#srpski jezik

[nestokaodevojka]

обожавам граматику и мрзим је у исто време

[catwoman-studio]

Нема завршних стихова (сами себе заплићемо, сами себе отплићемо) јер из овога се мајци исплести — нећемо! Никад, а можда ни тад! Ал' има ових, мало дотераних. Нужда, нови закон рађа. Ако могу Потурице у Србе, могу и Срби међу Потурице. Превентивно:

Нити иде Милош Обилићу, нити иде, нити му се надај, него 'рани сина и шаљи у војску — Србија се фалсификовати не може!

[leleljuba]

my YouTube is leleljuba

srpski maternji jezik English fluent (learned by ear) 日本語ちょっと話す

[nyrasbloodyclover]

niko od vas ljudi koji ne razumete srpski jezik i značaj pesme švaler od tanje savić nece moci da shvati kako je meni bilo kad sam prvi put videla egona i bila u fazonu "ono je švaler" i sada svaki put kad puste tu pesmu bude nenormalno brutalan doživljaj jer je to egon i jer je to švaler i ta reč je postala vezana za mene, svi koji su u mojoj blizini me asociraju sa njom ali ne postoji reč u engleskom jeziku koja je makar približna ovome.

[cringelordofchaos]

Ako ne naučim da pričam srpski (MOJ MATERNJI JEZIK) kao NORMALAN ČOVEK ubiću se

[uraandri]

srbi: gubi nam se srpski jezik sve samo neke tuđice ovi mladi više ne znaju srpske nazive za stvari

srpski nazivi u pitanju: šrafciger, lajsna, ambulanta, doktor, balkon, ruža, garderoba, kavaljer, masaža, pita, trpeza, kofer, escajg, šminka, časopis, naslov, brak, odeljenje, lopov

[pravi-put]

Prilazi malopre meni jedna žena u kafiću i kaže kako imam jako lep glas i akcent. I na to dodaje "nikad nisam čula da neko tako lijepo i simpatično miješa hrvatski i srpski jezik." Inače je profesorica bhs jezika i književnosti u školi u Sarajevu.

Volim što sam sa balkana. Ljudi volimo naše jezike, naše lipe zemlje, našu tradiciju i običaje i prenosimo ih našoj deci.

Hrvati, Srbi, Crnogorci, Makedonci, Slovenci sve vas smatram svojim narodom. Svi smo jedno. Zajedno smo jači.

💞 🇭🇷🇷🇸🇧🇦🇲🇪🇸🇮🇲🇰 💞

[270828]

    Hmmm. Izgleda da je danas ,,Pričaj svoj jezik” dan (Speak You Language day) na Tumblru. Srećan Pričaj svoj jezik dan! 

    Moj maternji jezik je srpski, ali retko objavljujem postove na srpskom. 

[8-bitdyke]

✌, ☯ i ❀ z ask game'a :)

hvala !!!

već odgovorila na ✌️ u drugom odgovoru !

☯ : what do you love about your language?

odgovoriću samo za srpski i za norveški jer su mi oni maternji jezici :) kad se tiče srpskog strašno volim padeže i menjanje glagola jer mi daje toliko mogućnosti da se izražavam kratko i čisto i na načinama na kojim jezicima bez padeža nemožeš se izraziti i to je super kul! volim i mnogo da se čita kako se piše i tako dalje, suprotno otprilike od francuskog.. a kad se tiče norveškog mnogo volim sve dialekte i sve različite načine na koje ljudi izgovaraju reči. strašno mi je zanimljivo kako možeš čak i samo u mom gradu da čuješ odakle je neko po kojim gramatičnim rodovima koristi a i sviđaju mi se svi ti dialektalni svukovi i reči koje u rečniku nemožeš naći. kod kuće sam kad svoj dialekat mogu pričati

❀ : which language(s) would you like to speak fluently?

pa odgovor ovde je stvarno svi jezici ali rekla bih bar francuski i korejcki jer njih učim i hoću da mi to uspe ali i mandarin, kantoneski i ruski mi se mnogo sviđaju i činu mi se bitnim takođe. švetski, danski i islandski bi takođe bilo zabavno sbog toga što mi je norveški maternji a i jer su slični i što imaju kul svukovi. mada i poljski je kul jer poznajem dosta poljaka i zanimljivo mi ali i tailandski i i i kao što rekoh u stvari želim sve jezike da znam T^T

[zanimljivaekonomija]

SRBIJA JE IZABRALA: Luke Black pobedio na izboru srpskog predstavnika za Pesmu Evrovizije

Luka Ivanović, sa internacionalnim muzičkim imenom Luke Black (Luk Blek), predstavljaće Srbiju na “Pesmi Evrovizije”, koja će biti održana u maju u Liverpulu. On je sa pesmom “Samo mi se spava” osvojio najviše glasova od žirija i publike (oba puta dobio po deset bodova) i, u konkurenciji koju je imao, zasluženo pobedio. U finalu "Pesme za Evroviziju", održane u velikom studiju RTS-a u Košutnjaku, nastupilo je 16 izvođača koji su to pravo stekli nakon dve polufinalne večeri. Nakon glasanja žirija, prvo mesto sa najviše glasova zauzimala je mlada Nađa sa pesmom “Moj prvi ožiljak na duši”, na drugoj poziciji bio je Luke Black, a na trećoj Filip Balaš sa pesmom “Novi plan, drugi san”. Publici se najviše svideo Princ (od Vranje) i pesma “Cvet sa Istoka”, dok su iza njega po broju glasova bili Luke Black, Džipsi, Filip Baloš, Nađa, Zejna, itd. Pobednik Luka Ivanović je muzičku karijeru počeo 2014. kada je imao 22 godine. Iz Čačka je došao na studije u Beograd gde su ga zapazili predstavnici producentske kuće "Universal Music". Tako je postao prvi solo izvođač iz Srbije koji je dobio ekskluzivni ugovor sa ovom kućom. Njegova muzika je, doprla do Kine i ostatka azijskog tržišta, što mu je omogućilo da tamo ima turneju. Već je jedanput (2016. sa pesmom “Demons”) pokušao da bude predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije, ali je tada umesto njega RTS odabrao Sanju Vučić. Luka već nekoliko godina živi u Londonu, pa će na Evrosongu u Liverpulu biti kao na domaćem terenu.“Mnogo sam srećan zbog svega. Ali, i još mi treba vremena da bih mogao da dam neku normalnu reakciju i iznesem sve planove u vezi nastupa u Liverpulu. Delujem možda ravnodušno, ali mi se zapravo ostvario jedan veliki san“, jedna je od prvih reakcija Luka nakon pobjede. Pesma “Samo mi se spava” je prvobitno napisana na engleskom, ali ju je Luk delimično preveo na srpski za potrebe ‘Pesme za Evroviziju’. „Meni se strašno sviđa to što sam dodao srpski jezik. Dalo je neku drugu notu i ozbiljnost. Možda se i više saosećam sa pesmom kad je na srpskom“, kaže Luk Blek.

[nestokaodevojka]

мрзим друштво за српски језик

[e-kultura]

Svečano otvoren jubilarni 40. Beogradski džez festival

U prepunoj velikoj sali MTS dvorane sinoć je svečano otvoren jubilarni, 40. Beogradski džez festival. Festival je proglasila otvorenim Nataša Mihailović Vacić, sekretarka za kulturu grada Beograda, koja je rekla da slavimo kontinuitet, ali i neverovatnu energiju i kreativnost koji su održali festival svih godina. Mihailović Vacić je istakla da se Beogradski džez festival brzo po svom osnivanju našao na mapi evropskih i svetskih džez scena, i da su na njemu nastupali najveći svetski džez velikani.

„Njihovi nastupi ovde nisu bili samo koncerti. To je bila čarolija, trenutak kad muzika briše granice i postaje univerzalni jezik duše“, istakla je gradska sekretarka za kulturu Beograda. „Džez je deo naše kulturne baštine, a sadrži u sebi slobodu, improvizaciju i neprekidno traganje za nečim novim“, poručila je Mihailović Vacić.

Pubilici se obratio i Jovan Maljoković, istaknuti srpski džez muzičar i predsednik Odbora Beogradskog džez festivala, koji je podsetio na značaj manifestacije još od 1971. godine, kako za našu sredinu tako i za domaće džez muzičare, koji su uvek na ovom festivalu imali priliku da sviraju i druže se sa svetskim džez velikanima. „Najsrećniji sam što ove godine slavimo veliki jubilej festivala koji je praznik džeza i koji iz godine u godinu stiče sve više ugleda“, poručio je Maljoković.

Jubilarni 40. Beogradski džez festival otvorio je koncert Big benda Radio-televizije Srbije i specijalnog gosta, uvaženog kompozitora, aranžera i dirigenta Alana Brodbenta, sa programom „Od Njuporta do Beograda“. Ovaj program, pripremljen specijalno za jubilej najstarijeg srpskog džez festivala, podsetio je publiku na nekoliko velikana koju su učestvovali na manifestaciji tokom njene duge istorije (Telonijusa Monka, Majlsa Dejvisa, Čarlija Hejdena…), a izvedene su i originalne Brodbentove kompozicije inspirisane Njuportom i nasleđem Dizija Gilespija. Gosti koncerta su bili italijanski trombonista Đanluka Petrela i hrvatski pijanista Matija Dedić.

U drugom delu koncertnog programa publika je imala priliku da premijerno čuje američku džez pevačicu Sesil Meklorin Salvant sa kvartetom, jednu od najznačajnijih džez umetnica današnjice, ovenčanu brojnim priznanjima među kojima su i tri „Gremija“.

Jubilarni, 40. Beogradski džez festival pod sloganom „Džez nasleđe“ nastavlja se narednih dana u salama Doma omladine Beograda koji je i organizator manifestacije, uz selekciju najznačajnijih džez muzičara današnjice. Ovogodišnji samit džez velemajstora 28. oktobra u MTS dvorani zaokružiće, u Srbiji dugo čekani, koncert legendarnog gitariste Bila Frizela, koji će nastupiti sa svojim kvartetom. Finalni koncert izvešće grupa Buena Vista All Stars sa programom „ONE NIGHT IN HAVANA“, a na repertoaru će, između ostalog, biti klasične kompozicije kubanske muzike sa albuma „Buena Vista Social Club“.

Ulaznice su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

[mentalnahigijena]

PORUKE KOJE NI POSLIJE 85 GODINA NE GUBE NA SNAZI

Slava žrtvama, ima ko da nastavi

Uz neke druge bestijalnosti, zabilježene su grozote sa mučenjem, silovanjem i ubijanjem žena, majki, supruga i sestara komita. Srpski novinar Pantelija Jovović, na osnovu izvještaja Jovana Plamenca, pisao je o tim teškim danima: „1918. i 1919. godine Crna Gora je svedena na groblje...“

Sredinu XX vijeka obilježila je pojava tzv. „modernih totalitarnih diktatura“, to jest fašizma i komunizma. Danas je manje ogoljenih diktatura, ali one druge, tzv. „puzajuće ili meke diktature“ nijesu ništa manje opasne. Savremeni diktatori (kao pojedinci i kao režimi) svoja nastojanja kamufliraju koristeći „etnički nacionalizam i socijalnu pravdu“. Čim steknu neku većinu, krenu u izmjene zakona, podređujući ih svojim nakanama, da bi lakše i dugoročnije učvrstili vlast. Pokušavaju se ukinuti mediji koje ne kontrolišu i zastrašiti slobodnomisleći ljudi. U posebnim slučajevima na udaru su državni simboli, nacionalna obilježja, jezik.

Crna Gora je u vrijeme poslije Prvog svjetskog rata bila obuhvaćena aneksijom od strane Srbije i tako uključena u sastav nove države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nelegalno ukidanje države i Crnogorske pravoslavne crkve nakon 1918. godine dodatno je garnirano „krvavim bijelim terorom“, odnosno pogromima i besprimjernom diktaturom. Nažalost, današnja naci čeda provodnika tih zlokobnih radnji na uništenju Crne Gore nastoje svojevrsnim „blic krigom“ da instaliraju „meku diktaturu“, nakon koje bi slijedio lagani prijelaz na otvorenu i tešku diktaturu. To bi im bilo olakšano, ako bi do kraja uspjeli da pogaze sve zakonske i ustavne norme. Na moralne je besmisleno pozivati ih, jer je odavno vidljivo da one nijesu sastavni dio novih političkih nomenklatura.

Zvanično, diktaturu u Kraljevini SHS obznanio je kralj Aleksandar I Karađorđević, 6. januara 1929. godine. Zbog toga se taj period naziva Šestojanuarska diktatura. Kralj je raspuštio Narodnu skupštinu i zabranio rad političkih stranaka i političke i sindikalne skupove. Uvedena je cenzura, a posebno je proklamovano „integralno jugoslovenstvo“. Jedini otpor je stigao od Komunističke partije, koja je pozvala na oružani otpor i borbu za nacionalna i radnička prava. Njihov otpor je u krvi ugušen.

Zanimljivo je da je nakon ubistva Bracana Bracanovića, političkog radnika i komuniste (koji je rođen u Stijeni Piperskoj) i saznanja da postoji veliki broj političkih ubistava (među kojima i 39 komunista), u Beograd, na adresu ministra Petra Živkovića stigao protest svjetskih istaknutih intelektualaca protiv „belog (reakcionarnog) terora u Jugoslaviji“, koji je objavljen u listu „Proleter“, 1. decembra 1929. Među potpisnicima protesta bio je i Albert Ajnštajn.

No, prije tog zvaničnog proglašenja diktature, Crna Gora je, kako smo naveli, preživjela neke od najtežih perioda svoje istorije. Osim nestanka države, crkve i nacionalnog imena, počeo je krvavi bijeli teror nad onima koji se nijesu mirili sa načinom ukidanja države. Od strane vlasti, uz pogrome, krenulo je i sprovođenje genocidnih zakona. O tome je svojevremeno izvještavala beogradska štampa: „U gonjenju i maltretiranju svojih protivnika, današnji režim je postao bezobziran. Pored toga što je zaveo sistem ubistava po zatvorima, kaznene vojničke ekspedicije po selima, kontribucije, pljačku i otimačinu, on je u poslednje vreme zaveo i sistem izumiranja. Svima onim plemenima, kao što su Cuce, Bjelopavlići i druga koja su u nemilosti kod režima, zabranjeno je da mogu ma šta sijati i zasađivati u zemlju. Ako bi se neko drznuo da usije ma šta od životnih namirnica kao npr. žito, krompir, luk ili ma što drugo, on ima da iskusi teške »zakonske posledice«. Uz to, srpske okupacione vlasti uvele su apsurdne propise, od zabrane nošenja crnogorske kape, koju su tek dozvolili poslije 10 godina, ako se na nju stavi krst sa ona 4 ognjila, koje poluobrazovani čitaju kao 4S, što služi za mitomanske izmišljotine. Da dodamo i uvedeni porez na motike, na prozore itd.

Uz neke druge bestijalnosti, zabilježene su grozote sa mučenjem, silovanjem i ubijanjem žena, majki, supruga i sestara komita. Srpski novinar Pantelija Jovović, na osnovu izvještaja Jovana Plamenca, pisao je o tim teškim danima: „1918. i 1919. godine Crna Gora je svedena na groblje. Zapaljeno je hiljade kuća i pobijeno na hiljade Crnogoraca... Žene, đeca i nemoćni starci bacani su živi u vatru; đeca koju su bacali sa prozora padala su na bajonete koji su ih spremni čekali. Nesrećnicima koji su davali znake života kidali su uši, jezik, nos... Žene su silovane; vezivali su im ispod suknje mačke koje su, podivljale zbog udaraca štapom, kidale tijela ovih nesrećnica“. Vrlo je zanimljivo da su nešto kasnije, tokom Drugog svjetskog rata, u logoru Jasenovac i ustaše primjenjivale ovakav model mučenja.

Između dva svjetska rata u Crnoj Gori nije otvorena nijedna značajnija visokoškolska ustanova. Da ponovimo: za razvoj Crne Gore uloženo je samo 20 dinara po glavi stanovnika, dok je u istom periodu u Sloveniju uloženo čak 2.800 dinara po stanovniku! Ratna odšteta dodijeljena Crnoj Gori je opljačkana i korišćena za viceve o lijenim Crnogorcima. Do 1935. nije bio podignut ni „metar željezničke pruge, kolskih puteva, nijesu dobili ni jednu bolnicu, niti i jednu privrednu ustanovu“. Glavne investicije bile su u gradnju žandarmerijskih stanica.

U takvim uslovima normalno je bilo da se narodni bunt ne prekida. Na godišnjicu demonstracija protiv jugoslovenskog režima, održanih 26. juna 1936. godine na Belvederu, Crnogorska narodna omladina izdala je proglas koji opominje i obavezuje i koji donosimo u cjelosti. Čini se da neke poruke ni poslije 85 godina ne gube na snazi i aktuelnosti.

Proglas Crnogorskome narodu od Crnogorske narodne omladine, na godišnjicu Belvedera, 1937.

CRNOGORSKOME NARODU!

26. juna ove godine navršava se godina dana otkako je izvršen sraman zločin na Belvederu od strane beogradskih krvavih vlastodržaca. Navršava se godina dana od mučkog ubijstva iz zasjede i s leđa, koje su srbijanski žandari, plotunima iz mitraljeza i pušaka, izvršili nad golorukim narodnim borcima: Vukmanovićem, Ražnatovićem, Jovićevićem, Šofrancem, Petričevićem i Vujovićem.

Pored ubijenih narodnih junaka, koji su položili svoje živote za slobodu i ravnopravnost crnogorskog naroda, našli su se pod Belvederom desetine ranjenih seljaka, koji su se sklonili u obližnja sela iz straha od srbijanskih zulumćara. Potsjećajući crnogorski narod na ovaj mučki zločin beogradskih vlastodržaca, crnogorska omladina, koja se iskreno bori za dobro svoga naroda i kojoj teško padaju sva bezakonja i zločinačka djela srbijanskih bankara i đenerala, ne može a da se ne sjeti niza drugih zločina od 1918. godine na ovamo.

Ko se ne sjeća mučeničke smrti majke, žene i djeteta narodnog borca Petra Zvicera, koje su srbijanski žandari zatvorili u kuću i u njoj žive zapalili? Ko se ne sjeća mučkog ubijstva narodnog borca Šćepana Mijuškovića, koji je, sav izmrcvaren, bačen u jamu nedaleko od Nikšića, gdje je poslije nekoliko dana pronađen? Zar da ne potsjetimo Crnogorce na ubijstva nekoliko narodnih boraca prilikom tobožnjeg bjegstva iz cetinjskog istražnog zatvora? Zar možemo da zaboravimo na stotine političkih osuđenika iz Crne Gore, koji su godinama čamili po jugoslovenskim tamnicama, a mnogi još i danas čame? Zar da se ne sjetimo velikog narodnog junaka Petka Miletića, koji je mjesecima mučen u zloglasnoj beogradskoj Glavnjači i bez ikakvih dokaza osuđen na 7 godina robije? Naša nabrajanja bila bi beskonačna, jer je sve mučke i gnusne zločine beogradskih vlastodržaca nemoguće nabrojiti. Ubistva, mučenja, progoni i slanja na robiju nevinih radnika, seljaka i školovanih ljudi; bestidna pljačka siromašnog naroda Crne Gore; potpuna nacionalna obespravljenost Crnogoraca – to je bilans rada sviju protivnarodnih režima od 1918 godine na ovamo.

Krvava strahovlada Stojadinović – Spaho – Korošec sprovodi najbrutalniji teror nad crnogorskim narodom kao i nad ostalim ugnjetanim i obespravljenim narodima Jugoslavije. Uz blagoslov popa Korošeca izvršena su ubijstva na Belvederu, u Crmnici, u Baranima kod Peći, u Podgorici i u Beogradu. Uz njegov blagoslov su stotine Crnogoraca zvjerski mučeni u Dubrovačkoj i Sarajevskoj glavnjači. Pod Stojadinović – Koroščevim režimom čame stotine antifašističkih boraca po raznim tamnicama Jugoslavije. U unutrašnjoj politici protivnarodna Stojadinović – Koroščeva vlada vodi politiku pljačke i nacionalnog ugnjetavanja; a svojom spoljnjom politikom ona priprema nov pokolj narodima Jugoslavije povezujući se sa Musolinijem i Hitlerom, a odvajajući te narode od isprobanih prijatelja i saveznika: Francuske, Čehoslovačke, Sovjetske Rusije i ostalih demokratskih zemalja.

Mi, crnogorska narodna omladina, koristimo godišnji pomen Belvederskim žrtvama da javno i iskreno pozovemo sve one Crnogorce koji se ne slažu sa današnjim režimom, na zajedničku borbu protiv današnje nenarodne vlade. U Crnoj Gori moramo ostvariti narodnu slogu i tako ujedinjeni povesti borbu za demokratiju i slobodu i za bratsku ravnopravnost crnogorskog naroda s ostalim narodima Jugoslavije. Nasuprot fašističkog fronta Petra Živkovića, Barićevića, Hođere i Ljotića, čiji rad omogućava i blagosilja današnja krvava vlada, mora se stvoriti Narodni Front Slobode, koji će zadati smrtni udarac fašizmu i današnjoj nasilničkoj i protivnarodnoj vladi Stojadinović – Korošec – Spaho i tako vratiti narodu otete slobode.

Odajući poštu palim borcima na Belvederu, mi se zavjetujemo, da ćemo ići njihovim stopama i kličemo:

Slava žrtvama palim na Belvederu! Slava svim ostalim borcima, palim za narodna prava i slobode! Živjeli utamničeni narodni borci! Živio Narodni Front Slobode! Dolje nenarodna i krvoločna vlada Milana Stojadinovića!

CRNOGORSKA NARODNA OMLADINA

[crows-sorrows]

ČEK danas je onaj. govori svoj jezik dan il šta već

iskreno ja kad pričam srpski ubacim englesku reč u svaku drugu rečenicu pa kao. *samo* srpski da pričam. scary. (<- eto uradio sam opet 😔)

[cringelordofchaos]

nemogu da verujem da imaju sonic satam i sonic boom na srpskohrvatski a ne sonic x 😔😔😔 sta ako ja hocu da cujem kako shadow zvuci eh ?? (makar izgleda da nemaju njegova epizoda na youtube...)

mmm ja nikad nisam gledao sonic-a na srpskom ili hrvatskom pa ne znam za ikakve prevode

pokušao sam da nađem nešto na guglu ali nisam ništa našao 😔 izvini brate, moraćeš da koristiš maštu

Takođe želim da se izvinim što mi je srpski tolko grozan, svaki dan zaboravljam svoj sopstveni maternji jezik više i više jer jedva ikad komuniciram sa ljudima koji isto pričaju srpski ili slične jezike lol

[lookerweekly]

Od četvrtka, 15. februara, u naše bioskope stiže nova filmska avantura “ŠKOLA MAGIČNIH ŽIVOTINJA 2” (SCHOOL OF MAGICAL ANIMALS 2), sinhronizovana na srpski jezik i prolagođena najmlađoj publici.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/film/skola-magicnih-zivotinja-2/