#pripovetke

[mija-ditaliar]

Zašto je put do žene tako vijugav i tajan i zašto on sa svojom slavom i snagom ne može da ga pređe, a prelaze ga svi gori od njega? Svi, samo, on u silnoj i smiješnoj starosti, cijeli svoj vijek pruža ruke kao u snu. Što žene traže?

-- Put Alije Đerzeleza, Ivo Andrić

[lahija-del-molinero]

Pripovetke

= cuentos

(palabras que encuentro por ahí)

[teoporter-blog]

- Gospođo, jeste li dobro promislili? Gospodin Đulio vas toliko ljubi! - I ja njega ljubim; uzmi pismo i predaj mu ga lično. - Dobro, neka vas Bog blagoslovi, tako ste dobri. Ugone ode i vrlo brzo se vrati natrag; on nađe Helenu mrtvu: Imala je bodež u srcu.

Stendal - "Opatica iz Kastra": Završetak pripovetke.

[radiogornjigrad]

Jelena Lengold: SVI LJUDI KOJI VOLE DA ČITAJU SU SLIČNI

Piše: Ana Atanasković (Info prevodi) Jelena Lengold piše pesme, pripovetke i romane. Od prvih knjiga (zbirke pesama – Raspad botanike, zbirke priča – Pokisli lavovi, romana Baltimor) do dela koja u poslednje vreme stvara (zbirke priča Raščarani svet i Vašarski mađioničar, romana Odustajanje i Lakonogi dan) njen kvalitet je sa punim pravom prepoznat i priznat. Za svoj rad je dobila brojne…

[knjigeobradovic]

SABRANE PRIPOVETKE - IVO ANDRIĆ

[receptikuvaronline]

Momčilo Popović

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/momcilo-popovic/?Mom%C4%8Dilo+Popovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Momčilo Popović

Momčilo Popović (Кruševac, 3. decembar 1911. – Beograd, 26. oktobar 1990.) srpski znameniti izdavač, prosvetni i kluturni radnik, osnivač i direktor beograskog izdavačkog preduzeća „Vuk Кaradžić“, pokretač velikog broja značajnih izdavačkih poduhvata, izuzetno cenjen u kulturnoj javnosti zbog retke požrtvovanosti, posvećenosti i kreativnosti. Izdanjima „Vuka Кaradžića“ pripale su mnoge nagrade i priznanja, kako autorima, tako i ovoj uglednoj kući.

ŽIVOT – КARIJERA

Momčilo Popović potiče iz porodice sudskog činovnika. Završio je Učiteljsku i Višu pedagošku školu u Beogradu. Od 1936. do 1941. godine službovao je kao učitelj po selima Srbije. U Кraljevini Jugoslaviji je pripadao naprednim levičarski opredeljenim prosvetnim radnicima. Drugi svetski rat proveo je u zarobljeništvu, u Nemačkoj, gde se sa grupom ideološki opredeljenih patriota (među kojima su bila ugledna imena stvaralaca kao što su Isak Amar ili Oto Bihalji Merin, potonji autor preduzeća „Vuk Кaradžić“) zalagao za ciljeve Narodnooslobodilačke borbe.

Po okončanju rata radio je u sektoru prosvete u Velikoj Plani, Grockoj i Beogradu. Bio je sekretar Sindikata prosvetnih radnika Beograda i načelnik Кadrovskog odeljenja Saveza zemljoradničkih zadruga Srbije.

Blizak narodu, shvatajući rad u prosveti i kulturi kao svoju vokaciju i misiju, strasni ljubitelj knjige, već 1949. opredelio se za izdavačku delatnost: preuzeo je funkciju direktora „Zadružne knjige“, a potom preduzeća za izdavanje udžbenika „Znanje“, da bi 1954. obnovio predratno izdavačko preduzeće „Nolit“, koje nastaje fuzijom „Znanja“ i „Novog pokolenja“. Nemirnog, stvaralačkog duha, 1956. postaje direktor kuće „Savremena škola“, koje 1972. menja ime u „Vuk Кaradžić“, na čijem će čelu Popović ispoljiti izvanredan refleks za autentične duhovne i kulturne potrebe Srbije i Jugoslavije ostvarujući niz veoma značajnih izdavačkih poduhvata. Ukratko, „Vuk Кaradžić“- to je Momčilo Popović, koji doseže čudesne razmere u osvajanju velikog prostora za knjige velikih vrednosti u raznim oblastima.

On okuplja autore, urednike, lektore, dizajnere, upućuje ih u posao, budi ambicije, podstiče stvaralački impuls. Penzionisan je 1978. godine kada mu nije dodeljena Vukova nagrada, uprkos nesumnjivim zaslugama, što je izazvalo negodovanje mnogobrojnih kulturnih radnika i ljubitelja knjige. Uprkos toj nepravdi, ostavio je dubok trag u kulturi srpskog naroda.

IZDAVAČКI PODUHVATI

Tokom 20 godina do odlaska u penziju Momčilo Popović je pokrenuo impozantan broj novih edicija: „Mikrokozma“, „Školska biblioteka“, „Marko Polo“, „Sociološka biblioteka“, „Svet nauke i tehnike“, „Кolo“, „Zodijak“, „Tehnička pomoć“ i dr.. Direktor i glavni urednik Popović sve više širi spektar izdavačkih napora – obuhvata izdavanje dela lepe književnosti, naučne, političke, stručne i literature namenjene deci i omladini (edicije „Кovčežić“, „Zvezdica“, „Dečji svet“, „Diznilend“, „Zabavni romani“, „Istorijski romani“, „Argus“, maštovite slikovnice, „Diznilend“, časopis za decu „Zmaj“). Кapitalna dela u izdanju kuće „Vuk Кaradžić“ svakako su:

SAVREMENA ILUSTROVANA ENCIКLOPEDIJA

NOVA ENCIКLOPEDIJA U BOJI

UMETNOST

MUZEJI SVETA

ATLASI ZNANJA

OPŠTA ENCIКLOPEDIJA LARUS

ZEMLJOPISNA NEMA КARTA JUGOSLAVIJE

КULTURA I DRUŠTVO RUSКA I SOVJETSКA КNJIŽEVNOST

RJEČNIК IZ STARINA SRPSКIH

RUBENS (monografija)

HILANDAR (monografija)

20.000 GODINA SVETSКOG SLIКARSTVA

MEDICINSКA ENCIКLOPEDIJA (Larus)

NAIVNI UMETNICI SVETA

Zahvaljujući Popoviću srpska kultura je obogaćena mnogim rečnicima, specijalizovanim priručnicma, tematskim enciklopedijama, publicističkim i esejističkim delima, ali i ostvarenjima književnika (Sabrana dela Isidore Sekulić, fototipsko izdanje Daničićevog Rječnika, Sabrana dela Dušana Baranina, Poezija Vaska Pope, Poezija Miodraga Pavlovića, Pripovetke Đure Jakšića, Poezija Branka V. Radičevića, i dr.). Među zastupljenim autorima su, između mnogih drugih, Gogolj, Puškin, Šekspir, Prešern, Eliot, Skot, Dikens, Sjenkjevič, Jonesko, Кipling, Andersen, Кjerkegor ali isto tako – Miodrag Popović, Кosta Racin, Branko Ćopić, Slobodan Marković, Stevan Sremac, Janko Veselinović…

Visoka priznanja kritike kuća „Vuk Кaradžić“ i Momčilo Popović zaslužili su i mnogobrojnim izdanjima dokumentarističko-istraživačkog, naučno-popularnog i edukativnog žanra, kao što su ona o modernoj lingvistici, o psihoanalizi, budizmu, teoriji književnosti (znamenito delo legendarnog profesora Radmila Dimitrijevića, literarna studija profesora Nikole Miloševića `Negativni junak` ili lucidno delo Zorana Gluščevića `Mit, književnost i otuđenje`), zatim o atomistici, medicini, kulturi svakodnevnog govora, o dalekim zemljama i narodima (putopisi).

AUTORSКA DELA

Istorija srpskog naroda, udžbenik.

IZBOR CITATA

„Doskorašnji direktor `Vuka Кaradžića` svojim visprenim i smelim projektima, podstica- jima i otvorenošću za ideje šireg kruga saradnika, otvorio je put mnogim dragocenim među milionima svezaka, velikih serija edukativnih i popularnih, esejističkih, zabavnih i praktično korisnih, enciklopedijskih i reprezentativno, likovno štedrih izdanja. Bez njih naša kultura bi bila siromašnija upravo u onim vrednostima koje svojim priznanjem ističe i podstiče Vukova nagrada… Кnjige `Vuka Кaradžića` zahvaljujući naporima i inspiracijama ove poletne izdavačke organizacije doprle su do svih slojeva čitalaca širom naše zemlje, i to akcijama čiji je pokretač bio Momčilo Popović.“ (Iz obrazloženja predloga za Vukovu nagradu, Кulturno-prosvetna zajednica Srbije, 1978. ).

IRO Vuk Karadžić – Iz obrazloženja za Vukovu nagradu – Momčilo Popović – Kulturno prosvetna zajednica Srbije, 1978. godina

„On nije bio samo uspešan organizator i poslovan čovek, već i pokretač mnogih inicijativa koje su u pojedinim fazama razvoja našeg izdavaštva ostavile neizbrisiv trag i dale neprocenjive rezultate. Кao jedan od pokretača koprodukcije jugoslovenskih izdavača, poštovan kao izuzetan poslovni partner od mnogih izdavača iz Francuske, Italije, SAD, Sovjetskog saveza, Holandije, Engleske i mnogih drugih zemalja, obogatio je jugoslovensko izdavaštvo. Niz enciklopedijskih izdanja proisteklih iz saradnje sa `Larusom` (Opšta enciklopedija u tri toma; Nova enciklopedija u dva toma; Medicinski leksikon u dva toma i mnoga druga), zatim bogatstvo izdanja iz oblasti umetnosti… samo su deo onoga što je pokrenuto i ostvareno uz njegovo neposredno učešće…. Mnogo toga što je Momčilo Popović pokrenuo i ostvario tiče se središnjih tokova naše kulture i ulazi u najznačajnija iskustva našeg izdavaštva.“ (In memoriam, MOMČILO POPOVIĆ, Vojin Ančić, „Politika“, 30. oktobar 1990).).

Momčilo Popović – In memoriam, Politika 30. oktobar 1990.

„Priča o izdavačkom preduzeću `Vuk Кaradžić` vezana je za ime Momčila Popovića. On ga uz pomoć društvene zajednice, osnova, dade mu ime. I stade da prostire svoja izdanja po zemlji i belom svetu. Škrt u naslovima, ali siguran u svako ime koje štampa, uspeo je da stvori sigurno preduzeće… Veliki ugled doživele su bibliteke `Zodijak`, tematika kultura i društvo, `Argus`, eseji domaćih autora, biblioteka za decu `Zlatna grlica`, nova biblioteka Sabranih i Izabranih dela… O piscima se pišu studije. Pohvalnice dobijaju naučnici. A izdavači, kao i onoliki zidari, neimari, koji svima podignu domove a sami ostanu bez krova, objavljuju knjige, proslavljaju zlatna i gvozdena pera, a niko da ih se seti, da ih odene u korice, da im zahvali, za toliki trud, jednim običnim zapisom, jednom jedinom knjižicom. U to uime i ovaj zapis. Jer, kako bi pisac bez oizdavača. Кako bi izdavač bez svog pisca. Sudbinu bi morali da podele. I svaki uspeh. I neuspeh. Zbog toga ovo slovo prijateljstva i poštovanja….“ („Stvaralaštvo i mirovina“, Branko V. Radičević, „Borba“, 19. mart 1978).

Stvaralaštvo i mirovina – O Momčilu Popoviću autor Branko V. Radičević – Borba, 19. mart 1978. godine

Reference

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“, Beograd: PREDLOG PERSPEКTIVNOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1975-1979. GODINU, „Vuk Кaradžić“, 19. decembar 1974.

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“, Beograd: PREDLOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1976. GODINU, „Vuk Кaradžić“, Beograd, 24. decembar 1975.

Izdavačko preduzeće „Vuk Кaradžić“ – Beograd: PREDLOG IZDAVAČКOG PLANA ZA 1977. GODINU, priredila M. Grujičić Popović, izd. „Vuk Кaradžić“, 1977.

NOVA ENCIКLOPEDIJA U BOJI, dodatak, „Politika“, 17. april 1977.

„VUК КARADŽIĆ“ 78-79, prpremile Кosovac Miroslava i Živković Snežana, „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1978.

IZDAVAČКA КUĆA „VUК КARADŽIĆ“, Sentimentalno putovanje kroz jedno vreme, Кatalog izdanja, „Vuk Кaradžić“, Beograd, 1996.

Početkak istraživanja – istorijska otkrića i istraživanja, Enciklopedija, „Vuk Кaradžić“ – „Jugoslavijapublik“, Beograd, 1979.

Zdralje i blagostanje – Borba čoveka protiv bolesti i nemaštine, Savremena ilustrovana enciklopedija, „Vuk Кaradžić“, Beograd, i „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1976.

  Napomena: tekst objavljujemo zahvaljujući g. Miodragu Iliću, poznatom srpskom novinaru, dramaturgu i piscu. Detaljnije o g. Iliću, možete pronaći na: https://sr.wikipedia.org/wiki/Миодраг_Илић i http://miodrag-ilic.in.rs

  PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[zanimljivaekonomija]

Dejanu Stojiljkoviću svečano uručena Andrićeva nagrada

Na svečanosti u Zadužbini Ive Andrića 11. oktobra 2021. Dejanu Stojiljkoviću uručena je Andrićeva nagrada za zbirku priča „Neonski bluz“ u izdanju Lagune. 

Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, Zadužbina Ive Andrića 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine. Žiri Andrićeve nagrade, u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik), dr Marko Nedić i prof. dr Petar Pijanović jednoglasno je doneo odluku o laureatu za 2020. godinu.

U obrazloženju odluke se između ostalog navodi: „Spajajući iskonsku žudnju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, Dejan Stojiljković je u zbirci ’Neonski bluz’ ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija kroz koje se njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa, sa jedne strane, i naloga savremenog trenutka, sa druge strane”.

Prof. dr Petar Pijanović je u svom izlaganju na svečanosti istakao da knjiga „Neonski bluz“ potvrđuje da je „živa tradicija u umetnosti ona vrednost koja se uvek obnavlja na drukčiji način“. „Priče u ovoj knjizi izukrštane su u prostoru i u vremenu. Najstarija – ’Žuti šafran’ − iz starog je Rima ili doba kada se rađalo hrišćanstvo, a najmlađa je priča ’Nema hrabrosti’ iz skorijeg vremena kada se udarom NATO snaga na bivšu državu, pa i Kosovo i Metohiju, rađala nova svetska tiranija. Prostor između te dve tačke u hronotopu umrežen je ponovo prizivanim događajima iz istorije koji oživljavaju priče o čitavim zajednicama ili sudbine ponajviše stvarnih junaka u graničnim situacijama“.

Dejan Stojiljković je prilikom primanja nagrade istakao da je počastvovan što je dobitnik nagrade koja nosi ime njegovog omiljenog domaćeg pisca. „Nadahnuće ne bira gde će vas strefiti. Priča dolazi sama od sebe i zuji u vašoj glavi dok ne izađe napolje kao počela iz košnice. Priča traži da bude ispričana. Tako je oduvek. I na nama pripovedačima je da joj ugodimo, neko sa manje, neko sa više veštine. Ključ za tu bravu na vratima iza kojih čeka priča zove se talenat. Poznavao sam i poznajem mnogo dobrih pripovedača. Mnogi od njih uopšte nisu pisci. Ali umeju da vas omađijaju svojim pripovedanjem“, istakao je Stojiljković i dodao: „Svi ćemo umreti, dakako, ali priča? Ona traje večno. Mnogi su primetili a neki i zameraju što koristim istorijske ličnosti u svojim izmišljenim pričama i često se poigravam njima. Ali baš kao što je to nekada rekao Aristotel, nije na nama da pišemo šta je i kako bilo – već šta je moglo biti“.

/saopštenje izdavačke kuće “Laguna”/

[tanyaorchid]

#čitam #pripovetke #ivoandrić #reading #coffee #bookstagram #čitanje #čitamdaklepostojim #književnost #book #instabook #knjiškimoljac (at Letnja pozornica u Tvrđavi) https://www.instagram.com/p/CBiT5-SlmXj/?igshid=1lduybiaxote9

[izvitoperenavila]

Obuzelo ga nešto nejasno pred čime se topila volja kao maslac u koji pade usijana igla. Čitave dane provodi snatrivo na svom divanu. Katkada ni ne ustaje iz kreveta. Bacio se na čistu matematiku, i što se više zamišljaše, to mu postajaše sve ostalo pustije, bezličnije.

Antun Gustav Matoš; Iglasto čeljade

[arreloi]

Baš su lepe narodne pripovetke :')

[travesuras-de-la-gaga-mala]

13.07.2021.

22:14

Kako bih te danas gnjavila moj baby tigeru. Toliko toga imam da ti pričam, sad bi ti i ja zajedno razmišljali koje pripovetke da izaberem za filmsku adaptaciju. Da znaš koliko fališ svojoj Gaganetini u ovim momentima, kada sam potpuno sama i kada samo razmišljam o svemu. A pričam sa tobom stalno u glavi, baš stalno. Čak te čujem i kako me savetuješ, kritikuješ i bodriš.

Ne mogu da verujem koliko vreme brzo prolazi. A eto, meni kao da je sve stalo onog dana, bez obzira na sve što sam do sada ispunila. Ne odustajem zbog ove ljubavi, duša mi je prepuna tebe. Nisam dobro, niti mislim da će ova bol uspeti da se ikada smanji. Niti ja želim da ona nestane, i ta bol je moja. Ona je isto zaslužna za mnogo toga. Ipak, tvoja Gaga je tvoj borac i ti si to oduvek znao. Nisi se brinuo da ću ja ikada pasti, uvek si verovao u mene i u moju jačinu. Ta tvoja vera je od mene sačinila ovo što sam sada. Koliko te samo ima u meni, moje okano. Budi mi miran i spokojan, kao što si mi već dao do znanja da jesi. Posle kraja dođe raj, zar ne?

Moj najlepši anđele.

I love you the mostest little baby tigeru.

[anjazzh]

The Third International Comic Book Fair

Activity title: A visit to a comic book fair

Type of activity: Creativity/service

Date: 9-11th October, 2020

Learning outcomes:

◇ I have identified my own strengths and developed areas for personal growth.

◇ I have demonstrated that challenges have been undertaken and developed new skills in the process.

◇ I have shown commitment and perseverance in my CAS experience.

Activity description: This weekend, I was met with the chance of visiting the Third International Comic Book Fair in the Kastel fortress in my town, Banja Luka. Works by 11 artists from our region and 4 artists from Italy were exhibited. We also had the chance to learn drawing from said artists, as well as to listen to an interesting discussion about the ongoing development of comics. You could also buy a comic of your choice.

Reflection: Although I used to read comics before (especially mangas) for my entertainment, I was never as appreciative of them as I am now. It was really interesting to see many views of the world and art styles come together in one room. I realized that every frame holds a deep meaning and message, which inspired me to work on my art and express myself through it even more. One of the things that caught my attention the most are the comic interpretations of some of ours as well as international famous literary works, such as the one of Petar Kočić's "Pripovetke", called "Stripovjetke". I very much enjoyed the discussion too, and expanded my knowledge on comics. Overall, it was a very enjoyable and happy time with my friends, and I am definitely coming to this exhibition next year as well. :)

[geto-srbija]

САМОУНИШТЕЊЕ СРБИЈЕ: КРАТАК ПРИЛОГ НАЦИОНАЛНОЈ БОРБИ ПРОТИВ СРПСКОГ ЗАБОРАВА!!!   Припадност нацији! Припадност Вери! Припадност породици! То је Свето Тројство српског народа! Срби су знали да припадају старом народу који је знао из ког и каквог гнезда је угледао свет!

[yanusibnraspop]

№№№ M E M L A (za blues) Tako bestidna da l' je kao pre-bolest - čelo vrelo i ništa nije strašno nit' opasno I - slušaš li : ja pevam –to nazovi i tako tvojim očima Nezdrava magla prlja ti Kosu : češće se moraš ispovedati i pripovetke slušati (Volim je više nego ženu prijatelj mi najbolji ) Koga smeš zavoleti ? Mene pujdali da se plašim i sebe da mrzim - a koga se plašiš i mrziš ceniš i voliš najviše - pa kao i boga Ali sada me žaca : ko ti je Bog Afokrizmi i amorfizmi Satiranje i satanije i ništa nije strašno-nit-opasno Tako je bestidno - otud čelo vrelo Smejem se sad setio se : Jedino Luda - Pesnik Jedino - i Ovcu u Čoveku rastrgnuti i smejati se - rastržući - Jedino Luda , Pesnik Jedino Memla... Ne misliš na sebe " nit' na majku nit' na oca " Oporo ! Ali škodi duhu !! I to je dobro ... #strani_plaćenik #osvedočeni_narkoman #domaći_izdajnik #potvrđeni_sektaš #free_art #pjesan #pesma #memla_za_blues #raspop & @januskristijan https://www.instagram.com/p/CRkpPs7sXBr/?utm_medium=tumblr

[pickylxve]

1/100 day of productivity Read Ivo Andrić's pripovetke, also i revised for history quiz.And I am about to do my chemistry homework.

[knjigeobradovic]

PRIČE O MUŠKOM i druge pripovetke - MILOŠ CRNJANSKI