#pripovedanje

[paintalyx]

ovo je vizuelno pripovedanje za mene

[zanimljivaekonomija]

Prohujali dani (naših) života – održana promocija knjige „Nevidljiva družba“ Muharema Bazdulja

Promocija romana „Nevidljiva družba“ Muharema Bazdulja održana je 22. juna u knjižari Delfi SKC. O knjizi su, pored autora, govorili pisac Vladimir Tabašević i vizuelni umetnik Uroš Đurić. Kada ga u mrklom mraku pritisnu bol i nedostatak daha, junaku „Nevidljive družbe“, poslovično, dotadašnji život počinje da se odvija pred onim unutrašnjim okom koje neki zovu dušom. Ovo je roman koji se čita „u dahu“ jer niti oko ima gde da se odmori niti čitalac želi da prestane. Geografski i istorijski omeđen toponimima potonule Jugoslavije, roman je ipak mnogo više metafizička metafora nego još jedna u nizu (po)ratnih ličnih storija. Život kao ogledalo u čijem odrazu su i čitalački životi. Vladimir Tabašević je čitao Bazduljev roman još u rukopisu tokom nastajanja. „Kada se spominje ovaj roman, prvo na šta se obrati pažnja je ta jedna rečenica na skoro sto četrdeset strana, koja nema kraj. Muharem je izabrao jedinu moguću formu za ono što je hteo da kaže, da opiše simultanost sveopšteg života, trenutak u kojem nam život prolazi pred očima. Otuda ta nedovršena rečenica”. Tabašević se osvrnuo i na stih grčkog pesnika Konstantina Kavafija koji se provlači kao lajtmotiv kroz roman. „Poezija je važna za naš svakodnevni život, iskustvo čitanja poezije zapravo, što je bitno drugačije iskustvo od iskustva pisanja poezije. Čitav roman ilustruje koliko i kako jedan stih može da bude dragocen i životno važan”. Uroš Đurić je priznao da je u početku imao odbojnost kada je shvatio da čita knjigu koja nigde nema tačku, već je sve jedna beskrajna rečenica. „Ovaj roman je toliko fascinantan na više različitih nivoa. Ovo je roman prema kojem prvo pokažete otpor. Knjiga je pisana u trećem licu, a zapravo je u formi ispovedne proze. Veliki Gete je pre dvesta godina govorio da će književnost jednog dana biti ispovednog karaktera, iz te ’Ja’ pozicije, i bio je u pravu. Nazvao bih ovo pripovedanje o neizgovorenom. Junak se obraća nekom drugom subjektu koji nije prisutan. To je jedan tok misli u kojem se na oštoruman način predstavljaju tragedije poslednjih trideset ili četrdeset godina na ovim prostorima, ali na jedan impresivan način, bez ikakvih optužbi, kao konstatacija nemogućnosti suočavanja sa sopstvenim izborima. Ovo je sto četrdeset strana blistavo napisanog romana i nešto najbolje što sam pročitao poslednjih godina.“ „Bilo mi je važno da čitalac uđe u ovu knjigu sa otporom“, kaže Muharem Bazdulj. „Bilo mi je važno da čitaoca na prvih deset strana, uslovno rečeno, iznerviram, a onda ako odluči da uđe u tu priču, da uđe po mojim pravilima. U umetnosti svaka tema ima svoju optimalnu formu, ja sam želeo da stvorim veliku prozu u jednom pasusu, gde su mi uzori bili Bernhard, Beket, Saramago. Ta vrsta nehronološke asocijativnosti koju doživljava junak nije mogla doći u trenutku koji je nebitan. Bilo mi je bitno da junak ne bude samo narator već i fokalizator, ne neko ko priča priču, nego onaj kroz čiju se psihu priča prelama“, rekao je Bazdulj. Knjigu „Nevidljiva družba“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[knjigeobradovic]

PRIPOVEDANJE O VUKU - MILUTIN TASIĆ

[dotkomnecenzurisano]

"Dunkirk" - minimalistički ali efektno

“Dunkirk” – minimalistički ali efektno

“Dunkirk” iliti “ono kad se (ratni) dogadjaj monumentalnih proporcija prikaže na krajnje minimalistički način (i to ispadne jako efektno)”Dakle,”Dunkirk” Kristofera Nolana.

 Ostvarenje koje, po temi prevashodno, poprilično odudara od stvari kojima se Nolan bavio u prethodnih 9 mu filmova. Ne znam šta ga je konkretno ponukalo da pristupi realizaciji ovog projekta no drago mi je što se u njega…

[jelenajt]

- Ostani sa njom. Ona je za tebe prava. ... Plitka je, ali dovoljno siroka, da mozete zajedno trcati kroz besmisao zavaravajuci se da zapravo idete negde, a idete samo u krug. - Zašto ti nisi prava? - Ja sam okean. Neces se udaviti jer ne znas da plivas. Ali udavices se od dubine. Onog trenutka da pomislis da me znas, otkrijes nesto novo. Ti si za sirinu. Za besmisao i smisleno samozavaravanje. Bas kao i vecina. Ne zameram nista. Samo primecujem. I zaista, mislim da ces sa njom biti srecan. - Šta je smisao? - Kažu da kada ti je nešto jako bitno, trebaš to sakriti na najočiglednije mesto. Samim tim, otkriću ti tajnu koju čovek zna oduvek, ali je potiskuje: ne postoji smisao. Ono što pak postoji, jeste smisao koji ti sam izmisliš, ili ga izmisle za tebe pa te ubede da je tvoje da ga "živiš". Zamisli modernog čoveka koji se konačno otrgao od ratova, robovlasništva, kapitalizma, religije, kulture, porodice ponekad. Stoji na vetrometini sam, i treba da shvati šta je njegov smisao. Ima izbor. Ima moć. Ako nije prestrašen, onda je melanholičan. Ako se otrgne od šire slike, čovek uvidja sopstvenu beznačajnost do same suštine. On sam je nebitan. Biće pre ili kasnije zaboravljen, jer naša planeta izumire, naše Sunce se gasi. U budućnosti koju teško možemo da pojmimo, svet kao ovaj neće postojati. Realnost sama po sebi je upitna stvar. Biološki, mi ćemo najverovatnije izumreti kao vrsta, ako ne uradimo nešto što će nas učiniti vrstom koja može da putuje kroz kosmos. Gledano tako, onda je smisao čoveka da preživi jedna vrsta: ljudska rasa. Zašto bismo mi trebali da preživimo? Koliko vrsta je izumrlo do danas? Koliko prirode je nestalo, doživelo transformaciju? Zašto bismo mi bili ti koji treba da postoje? Ako smo nastali iz kosmosa, i ako smo svest koja pokušava da shvati samu sebe, onda je možda to smisao? Da li to znači da se odričemo svih drugih smislova koje smo kreirali kroz život? Da li bi ti bio spreman tako voljno i olako da daš svoj život, ili život nekog tvog za taj smisao? Smisao daleko veći od tebe, a opet smisao oko kojeg smo se možda samo dogovorili jer ne možemo da zamislimo da nekad neće biti nikog ko bi mogao da nas se seća? Da li je, pak, to smisao, biti nezaboravljen kad te više nema? Zašto ljudi toliko kopaju u prošlost, zašto smo mi jedina vrsta koja pridaje značaj fosilima, nalazištima, kako to da se mi jedini sećamo dinosaurusa, onoga što nikad nismo videli i doživeli? Šta ako je to naša svrha? Ne da spasimo budućnost, već da sačuvamo prošlost kreirajući budućnost u kojoj će ona moći da živi? Šta ako mi postojimo da bismo se sećali? Mada, mi se ne sećamo svega. Razmišljala sam o pričama, ljudima, mestima, melodijama, prizorima koje pamtim. To su uvek oni kraj kojih sam osećala nešto. Dakle, naš smisao možda nije ni sećanje, već osećanje. Međutim, mi nismo jedini koji osećaju i koji se sećaju. Ali smo jedini koji to prenose, ne samo kroz priče, već sopstvene gene. Naš mozak i naše telo pamte sve, i prenose, ne samo kroz naš život, već kroz generacije koje stvaramo. Šta ako smo mi kod, čip, koji spoznaje samog sebe, i nosiće sebe kroz univerzum dok ne bude u stanju da konačno dokuči svoj smisao? Možemo reći, kada se rodiš, svi znaju iako ne žele o tome da razmišljaju da ćeš umreti. Oni ipak biraju da stvore život koji sam u sebi sadrži svoj kraj: smrt. Onda bi najlogičnije bilo: smisao života je smrt. Ali nije, zar ne? Pogledajmo evoluciju, izumiranje jedne vrste je nekad značilo radjanje nove, izumiranje okeana je značilo radjenje planina i pustinja, metarmofoza života. Šta ako je naš smisao shvatanje u momentu ograničenosti, i blago pomeranje te ograničenosti, kao što su se vrste prilagodjavale klimi i predelima, šta ako se mi sad neurološki prilagodjavamo višem stupnju koji vodi u novi nivo, ne našeg tela, udova, čula, već naše moći shvatanja i osećanja? Kažu da čovek ne može da pojmi više dimenzije. Začetak misli je prva iskra. I ja duboko verujem da smo mi u razdoblju transformacije. Mi smo u eri u kojoj emocije postaju bitne, i mi se pitamo više nego ikada ranije zašto smo ovde. Čistiji um, znači najčešće i više patnje. Ali zar patnja nije cena? Cena koju rado plaćamo? Kad majka radja dete, ona prolazi kroz nezamisliv bol. Trebali su vekovi da shvatimo kako da majka i beba budu sigurne. Patnja koja nam sledi, za nas neće imati smisao, osim ako ne posegnemo za našom jedinstvenom mogućnošću, a to je da mislimo o budućnosti, naša moć predvidjanja, može nas učiniti taocima strahova i patnje, ili nas može učiniti spokojnim i spremnijim, ne samo za ono što dolazi, već i za ono što treba izdržati. Tako se, u jednom sreću, smisao o kojem je govorio Viktor Frankl, smisao gde svako ima svoju specifičnu misiju, u tome niko ne može da ga zameni i njegov život se ne može ponoviti i smisao o kojem je govorio Irvin Jalom. Obojica su u pravu. Jedan govori o induvidualističkom smislu, neophodnom modernom čoveku, a drugi o ličnom smislu unutar kolektivnog smisla, odnosno života. Obojica pozivaju na odgovornost. Istina je, jedan bez drugog ne mogu. Naš problem je što smo se kroz vekove, i sopstvene živote fokusirali na jedan od ta dva, dovodeći sopstveno biće u procep koji se ne može drugačije završiti no kakvom bolešću; patnjom, stradanjem, depresijom, panikom, strahom ili samoubistvom. Čovek je čovek, i otud mu treba njegov lični smisao, ali čovek pripada ljudima, i samo medju ljudima čovek uči kako biti čovek, samim tim on svoj smisao kreira ne van, već u koegzistenciji sa ljudima. Bez deljenja, nema pripadanja, bez pričanja, nema sećanja, a sećanja mogu postojati samo ako ima ko da se seća nekog ili nečega što je bilo deljivo. Zato mi tragamo u prošlost, idemo sve do velikog praska, ili Boga, kako ko, tražimo onaj zajednički činilac, ono što nas objašnjava, ne kroz individualnost, već kroz prozimajuću (samo)pripadnost. Zašto dete želi ljubav od roditelja, čak i kada su oni bili loši prema njemu, zašto smo vrsta koja poznaje opraštanje, i jedina vrsta koja može da savlada svoje instikte? Danas, više nego ikada pre, spoznajemo život u takvoj meri da učimo da volimo i svoju nesavršenu, bolesnu decu, da vrednujemo isto pol, rod i rasu. Bilo je potrebno preko dve hiljade godina od Hrista, i par miliona od postanka sveta, da čovek shvati da je važno da voli sebe, i da je važno da voli druge. Mi to tek sada učimo. I ja maštam ponekad, pitajući se ako uspemo to, to da razumemo svoj unutrašnji svet, svoje nesvesno ne da pokorimo već sa njime da živimo uz spremnost da vidimo u sebi iznenadjujuće loše delove, i sa radoznalošću šta sve možemo biti, stvorili bismo prostor u vremenu za razvoj čoveka, a sa razvojem čoveka, razvićemo i čovečanstvo u meri koju sada ne možemo da zamislimo. Jer i danas danju, nama je nezamisliv mir, ne samo na Zemlji, već medju ljudima. Nepoznanica nam je ljubav. Ljubav, mir i poštovanje medju svima nama, i u nama samima. Zato je lakše okrenuti glavu, izmisliti neki smisao koji opravdava postojanje, ali ne donosi mir. S toga, pričanje. Razvoj jezika je zapravo razvijao našu svest. Kroz simbole, crteže, pisanje, pripovedanje. Čovek koji ne deli ništa sa svetom i ljudima, rizikuje da bude osudjen na usamljenost, besmisao i bol. Tek kada delimo mi osećamo, jer svako deljenje sadrži rizik da budemo neshvaćeni, proglašeni ludima, ili jednostavno da ostane neuzvraćeno. Zato- nisam za tebe prava. Ja donosim nemir, haos, emocije sa kojima retko ko moze, sme i ume. Ne znam, da li ces se udaviti od dubine, ili cu te ja udaviti dubinom. Znam da bez nje ne mogu. Od nje sam napravljena, i ovo je tek pocetak. Pocetak moje misli o smislu. Samim tim, sa mnom ne mozes biti srecan, ako se ne pitas sve ono sto se pitam ja, ako ne razmisljas iznova o svemu, i nikad se ne zadovoljavas odgovorom. Ja vidis, uzivam u potrazi. Ne zato sto cu dokuciti odgovor, vec zato sto me potraga cini zivom i zato sto cu mozda, biti malo bliza odgovoru. U ovom stolecu za koju misao bliza, i pre nego sto umrem, mozda shvatim koliko ne shvatam.

[rukopisi-ne-gore]

књижевност (književnost), f - literature

књига (knjiga), f - book

страна (strana), f / страница (stranica), f - page

корице (korice), f, pl - cover

меки повез (meki povez), m - paperback

тврди повез (tvrdi povez), m / укоричена књига (ukoričena knjiga), f - hardback

рукопис (rukopis), m - manuscript

књижара (knjižara), f - bookstore

библиотека (biblioteka), f - library

лик (lik), m - character

херој (heroj), m - hero

хероина (heroina), f - heroine

негативац (negativac), m / зликовац (zlikovac), m - villain 

главни јунак (glavni junak), m / главни лик (glavni lik), m - main character

читалац (čitalac), m - reader

аутор (autor), m - author

ауторка (autorka), f - author

писац (pisac), m - writer

текст (tekst), m - text

прича (priča), f - story

поезија (poezija), f - poetry

песма (pesma), f - poem, song

песник (pesnik), m - poet

песникиња (pesnikinja), f - poet

стих (stih), m - verse

рима (rima), f - rhyme

строфа (strofa), f - strophe

балада (balada), f - ballad

сонет (sonet), m - sonnet

поема (poema), f - narrative poetry

ода (oda), f - ode

проза (proza), f - prose

приповетка (pripovetka), f - short story

роман (roman), m - novel

новела (novela), f - novella

бајка (bajka), f - fairy tale

басна (basna), f - fable

еп (ep), m - epic poem

криминалистички роман (kriminalistički roman), m - crime novel

књижевност за децу (književnost za decu), f - children’s literature

аутобиографија (autobiografija), f - autobiography

мемоар (memoar), m - memoir

дневник (dnevnik), m - diary

фикција (fikcija), f - fiction

наслов (naslov), m - title

поднаслов (podnaslov), m - subtitle

поглавље (poglavlje), n / глава (glava), f - chapter

увод (uvod), m - introduction

предговор (predgovor), m - preface

белешка (beleška), f - note

цитат (citat), m - quote

пролог (prolog), m - prologue

епилог (epilog), m - epilogue

пасус (pasus), m / параграф (paragraf), m - paragraph

ред (red), m - line

радња (radnja), f - plot

приповедање (pripovedanje), n / нарација (naracija), f - narration 

ток свести (tok svesti), m - stream of consciousness    

управни говор (upravni govor), m - direct speech

неуправни говор (neupravni govor), m - indirect speech

драма (drama), f - play, drama

трагедија (tragedija), f - tragedy

комедија (komedija), f - comedy

трагикомедија (tragikomedija), f - tragicomedy

чин (čin), m - act

сцена (scena), f - scene

глума (gluma), f - acting

глумац (glumac), m - actor

глумица (glumica), f - actress

монолог (monolog), m - monologue

дијалог (dijalog), m - dialogue

based largely on this post

Bonus: A short list of classics of Serbian literature

Novels:

Na Drini ćuprija (The Bridge on the Drina), Ivo Andrić   Nečista krv (Impure Blood), Borisav Stanković Seobe (Migrations), Miloš Crnjanski  Pop Ćira i pop Spira (Priest Ćira and Priest Spira), Stevan Sremac   Hazarski rečnik (Dictionary of the Khazars), Milorad Pavić 

Collection of short stories:

Rani jadi (Early Sorrows), Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih (The Encyclopedia of the Dead), Danilo Kiš

Short stories by Laza Lazarević:  - Prvi put s ocem na jutrenje (The First Matins with My Father) - Sve će to narod pozlatiti (People Will Reward All This)  - Školska ikona (The School Icon)  - Švabica (The German Girl)

Short stories by Radoje Domanović:  - Mrtvo more (Dead Sea)  - Stradija (Land of Tribulation) - Danga (The Stigma)

Plays

Narodni poslanik (A Member of the Parliament), Branislav Nušić  Sumnjivo lice (A Suspicious Person), Branislav Nušić Gospođa ministarka (The Cabinet Minister's Wife), Branislav Nušić  Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović * Laža i paralaža, Jovan Sterija Popović * Tvrdica, Jovan Sterija Popović *

* I couln’t find the title in English so I assume they weren’t translated

Poetry

You can check my Serbian poetry tag, I’ll keep updating it

[sonjaradonjic]

Apostrofa

Apostrofa je pesmikovo obraćanje stvarima, apstraktnim pojmovima ili ličnostima.Nekada je bila omiljena retorička figura grčkih besednika, nastajući onda kada se govornik nije obraćao publici, već bogovima ili ličnostima.Apostrofom se oživljava pripovedanje u epici, postiže se toplina, bliskost i neposrednost u izražavanju u lirici.Npr: “Beograde, moj beli labude”.Često se kombinuje sa…

[zavet-publisher-blog]

„Priče Madlen D’Arsi su duhovite i iščašene i pulsiraju divljom sirovom energijom života samog ali često se tu provlači prikrivena tama ili tuga odmah ispod površine i to je ono što produbljuje i daje stvarnu težinu delu.“ –               Kevin Beri

Pripovedačica "Odjavljivanja", prve priče u debitantskoj zbirci Madlen D'Arsi „Čekajući metak“ opisuje san u kojem ponekad hoda Okford Stritom: „I ono ispadne iz mene i svi na ulici vide kako se vuče za mnom na mesnatoj vrpci kao veliki puž golać, a ja čak i ne primećujem“. „Odjavljivanje" je priča o trudnoj ženi prepuštenoj tišini onih oko nje: „Niko mi ništa nije rekao kad sam počela da se raskrupnjavam. Niko ni reč nije rekao.“ Ovo je jeziva, emocijama ispunjena teritorija, sa mnogo mogućnosti da pisac nešto pogriješi. U pokušaju da podari glas bezglasnom, uvek postoji opasnost da se pisac, paradoksalno, uključi u utišavanje drugačije vrste zauzimajući položaj između čitaoca i likova, upadajući u priču. D'Arsi, srećom, zna kada da dopusti svojim likovima da govore. Ona mudro bira pripovedanje u prvom licu, a zatim nam se sklanja s puta. Rezultat je priča lišena sentimentalnosti koja donosi humani aspekt političkog. „Bolelo me je. A onda je izašlo. Mrzela sam ga ... ", kaže nam pripovedačica, „... Bilo je kao mrtav pas na uzici. Morala sam da pregrizem peteljku da se ne bi vuklo za mnom dok sam živa.“

Ova zbirka sadrži dvanaest priča čija je radnja smeštena u Kork, Njujork i London. Među temama kojima se Madlen D’Arsi bavi u ovim pričama su i ljudska sposobnost za samodestrukciju i naša sklonost da rasipamo, naročito način na koji rasipamo ljubav. Njen pogled nije toliko usmeren na traganje za ljubavlju koliko na kompleksnije, i možda interesantnije, pitanje o tome šta ljudi čine sa ljubavlju pošto je pronađu. Muški narator priče „Potcenjena emocija“ viđa mlađu ženu koja je „pametna“, „seksi“, „lepa“ i „trpi ga“. A trpeti njega uopšte nije lako. On nije, pošteno govoreći, neka dobra prilika, i kao čitaoci mi znamo nešto što njegova devojka ne zna: on se podvrgao vazektomiji. Čini se da nema sumnje u to ko je ovde bolje prošao, a ipak svedoci smo da narator ruši sve, bežeći od sreće koja mu je nadohvat ruke. To je tema kojoj se autorka vraća u ovoj zbirci – obesno odbacivanje sreće. Ovaj narator, kao i brojni drugi likovi u pričama D’Arsi podseća na pse koji trče za automobilima; da, tu je početni nalet potere, ali psi zastaju, zbunjeni i zgranuti – da li automobil zaista treba da se zaustavi?

MADLEN D’ARSI je rođena u Irskoj, a kasnije je provela trinaest godina u Velikoj Britaniji. Radila je kao advokat po službenoj dužnosti i urednik tekstova u pravosuđu u Londonu, pre nego što se vratila u Kork sa suprugom i sinom.

Godine 2010. dobila je književnu nagradu Henesi u kategorijama prva proza i novi irski pisac. Njena prva zbirka kratkih priča Čekajući metak objavljena je 2014. godine. Za ovu knjigu dobila je u Velikoj Britaniji 2015. godine nagradu Edž Hil za kratku priču u izboru čitalaca.

[tattoospotns]

Milica Denković / Slojevi imaginacije  Zmaj Jovina 18, Novi Sad 19.05.2017. 16h

Milica Denković, završila master Novih likovnih medija smer Intermedijalna istraživanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Prošla je put od štampanih medija do interneta – od likovno- tehičkog urednika do web fotožurnaliste. Bavi se fotografijom i digitalnom ilustracijom. Izlagala je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu: Hrvatska, Mađarska, Holandija, Švedska. Trenutno polje rada: web dizajn. Takođe sveži wordpress entuzijasta. Šira interesovanja: transmedijalno pripovedanje, kopivrajt i kreativno pisanje. Voli da piše kratku prozu i slem poeziju. * * * * * * “... imaginacija uvećava valere realnosti” – Gaston Bašlar “Poetika prostora” Zamisli grad i njegove slojeve. • Materjalni sloj– ulice, trgove, spomenike, kuće, objekte, ambijentalne četvrti... • Nematerjalni sloj – njegovu istoriju, usmenu tradiciju, predanja, običaje i rituale... • Fantastični sloj - urbane mitove, maštu i snove stanovnika... Ja istražujem zadnji sloj, iz svog ugla gledanja. Ovo je moja fantastična mapa – mašte. Zamišljam neki drugi paralelni grad, njegove skrivene uglove i priče, na temelju ovog. Ako postoje paraleleni svemiri, onda su ovo razlednice iz njega. “Magični stari grad” predstavlja seriju digitalnih kolaža nastalih na osnovu mojih dokumentarnih fotografija starih delova grada Novog Sada. Ova serija predstavlja Novi Sad kao imaginarni grad i spada u moje kolekcije digitalnih kolaža koje govore o stvaranju imaginarnih svetova (fantastični, distopijski i utopijski gradovi). O tome da svaki bitniji kutak u Novom Sadu ima svoju priču već govore činjenice i istorija, ja želim da progovorim o fantastičnim pejzažima koje stavaram inspirišući se prizorima ambijentalnih celina i starih delova grada, bez obzira koliko značajnu priču nose u sebi. Ja im svakako dajem još jednu dimenziju svojim fantastičnim kratkim pričama, koje smišljam uz pojedine kolaže. “Stari magični grad” tako postaje jedan fantastični imaginarni grad sa svojom izmaštanom stvarnošću, događajima, istorijom i stanovnicima. Stvaranjem ovih digitalnih kolaža želim da pokažem kako je moguće naći inspiraciju u svakodenvnim prizorima starih zdanja i kako se jedan grad može prestaviti u zaista drugačijoj perspektivi. Fantastična perspektiva i dimenzija ističe bogatstvo koju određeni grad poseduje, na jedan krajnje neobičan i nesvakidašnji način. Zato, zakoračite u “Magični stari grad” poznatim stazama u nepoznate predele i u još neobičnije priče. Ovaj put će imaginacija biti Vaš vodič. Dobrodošli!

[pitchwisenet]

CMON predstavio Teburu, novu tehnologiju za društvene igre

Posle društvenih igara sa pratećim aplikacijama, nova pomama izdavača je izgleda pravljenje “konzola” za igranje. CMON i Xplored su tako najavili Teburu, uređaj koji bi trebalo da doda digitalni sloj na vaše društvene igre, uvodeći sisteme za praćenje pravila, ponašanje protivnika i pripovedanje. Osnova ove konzole je velika […] from Pitchwise.net: CMON predstavio Teburu, novu tehnologiju za društvene igre

[mndigr]

Pogledajte kako nastaje Call of Duty: World War II

„Epska igra, istorijski autentična - najbolja i tematski najsloženija Call of Duty igra dosad“. U Sledgehammer Games-u, sve počinje sa autentičnošću. Pogledajte šta znači Call of Duty: WWII programerima koji su podigli igru u život tokom protekle dve godine - kroz umetničko režiranje, audio dizajn i pripovedanje. Ovo je jedinstvena prilika da saznate kako su se istoričari, umetnici, programeri, dizajneri i fizičari, koji su zajedno radili na igri, pripremali za njen nastanak i realizovanje planova. Više od dve godine rada biće krunisano premijerom igre 3. novembra za konzole i PC. Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži. ____________________________________________________________________ MONDO Android aplikacija je opet tu: PREUZMITE JE! Izvor: Call of Duty. Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

NAGRADA MATICE SRPSKE GORANU PETROVIĆU

Nagrada „Beskrajni plavi krug“ za 2022. godinu jednoglasno je dodeljena Goranu Petroviću za roman „Ikonostas“. Žiri je radio u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik žirija), prof. dr Nebojša Lazić, doc. dr Jelena Marićević Balać, doc. dr Mina Đurić i doc. dr Goran Radonjić. U zapisniku sa sastanka žirija se između ostalog navodi: „Žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo ’Ikonostasu’, budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, uspostavlja profinjen dijalog sa opusom Miloša Crnjanskog. Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni toposi opusa Miloša Crnjanskog, kod Gorana Petrovića sele se ikone, pa se tako stiče utisak da se uspostavlja čvrsta semantička veza između srpskog naroda i ikona. U priči ’Ikona koja kija’ Milorada Pavića kaže se da mesto onog koji se seli nikada ne ostaje prazno, što u datom kontekstu Petrovićevog romana znači da je srpski narod i dalje, makar simbolički prisutan, kroz kulturne, materijalne i nematerijalne tekovine, na onim mestima koje je u različitim istorijskim okolnostima morao da napusti. Možda je to jedan od razloga zbog kojih se pisac opredelio da radnju romana smesti u 15. vek, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, i da oblikuje upečatljiv lik prozorljivog Dovolje, koji ima dar da vidi više i šire u odnosu na obične ljude. Goran Petrović je, poetički i stilski gledano, ubedljiv i prepoznatljiv. Poglavlja su pažljivo strukturisana i svako otpočinje gotovo gnomskom poentom, koja funkcioniše kao soko ispred Bokačove novele i izaziva interpretativnu pažnju. Suvereno pripovedanje, bogata imaginacija i kreiranje autentičnog romanesknog sveta potvrđuju da Ikonostas zavređuje čitalačku pažnju u najširem smislu”. U užem izboru su bili i romani: „Lakonogi dan“ (Arhipelag, Beograd 2022) Jelene Lengold, „Zenonov put“ (Službeni glasnik, Beograd 2022) Kornelija Kvasa i „Kad đavoli polete“ (Laguna, Beograd 2022) Vladimira Kecmanovića.

Dva nova romana Gorana Petrovića „Papir“ i „Ikonostas“ su prve dve priče, „dva toka“ u „romanu delti“, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. A u fantastičnoj pripovesti „Ikonostas“ ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…

[mndstz]

Kajmak sa područja Čačka, Kraljeva i Užica...

Kajmak sa područja Čačka, Kraljeva i Užica...: Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe je proglasio za nematerijalno kulturno nasleđe kajmak sa područja Čačka, Kraljeva i Užica. Time je zaštićena tradiconalna proizvodnja kajmaka, a buduće generacije takođe moraju da se pridržavaju propisanih uslova proizvodnje, a na sajtu Ministarstva kulture i informisanja piše: "Kajmak je mlečni proizvod sačuvan najvećim delom na brdsko-planinskim područjima Dimarskog sistema, proizveden autohtonom tehnologijom u domaćinstvima. Specifičan je proizvod po načinu proizvodnje i po senzornim karakteristikama, drugačiji u odnosu na sve druge mlečne proizvodnje i dobija se skidanjem kore sa termički tretiranog i ohlađenog kravljeg, ovčjeg ili mešanog mleka". Dakle, dileme više nema! Inače, na Listi nematerijalnog kulturnog nasleđa su slava, molitva, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat, kosovski vez, pevanje uz gusle, sviranje na gajdama, pirotsko pripovedanje... Od hrane i pića, uz kajmak, nalaze se i: rakija šljivovica, pirotski kačkavalj, pazarske mantije i belmuž. Da li ste čuli za ova jela? Mi vam nudimo recept za belmuž: Još zanimljivih recepata saznajte u: Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava. Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Dejanu Stojiljkoviću svečano uručena Andrićeva nagrada

Na svečanosti u Zadužbini Ive Andrića 11. oktobra 2021. Dejanu Stojiljkoviću uručena je Andrićeva nagrada za zbirku priča „Neonski bluz“ u izdanju Lagune. 

Prema testamentarnoj volji Ive Andrića, Zadužbina Ive Andrića 1976. godine ustanovila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku, ciklus, odnosno zbirku pripovedaka objavljene na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra prethodne godine. Žiri Andrićeve nagrade, u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik), dr Marko Nedić i prof. dr Petar Pijanović jednoglasno je doneo odluku o laureatu za 2020. godinu.

U obrazloženju odluke se između ostalog navodi: „Spajajući iskonsku žudnju za pripovedanjem sa novim osećanjem istorije i modernim kulturnim senzibilitetom, Dejan Stojiljković je u zbirci ’Neonski bluz’ ostvario niz upečatljivih pripovednih situacija kroz koje se njegovi junaci neprestano kreću između arhetipskog i predačkog nasleđa, sa jedne strane, i naloga savremenog trenutka, sa druge strane”.

Prof. dr Petar Pijanović je u svom izlaganju na svečanosti istakao da knjiga „Neonski bluz“ potvrđuje da je „živa tradicija u umetnosti ona vrednost koja se uvek obnavlja na drukčiji način“. „Priče u ovoj knjizi izukrštane su u prostoru i u vremenu. Najstarija – ’Žuti šafran’ − iz starog je Rima ili doba kada se rađalo hrišćanstvo, a najmlađa je priča ’Nema hrabrosti’ iz skorijeg vremena kada se udarom NATO snaga na bivšu državu, pa i Kosovo i Metohiju, rađala nova svetska tiranija. Prostor između te dve tačke u hronotopu umrežen je ponovo prizivanim događajima iz istorije koji oživljavaju priče o čitavim zajednicama ili sudbine ponajviše stvarnih junaka u graničnim situacijama“.

Dejan Stojiljković je prilikom primanja nagrade istakao da je počastvovan što je dobitnik nagrade koja nosi ime njegovog omiljenog domaćeg pisca. „Nadahnuće ne bira gde će vas strefiti. Priča dolazi sama od sebe i zuji u vašoj glavi dok ne izađe napolje kao počela iz košnice. Priča traži da bude ispričana. Tako je oduvek. I na nama pripovedačima je da joj ugodimo, neko sa manje, neko sa više veštine. Ključ za tu bravu na vratima iza kojih čeka priča zove se talenat. Poznavao sam i poznajem mnogo dobrih pripovedača. Mnogi od njih uopšte nisu pisci. Ali umeju da vas omađijaju svojim pripovedanjem“, istakao je Stojiljković i dodao: „Svi ćemo umreti, dakako, ali priča? Ona traje večno. Mnogi su primetili a neki i zameraju što koristim istorijske ličnosti u svojim izmišljenim pričama i često se poigravam njima. Ali baš kao što je to nekada rekao Aristotel, nije na nama da pišemo šta je i kako bilo – već šta je moglo biti“.

/saopštenje izdavačke kuće “Laguna”/

[zanimljivaekonomija]

Pisci preporučuju: popust od 30% na knjige koje predlaže Dragan Velikić

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade Dragan Velikić čitaocima je preporučio tri knjige, uz kratku poruku o aktuelnoj situaciji, koja će vas nagnati da, sada kad imate vremena, dublje zaronite u sebe.

„Pandemija korone preko noći promenila je svakodnevice miliona ljudi. To je možda poslednje upozorenje putnicima na planeti Zemlji da preispitaju svoje postupke. Svet koji poznajemo stigao je do svog kraja. Trenutak je da nedelje i mesece izolacije koje su pred nama iskoristimo za preispitivanje sebe samih. A to najbolje polazi za rukom uz dobru knjigu. Preporučujem sledeće naslove:

’Škola za delikatne ljubavnike’, roman Svetlane Slapšak. Protagonisti strasne ljubavne priče su ruski glumac srednjih godina i beogradska studentkinja. Sve se dešava u Atini u leto 1974. godine, neposredno nakon pada vojne hunte. ’Škola za delikatne ljubavnike’ je idealna lektira za dane izolacije, jer pruža čitaocu uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor. Čita se u dahu. Ovaj roman je i bedeker Grčke, i erotski priručnik, i filozofski traktat, ukratko: erudita i Afrodita na jednom mestu.

’Sudbina i komentari’ Radoslava Petkovića nije samo najnagrađivaniji srpski roman već uzbudljiva priča o junacima koji dele istu sudbinu, o nemogućnosti bekstva iz istorije, o cikličnom ponavljanju tako istih života.

’Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena’ Di Brauna je najbolja knjiga napisana o severnoameričkim Indijancima, o njihovoj tragediji koja je upisana u sudbinsku kartu čitavog jednog kontinenta“.

Izdvajamo i knjigu „Adresa“ Dragana Velikića. Otvoreno angažovan, kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zemljom koja se našla na „evropskoj deponiji“, Velikić u ovom romanu glasnom razmišljanju o sudbini nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.

 Dakle, knjige „Škola za delikatne ljubavnike“, „Sudbina i komentari“, „Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena“ i „Adresa“ u naredna tri dana, od četvrtka 9. aprila do nedelje 12. aprila do 9 sati ujutru, preko našeg sajta www.laguna.rs, možete nabaviti po specijalnoj ceni sniženoj za 30%.

[zanimljivaekonomija]

Dodelom nagrada i koncertom Simfonijskog orkestra RTS-a završen 50. FEST

Najbolji film 50.  FEST-a je “Nitram” u režiji Džastina Kurcela, odlučio je međunarodni žiri Glavnog takmičarskog programa kojim je predsedavao glumac Miloš Biković.

Prema Bikovićevim rečima na 50. FEST-u bilo je više sjajnih filmova koji su zaslužili priznanja nego što je bilo nagrada i da je, kakvu god odluku žiri doneo, ona ne bi bila aposlutno pravična.

Prema odluci žirija nagrada za najbolju režiju pripada je filmu “Sestre” rediteljke Dine Dume, a nagrađena je za “veštinu vođenja i usmeravanja mladih glumaca i fantastično pripovedanje kroz objektiv” kako navode “film je uspeo da ispriča priču o veoma važnoj društvenoj temi našeg vremena i pokrene dijalog”.

Počasnog Beogradskog Pobednika za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobio je čuveni producent Din Devlin. Američki producent i scenarista, koji je napisao i producirao velike holivudske hitove “Univerzalni vojnik”, “Zvezdana kapija”, “Dan nezavisnosti”, “Godzila”, “Patriota”, i koji snima u Srbiji brojne američke serije, pri čemu je najveći investitor u filmsku i televizijsku industriju u našoj zemlji. 

Najbolju žensku ulogu na 50 FEST-u ostvarila je Suzana Žuane za ulogu u pomenutom ostvarenju “Optužba” u režiji ivana Atala i to za “za stvaranje bogatog unutrašnjeg sveta na više nego ubedljiv i upečatljiv način”.

Nagradu za najbolju mušku ulogu poneo je Kejleb Landri Džouns za film “Nitram” reditelja Džastina Kurcela i to “za moćan i kompleksan nastup, toliko ubedljiv da je izbrisao liniju između filma i stvarnosti”.

Priznanje je za najbolji debi 50. FEST-a otišlo je u ruke rediteljke Sonje Tarokić za film “Zbornica”. 

Kako je žiri naveo priznanje je otišlo “rediteljki koja je bila dovoljno hrabra i smela da smesti toliko različitih likova u jednu prostoriju, istovremeno uspevši da stvori tako originalno ostvarenje, koje može da posluži kao metafora za stanje današnjeg društva”. Tarokić se putem video poruke zahvalila žiriju i FEST-u i na nagradi i na pozivu na beogradski festival.

 Posebno priznaje 50. FEST-a otišlo je Alekseju Germanu Mlađem za film “Kućni pritvor”.

 Međunarodni žiri programa Fest Fokus  u sastavu Ljubica Luković, Filip Đurić i Strahinja Madžarević kao najbolji film nagradio je ostvarenje “Svet posle nas”  u režiji  Lude Bena Salah-Kazana.  Kako žiri navodi reditelj sa “iznenađujućom zrelošću, precizno sprovedenom vizijom, na duhovit i iskren način uspeva da uhvati duh generacije u svom debitantskom ostvarenju”.

Reditelj Žiri programa Fest Fokus  posebno   želi   da   pohvali  i   istakne  film  ,,Heroji”   reditelja  Gorana  Nikolića,   koji  “odiše originalnom i hrabrom vizijom, i može da bude putokaz mladim autorima da se više oslanjaju na svoju ideju nego na produkcijske uslove”.

Nagrada Fedeora za  najbolji film u internacionalnoj selekciji otišla je filmu “Optužba” u režiji Ivana Atala.

Žiri za dodelu "Politikine" nagrade "Milutin Čolić" u sastavu: Dubravka Lakić kritičar, Miloš Avramović reditelj i producent i Nemanja Ćeranić  reditelj i prošlogodišnji dobitnik ove nagrade za film "Lihvar ", jednoglasno je odlučio da ovo priznanje za najbolji većinski srpski film u programima 50. FEST-a 2022. pripadne reditelju Stefanu Arsenijeviću za film "Strahinja Banović".

Nagrada “Nebojša Đukelić” pripala je filmu “Mrak” reditelja Dušana Milića.

Ivan Karl gradski sekretar za kulturu i predsednik odbora FEST-a i Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a i direktor Jugosoloveske kinoteke proglasili su 50. FEST zatvorenim.

- Nadamo se da će sledeći 51. FEST biti održan u nekom boljem svetu bez rata i bez boleština i da ćemo se kao kao nekada radovati stoprocentno punim plućima onome što već 50 godina pruža FEST – rekao je Pantelić zahvalivši i žiriju i gostima i publici za još jedan sjajan FEST.

Zavesu na 50. FEST spustio je Simfonijski orkestar RTS-a muzikom čuvenog Džona Vilijamsa uz numere iz filmskih hitova kao što su “Ratovi zvezda”, “Indijana Džons”, “Supermen”, “Hari Poter” i drugih.

Na poslednjem crvenom tepihu 50. FEST-a u Kombank dvorani prodefilovali su glumci Miloš Biković, Tamara Dragičević, Katarina Radivojević, Toni Gojanović, ali i producent  Din Devlin, Džonanatan  Ingliš, kostimografkinja Ivana Ingliš, reditelj Stefan Arsenijević, reditelj Miloš Stojanović, glumac Frederik Vagner, reditelj Argiris Papadimitropulos i mnogu drugi.

Foto promo / FEST/CEBEF, Dušan Milenković