se ovi izveštili da  bukvalno sve spinuju  i obezvrede i  oljagaju svakog ko se lati ćorava posla da bude Srbima lider i izvuče ih iz govana...A oni ionako na kraju ubiju svog lidera...   Valjda iz zahvalnosti ...  i uvek radimo u korist svoje štete, podržavajući  gadove na vlasti  -  svesno ili  pasivno, ćuteći i puštajući  da  ti život prođe  u  nemaštini, sranju,  čekanju boljeg sutra koje nikad u Srbiju nije ni došlo.

31.oktobar 

Prestaću da je zovem  baba, bakica  i slično,  jer  je  za ovo kratko vreme zaslužila da se i ja njoj obraćam s poštovanjem  kako i dolikuje . 

Frau Šmit  je  borac, kalkulacioni mrav  koji  više ne može da radi  ili ne može  sve da radi, ali zato u svojoj glavi drži  čitavo knjigovodstvo koje se tiče najsitnijih detalja  oko vođenja i održavanja njene kuće i njenog zdravlja.  

U isto vreme -  iako je invalid  i često u bolovima – ona se  uvek  neizveštačeno smeška  i  kulturno se obraća , kad joj nešto dam ili odnesem – ona kaže hvala  -  i  nije nervozna, NIJE NADRKANA, kao što je većina   staraca kod nas koji su  izgubili svoje nekadašnje autoritete  i niko ih ne zarezuje  za suvu šljvu, ne poštuje ih i  ne vidi  čak,  jer oni viiše nikom nisu potrebni sem da pomažu svoju decu  i zato im se više ni ne ustaje u prevozu ili  ih ne propuštaju u redovima. Vreme lagodnog i dostojanstvenog života je prošlo kad je umro Tito. Jugoslavija se srušila jer je bila izgrađena na krvavim temeljima i na otetim imanjima i fabrikama. I prema teorijama zavere, svakako je neko kome odgovara ovakvo stanje u bivšim republikama i podgrejao međunacionalne sukobe i zemlja nam se raspala u krvavom ratu devedesetih. Verujem da ima mnogo više koji žale za Jugoslavijom i načinom života u njoj, za prohujalom mladošću i životom, nego onih koji su zadovoljni sadašnjom "demokratijom" i zapadnim "vrednostima" koje štite novi zakoni.

Nisam sigurna koliko novac podmazuje  međuljudske odnose,  ali ne u  pogrdnom smislu korupcije kao kod nas gde služi da nekima sve ide  lagodno da bi se izbegli legalni  često neostvarivi ili tegobni tokovi legalne procedure.

Ovde svi imaju pare i svi poštuju pare  - i  shodno tome  nečiji trud pomoću kog se do para dolazi.   Kod nas pare  služe za sasvim druge svrhe.  Ovde svi voze kola  i svi mogu da voze kola, to nije luksuz kao kod nas  ili   teška robija  kad skrpljuješ pare za registraciju i ostale  otimačine  koje moraš da platiš .

Kod nas je sve je nerealno   postavljeno. Šta to beše potrošačka korpa?  Šta će robovima  potršačka korpa  kad moraju  skoro sav svoj prihod da daju za račune i dugove – na koje ih  namamljuju sa svih strana nasmejana  lica plaćenih klovnova  koji ih lažu  da bi se zadužili  za sve i svašta.

.....

Frau Šmit  ima svoj krug prijateljica sa kojima se viđa sredom u gradu u  restoranu  Blunkwelle  gde popiju po piće ili jedu nešto i ispričaju se. Za to vreme ja odlazim u kupovinu. 

Druge srede  kad smo pošle u kupovinu , parkirala sam auto na ulazu u pešačku zonu  odakle ona može da ide kolicima sama kroz taj deo grada. Ona se okrenula i rekla mi  da ide s drugaricama  a da ja treba da idem  sama u  tržni centar u kupovinu.  Bila sam  zatečena, jer sam mislila da će ona ponovo da ide samnom a što je najgore nisam zapamtila put kuda treba da prođem. Ona mi je objašnjavala strpljivo koijm ulicama da krenem, ali ja nisam ništa razumela. Kako sam videla da ona neće da ide samnom, krenula sam peške u pravcu u kome mi se činilo da se tržni centar nalazi.  Lutala sam  uličicama koje su se granale od tog parkinga prema  glavnom  putu sa četiri trake i jedva izbila do  nekog nadvožnjaka iznad  tog prometnog puta.  Neka kišica je počela da pada i  ljudi je bilo sve manje.  Konačno sam morala nekog da pitam gde je tržni centar i zaustavila sam neke devojke koje su mi ličile na Tajlanđanke u nadi da govore engleski i na sreću bile su ljubazne i objasnile su mi  kuda da prođem.  Prvi put  mi je sve to delovalo zastrašujuće  i predugačak put do  cilja, ali sam ipak uspela da nađem  ogromnu prodavnicu. Ovog puta sam ponela svoje  torbe za šoping i  kad sam  napunila kolica  potrepštinama sa šoping liste za kuću, shvatila sam da sve to moram da potrpam  u te dve ogromne torbe i u svoj ranac  što je sve bilo preko dvadeset kilograma koje sam morala da odnesem uz nekoliko ulica po kiši, do parkiranih kola.  Ruke su me zabolele i ramena od tolikog tereta, ali sam nekako uspela da se dokobeljam.  Ostavila sam  sve to u gepeku i krenula da tražim Frau Šmit u pešačkoj zoni.

Nisam znala u kojoj je kafani i nadala sam se da ću nekim čudom uspeti da je nađem.  Sad mi je već bilo lako da hodam kad sam se oslobodila tereta.  Ubrzo sam je ugledala kroz  prozor  druge kafane na koju sam naišla i ušla sam unutra.  Ona me je pitala da li  želim da sedim s njima i šta bi da  popijem?  Zahvalila sam se i pitala je koliko će još da sedi tamo, pa sam  izašla napolje da prošetam gradom  bez  opterećenja nekim  zadacima ili neizvesnostima. Glavnu ulicu u pešačkoj zoni  činile su  tipične  nemačke kuće belih fasada  ukrašenih  isprepletenim gredama od tamnog drveta.  U  centru  je bila ogromna katedrala u rekonstrukciji.   Samo jedna  radnja je imala robu na ulici i to je bio neki Indijac sa  garderobom. Sve ostalo je bilo u radnjama.   Galerije  sa slikama i umetničkim predmetima  su mi privukle pažnju, kao i  izlozi  sa  escajzima  basnoslovnih cena od nekoliko hiljada eura.  Viljuške, noževi i kašike  kitnjastih  drški  su bile  izložene  u otmenom izlogu, u društvu  raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta za kuću.  Razgledala sam  ne pretrano pažljivo i pomno, jer nisam imala nameru da bilo šta kupujem tog dana,  tek  pristigla u Nemačku i tek upoznajući ulice i  grad.  Na ulici je bilo par uličnih  svirača od kojih je jedan govorio  srpski . Čula sam u prolazu, ali sam naučila da  ne smem  ljudima da prilazim obradovana što čujem srpski , jer sem srpskog isto  zvuči i bosanski i hrvatski i svi su oni  sa sobom poneli traume zbog kojih su otišli sa svojih  ognjišta i nisu bili raspoloženi da u Nemačkoj čuju da oni govore srpski jezik.  Pa tako nisam  započela konverzaciju ni sa tim čovekom koji je sviruckao neke francuske šlagere na svom poluautomatskom  insturmentu - harmonici  i sintisajzeru.  Tražila sam prodavnicu C & A  jer sam  za nju znala iz  Beograda,  i našla sam je na google mapi, ali u gradu nisam mogla da je nađem, pa sam se  vratila  sa kraja šetališta  prema kafani u kojoj  je sedela Frau Šmit.   Kad sam ponovo ušla u  kafanu, Nemice su se već pakovale da idu kući. Konobarica je donela jedan račun, a one su platile svaka  svoj deo, posebno. Konačno je konobarica sabrala sve  naplaćene sume, i  one su mogle da  napuste sto za kojim su sedele.   Krenule smo  i ja i Frau Šmit. Ona je  zastala ispred ulaza da zapali cigaretu, jer se u kafani nije pušilo.  Ja sam sela  u stolicu i razgledala  okolo. Već je bio mrak  i ljudi su  žurili u svoje tople domove.  Pošle smo i nas dve do kola.  U kolima sam joj se  žalila kako sam jedva našla prodavnicu i kako mi nije lepo objasnila i zamolila sam je da mi ponovo pokaže kuda treba da prođem.  U suštini nije bilo ništa komplikovano, malo sam se vratila unazad odakle smo došle i skrenula u  tu veliku prometnu ulicu sa dve trake ,  jednom desno i sledeći put levo na praking  velikog šoping mola.  Za treći put, više nego dovoljno da konačno zapamtim putanju i sledeći put odem kolima u šoping umesto da vučem sve na leđima.   

[balkanin]

Grad zbrisan s lica zemlje: "Morali smo gaziti po mrtvima da dođemo do živih"

Grad zbrisan s lica zemlje: “Morali smo gaziti po mrtvima da dođemo do živih”

Proglašeno je izvanredno stanje u Kentuckyju i strahuje se da je u toj saveznoj državi poginulo više od 100 osoba, rekao je u subotu guverner Andy Beshear nakon što su razorna tornada ostavila u ruševinama domove i poslovne objekte u nekoliko američkih saveznih država. U razornim tornadima uništena je tvornica svijeća u Mayfieldu u Kentuckyju, uništen je starački dom u susjednom Missouriju i…

[drazen-katic]

PATRIAM CROATIAN *********************************** Dipl.-Ing. Dražen Katić mr.sc.: DUGA RESA MOŽE BOLJE - Zašto belgijska tvrtka nikad nije počela graditi "Starački Dom" u Dugoj Resi i Slavonskom Brodu?

[gtaradi]

A bo gustuvaje?

Ve se vi pitate zakaj so si došli k nam. Zoto kaj se teca Jolža koju od ve zovemo Elizabet ženi! Je, dobro ste čuli! Žena je v domu za odrasle i našla sje dečka!

Fčera smo meli opsadno stonje. Došla je so rodbina i išče nešterni štere niti ne poznam. Stric Iva i strina Štefa so se peljali z Dojčlanda i morali so biti on lajn znami jer so ih slovenci… (ona prosta reč) na granici šest vur. Si smo se složili kaj so oni slovenske… (pok nesmem reči kaj). Ve se vi pitate zakaj so si došli k nam. Zoto kaj se teca Jolža koju od ve zovemo Elizabet ženi! Je, dobro…

[cgvijesti]

Oduzeta licenca Domu za stare u Peći zbog fizičkog napada na staricu

Oduzeta licenca Domu za stare u Peći zbog fizičkog napada na staricu

Foto: Twitter Domu za stara lica u Peći “Orenda” oduzeta je licenca posle objavljivanja snimka fizičkog napada na staricu prije nekoliko dana, saopštilo je Ministarstvo finansija, piše Kosovo online. “Nakon objavljivanja snimka fizičkog napada na stariju ženu u Domu Orenda u Peći, Jedinica inspekcije socijalne službe je odmah izvršila uviđaj, kao i intervjuisanje osoblja centra i svjedoka…

[viladvor]

Kako odabrati staracki dom?

Kada kažemo privatni starački dom podrazumeva se da je reč o stambenom objektu čija je namena smeštaj i boravak starih lica. Ove ustanove pružaju različite vrste usluga koje koriste osobe koje su smeštene u staračkom domu kao što su starije nemoćne osobe, osbe obolele od raznih bolesti ili sa invaliditetom kao i osobe koje nemaju porodicu koja bi o njima brinula.

Ovakve ustanove prvenstveno su namenjene osobama koje nisu u mogućnosti da se samo staraju o sebi, pa im je neophodan konstantan nadzor medicinskog osoblja ili lekara. Samo na prvi pogled starački dom može izgledati kao mesto na kome su stara lica smeštena da čekaju svoj kraj ali je stvarnost daleko od toga. Starački domovi predstavljaju mesta na kojima se stiču nova poznanstva, vodi briga o starim osobama i njihovim potrebama.

Vrste staračkih domova

Domove za stara lica generalno možemo podeliti u dve vrste, a to su državni i privatni starački domovi. Zbog relativno malih kapaciteta državnih staračkih domova ubrzo su počeli da se pojavljuju brojni starački domovi u Beogradu kao i u ostatku Srbije. Država je našla način da pomogne starijim osobama kako bi našli smeštaj u privatnim staračkim domovima u vidu subvencije za smeštaj u domu.

Na taj način mnogima su se otvorila vrata mnogih privatnih staračkih domova koji su u jednom trenutku bili nedostižni zbog cene smeštaja u njima. Cena staračkih domova koji su u državnom valsništvu i dalje je dosta niža u odnosu na privatne staračke domove, ali je i usluga u njima na dalekom nižem nivou u odnosu na privatne staračke domove. Kada su u pitanju privatni starački domovi cene formiraju na osnovu tipova i vrsta usluga koje su spremni da ponude svojim korisnicima. Odabir pravog doma za vaše roditelje nije lako ali imajte na umu da je to njihov novi dom, pa napravite neki kompromis između cene smeštaja i usluga koje pružaju.

Kako odabrati odgovarajući starački dom?

Ovo je pitanje koje muči sve koji su u situaciji da moraju da se odluče na taj korak. Za početak nije loše da napravite neki spisak prioriteta kaji se tiču osobe za koju odabirate starački dom. Popričajte sa njima i vidite šta je to što je njima bitno da imaju u budućem domu. Domovi za stara lica nude sve moguće usluge kada su u pitanju stari i bolesni pa je neophodno napraviti neki kompromis između potreba i njihove ponude.

Nekad je u pitanju samo smeštaj po pitanju komfora, a vrlo često su na žalost u pitanju medicinske usluge koje predstavljaju prioritet u odabiru budućeg doma za stara lica. Veliki broj privatnih domova za stara lica u Beogradu olakšaće vam izbor pa možda čak i nađete neki dom za stara lica u vašoj neposrednoj blizini. Lokacija budućeg doma je važan faktor prilikom odabira budućeg smeštaja jer vam omogućuje češće posete i manje gubljenja vremena u prevozu.

Prilikom odabira privatnih domova posebnu pažnju obratite na to da dom poseduje licencu jer se ranije dešavalo da domovi za stara lica koji nemaju licencu ne ispunjavaju sve neophodne kriterijume koji su navedeni u Zakonu o socijalnoj zaštiti pa smeštanje osoba u ovakav dom za stara lica predstavlja ogroman rizik.

Zdravstvena nega i briga u domovima

Da bi starački dom ispunio vaša očekivanja neophodno je da ima kvalitene usluge kada je u pitanju zdravstvena nega i briga o starim i bolesnim lici. Potrebno je da svaki dom zapošljava visikokvaliteno medicinsko osoblje, negovateljice i doktora kao i da poseduje sopstvenu ambulantu u kojoj se mogu obavaljti osnovi pregledi. Poželjno je da staracki dom ima tehničare, medicinske sestre, fizijatre, fizioterapeute i slično koji ne moraju biti stalno zaposleni u domu ali da pružaju raznovrsne medicinske usluge iz svojih oblasti delovanja.

[balkantimes]

Koronavirus u Albaniji i prisustvo Mojahedin-e Khalq (MEK) u Tirani

Nakon izbijanja epidemije koronavirusa u Italiji, više od 120.000 Albanaca sa boravištem  u Italiji vratilo se u svoju zemlju. Albanija, s populacijom ispod 3.000.000, ima, prema ovom pisanju, 243 slučaja koronavirusa. Što je 84 slučaja na 1.000.000 ljudi. 

Robert Fantina

Dosad 13 smrtnih slučajeva predstavlja stopu od 5 mrtvih na 1.000.000 stanovnika. Očekuje se da će se ovi brojevi povećati zbog nedostatka osnovnih zdravstvenih usluga i potrebne infrastrukture za upravljanje krizom. Uz to, s toliko Albanaca koji se vraćaju iz Italije, koja bilježi 1.683 zaraženih i 192 mrtvih na 1.000.000 stanovnika, rizik od daljnjeg širenja virusa vrlo je visok.

Albanski premijer Edi Rama izdao je stroge upute za borbu protiv širenja virusa. Samo će jedna osoba po kućanstvu biti ovlaštena napuštati kuću na jedan sat dnevno radi kupovine namirnica ili drugih potrebnih stvari, i to tek nakon podnošenja zahtjeva za dozvolu. Sankcije za kršenje ovog ograničenja uključuju uskraćivanje naknada za nezaposlene i stipendija za studente najmanje jednu godinu. Primjenu ovog i drugih ograničenja provodit će policija i posebne sigurnosne snage koje će upotrijebiti silu protiv prekršitelja. Premijer je čak rekao da se umirovljenici, ljudi koji su u najvećoj opasnosti da umru od koronavirusa, koji ne poštuju propise, mogu smatrati izdajnicima. Iako ekstremno, to pokazuje ozbiljnost s kojom premijer shvata prijetnju od bolesti.

Ova se situacija pogoršava saznanjem da u Tirani ima više od tri tisuće članova Mojahedin-e Khalq-a (MEK). Svi članovi MEK-a administrativno se msmatraju umirovljenicima, i njihov je rad ograničen za u terorističkom kampu MEK-a. Mnogi stariji muškarci i žene provode svoje pozne godine iza računara  u kampu MEK-a, koristeći medijske račune na društvenim mrežama, kako bi se uključili u medijske ratove protiv legitimne vlasti Irana, one koju je narod izabrao za vrijeme revolucije 1979. godine. Ljudi u terorističkom kampu MEK-a su pod visokim rizikom da se zaraze i umru od COVID-a.

Dva su glavna faktora visokog rizika: Prvo, sektaški i kolonijski način života MEK-a, koji je okupio više od 3000 ljudi u prepunom vojnom kampu, uzrokovat će široko i brzo širenje virusa, čak i ako se samo jedan član zarazi. Uz malo nacionalnog stanovništva i preko 100.000 ljudi koji se u zemlju vraćaju iz Italije, koju je virus jako teško pogodio, velika je vjerojatnost da će se netko u kampu zaraziti.

Drugo, budući da je većina pripadnika kulta starija, oni su u riziku. Širom svijeta ljudi s ugroženim imunološkim sustavom, respiratornim problemima ili oni stariji od 60 godina posebno su oprezni kako bi izbjegli bilo kakve aktivnosti koje bi ih mogle izložiti koronavirusu. Mnogi članovi MEK-a imaju preko 60 godina, jer je organizacija htjela potpunu predanost „svojoj stvari“, zak koju su njegovi čelnici očekivali da će biti brzo uspješno okončana, i stoga su svoje članove obeshrabrivali da se udaju i imaju djecu, što bi ih odvratilo od njihovih ilegalnih i nemoralnih ciljeva. Zbog toga je kamp Mojhedin postao izoliran starački dom, a u mnogim zemljama se posebno brine  o staračkim domovima koje je virus najteže pogodio. Također, njihov dugogodišnji život na prilično izoliranom području spriječio je izloženost mnogim manjim bolestima, što im je dodatno oslabilo imunitet.

Zbog toga koronavirus nije samo prijetnja opstanku ovog kulta, već i albanskom narodu. Ako se pripadnici kulta razbole od virusa i napuste kamp (ako im to bude dopušteno) kako bi dobili liječenje ili čak živjeli s rođacima, sve svoje kontakte izložit će obolijevanju. Uz toliko Albanaca koji se vraćaju iz Italije, koja ima drugi najveći broj slučajeva koronavirusa i treći broj zabilježenih smrtnih slučajeva od koronavirusa u svijetu,  dodatni rizik koji predstavljaju stariji članovi MEK-a samo pogoršava situaciju za državu.

Bilo je nekih vijesti koje ukazuju na to da epidemiloški trag širenja koronavirusa u Albaniji vodi i do kampa MEK-a. Ipak, početni izvještaji nisu dalje praćeni, a čini se da su ih možda i neki snažni utjecaji jendostavno ušutkali.

Bez obzira na izvor bolesti u Albaniji, očito je da MEK, u pravilu teroristička organizacija, sada nesvjesno povećava rizik za zdravlje Albanaca. Teroristi MEK-a nisu u stanju raditi na bilo kojem općem dobru; njihove terorističke aktivnosti sada uključuju moguće širenje koronavirusa u narodu loše pripremljenom za suočavanje s tom pošasti.