#salonski

[prodajanekretnina]

Raskošan stan na najpoželjnijoj lokaciji u Beogradu, Kalemegdan Park - NEKRETNINE ZA PRODAJU

[izdavanjenekretnina]

Kancelarija Obala Sonje Marinković - Sigma Nekretnine - NEKRETNINE ZA IZDAVANJE

[trojerucica-blr]

ZNAMO SE SA POLITICKIH SASTANAKA SAROVICU!!!GDJE SI BIO SESELJEV MILJENIK.JESI BIO SALONSKI POLITICAR U FOAJEU,NEDVOJBENO.

Aha,ako si ti iz SRS POLITICARA PRESAO U NOVINARE,DAJ DA JA IZ NOVINARA ODEM U POLITICARE,VALJDA CU IMATI VISE SRECE U PRAVDOLJUBIVOSTI BEZ KOMPROMISA.SUMNJAM-OVO JE ZEMLJA DEMBELIJA!RAJ ZA SRS KRIMOSE.

"ZAPISANO U VRIJEMENU"😁

[zanimljivaekonomija]

Interaktivna kuća Štrausa

Nakon obimne restauracije nedavno je u bečkoj opštini Debling u nekadašnjem kazinu Cegernic otvoren interaktivni muzej „House of Strauss“ koji oživljava nasleđe dinastije Štraus. Kako Johan Štraus stariji, tako i mlađi nekada su u kazinu Cegernic organizovali balove. Posetioci u novom muzeju mogu aktivno da učestvuju kao izvođači u opereti, na digitalnom pultu ili drugim interaktivnim stanicama.

U novom muzeju posetioci mogu uroniti u događaje i mesta iz 19. veka. U jednom od salona nalazi se originalni klavir Edvarda Štrausa, a na zidovima su postavljene biografije o dinastiji Štraus. Zainteresovani mogu da se oprobaju kao dirigenti i da izmere svoj „valcer-puls“. Putem ekrana osetljivog na dodir, može se pristupiti ne samo informacijama o Dunavskom valceru i Radecki-maršu, već i muzici i notama. U fascinantnom prostoru u prizemlju, nazvanom Oktogon, prikazana je priča o legendarnom Dunavskom valceru „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa mlađeg, koji je neslužbena himna Beča i Austrije. Multimedijalna postavka sa akustikom i animiranim vizualima, LED zidovima i skulpturama na kojima se mogu pratiti projekcije pruža mogućnost da se doživi duh tog vremena kroz sva čula. U narednom periodu planirani su i salonski koncerti. Gosti će u budućnosti moći da spoje posetu muzeju, večernji koncert i večeru uz koju će se služiti Štraus-vino.

Za estetski dizajn nove Kuće Štraus zadužen je unutrašnji dizajner Denis Košutić a u realizaciju projekta uključeno je i nekoliko vodećih stručnjaka sa Instituta za istraživanje dinastije Štraus. Na čelu instituta je član porodice Štraus, Edvard Štraus, prapraunuk Johana Štrausa starijeg. Helmut Raihenauer jedan je od najboljih poznavalaca dinastije Štraus koji je u ovaj projekat uneo kako svoju kolekciju tako i svoje znanje. „House of Strauss“ služiće i kao centar za obuku mladih muzičkih talenata iz celog sveta.

Slike:

Foto1 © Denis Košutić & Lea Titz

Foto2 © Casino Zögernitz/ Sima Prodinger

Foto3 © House of Strauss

Foto4 © Residenz Zögernitz

[imonovanekretnine]

Knez Mihailova-Trosoban-Namešten

Izdavanje trosobnog nameštenog salonskog stana U knez Mihailovoj. 63 kvm, 2/5st, eg, odmah useljiv

Stari grad, Knez Mihailova, trosoban, 63 kvm, 2/5st, eg, dva mokra čvora, odmah useljiv. Kompletno namešten salonski stan, orijentisan kontra od ulice, kvalitetno renoviran, u pešačkoj zoni Knez Mihailove ulice. U blizini se nalazi javna garaža na Obilićevom vencu. Cena zakupa je 1300 eura. Foto Galerija – Slideshow Nacrt stana Izdavanje vodi Boris Čoko, lic.br.113, mob.tel. 0658258202 Z A K…

[leskovarka]

O nedostatku sinkopiranja

Tekst “Voljeti staru glazbu znači biti društveni otpadnik!” predgovor je izdanju Muzika (2008) koje donosi izbor stripova Roberta Crumba posvećenih glazbi dvadesetih i tridesetih godina prošloga stoljeća.

 Voljeti staru glazbu znači biti društveni otpadnik!

“Kad većini ljudi svirate staru glazbu, čak i onda kad je doista i preslušaju, nakon što ploča završi obrate vam se i upitaju vas: “No što je to što volite u staroj glazbi?�� Dođe vam da dignete ruke od svega toga.

Za staru glazbu zainteresirao sam se tražeći stare stripove, stare knjige i slično. Oduvijek mi se sviđala glazba iz starih filmova, no nisam znao da ju je moguće naći i na pločama. S petnaest i šesnaest godina primijetio sam prašnjave plikove tih ploča na 78 okretaja u trgovinama rabljene robe. Imao sam vrlo malo novaca za trošenje, no sakupio sam desetak centi ili četvrt dolara i kupio nekoliko takvih ploča. Neke su bile razočaravajuće prenatrpane, neke su bile pretjerano bliske operi ili dosadni salonski orkestri... No onda sam preslušao ploču koja me je uzbudila do srži moga bića! “To je to! To je glazba koju sam čekao cijeloga života! Bilo je to još jedno otkriće!”

Riječ je o plesnom orkestru iz Atlantic Cityja iz 1928., nazvanom Charlie Fry’s Million Dollar Pier Orchestra. Broj se zvao Happy Days and Lonely Nights! Za mene... bila je to savršena glazba! Još uvijek imam tu ploču, slušam je i uživam u njoj. Zakačio sam se za nju! Nakon toga počeo sam tragati za plesnom glazbom dvadesetih. Poslije sam shvatio kako sam patio od, kako to zovem, “nedostatka sinkopiranja”, sve dok nisam pronašao tu glazbu. [...]”

Robert Crumb, Muzika, prev. Darko Glavan, Koprivnica: Šareni dućan, 2008. 

[zoranzivkov]

Može biti samo jedan.... DELOM GORŠTAK, DELOM SALONSKI STAN - #Highlander je komfor i udobnost podigao na tako visok nivo da je lako postideo čak i „lend kruzer“, koji, dokle god su ova dva modela na asfaltu, nema šta da traži u društvu najnovijeg #Toyota modela koji je stigao na naše tržište. Možda u svom imenu naglašava da je „gorštak“, ali bi mu najviše pristajalo neko ime koje je u vezi sa izuzetno dugim putovanjima. Uz to, nudi i veliki prostor u kabini koji je više nego pogodan za tri reda sedišta...Čitajte u junskom broju magazina #TopSpeed! #testdrive #car #fun #joy #power #mystic #Arača #Templari #temple #church #monuments #Topspeedtest Reposted from @topspeedmagazine (at Arača) https://www.instagram.com/p/CQuAsOKJgaT/?utm_medium=tumblr

[dstrachan]

'MADE IN DAGENHAM' – BERWICK OPERATIC SOCIETY - 25th April 2018 (running until 28th April)

20th September in 2010, Bexleyheath, just south of the River Thames from Dagenham and I was one of two males in the audience for the opening night of the movie 'Made In Dagenham'.  It was a rather special atmoshpere in the auditorium as I sensed that many of the audience had close ties with the story being depicted, possibly some of them had known workers involved back in 1968.  I found the movie incredibly moving and to this day always remember the closing credits every time I hear Desmond Dekker sing 'You Can Get It If You Really Want'.  

Let me be quite clear, I am not a regular attender of theatre productions, far less musical theatre, so I do not pretend to be an aficianado.  It's not that I don't respect and appreciate the talents and skills of the performers, it's more that I rarely feel moved to experience the story-lines.  Stage productions that I have attended are limited, 'Trainspotting', 'Black Roses: The Killing of Sophie Lancaster', and a Coldstream Pantomime being the few that I can recall – oh and 'Hair' in Glasgow many years ago, round about the same time as the real-life events portrayed in 'Made In Dagenham'!  I do, however, feel that this stage production by Berwick Operatic Society truly deserves a mention.  As with the movie, I went along on the opening night, in The Maltings in Berwick upon Tweed.

Right from the start my expectations were raised when I saw the programme with it's cover presented in the style of the familiar Haynes car workshop manuals; and then I noted that the music was by David Arnold.  On taking my seat I was treated to a preview of the stage set as the curtains were open.  This revealed a dimly lit sparsely dressed set with some dexion shelving, a couple of sewing machines and a table.  Some boiler suit clad figures could be seen at the left side of the stage as if on a smoke/tea break whilst the small band were tuning up on the right.

The programme informed that this musical adaptation of the story had failed to capture the attention of the West End when it opened, but claimed that the story about communities, families and solidarity really does belong in the realm of community productions such as the Berwick group.

Rather appropriately, the opening evening performance was sponsored by a local garage; not a Ford dealership but Tweedmouth Service Station's Mitsubishi one.  Given the portrayal of the Ford management in the show I imagine there might have been certain obstacles to any formal Ford sponsorship.  I would, however, like to think that the portrayal of Ford management was very much from an historic perspective and they operate in a much fairer way now.

The situation on stage began to come come to life as the production got under way introducing us to the principle character Rita O'Grady and her family as they woke up one morning.  With some lighting changes and moving of props the scene changed to take us to the River Plant shop floor, firstly introducing the female machinists and then the male workers.  Old habits die hard, and I couldn't help but notice that whilst most of the boiler suited men were wearing industrial boots, two of them were clearly not adequately protected by steel toe caps – oh I can be so picky!

Beryl was a particular stand out with her earthy humour and outspoken performance.  Gradually other key characters began to be developed – Connie Riley, Monty and Eddie O'Grady.  Am I showing my age when I suggest that Harold Wilson reminded me of Harry Worth's comic antics? The story progressed rapidly, morphing through twelve varied scenes to span humour, poignancy and inspiration.  The marvelous ensemble cast shone in so many different ways and sadly Act 1 was over far too soon; the 75 minutes had simply flashed by.

There was so much to take in on the stage that I would really love to be able to find the time to return for a second viewing to see what I may have missed.  Towards the end of act one, during a musical number, I was drawn to a rather bizarre sidepiece as a new character appeared in front of me and started to cut and snort some lines of something!  He seemed rather out of place and shortly before the end of the act was revealed as the American boss.

Act 2 started with a completely different mood, 'This Is America' was delightfully over the top with its American bombast, cheerleaders, sportsmen and high energy.

The blend of speech and musical numbers was enthralling, and the range of characters was wonderful.  Lynn Ireland's performance as Rita was phenomenal and it was truly a joy to have been so close to the stage to really appreciate her range of expressions when not speaking or singing.  Another marvelous scene played out at the side during a musical number was the extremely moving exchange beteween Nicola Salonsky as Connie Riley and Iain Lowson's Monty as he comforted her in her wheelchair.

Euan Duthie as the American boss, Mr. Tooley, was an excellent 'pantomime villain', Bill Shardlow as Harold Wilson delighted the audience with his comic depiction of the Prime Minister; Kim Schmid as Lisa Hopkins and Kirsty Jamieson's portrayal of Barbara Castle MP were yet more stand out performances.  Slink Jadranko was great as Rita's husband Eddie.  And did I mention Dylis Guthrie's Beryl – absolute gem of a performance!    I have to admit that I kept comparing the cast in front of me to their movie equivalents, and was not in the slightest disappointed.  Clearly the movie depiction is completely different in style to the musical theatre version and in their own way, each is outstanding.  Whilst I have elected to highlight certain performances, I feel quite guilty not have gone on, the others all shone in their different roles, including one very impressive display the splits at the end of one number by one of the younger cast!

As with the first act, Act 2 was over all too quickly, finishing with Rita's inspiring and emotional speech followed by the equally inspirational and uplifting 'Stand Up'.

I cannot recommend this production highly enough and would definitely encourage you to seek out tickets before it ends its run.  Then again I'm sure other local groups around the country may well be considering putting on their own productions so keep on the lookout!

WELL DONE TO ALL CAST AND SUPPORTING TEAM AT BERWICK OPERATIC SOCIETY!

https://www.youtube.com/watch?v=T6h97e8f8TU&feature=youtu.be

[realestateserb]

Na prodaju LUX 3.0 salonski stan u strogom cetru Beograda / For sale Luxury pre war 3-room apartment in Belgrade downtown. 106m² / 370.000EUR http://sigurnaprodajanekretnina.com/stan-oglas.php?id=5853

#nekretnine #prodajanekretnina #nekretnineBeograd #prodajastanova #realestate #realtor #luxury #apartments #sale

[rasen-rs]

http://www.rasen.rs/2019/04/milos-crnjanski-nas-salonski-komunizam/

Милош Црњански: Наш салонски комунизам

Најгоре клевете, подметања и интриге против царске породице, пред руску револуцију, као што је познато, долазиле су из уског круга отмених породица и богаташких кругова.

Милош Црњански: фото: Јутјуб Снимак

Познато је и то да су бољшевике, нарочито у почетку, помагали неколико трулих богаташа, крупних мецена.

Има ли то какве везе са истинским слободоумљем, или са љубављу за сиромахе?

Недавно, један допис из Загреба који нисмо могли објавити скренуо нам је тако пажњу на комунистичке симпатије и меценат једног изданка високих капиталистичких кругова. На такве нам је појаве скретана пажња и са других страна. Ми мислимо да је то општа појава у нас и хоћемо да је обележимо само у општим потезима.

За свакога ко познаје прилике живота, тешкоће живота, скупоће и беспослице у другим земљама, несумњиво је истина да у несрећи наших сиромашних слојева има једна горка срећа да ипак има, да се у нас ипак лакше може наћи, хлеба.

Било би, међутим, наивно само на основу тога понављати без памети и срца да нашем раднику зато није тешко. Напротив, положај мануелног радника данас, у овој беспослици, несумњиво је тежак. Друштвена помоћ у нас није нимало развијена, а социјална брига јавних установа у ту сврху још није довољна. За оне чије су руке жуљевите од детињства још није у нас јака свест, ни социјална, ни национална.

Па ипак тај слој становништва у нашој земљи, то су већином пролетери тек откинути од села, од срца наше нације- они могу бити заведено стадо демагога и брбљиваца, разочараних патриота, али мање него ма коме у њином интересу није да ова земља буде распарчана, и да буде федералистичка, ни сепаратистичка.

Нација, и праве националисте, никад се не могу одрећи осећаја и свести да у том сталежу ипак имају брата.

Пада у очи, међутим, са колико одговорности данас тај сиромашни наш човек мора да пази на оно што рекне, или народски речено лане.

Он је „комунист“ када опсује и господа Бога, јер му се смркне пред очима кад нема хлеба и не налази рада, он је „комунист“ кад се се распилави уз чашу вина, једном после толико понижења и неправде и почне да трабуња како ће доћи дан т.ј. његових пет минута.

Он је „комунист“ и сноси све одговорности које могу да му се десе у данашњем друштву и поретку због тога, ма да даље од тог бусања у груди нити иде, нити сања.

Сасвим је други случај у нас када је реч о салонском комунизму који у нас влада.

Богаташка деца – одувек је главна црта богаташке деце била да воле да се играју мангупа – (већином им то успе доживотно) некажњено се у нас играју „комуниста“.

То је главна црта нашег варошког и литерарног марксизма.

Истина, погрешно би помислио неко да ја хоћу да кажем да су та богаташка деца чланови неких тајних комунистичких организација и партија.

Бива и то, али се и то ради само уз сигурну залеђину тата.

Напротив, наша богаташка деца ступање у истинске комунистичке организације, где се пати и где се страда, и где се од одговорности не бега, остављају обично другима, најчешће својим сиромашнијим и наивнијим, и поштенијим, друговима.

Наша богаташка деца обично задовољавају се улогом „напредних“ чланова друштва, или мецена правих комуниста, литерарних заштитника марксизма итд.

У том послу они су вешти као да су похађали из близа пропагандистичке школе и универзитете међународне комунистичке пропаганде и тајног тероризма.

Осигурани у својим богаташким домовима – који су често стечени најпрљавијим услугама капитализму и силницима – са много веза и капиџика и протекција, они се обично играју комунизма у салонима.

Њима је слободно да брбљају што хоће, јер забога они се баве комунизмом као идејним појавама, они га помажу само на плану пројекција „напредних“ дискусија менталних пасија.

Онако исто као што су се играли мангупа, играју се комунизма под заштитом својих тата, тетака и стрина.

Други младићи, инфицирани у њиним домовима труну по затворима а они се несметано играју са својим играчкама.

Ништа то њима не смета, што на њиховим концима други играју са својим главама и животима. Дође ли до тога да неки сиромашак што је заблесавио од марксизма у њиховим напарфимисаним салонима заради Аду Цинганлију, они ће му олакшати самоћу педерастичким писмима и финим цигаретама.

То је наличје нашег салонског комунизма.

У њега се слива сав шљам који је гушио и пре наш народ који је у широким слојевима увек, већ три столећа, био сиромах.

Прави марксисти данас ћуте, или признају и сами да није време марксизма, плаховитији и необузданији међу њима налазе се на издржавању својих казни, раднички слојеви траже заклона у постепеном стишавању социјализма и обузети су, пре свега, тражењем ре��лних социјалних помоћи, пуни брига.

Па ко је тај ко нас на сва уста уверава да долазе оних „пет“ минута?

Богаташка деца.

Ко је тај ко је расуо безброј конаца, по деци, по гимназијама, по универзитетима, ко је тај ко спрема „комунисте“, ко их држи, управља, скупља?

Та деца.

Рећи ће се можда, па добро нека је тако, то није опасно, то се деца играју мангупа.

Милош Црњански

Тај који тако говори никад није размишљао откуд у нашем комунизму толико цинизма, морално разорене снаге, привлачног декора, закулисних протекција, безстидности, концетрације, препредености, прикривености, тајних канала. Тај не зна како се спроводи комунистичка пропаганда. Тај не зна, колико су та „деца“, у нашим приликама, у овом крају Европе, драгоцени сарадници, крај свега, коминтерна.

У сваком случају ми које називају свим погрдним именима реакционара знамо једно и дубоко смо уверени у једно: да је до нас, ми би прогледали кроз прсте сиромаху који се у својој немаштини и патњи хвата као дављеник сламке „комунизма“, али да би овим салонским комунистима судили без милости, у име саблазни и стида, и несреће сиротиње, радника и сељака.

За тај „крем“ нашег племена и тај „haut volee“ нашег друштва, за те КОМСАЛОНЦЕ, са нашег гледишта, са националистичког гледишта, заиста не би било штета.

Извор: Часопис Двери Српске, Прећутани Црњански, стр.19-20

РАСЕН

[agencijaastra-blog]

Kancelarijski prostor za izdavanje Stari grad

Kancelarijski prostor za izdavanje Stari grad

Kancelarijski prostor za izdavanje Stari grad

ID: 3242

Lokacija: Stari grad

Mikrolokacija: centar

Ulica: Dečanska

Struktura: 5.0

m2: 90m2

Cena: 700€

Kancelarijski prostor za izdavanje Stari grad. Na Starom gradu, u centru Beograda, u neposrednoj blizini Doma omladine i Trga republike, u Dečanskoj ulici, za izdavanje salonski stan od 90m2 na 3 spratu poslovno – stambene zgrade. Stan ima prijemnu i…

[lasekdomzale-blog]

Pri Olaplexu poznamo tri izdelke. Olaplex No.1 in Olaplex No.2 sta namenjena profesionalni salonski uporabi, Olaplex No.3 pa je zasnovan prav za uporabo doma. Podaljšek salonske Olaplex nege Olaplex No.3 pa zasnovan za uporabo v domači kopalnici. Je kot »podaljšek« salonske nege. Olaplex No.3 vsebuje enako aktivno sestavino (bis-aminopropil diglikol dimaleat) kot No.1 in No.2, zato je tudi postopek delovanja na laseh enak. Tudi Olaplex No.3 združuje razcepljene dvojne žveplove vezi v proteinski strukturi las, ki se vsakodnevno poškodujejo med termičnimi, mehanskimi in kemičnimi postopki. Olaplex naredi lase močnejše, bolj zdrave in odpornejše na vsakodnevne izzive. Olaplex No.3 uporaba Olaplex No.3 je izredno preprost za uporabo. Za najboljše rezultate sledite našim nasvetom in spodnjim korakom: 1. korak Olaplex No.3 lahko kupiš pri frizerju (seznam Olaplex salonov TUKAJ) ali ga naročiš na naši spletni strani (TUKAJ). 2. korak Lasje naj bodo pred nanašanjem Olaplexa čisti, brez ostankov izdelkov za stiliranje (laki, geli, kreme, olja…). Priporočamo, da lase pred nanosom umijete s šamponom, brez uporabe regeneratorja. Lase dobro splahnite in osušite z brisačo. Olaplex No.3 lahko nanašate tudi na suhe lase, vendar za najboljše rezultate priporočamo nanos na vlažne, čiste lase. 3. korak Olaplex No3 nanašajte na lase po PRAMENIH. Izdelek s prsti NATANČNO vtrite v lase. Olaplex No.3 nanašajte na DOLŽINE in KONICE las v ZADOSTNI količini. Kaj je zadostna količina? Vsako lasno vlakno mora biti obdano/prepojeno z Olaplexom No.3. 4. korak Priporočamo, da Olaplex No.3 na laseh pustite delovati dlje časa. Na embalaži izdelka sicer piše, da naj deluje med 10 in 20 minut, vendar za najboljše rezultate pustite izdelek delovati na laseh čim dlje. Dlje kot Olaplex deluje, več vezi v lasni strukturi združi. Najbolje je, da deluje več ur ali čez noč. 5. korak Ko nanesete Olaplex No.3 na lase, lahko lase tudi zavijete v vlažno brisačo, folijo ali si nadenete plavalno kapo. Povišana temperatura ki nastane, medtem ko so lasje zaviti, pripomore k boljšemu delovanju. 6. korak Po končani obnovi las z Olaplex No.3 lase dobro splahnite in jih umijte s šamponom. (at Domzale)

[antipodi]

Arheološka prognoza: razgovor sa Monikom Milosavljević sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Monika Milosavljević je prvi put došla u dodir sa arheologijom kao polaznik seminara za arheologiju u Istraživačkoj stanici Petnica. Završila je osnovne studije na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2009. godine. Potom, upisuje master studije na istom fakultetu koje delimično provodi i na Univerzitetu u Ljubljani. Doktorirala je 2015. godine pod mentorstvom Aleksandra Palavestre na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu sa temom “Koncept drugosti varvarstva i varvarizacije u srpskoj arheologiji”. U radu je postavila inovativni istraživački program za bavljenje istorijom arheologije. Trenutno je docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Intervju je vođen u prepodnevnim časovima 25. decembra 2017. godine u nastavničkom kabinetu Monike Milosavljević.

Opišite nam svoj posao. Iz kojih razloga smatrate da je važan i da li biste nešto dodali ili promenili u svom poslu? Takođe, molimo Vas da nam obrazložite nastavnička zvanja na fakultetu.

Moj posao je, pre svega, nastavnički. Sa druge strane, zaposlena sam kao istraživač na projektu „Arheološka kultura i identitet na zapadnom Balkanu“. Posao je veoma dinamičan, mada često neshvaćen.  Ljudi misle da nastavnici dolaze dva puta nedeljno i ispričaju ono što već znaju, a da je ostatak vremena slobodan. Međutim, zapravo je drugačije. Nastojim da sebi postavim nove izazove u nastavi i da konstatno učim. Tako da se svake nedelje pripremam za ono što me čeka i trudim se da budem veoma odgovorna za ono što ću reći i na koji način ću to reći. Važno mi je da sadržaj predavanja bude jasan, aktuelan ali ne i simplifikovan. Primećujem razliku između toga šta je bilo važno u nastavi za moju generaciju i onoga šta je protrebno današnjim generacijama.

Svom poslu bih dodala još finansija za istraživanja, za neposredne istraživačke tehnike, na primer da se urade C14 i izotopske analize. Takođe bih jako volela da samostalno ili u saradnji sa nekom drugom institucijom, budem u prilici da organizujem arheološka iskopavanja u budućnosti.

Kada je reč o nastavnim zvanjima, postoji nekoliko: asistent, docent, vanredni i redovni profesor. Najniže u tom hijerarhijskom redu je zvanje asistenta, ali je ta pozicija u nastavi veoma važna. Kao asistent možete da držite samo vežbe, ali ne i predavanja. Meni je asistentski rad bio veoma dragocen jer ima puno prostora za diskusiju sa studentima. Kada je reč o višim zavanjima, možete držati i vežbe i nastavu. Nastavničke obaveze su među kolegama sa različitim zvanjima vrlo slične, razlikuje se jedino mogućnost učešća u određenim telima Veća Filozofskog fakulteta.

Šta biste izdvojili kao prednosti, a šta kao mane svog posla?

Prednost mog posla je konstanti razgovor sa mladim ljudima. To me jako ohrabruje u profesionalnom i ličnom životu. Uvek imamo dobru diskusiju jer delimo društvene probleme koji su nam zajednički, bez obzira sa koje strane katedre se ko nalazi.

Mana je što u Srbiji nemamo dovoljno novca za literaturu i za istraživanja. Ukoliko bi to bilo bolje, smatrala bih svoj posao potpuno savršenim.

Kako biste ocenili trenutnu situaciju arheologije kao nauke u Srbiji i u kom pravcu smatrate da bi trebalo da se razvija? Koje su teme “nepokrivene”?

Mislim da ne treba zadati jedan totalni pravac za razvoj arheologije. Ako bi ipak trebalo sumirati odgovor - onda arheologija u Srbiji treba da bude više orijentisana ka teorijskom promišljanju. To ne znači da treba da bude izbačena praksa, već naprotiv, da je svaka praksa nužno obeležena teorijom i da treba da je osvesti. Volela bih da je arheologija u Srbiji kritički orijentisana, da nema bezuslovnog poštovanja autoriteta koji su grešili. Dakle, uz svo poštovanje ranijih arheologa i njihovog rada, nema potrebe da ponavljamo interpretacije koje su pogrešne ili nisu više aktuelne. Mislim da je važno da arheologija bude multiperspektivna, da ima različite vizure, različite istraživače koji su pasionirani u svojim temama i pristupima, da svi oni budu svesni različitih pristupa… I da veoma dobro komuniciraju!

Ako postoje stvari koje su “nepokrivene”, rekla bih da u obrazovanju na Odeljenju za arheologiju nemamo u nastavi postsrednjovekovni period, odnosno ne poznajemo u dovoljnoj meri materijalnu kulturu osmanskog perioda.

Često se arheologija posmatra iz dva ugla, jedan “zanatski” koji podrazumeva odlaske na terene i obradu materijala, dok je drugi “salonski” koji podrazumeva bavljenje teorijskom arheologijom. Koji je Vaš stav po pitanju takve podele?

Ja mislim da je to lažna dihotomija, mada je ona utoliko stvarna ukoliko ljudi misle na ovaj način. Smatram da je svaka arheologija teorijska, imala ona veze sa konkretnom praksom na arheološkim terenima ili ne. Mislim da je problem što mi imamo jako malo sredstava za arheološka iskopavanja i što je većina istraživača usmerena na obradu stare dokumentacije i starih iskopavanja koja su vršena po nekim veoma drugačijim standardima u odnosu na današnje standarde struke. Kada obrađujemo staru dokumentaciju i stara iskopavanja mi smo, u tome šta možemo da zaključimo, veoma limitirani. Mislim da bi svi ovi problemi bili manje vidljivi kada bi država više ulagala u arheologiju.

Da li Vam je poznat neki primer kako je u nekim državama u okolini šira i stručna javnost okrenuta ka arheologiji i struci?

Postoje različita dobra ili loša rešenja. Meni su poznatiji primeri iz Slovenije i Slovačke. Slovenija je značajna jer do 90-ih godina deli sa nama identičnu zaštitarsku i arheološku tradiciju. U Sloveniji se izdešavalo više dobrih stvari za arheologiju. Pre svega, tamo postoji privatna praksa, a takođe je arheologija postala deo urbanističkog planiranja. To podrazumeva da su arheološka istraživanja starija računska radnja od urbanističkog plana. Drugim rečima, to znači da ljudi koji kupuju određene parcele i grade nešto na njima mogu veoma dobro da planiraju i da znaju unapred šta na toj parceli ima i koliko će ih to koštati jer su prethodno urađena manja arheološka istraživanja. Dakle, tržište nije monopolizovano a ceo sistem mora da obrati pažnju na našu struku. Uz to, kontrolna tela su veoma važna i nezavisna, te se veoma vodi računa kako će ona biti uspostavljena. To su neke stvari koje nama nedostaju.

Slovačka, na primer, ima privatne arheološke servise ali sistem njihovog funkcionisanja je daleko od savršenog. Sama pojava arheološkog servisa ne podrazumeva da će se sve rešiti.

Kao neko ko je zaposlen na fakultetu, da li imate neki plan/strategiju na koji način da se arheologija više približi široj javnosti? Čini se da je naša struka na veoma niskom nivou razumevanja od strane laika.

Tu ima nekoliko strategija.

Prvo, želim da kažem da arheologija nije moj posao nego moj poziv. Tako da ja, dok se srećem sa prijateljima u neformalnoj komunikaciji, kada odem kod lekara, frizera i u sličnim situacijama ako dođe da se razgovara o arheologijia (a najčešće dođe jer je to ljudima zanimljivo) pokušavam da jezikom koji je razumljiv predstavim zašto je arheologija važna. Naravno, različito je predstavljam u zavisnosti od prilike i publike.

Druga strategija je uključena u moj primarni posao i podrazumeva razgovor sa studentima. Ako njima ukažem na važnost određenih tema, da je bitno kako je arheologija percipirana u društvu onda će i oni u svom svakodnevnom životu takođe razgovarati sa svojim prijateljima, roditeljima i rođacima te predstaviti arheologiju u nekom drugom svetlu. Takođe, nastojim da sa njima razgovaram o temama koje se tiču pseudonauke, političke zloupotrebe arheologije, idejama koje su veoma problematične u današnjem svetu, poput rasizma i etnocentrizma. Na primer, zapanjujuće je da u poslednjih nekoliko godina rasizam nije tako upitan kod većine studenata! Ili, mogu da prihvate da rasizma ima u Americi, ali ne misle da ga ima u Srbiji, niti da je odnos prema Romima često rasistički. Dakle, to su razne teme o kojim pokušavam da razgovaram sa studentima.

Takođe, jedan deo tog podviga je blog “Antipodi” koji se trudi da pokaže arheologiju u širem društvenom kontekstu.

Sada imate nekoliko novih, samostalnih, predmeta koje predajete od ove školske godine (2017/2018). Da li možete da nam kažete koje su teme kojima bi se tu studenti bavili i zašto smatrate da su one bitne za njih?

To su dva predmeta, jedan na osnovnim a drugi na master studijama. Predmet na osnovnim studijama se zove “Arheologija između prirode i kulture” i predviđen je za studente treće i četvrte godine, dok se predmet na masteru zove “Etnicitet, etnogeneza i varvarstvo u arheologiji”. Što se tiče predmeta na osnovnim studijama, on tretira problem arheologije kao nauke i discipline, obuhvatajući i prirodno-naučne i društvene epistemologije. To znači da mi moramo biti dobro obučeni u prirodno-naučnim tehnikama, zatim da znamo kako da ih tumačimo, a da sa druge strane razumemo šta podrazumeva društvena kompleksnost, šta znači rasizam, etnicitet, klasa, društvena dinamika, socijalizacija itd. Ovaj predmet upravo pokušava da poveže dva velika narativa u arheologiji, prirodnjački i humanistički, odnosno različite teme koje se javljaju na granici između njih.

Predmet na masteru se bavi konstrukcijom kolektivnih identiteta i stereotipizacijom  Drugog, kroz arheologiju. Reč je o preglednom i široko postavljenom kursu koji može studentima zainteresovanim za konstruktivizam i postkolonijalne studije da posluži u obradi tema za njihova master istraživanja.

Da li imate neki komentar ili savet za studente, buduće arheologe?

Kritičko mišljenje i puno čitanja!

 Intervju vodio Vladimir Crkvenjakov

[keratomblog]

Francuski vez?! Chevron?!

Trendovi? U modi, glazbi, interijerima? Mijenjaju se rekordnom brzinom. Ipak, neki su tu već godinama i prateći popularne sajmove koji nam diktiraju šta je to čemu ćemo se diviti i podvlačiti na popisu želja, čini se da će se poneki postojeći trend zadržati i u narednom periodu! Jedan takav je keramika – imitacija drveta. Efekt drveta u interijeru ostaje jedan od najpopularnijih na području keramičkih pločica i u uređenju interijera općenito. Ali ovaj trend sada ima i nove oblike i uzorke koji nude više estetskih rezultata. Nude jedan novi uzorak i način slaganja keramike, koji unosi potpuno novi dojam u prostor koji opremamo. Već smo se nauživali brodskog poda i riblje kosti. Idealna je to kombinacija za većinu prostorija: stambenih, komercijalnih ili ugostiteljskih. Estetski topla, oku ugodna. I šta je onda novo?! To genijalno novo zove se francuski vez, chevron (Chevron = simetrično poredan uzorak u obliku slova V) uzorak ili čak mađarski vez. Riječ je o pločicama složenim u uzorak koji je inspiriran parketom povijesnih, starih građevina. Kod tih parketa letvice su rezane i slagane pod kutom od 45 stupnjeva, i međusobno stvaraju ravnu liniju. Salonski šarm najvjernije donosi firma Gruppo Marazzi, koja je jedan od najvećih svjetskih proizvođača pločica. Radi se o pločicama dimenzija 11 x 54 cm, rezanim pod kutom od 45 stupnjeva. Ovako rezane pločice omogućavaju savršenu simetriju, i raskošan izgled koji kod „klasične“ riblje kosti ili brodskog poda nije moguć. Upravo je to razlog zbog kojeg je tzv. chevron uzorak korišten u zgradama posebne arhitektonske vrijednosti. Prisutan u hodnicima Versailla ili građanskim stanovima austrougarskih zgrada, parket složen u francuski/mađarski uzorak i danas je tražen i cijenjen. Vrhunac dizajna danas, ostvaren zahvaljujući keramičkim pločicama, postaje pristupačan i primjenjiv kako u stanovima tako i u restoranima i kafićima, frizerskim salonima ili galerijama i muzejima…kako u hodnicima ili kupatilima, tako i u dnevnim sobama, kuhinjama, ali i na terasama. Ova moderna keramika dostupna je u KeraTOM-u, i to u više prirodnih tonova drveta. Nijansama stvara bezvremenski dojam, dok istovremeno nudi velike mogućnosti za kombiniranje s drugim uzorcima, bojama i dimenzijama. Dobro nam došli!

[imonovanekretnine]

Salonski stan u strogom centru

Beograd, Stari grad, Svetogorska, Vpr/4, ta, 106 kvm + 24 kvm terasa, renoviran, uknjižen na vlasnika.

Beograd, Stari grad, Svetogorska, trosoban, 106 kvm grejne površine, terasa od 24 kvm, vpr/4, ta, dva mokra čvora, lođa, kompletno namešten. Salonski stan koji se nalazi na visokom prizemlju, dvostrano orijentisan, spavaće sobe ka dvorišnoj strani sa pristupom ka prostranoj terasi od 24 kvm. Stan je renoviran, uknjižen i odmah useljiv. Pogodan je i za poslovne namene. Cena stana je 365 000…

[zlochesti-nokti-novi-sad-blog]

Jedan od poslednjih noviteta u materijalu za dizajn su Slider Design vodene nalepnice. Ove nalepnice nove generacije predstavljaju apsolutni hit u brzom komercijalnom dizajnu za salonski rad.

#gallery-0-8 { margin: auto; } #gallery-0-8 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-8 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-8 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design nalepnice štampane su na posebnom papiru koji u kontaktu sa vodom se blago rastapa i omogućava lako odvajanje tanke folije na kojoj se nalazi štampani dizajn.

Step by step – Slider Design

Razlika između slider nalepnica i ostalih vodenih nalepnica na tržištu je upravo u foliji na kojoj leži štampa.  Slider folija je tanka i elastična, pa se lakše i lepše postavlja na nokat. Zbog svojih karakteristika, slider omogućuje preciznu postavku nalepnice na ceo nokat. Između folije i papira nalazi se tanak sloj dekstroze koja potpomaže lako razdvajanje. Dekstroza je ustvari to što omogućuje da folija sklizne sa papira, karakteristika po kojoj su nalepnice i dobile ime Slider Design.

Slider Design na noktima

Tanka folija slider nalepnice se razlaže sa beskiselinskim prajmerom, što omogućava lako uklanjanje nalepnice u odnosu na nokatnu ploču. Nakon postavke nalepnice, dizajn se tanko namaže sa beskiselinskim prajmerom koji razloži foliju i na noktu ostaje samo štampa koju lako prekriva završni sjaj.

Ovo je prednost slidera u odnosu na drugačije nalepnice. Kad se folija razloži materijal se bolje vezuje za podlogu, nego kad se nanosio na nalepnicu koja nije polimernog sastava.

Elastična folija omogućila je štampu sa inkjet štampačima koji mogu da izvode i najsitnije detalje i senke u dizajnu. Pa je izbor u slider dizajnu beskonačan. Što je dovelo do njegove velike popularnosti u salonskom nail art-u.

#gallery-0-9 { margin: auto; } #gallery-0-9 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-9 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-9 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Slider Design na noktima

Pogledajte video  prezentaciju “Slider Design & Transfer Foil” o pravilnom postavljanju slider nalepnice i kratkim dizajnom sa transfer folijom.

[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=kTjNZz4S2cY%5B/embedyt%5D

Za više nail art-a i video materijala, prijavite se na zvaničnu YouTube stranicu

“Zlochesti Nokti”

Slider Design Jedan od poslednjih noviteta u materijalu za dizajn su Slider Design vodene nalepnice. Ove nalepnice nove generacije predstavljaju apsolutni hit u brzom komercijalnom dizajnu za salonski rad.