#medjutim!!

[living-ironically]

first exam of this week- done. feeling anger in this chili’s tonight 😌

[fenixbandcacak]

DJORDJE I FENIX BAND CACAK-MUZIKA ZA SVADBE RODJENDAN U CRVENKI #orkest...

[poeticlicense12345]

SREĆA-DA SAM SLOBODNA OD ŽELJA

Živimo u neprestanoj, histeričnoj pomami za srećnim životom. Život je, u načelu, sveden na tu potragu za nekakvim srećnim životnim okolnostima. Dosta nam se toga servira pod tim imperativom da budemo srećni, toliko toga da nam, na kraju, sreća, i ako je postignemo, ne predstavlja ono što smo verovali da jeste dok smo za njom jurili. Da ne bude da otkrivamo toplu vodu, poznati su nam stihovi– „Sreća je lepa samo dok se čeka"

Ovde smo se već, iz nehata, obreli u jednom ćorsokaku. Ako je sreća lepa samo dok čekamo na sreću, nismo li, onda, svi već srećni, budući da niko od nas i nije srećan kad mu se sreća realizuje, nego samo dok čeka na to da mu se realizuje. U tom čekanju na sreću često nismo svesni da je ona već tu, a mi je ne prepoznajemo, jer ne shvatamo da je ona u malim stvarima :u nečijem prisustvu, u spoznaji da ste nekom potrebni I da je neko potreban vama.Često mislimo da se ona podrazumeva, šta god činili, dobro ili loše,a, onda, u nekom trenutku, shvatimo, da tu nema neke zakonitosti.Roditelji su mi nametnuli shvatanje da uvek dobijamo onoliko koliko dajemo. Nažalost, život mi je često dokazivao da mi, zaista o tome sanjamo, , a znamo da se svi snovi ne ostvaraju.

Pokušavam nekada da ustanovim koje su to pretpostavke sreće. Sreća je, možda, stvar društva u kojem je srećan pojedinac imao priliku da se rodi i živi kao čovek.. Sreća je, dakle, stvar društva a ne stvar pojedinca.U antičkoj Grčkoj srećan čovek je bio onaj koji je uspevao da razvije svoje vrline.i da živi u srećnom društvu.

. Možda bi trebalo da razlikujemo dva pojma sreće. Sreću kao unutrašnje stanje nekakvog blagostanja, nekog pojedinca, i sreću kao srećnu okolnost koja nas snađe kada nam se desi nekakva sreća, odnosno neočekivana, iznenadna dobit (ne samo materijalna), koju nismo mogli da predvidimo i na nju da utičemo, iako smo je, negde, intimno prizivali ili smo joj se nadali. Igre na sreću su dosta dobar primer ovog drugog poimanja sreće.

U današnjem društvu postoji, dakle, imperativ da budemo srećni, i to u ovom prvom smislu pojma sreće – da svi postignemo nekakvo stanje blaženosti i duševnog blagostanja. Današnja društva nam za taj cilj – srećan život – sugerišu i odredjena vrednosna i idejna rešenja, prema kojima je put do sreće, manje više neminovan, ili, bar, jednostavniji.

Medjutim, koliko god da nam se sugerisalo kako je sreća moguća i kad smo lišeni posedovanja i uživanja u luksuznim dobrima ovog sveta, ipak bi se gotovo svaki tragač za srećom opredelio za onu sreću koja bi podrazumevala i uživanje u ovim dobrima. Ili bi bar svaki tragač za srećom, dok sreću sanja i traži, sanjao je u nekakvom carstvu uživanja u luksuznim dobrima ovog sveta. Ruku na srce, postoje i oni, doduše retki pojedinci koji su odlučili da svoju sreću potraže izvan ili mimo nekakvih vlasničkih i imovinskih odnosa – u „iskrenoj“ ljubavi sa drugom osobom, u odnosima sa ljudima koji bi bili lišene interesnih očekivanja, Drugim rečima, ovakva koncepcija sreće podrazumeva odnose čoveka prema drugom čoveku, a ne prema stvarima, i to one odnose koji ne bi bili isposredovani ekonomskim činjenicama aktera tih odnosa. Tako, na primer, ne nailazimo retko na pouke tipa da je čovek srećan ukoliko ima „prave“ prijatelje, koji su opet retkost jer su pravi, i jer nisu uz nas iz nekakvog interesa, nego jer su „istinski“ uz nas, dok su svi drugi, tu, uz nas, uglavnom jer imaju nekakav interes da tu budu.

. Otvorili smo pitanja biti srećan, i doživeti srećnu okolnost. Onda smo u pitanju srećnog pojedinca, našli dve varijacije – srećnog pojedinca koji je srećan jer posedije luksuzna dobra u kojima uživa, ili svoju sreću zamišlja u tom posedovanju i to posedovanje, onda, postavlja sebi kao cilj; i onog pojedinca koji je srećan jer ima i želi da ima iskrene prijatelje i odnose sa ljudima, i koji se opredeljuje za ovu vrstu sreće.

Stvari se ovde dodatno komplikuju. Obično je onaj kome je regulisano svojinskim pravom raspolaganje nekim dobrima – luksuznim kolima, stanovima, kakvim god drugim oblikom imetka – onaj neko ko preko tog i takvog regulisanog odnosa prema stvarima upravlja i ljudima i njihovim medjuljudskim odnosima (banalan ali ilustrativan primer jeste i taj da dete koje poseduje luksuzne i lepe igračke najčešće diriguje i samom igrom i drugom decom koja te igračke ne poseduju). .

Od pitanja lične sreće smo stigli do pitanja ličnih sreća za one koji su imali ili nisu imali srećne okolnosti da se rode kao bogati. Iz ovoga se samo nameće da postoje i različite koncepcije sreće. Oni bogatiji najčešče su vaspitani u sasvim drugačijem idejnom i vrednosnom poretku, koji je takav da se njihovo bogatstvo ipak nikada ne dovede u pitanje, odnosno, koji vrednosni poredak I da je u svojoj suštini takav da se očuvanje i umnožavanje tog bogatstva stavi kao prioritet. Za njih tipično poimanje sreće je ono koje je do kraja u vezi sa ličnom, pojedinačnom, njihovom srećom. Srećom u vlastitoj ostvarenosti, karijeri, uspehu, imetku. Dok je, s druge strane, sreća koja je više svojstvena običnim ljudima ona koja podrazumeva odnose sa ljudima i kvalitet tih odnosa. Imamo danas, dakle, dve oštro suprotstavljene koncepcije sreće, koje su tipične za odredjena društva. Jedna je lična sreća, koja se postiže istrajnim radom i uspehom u sferi u kojoj smo se opredelili da se ostvarimo, druga je lična sreća u odnosima sa ljudima, koja ne podrazumeva uspeh i ostvarenje nekakvih profesionalnih ambicija, koliko negovanje „neposrednosti“I bliskosti u tim odnosima. Sreća koju nam današnja društva intenzivno nameću kao jedinu „istinsku“ sreću, jeste ova prva, sreća u ostvarenosti i uspehu, sreća u postizanju nekakvog cilja. Ova druga vrsta sreće, sreća u „neposrednim“ odnosima sa ljudima, jeste takodje sugerisana organizacijom društva u kom živimo, ali se nekako smatra za naivnu I efemernu. Oni koji se još uvek romantično zanose mogućnošću takvih neposrednih odnosa, smatraju se da žive u zabludi.

Čitav zaplet je, medjutim, u tome što se histerija oko srećnog života nikako ne tematizuje iz perspektive srećnih okolnosti – da se rodimo u bogatom društvu, ili bar u bogatoj porodici – već se svodi na nekakav lični trud i angažman, na količinu istrajnosti koju smo spremni da uložimo u vlastito samoostvarenje. ,Mnogi smatraju da se od „iskrenosti“ u medjuljudskim odnosima ne može živeti,da je zabluda biti istinski srećan, samo zato što imamo nekog ko nas takvim čini. Sreća je, ipak, subjektivna kategorija, koju je teško definisati. Ja, nekako, znam da sam srećna , kad nešto nežno , tanano zaigra negde tamo, duboko u meni, I kad ne znam šta mi je, ali sam tako neopisivo luda da bih zagrlila ceo svet.

Kada sam ovo pisala, sad znam, bila sam srećna. Sada grlim one koji su me činili srećnom u sebi , u srcu, u sećanju.

text author: Tanja Petrović Krivokapić

[moglismoanismoznali]

bili smo jako mladi kad smo se prvi put upoznali, na trenutak se cinilo kao da cemo zauvijek ostati zajedno. mislila sam da cemo uspjeti, pa sam sve i podnosila u toj nadi, medjutim ono sto nisam ocekivala je da ce on otici prvi i slomiti mi srce kao niko prije njega. sreli smo se par godina kasnije, bili smo stariji i znali sta hocemo i sta nam treba, razmisljali smo o svadbi, o djeci, o zivotu skupa. do svadbe je i doslo, ugledala sam njegovo lice, njegov prepoznatljivi osmijeh, a ugledao je i on mene, skora pola decenije stariju, u vjencanici. sudbina je takva, zestoko okrutna, vjencali smo se na isti dan, ali ne jedno za drugo. njegova zena mi je cestitala na ulazu u opstinu, cestitala sam i ja njoj, pretvarajuci se da ne znam sve o covjeku pored nje, njegovu najdrazu pjesmu i kako izgleda kad je ljut, kao da ne znam da sam na njenom mjestu zapravo trebala biti ja.

[myf33lz]

Prva ljubav zivota je cesto neka mladalacka i nevina ljubav de osoba dozivljava onu frakciju ljubavi povezano sa iluzijom da je to ona prava. Dozivljavanje romanticnih osjecaja i uci sta znaci biti sa nekim. Taj prvi dozivaljaj je strastven i uzbudljiv medjutim kratko traje... Druga ljubav je ona najteza .. koja mjenja osobu iz korjena gdje se radja emocionalni bol,izazovi i realnost sta znaci biti u ljubav to jeste biti ranjiv i kako je kad nekome das sebe ocekivajuci uzvrat. Od svega toga samo ti bude lekcija i budi u tebi licni razvoj. Treca ljubav je ljubav koja traje, gdje osoba nalazi pravog partnera jednakog sebi koji djeli ista misljenja, druge motivacije u zivotu i ona je najednostavnija i najprirodnija bez ikakvih velikih opterecenja ni na koga vec je apsolutni klik*. Treca ljubav je duboka i bezuslovna koja traje do smrti i posle u sjecanjima drugih.

[shekyspeare]

"Prelijepi i neobični prizori iz Mekke. Da čovjek ne povjeruje da ovako mogu (za)zeleniti kamena i gola pustinjska brda oko Mekke! Dok sam živio u Medini imao sam nekoliko puta vidjeti ove prizore koji uživo izgledaju daleko impozantnije nego na slikama.

U hadisu stoji: “Neće nastupiti Sudnji dan…dok zemlja Arapa ponovo ne postane zelena i dok njom ponovo ne budu tekle rijeke.” (Sahih Muslim)

I kada pogledamo ove fotografije načinjene ovih dana ovaj hadis često odmah pada na pamet. Medjutim, tumačenje ovog hadisa da se odnosi na ovakve prizore, sva je prilika, nije na mjestu. Drugim riječima, ne misli se na ovakvo zelenjenje u hadisu kao predznaku Sudnjeg dana, zbog sljedeće dvije stvari:

Prva je sam hadis u kojem stoji: i dok ponovo rijeke ne budu tekle arapskom zemljom”, a to se nije desilo; odnosno, bujice koje se pojave nakon velikih kiša ne nazivaju se rijekama, jer rijeka je nešto što teče više od nekoliko dana.

Drugo, ovo je prizor koji je relativno česta pojava i na nju Kur’an ukazuje u ajetima poput ovog:

“Jedno od Njegovih dokaza je i to što ti vidiš suhu zemlju, a kad na nju spistimo kišu, ona se pokrene i uzbuja. Onaj ko njoj daje život oživiće, sigurno, i umrle, jer On sve može.” (sura Fussilet)

Arapi su imali priliku vidjeti slične prizore i dok je objavljivan Kur’an dok su oni negirali Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i proživljenje nakon smrti. Kao što su znali da kiša “oživi” mrtvu mustinju, trebaju znati da Allah koji kišu daje, sve može, a to znači da On može lahko oživjeti ljude na Sudnjem danu i zato u Njega treba vjerovati i za Sudnji dan se dobrim djelima pripremati. To bi bila veza izmedju ovih lijepih prizora i Kur’ana, odnosno objave. A Allah najbolje zna."

-Rusmir Čoković

[trojerucica-blr]

HULIGANISANJE DANILA VUČIĆ I ACE ROŠAVOG UZ KOBRE + PRIVATNO OBEZBEĐENJE...

#JusticeDepartment #UNGeneva #EUnews #srpskanaprednastranka #iskljucinasilje #tuzilastvo #genocide @pogrebnikpogrebnik2219 12 minutes ago Шта је овде проблем? Шиптари напали наше, да је побегао ви би сте причали побегуље итд много серете UNS Ujedinjeni narod Srbije · ujedinjeninarodsrbije 2 minutes ago Ajde da ti objasnim...

Otišao je tamo sa tonom KOBRI i privatnog obezbeđenja o trošku države-naroda koji jedva spajaju kraj sa krajem... Na svetu ne postoji slučaj da deca predsednika ili premijera država se transparentno huliganišu u prisustvu kriminogenih lica jer sve to zajedno šteti ugledu SRBIJE i svi svetski mediji bruje o tome...

A tek zamisli TATA VUČIĆ tim istim šiptarima isporučio našu teritoriju a sin mu DANILO peva KOSOVO JE SRCE SRBIJE...

Ostalo nemam živaca ni volje da ti objašnjavam jer izgleda da si njihov fan...

bas DOBRA STVAR I COBANKA IZ PECI SA KOSOVA TRIFUNOVIC SVETLANA IZ NEPRIJAVLJENOG STANA BR.8 SE NA SVA USTA HVALI KAKO JE PRIVATNO-P.R.I.V.A.T.N.O. CUVA DEVETA POLICIJSKA STANICA NOVI BEOGRAD,ALI SE NACELNIK OGRADIO,POSTO JE DOBIO KRIVICNU PRIJAVU,APROPO TOGA,NO MEDJUTIM ODGOVORNI LJUDI IZ POLICIJE SE ZALE DA NETKO UPORNO UKRIVA KRIVICNE PRIJAVE PROTIV DOTICNE,KOJA JE NA 1.OM SAZIVU "STANARA"PRETILA BATINASIMA I UPADOM U POLA NOCI I IZBACIVANJEM IZ SOCIJALNIH STANOVA,VRLO MANIPULATIVNO SIMPTOMATICNO I NIJE ODGOVARALA ZA LAZNE LAJVOVE JAVNO I NASILJE PREMA NEPODOBNIMA REZIMU AV SNS.

COBANKA IZ PECI SA KOSOVA

LAZNI PROFIL REALNE LUDACE KOJA JE “JADNI”INVALID BEZ OBE NOGE KOJI PRIMA TNP TUDJU NJEGU I POMOC,ALI ZATO JE AKTIVNA U SKAKANJU PO K***U I PRAVLJENJU SVIH MOGUCIH ZLODIJELA,MANIPULACIJA I NAJDIREKTNIJIH PRETNJI.ZNACI,INVALIDNA U MOZGU.

I NIJE ODGOVARALA ZA LAZNE LAJVOVE JAVNO I NASILJE PREMA NEPODOBNIMA REZIMU AV SNS.

[tanyaorchid]

Da li nam društveni mediji kroje i knjige koje čitamo?

Ja sam osoba koja voli i knjige i društvene medije, te me zanimalo kako danas ljudi biraju knjige koje čitaju, da li znaju šta su buktokeri, buktjuberi i bukgrameri i da li oni utiču na to koje knjige čitaju.

Otišla sam do jednog popularnog tržnog centra u blizini mog stana i pitala sam nekoliko mojih sugrađanki i sugrađana u Nišu da li znaju šta su buktjuberi, buktokeri i bukgrameri i kako biraju knjige koje čitaju. Evo šta su odgovorili. Takođe sam pitala ista pitanja u dvije Fejsbuk grupe u kojima se razgovara o knjigama. Jedna je Klasici književnosti i ima 39.7K članova, a druga je Delfi kutak sa 26.9 K članova. Evo nekih odgovora:

Zorana A.:

Postoje žanrovi koje volim, te pratim najave izdavača kad su ti žanrovi u pitanju. Goodreads mi sluzi takodje prilikom izbora knjiga, volim da vidim sta citaju moji prijatelji, njihove preporuke, kao i komentare potpunih stranaca, mada to nije od presudnog znacaja hocu li procitati knjigu ili ne. Postoji i nekliko Instagram naloga koje pratim. Najcesce se ipak oslanjam na sopstvenu intuiciju i tako biram svoje knjige.

Milena J.:

Ponekad knjigu kupim po preporuci (ako mi se dopada osvrt npr.ovde, u Delfi kutku i procenim da bi me tema interesovala) ili mi knjigu preporuči neko od prijatelja, poznanika čijem mišljenju verujem. Najčešće medjutim, jednostavno odem u knjižaru i pustim da knjiga odabere mene. Uživam u posetama knjižarama čak i ako ne kupim ništa (vrlo retko). Ne pratim influensere, nemam poseban razlog , jednostavno me ne zanima. Takodje, iako u pojedinim žanrovima uživam više nego u drugim, nisam strogo žanrovski orijentisana.

Jasmina Lj.:

Biram šta me privuče (prikaz na koricama, korice, tematika). Najčešće je to fantastika. Jako retko po nekoj preporuci, ako me baš dotakne. Izvikane hit knjige najčešće preskačem, kao i knjige po kojima su snimljeni filmovi a da mi se film svideo.

Marija A.:

Biram na osnovu naslova, teme, opisa sa korica i samih korica. Zatim pitam prijatelje koji imaju isti ili sličan ukus kao ja da li su čitali. Onda ponekad ovde u Delfi kutku zapišem kada vidim dobru preporuku ali baš da kupim po preporuci nekog influensera ne, niti ih više pratim jer sam videla da je jedan napisao negativan osvrt na jedan roman, da bi posle nekoliko meseci napisao samo pohvale.

Dijana Č.N., 33 godine, profesorka španskog, Petrovac na Mlavi

Moji prijatelji širom sveta uvek imaju TBR liste, i to im se gomila i čeka ih na stolu. Lično, ne vodim se nikakvim listama, doslovno šta me povuče u momentu kada prestanem čitati neku knjigu, to uzimam u ruke. Vrlo često se desi da izmešam žanrove u odabiru. Danas čitam YA fantastiku, sutra se bacam na naučnu,prekosutra me uhvati inspiracija za poeziju i tako redom. Zaključila sam da mi to definitivno najviše ide uz karakter. Slabije na mene utiče ono što je globalno popularno i izvikano. Nagradjene stvari takodje nemaju veliku težinu. Mogu sve da definišem ovako-privuče me energija u skladu sa trenutnim raspoloženjem; zatim gledam šta je sinopsis na pozadini korice-ako tema nije privlačna i po mom ukusu, preskačem ; na kraju gledam vizuelno šta korice predstavljaju. E sad, to je moj lični izbor-ja težim ka maštovitim koricama, avanturističkim i neobičnim temama iako je u pitanju SF,YA fantasy, a što se poezije tiče-tu je kriterijum drugačiji, opet, malo šta me oduševi. U poslednje vreme od savremenih urbanih pesnika-Nikita Gil mi odnosi svu pažnju, ali se uvek vraćam na Džubrana i Rumija, Tagorea kad je o poeziji reč jer oni su zaslužili neki svoj tron kvalitetom.U tom slučaju korice su nebitne i nema sinopsisa koji bi mogao da dočara kvalitet na tako skraćen način.

Marija O.:

Pratim preporuke na FB i TikToku, FB stranice i sajtove različitih izdavača, preporuke prijatelja, razgledam police knjižara i bilblioteka. Gledam i liste izdanja istog izdavača ukoliko ih ima na koricama knjige koju trenutno čitam… Čitam recenzije u novinama kada ih ima.

Nemanja R.:

Neke knjige biram gotovo nasumicno, za neke citam opise preko interneta i recenzije razne, a za mnoge dobre knjige sam saznao preko ove grupe… Volim da istrazujem dosta, ali ne pratim nikakve buktokere, buktjubere i tome slicno, ali pratim knjizare, i ostale grupe o knjigama, pa saznam od svega po malo…

Lidija B.:

Nemam ni TikTok ni Instagram, tako da mislim da je to odgovor na deo pitanja. Neki noviteti se propagiraju u javnosti pa budem malo radoznala. U poslednje vreme jako biram šta ću uzeti da čitam jer nemam puno vremena. Mora se bar činiti kvalitetnim.

Marlika L.:

Knjige biram prema tome ko ih je napisao, ako sam i ranije čitala njegove knjige, kao i među dobitnicima NIN-ove i Nobelove nagrade. Ideje pronalazim i u ovoj grupi, jer nam se ukusi često podudaraju.Na instagramu pratim bukgramerku advo_katica_za_knjige, od koje najčešće dobijam inspiraciju za dalje čitanje, pošto ima dobar odabir knjiga o kojima piše, veoma je uverljiva dok piše o knjigama, pravi odličan izbor citata, a prvenstveno zbog toga što su njeni tekstovi vrhunskog kvaliteta.

Mihael D., 24 godine, student, Rijeka:

Knjige koje čitam biram prema raspoloženju. Dodatno na izbor knjige utječe i period u kojem čitam pa npr u zimsko vrijeme biram knjigu koja ima u sebi elemente zime. Često istražujem po internetu knjigu koju trenutno čitam pa naiđem da preporuke sličnih knjiga. Nekada preko nekog filma saznam da je baziran na toj i toj knjizi pa dobijem inspiraciju za čitanje. Od booktubera redovito pratim kanal Knjigajse gdje mogu pogledati razne knjiške osvrte, usporediti to sa svojim dojmom o nekoj knjizi ili pak dobiti preporuku za neku knjigu koja bi me mogla zanimati.

Slavka B.:

Mene knjiga nađe.Dok sam išla u biblioteku, išla sam kasno popodne, jer su tada sve vraćene knjige toga dana stajale na pultu kod ulaza, pa sam mogla da biram do mile volje. Ljudi imaju različite ukuse, pa se tu moglo svašta naći, a ja ne bežim ni od jednog žanra. Sad najčešće pratim knjiške grupe i tu nalazim nove naslove. Fantastiku uglavnom bez razmišljanja uzimam, kasnije lupam glavu. Volim da pročitam one koje imaju mnogo negativnih osvrta, to me zainteresuje, ponekad naslov, onda guglam o čemu je knjiga. Ali te tokere i gramere-ne podnosim (osim nekog lika Amera, koji ima svoju knjižaru i sav mi je simpatičan s koliko oduševljenja prilazi svakoj novoj knjizi), jer mi oni deluju izveštačeno i prikaze prave zarad broja pregleda, a ne zbog toga što im se knjiga svidela ili ne, pa bi to da podele sa svetom ,verujem da većina nije stigla sa čitanjem knjiga o kojima pričaju dalje od naslova.

Bibliotekarka Stana Arsenović Vladić iz Ugljevika je podijelila njeno iskustvo iz biblioteke:

Radim u biblioteci i moje iskustvo sa izborom knjiga čitalaca je raznoliko. Poslednjih godina čitaoci srednjih godina nam dolaze sa naslovima koje su našlj na internetu, tj. gledajući ponude izdavačkih kuća. Čitaoci mladje starosne dobi sebislanjaju na preporuke raznih influensera ili booktubera. Starija populacija, penzioneri traze preporuku od bibliotekara i uglavnom se opredeljuju za neka starija izdanja, savremena knjizevnost im nije privlačna. Veliki broj je i onih koji biraju knjigu po koricama , pa tako veoma kvalitetne knjige sa ne tako privlačnim koricama bivaju zanemarene. Kod djece je ta pojava, usudjujem se reći, normalna jer za njih je vizuelni utisak mnogo važan. I kod djece uzrasta 8–12 god. veliku ulogu igra preporuka od vršnjaka. Ako je neko od drugara iz razreda pročitao knjigu kojom je bio oduševljen, to se brzo proširi na cijeli razred. Ako se čitaocu dopadne knjiga jednog autora, žele da pročitaju sve knjige tog autora. Ali dešava se da ako ih u tom nizu knjiga neka razočara, prekidaju.

A evo šta kažu neki od naših buktokera i bukgramera:

Maja Pešić:

Imam 32 godine, trenutno sam po zanimanju majka.

Instagram profil sam otvorila oktobra 2022, i od tada sve počinje. Nikada nisam gledala koliko pratilaca imam, ja jednostavno volim knjige, da ih fotografišem i čitam. Nemam ni klub, ni podkast. Ne sarađujem ni sa kim, ovo je moj hobi, profil je napravljen u potrazi za novim knjigama, preporukama, idejama za fotografisanje. Ne volim da imam puno nepročitanih knjiga, tako da kupujem i odmah čitam. Biram po zanru, preporukama na bookstagramu. Nemam omiljene, ali izdvojicu nekoliko:

@bookstaworm,

@_cute.mess__

@slobo_na_papiru,

@vlladar,

@olenasbookshelf

Olenine preporuke knjiga koje imaju ratnu tematiku

Knjige koje se pojavljuju u filmovima

@knjiski_moljac_ ,

i mnogi drugi.

Imam 32 godine, trenutno sam po zanimanju majka.

Dragana Kovač:

Na TikTok počela sam da postavljam pre 3 meseca ocene knjiga koje čitam, uglavnom jer sam gledala druge pa zapazila da neke knjige nisu spomenute i zastupljene a na mene su ostavile jako dobar utisak. Ne sarađujem ni sa jednom izdavačkom kućom zasad, uglavnom čitam šareno od svih izdavačkih kuća ono sto mi se dopada. Od buktokera koje pratim uglavnom su to ljudi koji daju često recenzije o knjigama, pa otprilike znam sta bih želela sledeće da čitam.

Željela bih još naglasiti kako jako volim i audio knjige i sa nema hrvatskih book blogera koji ih često prakticiraju (ako i uopće), pa se tako na kom profilu može često vidjeti i neki video gdje govorim o dobrobitima audio knjiga te da su isto tako važne kao i fizičke knjige. Iako naravno ništa ne može zamijeniti osjećaj držanja knjige u ruci. Zbog audio knjiga surađujem i sa kućama koje produciraju takve knjige. Npr. sa Book & Zvook hrvatskom platformom za audio knjige.

Petrine preporuke knjiga koje za temu imaju drugi svjetski rat!

Petrina četiri najdraža romana svih vremena!

Petrina preporuka za knjige iz psihologije ljubavi!

Čini se da ipak većina ljudi ne gleda preporuke buktokera, buktjubera i bukgramera, bar kada je riječ o ovima koje sam ja pitala o tome. Svakako, ako imate društvene mreže bolje je za vas da pratite sadržaj koji nije samo čisto gubljenje vremena, tako da zapratite neke od ljubitelja knjiga na društvenim mrežama.

Produkciju ove priče podržala je Tomson fondacija, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

[radiogornjigrad]

Ana Nikvul: Doručak, kafa i greh

Picasso 1946 Otvorili smo te večeri tešku temu. Greh. Mislia sam da sve znam o ovladavanju i savladavanju veština koje pomažu da se od greha skloniš, medjutim, u poslednje vreme nešto nisam sigurna da razumem svet oko sebe i koja je mera svega, stvari, ljudi, istine,laži. Jedino mi je ljubav jasna. On je stigao autom u rano jutro i prespavao dan u mojoj kosi. Mirisala sam vetar koji je doneo sa…

[fenixbandcacak]

DJORDJE I FENIX BAND CACAK-MUZIKA ZA SVADBE RODJENDAN U PETROVCU NA MLAV...

[myblogwish]

Da Li Je TradeForFive Prevara - Jeste ili Nije

TradeForFive je odlična platforma na kojoj ljudi lako zaradjuju novac. Medjutim baš zbog toga se mnogi zapitaju da li je TradeForFive prevara i zato želim da vam odgovorim na to pitanje. Obrazložiću vam moje mišljenje iz dosadašnjeg iskustva.

Prvo ću vam objasniti ukratko sta je TradeForFive, zatim ću vam odgovoriti na to da li je prevara u pitanju i koje će biti posledice toga.

Detaljnije pročitajte na originalnom članku, evo linka: https://tvojaonlinezarada.com/tradeforfive-prevara/

Pozdrav, Saša

[myf33lz]

Zaboravi me, ja ne postojim.

Reciću ti sta će se desiti.

Proćiće vremena i vremena ljubav tvoja prema meni isčežnjuće. Naćićeš drugu ljubu, on će te na prvi pogled podsjećati na mene svaka odlika moje ličnosti biće identična…medjutim to opet neću biti ja i sa time ukopaćeš sebe…kao što sam ja sebe zbog tebe.

Eh, moja lelo.

[trojerucica-blr]

DOPUNA:KTR-****/2* U DOKAZNOM POSTUPKU PROTIV NADLEZNE POLICIJE BEZANIJSKA KOSA VIA IX PS NOVI BEOGRAD

OVOLIKO ZASADA SKINUTO SA FLASH-a i TO JEDVA SKINUTO JER SU PODACI SIFROVANI IZ NEPOZNATIH RAZLOGA.PA ISCITAVAJTE ZLO SRBIJANSKOG MUP-a i SRBIJANSKOG TUZILASTVA I TO NIJE SVO NASILJE KOJE SAM PRETRPJELA I MOJE KCI,ISTODOBNO I SRAM VAS BILO VUCIBATINE NA CELU SA BILMEZOM. SKINUTI PODACI NISAM IH CEKIRALA #JusticeForVictims#JusticeSystem#stopviolenceagainstwomen#StopViolenceAgainstWomenNow#stopviolence#JusticeDepartment#UNGeneva#stopnasiljunadzenama#tuzilastvo#iskljucinasilje

VJT -BEOGRAD

DOPUNA:KTR-****/2* U DOKAZNOM POSTUPKU PROTIV NADLEZNE POLICIJE BEZANIJSKA KOSA VIA IX PS NOVI BEOGRAD

PREKRSAJNI SUD U BEOGRADU

74 Br.predmeta pr.br.51 479/15

Pre svega da korigujem licno ime I prezime pozvate Vase stranke za svedocenje u navedenom postupku nije Markovic Simonida vec Simona Markovic!!!Molim Vas da akceptujete korekciju.

Veza sa predmetom 8 br.pr.151759/15,kojom prilikom dogadjaja 31.08.2015.me je VELICKOVIC MIROSLAV,napao u kuci dok sam dosla sa obidjem njegovu staru I nemocnu majku Velickovic Nadezdu I da joj ukazem neophodnu kucnu pomoc!

Nakon tog dogadjaja napada na mene I vredjanja on je obecao da to nece vise ciniti ubuduce,ALI dato obecanje je brutalno nasilnicki bezobzirno krsio,na sve moguce nacine,posto nisam smela da dodjem kada je on u stanu,on me je uznemiravao upornim danonocnim uznemiravanjima preko mobilnog tel,broj je ukrao bez dozvole iz Nadezdinog mobilnog,koji mob.aparat je njen I cesto namjerno gasio da ona ne bi imala kontakt sa unukom Velickovic Ivanom,niti sa ostalima,te sam od strane Ivane slata I da ukljucim baki telefon I stavim na punjac da bi mogla da je cuje da je ziva makar.Dalje,presretao me je na ulici,prateci me,kada bih se uputila sa zdravstvenom knjizicom bake da joj podignem mjesecnu th.prepisanu od strane nadleznih lekara,pokusavajuci da me psiholoski zastrasi,tom prilikom sam ga opomjenula da prestane da zlostavlja bolesnu I staru majku I da ne pravi probleme po kuci I da prestane I mene da maltretira na sve navedene nacine,I to obecanje je pogazio I naravno da mu je zbog porodicnog nasilja KD KZ 194 nalozen pritvor posto je u prvom navratu kraceg pritvora I sud obmanuo I doveo u zabludu davanjem laznih podataka te dobio olaksavajucu uslovnu kaznu zbog toga sto je u krivicnom postupku sud doveo u zabludu da je otac maloletnog vanbracnog deteta itd…

Elem,28.09.2016.Velickovic Miroslav je opet zlostavljao porodicu I majku,nanevsi joj vidljive povrede,MUP je bio na intervenciji,a 2 dana nakon toga-30.09.2016.sa pocetkom u 13:25, JA sam po zakazanom pregledu vodila Velickovic Nadezdu na kontrolni pregled ORL kod ordinirajuceg lijecnika u KBC Zemun,jer je 18.08.2016. u dnevnoj bolnici ORL izvrsena operacija:30075-25 Biopsio tonsillae l.d. usled D370 Neoplasma labii,oris et pharyngis Tu tonsillae l.d.,od strane ordinirajuceg lijecnika,a ja sam je I tom prilikom vodila I pomagala u boxu nakon izvrsene intervencije,da ispira grlo 3%vodonik peroxidom onako kako je medicinsko osoblje nalozilo.

Inace,pomenutog 28.09.2016.ordinirajuci lijecnik je konstatovao vidne povrede na licu bake,usnama I sluznici usana,te je ispunjem protokol lista evidencije porodicnog nasilja,izvjestaj lijekara specijaliste ordinirajuceg u anamnezi :nasilje od strane sina 28.09.2016.I u statusu: navedene nanete povrede pacijentkinji navedenog datuma intervencije MUP,ali I tom prilikom je MUP obavjesten,medjutim posto je vec bilo evidentirano 28.09.2016.da je policija upoznata,nisu dolazili u bolnicu.

Kao svjedok JA moram da iznesem slijedece:da sam 28.09.2016.za zakazani pregled Velickovic Nadezdu bila prinudjena da iz javnog parka po nasem dogovoru preuzmem I odvedem u bolnicu uz veliki rizik od napasnika Velickovic Miroslava,koji je pratio Nadezdu da je uhodi I spijunira gde ide I sta radi,tek kada se ON odaljio,ja sam joj prisla,na klupicu,ali tek kada sam sinhronizovala Nadezdino odvodjenje sa auto prevozom koji sam obezbedila da se ona bezbedno preveze do bolnice,medjutim samo splet sretnih okolnosti je doveo do naseg bezbednog odlaska do bolnice I njenog pregleda!!!

Sto se policije tice,jako sam razocarana u njihovo postupanje I mogu da izjavim da trpim nasilje I gde zivim I tamo gde radim I to je pogubno za normalno funkcionisanje ljudskog zivota,a policijski radnik ALEXANDAR ACA VELICKOVIC koji nezasluzuje da bude ikad pripadnik MUP jedinica mi je doslovce sugerirao``KLONITE SE SIMONA TE PORODICE,TO JE PROBLEMATICNA PORODICA I SAMI CETE IMATI PROBLEME``,kao I POSALICU zbog koencidencije istog prezimena``JA SAM NJIHOV RODJAK``!!!

Zbog svega I jos mnogo toga nesavjesnog NEPROFESIONALNOG rada PROKLETE IX STANICE PS Novi Beograd MUP-12.02.2016 sam podnela krivicnu prijavu KTR 585/16 ZA TESKE OBLIKE DISKRIMINACIJE implicirano od clana 13 u clan 15 III posebnih slucajeva diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti,ali Predrag Cetkovic elementarno pravno nepismjen,posto pravda nije zadovoljena morace da se restartuje-obnovi postupak utuzenja,prakticno sam bez ikakve zakonske zastite,1 od mnogih,vecina.

Podnosioc|:SIMONA MARKOVIC,

PREKRSAJNI SUD-BEOGRAD

Predmet:26 br.146091/15

Pelanovic Misa je huskanjem od strane odredjenih lica iz zgrade napastvovao stanarku Mirjanu Jovanovic-18.12.2013.te sam pozvata u svojstvu svedoka u tom postupku 43 pr.br.31533/14 sudije Bojovic Bojana.

Nakon tog dogadjaja Pelanovic mi je demolirao stan I u pokusaju nasrtao na moja ulazna vrata stana u namjeri da me fizicki I verbalno zlostavlja,sto je registrovano u nadleznom MUP,no medjutim usled korupcije istog,a pod direktnim uticajem lica Radojicic Milana pozicije zamjenika komandira prekrsajna prijava nije pisana,jer je Pelanovic u tesnoj vezi iz pasta sa Ostojicem iz policijske uprave za grad Beograd,bul.Despota Stefana 107,no medjutim ukoliko se prvi puta nereagira na nasilje to se nastavlja,te je tako Pelanovic Misa-30.05.2015.upotrebio brutalnu fizicku silu javno batinama izvrsivsi nadamnom cime mi je naneo psiholosku traumu mucki me napadnuvsi sa ledja,neocekivano,dorcavsi kao maratonac batom trcecih koraka,bos,bez invalidskog pomagala stapa,koje koristi kao rekvizit za izazivanje sucuti I koristi!!!Pomagac u dogadjaju mu je bila Nakija Rahmani iz stana Mileve Maric Anstajn 2/23,koja mu je dodala papuce obletajuci,a nijednim gestom ga nije sprecila u tom gnusnom cinu.Dan pre toga, Pelanovic u direktnom dosluhu I dogovoru sa Elviri Gerinom,koji me je obavjestio da je doticni pijan I da ce on to ``srediti``,posto sam kao majka bila uznemirena Pelanovicevom drekom,vucom salona I lupom prozora,jer je moja maloletna kci M.T.u tom trenutku po povratku iz skolske smjene bila sama u stanu sa skolskom drugaricom u nasem stanu,a Pelanovic neumije da se kontrolira u pijanom stanju te dolazi da prepada ljude bez ikakvog nagovjestaja,respekta I uljudnosti,``sredio``je dogovornom diskriminacijom udruzeno da mi Pelanovic batinama nanese psiholosku traumu I neuroloske posledice trajno uvratanjem mojih saka da mi umanji sposobnost funkcionisanja obe sake,te da mi se prsti neuroloski bolno koce I grce,te da nisam u stanju da obavljam u tim momentima bilo kakve fizicke radne aktivnosti otada!!!Bila sam svesna u tom trenutku opasnosti koja mi preti,kada me je tukao ,grcevito se boreci ne da se oduprem njegovoj jakoj fizickoj sili-prakticno nemoguce,vec da uspostavim komunakciju sa njim I sprecim jos gore-da mi slomi sake uvrtanjem,time bi me prakticno unistio onesposobio.

Podnosioc:Simona Markovic,

Mileva Maric Anstajn 2/1,N.Beograd.

P O D N E S A K P R E K R S A J N O M S U D U - B E O G R A D .

B r . p r e d m e t a : 5 0 2 6 2 - 1 5

O s n o v p o k r e t a n j a c l a n 1 7 9 . s t . 2 z a k o n a o p r e k r s a j i m a .

Z b o g N A V O D N O i z v r s e n o g p r e k r s a j a c l a n 6 s t a v 3 t a c k a - V r e d j a n j e i l i z l o s t a v l j a n j e d r u g o g , r e m e c e n j e J R M .

I v o d i m u p o d n e s k u u z d o k a z n i m a t e r i j a l u p r i l o g u c i n j e n i c n i o p i s p r e k r s a j a k o j i s a m p r i j a v i l a n a j p r e s e k r e t a r i j a t u n a b r . 3 2 1 6 0 0 0 , p o t o m p o s t o s u m e u p i t i l i n a k o m u n a l n u i l i M U P , p o z v a l a s a m i p r i j a v i l a B e o k o , s e r v i s u n a b r . 0 8 0 0 / 1 1 - 0 0 - 1 1 . i p r i j a v i l a l i c e k o j e j e m e n e u z n e m i r a v a l o z a p r a v o , a t o j e E l v i r i G e r i n a i z M . M . A n s t a j n 2 / 7 , N o v i B e o g r a d , a l i i G r a d e n a c e l n i k u B o g r a d a u p o d n e s k u p r i j a v e , a l i i M U P - n a d l e z n o m d e v e t a s t a n i c a - N o v i B e o g r a d .

N A Z A L O S T S U Z A M E N J E N E T E Z E & O D P R A V E Z R T V E S T E I S C E N I T A L I O K R I V L J E N O G , S T O U M E S A N I M A N E K A S L U Z I N A C A S T & S A V E S T K O J A S V E V I S E Z A K A Z U J E U S L E D K O R U P C I J E I D I R E K T N E S P R E G E D R Z A V E S A K R I M I N A L O M I U T I C A J E M I P R I T I S C I M A M I N I S T R - a M U P N E B O J S E S T E F A N O V I C A N A R A D ` ` N E Z A V I S N O G ` ` S U D A ! ! !

V e l i k o p o n i z e n j e j e k l a s i c n a z a m e n a t e z e n a s u d u e p o l o g a z a k o n s k i n e u r e d j e n o g d r u s t v a d a o d z r t v e n a p r a v i t e a g r e s o r a i p o z o v e t e d a s e p r e d z a k o n o m o d a z o v e i s t o m u n a m e t n u t o j u l o z i o k r i v l j e n o g ! ! !

K a o c o v e k a & v e l i k o g h u m a n i s t u o v o j e v r h u n a c t e r o r a & v e l i k a l i c n a s r a m o t a k o j a m i j e p o r e d s v a g a o s t a l o g p r e z i v l j e n o g n a n e t a , a s a m i m t i m & d e g r a d a c i j a i n t e g r i t e t a l i c n o s t i , d i s k r i m i n a c i j a l j u d s k o g d o s t o j a n s t v a , p o v r e d a l j u d s k i h p r a v a , v r e d j a n j e i n t e l i g e n c i j e & n a n o s e n j e e m o c i o n a l n e p a t n j e & d u s e v n o g b o l a .

V a s c i n p r e d s t a v l j a d o d v o r a v a n j e p r e s t u p n i c i m a & s a u c e s n i s t v o s a n j i m a & m o t i v a c i j u d a n e k a z n j e n i n a s t a v e p r a x u d e l i k v e n c i j e t e r o r a - v a n d a l i z m a , v u l g a r i z m a & n a s i l j a e x p a n z i j e p o p u l a r i z m a d e v i j a n t n o g d r u s t v a k a o a k c e p t o v a n u f o r m u i n i c i j a l i z a c i j e n o r m a t i v n e l e s t v i c e m o r a l n o g k o d e x a s o c . d r u s t v a , s a k o n o t a c i j o m n a p a r a d o x a l n o s o c . z a s t i c e n e u s l o v e s t a n o v a n j a m a h o m n e i n k l u z o v a n e p o p u l a c i j e k r i m i n o g e n o g d e l i k v e n t n o g f a k t o r a m i l j e a s r e d i n e m a l o l e t n i c k e d e l i k v e n c i j e s t a r i h p o v r a t n i k a I z g r e d n i k a & o d r a s l i h l i c a s k l o n o h d e v i j a n t n o m p o n a s a n j u s v i h o b l i k a ( a l k o h o l i z a m , t a b l e t o m a n i j a , z l o u p o t r e b a i d i s t r i b u c i j a n a r k o t i k a , p o d v o d j e n j e , o r g a n i z o v a n i k r i m i n a l t r g o v i n e l j u d i m a - p r o s t i t u c i j o m , k r a d j e , v r s n j a c k o n a s i l j e , m e d j u o s o b n o n a s i l j e , u n i s t a v a n j e d r u s t v e n e i m o v i n e , r e m e c e n j e J R M , p r e t n j e n a z i v o t & t e l o , r a s n a & n a c i o n a l n a n e t r p e l j i v o s t - S R B O M R Z S T V O J E S V E P R I S U T N O & P O S T O I N K L U Z I J A N I J E I Z V R S E N A N I T I U P O K U S A J U , Z A D A T A K M U P - a J E S U Z B I J A N J E N A T E R E N U D E L I K V E N C I J E - K R I M I N A L A S V I H O B L I K A , O S O B I T O S U Z B I J A N J E M A L O L E T N I C K E D E L I K V E N C I J E & R E S O C I J A L I Z A C I J A I Z G R E D N I K A U K P Z , P O S T O J E P R E V E N C I J A O V A K O N E U R E D J E N O G D R U S T V A C I S T A U T O P I J A P R E D L O G A A L E X A N D R A V U L I N A .

U p r i l o g u d a j e m d o k a z e o d o g a d j a j i m a z a k o j i m e t e r e t i g - d i n , k o m s i j a E l v i r i G e r i n a , s t o j e n j e g o v o p r a v o , a l i & m o j e d a i z l o z i m o p i s r e c o r d o v a n o g c i n j e n i c n o g o p i s a d o g a d j a j a k o j i s a m t a k o d j e r p r i j a v i l a k a o o s t e c e n a g r a d j a n k a & u k a z u j e m n a p o s l e d i c e l a z n o g p r i j a v l j i v a n j a c l . 3 3 4 K Z R S , d a u z m e t e u o b z i r s v e o k o l n o s t i d o g a d j a j a k o j i s u d o v e l i d o l a z n e p r i j a v e o d s t r a n e n e s a v e s n i h r a d n i k a M U P - a , A l e x a n d r a V e l i c k o v i c a , k o j i m e j e z l o s t a v l j a o & p s i h i c k i & f i z i c k i u d e v e t o j s t a n i c i M U P - a n a n a c i n d o s t a v l j e n v a m u p r i l o g u o d 3 0 . j u n a 2 0 1 5 . p r e d m e t n o - a u t o p i l o t p r i j a v e n a f i z i c k o l i c e A c e V e l i c k o v i c a - A c i V e l i c k o v i c u i n s p e k t o r u , u z d a d o d a m d a m i j e o t v o r e n o u s m e n o u p i t i o d i r e k t n u p r e t n j u u i z g l e d u c e n e i l i d a p r e s t a n e m d a k r i t i k u j e m v l a s t i l i c u u p r o t i v n o m b i t i i s e l j e n a i z s t a n a u k o j o j s a m s a s v o j o m u z o r n o m d e c o m ( s t a r i j a j e d r u g a g o d P r a v n o g f a k u l t e t a n a b u d z e t u ) , t e m e t e r a o d a d e s e t i n e p u t a i s c i t a v a m t e x t u p u c e n k a b i n e t u m i n i s t r a S t e f a n o v i c u , t e m e i s m e j a v a o s t o u g o v o r n o m i z r a z a v a n j u & p i s a n o m k o r i s t i m h r t v a t s k e r i j e c i & i z r a z e & u p o t r e b n o p i s m o l a t i n i c e , t e m e j e p r i t v a r a o u w c u s t a n i c i & o s t a l o n a v e d e n o u p r i j a v i k o j o j s a m n j e m u l i c n o u p u t i l a , j e r s t r i k t n o r a d v a j a m l j u d k i f a k t o r p r o f e s i o n a l i z m a & d e l e t a n t i z m a ! ! !

O v i m d o g a d j a j i m a s u p r e t h o d i l i s l e d e c i n e m i l i d o g a d j a j i : d a j e E l v i r i G e r i n a l i c n o p r e d l o z b e n o s t u p i o s a m n o m u d i r e k t a n k o n t a k t j u l a 2 0 1 4 . p o v o d o m d o g a d j a j a t u c e k o m s i n i c e N i k o l i c L J u b i c e : 1 1 . 0 7 . 2 0 1 4 . O d s t r a n e J o v a n c e v i c G o r d a n e , k o m s i n i c e , s a c i l j e m d a s e o d s t r a n i m i z s t a n a u z i z g o v o r d a i z l e d a m l o s e & d a m i j e p o t r e b a n o d m o r , a l i j e b i o u o c i g l e d n o m d o s l u h u s a p o c i n i o c i m a t u c e N i k o l i c L j u b i c e p o n a g o v o r u & u m e s a n & p o d s t r e k a c , j a g a n i s a m p o s l u s a l a & k a o s v e d o k d o g a d j a j a d o p r i n e l a s a m & p o t v r d i l a M U P - t k o j e p o c i n i o c , d a j e N i k o l i c L J u b i c a t u c e n o l i c e u z s a u c e s n i s t v o & d o t i c n o g g - d i n a , a B a t i n a s i c a J o v a n c e v i c G o r d a n a j e p o k u s a l a d a p r i k r i j e i s t i n u i d a m e o d s t r a n i i z r e k a v s i p r i s u t n o m p o l i c a j c u - ` ` O n a j e m e n e t u k l a , a n e j a n j u ` ` , t e o v o m p r i l i k o m n a v o d i m & p r e d l a z e m N i k o l i c L J u b i c u , u l i c e M i l e v e M a r i c A n s t a j n 2 / 1 4 , N o v i B e o g r a d , z a s v e d o c e n j e s v i h o v i h n e m i l i h d o g a d j a j a , i z v r t a n j a c i n j e n i c n o g s t a n j a , l a z n o g s v e d o c e n j a z a r a d i z b e g a v a n j a K R I V I C N E O D G O V O R N O S T I P R A V I H A K T E R A A G R E S O R A ! ! !

T e i z n o s i m d o g a d j a j i k o j i s u p r e t h o d i l i n a r u s e n i m m e d j u l j u d s k i m o d n o s i m a k o j i s u p o p r i m i l i k r i v i c n u o d g o v o r n o s t U P O R N O G Z A T A S K A V A N J A I S T I N E P R E D Z A K O N O M & P R A V D O M :

P r e b i j a n j e p o l i c a j a c a 3 1 . 0 3 . 2 0 1 4 , o d s t r a n e s a u c e s n i k a s a E l v i r i G e r i n o m : s i n o v i B e c i r i B r a i m a - A l e k s a n d a r & S r e f a n , ( N i k o l i c L j u b i c a j e b i l a s v e d o k u p o s t u p k u , a j a o c e v i d a c t r a u m a t i c n o g n e m i l o g d o g a d j a j a ) k o j i s u i s e l j e n i i z s t a n a M . M . A n s t a j n 2 / 1 8 , u d a l j i m b a t i n a m a , p r o v o k a c i j a m a & p o d m e t a n j i m a s v o j e k a o t u d j e k r i v i c e ,

O d t a d a j e s u z i v o t u u v o m u l a z u p o s t a o p r a k t i c n o n e i z d r z i v & n e m o g u c

T a k o d j e h u s k a n j e m o d s t r a n e n a d e n i h l i c a j e P e l a n o v i c M i s a n a p a s t v o v a o J o v a n o v i c M i r j a n u ; 1 8 . 1 2 . 2 0 1 3 t e s a m p o z v a n a & o d a z v a l a s e s v e d o c e n j u u t o m p o s t u p k u 4 3 P r . b r . 3 1 5 3 3 / 1 4 s u d i j e B o j o v i c B o g d a n a .

T e j e p r e k i d u s v a k o g d a l j e g k o n t a k t a s a g - d i n E l v i r i G e r i n o m p r e t h o d i o d o g a d j a j u p o t r e b e f i z i c k e s i l e - b a t i n a k o j e j e n a d a m n o m i z v r s i o n a v e d e n o l i c e - P e l a n o v i c M i s a : 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 . p r e k r s a j n e p r i j a v e z a v e d e n e k a o u p r i l o g u 1 - 1 0 8 - 2 2 5 9 5 / 1 5 . u d i r e k t n o m d o s l u h u & p o d n a g o v o r o m h u s k a n j a o d s t r a n e & n a v e d e n o g l i c a E l v i r i G e r i n e , k o j i m e j e d a n p r e t o g a o b a v e s t i o d a j e d o t i c n i p i j a n & d a c e ` ` s r e d i t i t o ` ` , p o s t o s a m k a o m a j k a b i l a u z n e m i r e n a P e l a n o v i c e v o m d r e k o m & v u c o m s a l o n a v e n e c i j a n e r a & l u p a n j e m p r o z o r a , j e r j e m o j a m a l o l e t n a k c e r k a M . T u t o m t r e n u t k u p o p o v r a t k u i z s k o l s k e s m e n e o s t a l a s a m a s a s k o l s k o m d r u g a r i c o m u n a s e m s t a n u , a P e l a n o v i c j e u p i j a n o m s t a n j u d o l a z i o b e z i k a k v o g n a g o v e s t a j a & r e s p e k t a & u l j u d n o s t i & k r i t e r i j u m a k o l i k o j e s t e t e v e c n a n e o k o n k r e t n o m e n i & m o j o j k u c i . D a b i o p e t u j e m 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 . m e d o t r c a v s i k a o m a r a t o n a c m u c k i m e s a l e d j a n a p a o , b i o j e t o n e o c e k i v a n i n a p a d , j e r o n k o r i s t i s t a p k a o p o m a g a l o , a p o m a g a c u d o g a d j a j u j e b i l o l i c e g - d j a R a h m a n i N a k i j a i z s t a n a M . M . A n s t a j n 2 / 2 3 , N o v i B e o g r a d .

T e u p r i l o g u v a m d o s t a v l j a m & d o p i s i z M U P - a z a v e d e n k a o & p r e t h o d n i d o p i s i z M U P - a o d d a n a 0 7 . 0 7 . 2 0 1 5 . b r . 0 7 . 1 - 1 2 / 1 5 u k o j e m s a m o b a v e s t e n a d a p o v o d o m d o g a d j a j a o d 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 . j e p o d n e t a p r e k r s a j n a p r i j a v a p r o t i v P e l a n o v i c M i s e b r . 1 - 1 0 8 - 2 2 5 9 5 / 1 5 . d a b i n a m o j p r e d a t i z a h t e v u p i s a r n i c u M U P - a u k o j e m s a m z a h t e v a l a p i s m e n i d o k a z b r . p r e k r s a j n e p r i j a v e p r o t i v J o v a n c e v i c G o r d a n e , k o j a j e v e r b a l n o p r e k o p r o z o r a z a v r e m e m o g a o d s u s t v a 1 3 . f e b r u a r a . 2 0 1 5 . n a p a l a m o j e m a l o l e t n o d e t e M . T . u r l a j u c i p r e t h o d n o v i k a j u c i m o j e i m e , t e m e j e t o m p r i l i k o m n a z i v a l a o b r a c a j u c i s e m o m d e t e s a m o m u s t a n u d a s a m ` ` k u r v e t i n a , d r o l j a , n e m a j k a , s e k t a s i c a , u b i c a & g o m i l u s i j a s e t p a k e t a n a j g o r i h m o g u c i h p o g r d a l i c n i h u v r e d a , d a m e j e d e t e u p l a s e n o & u z n e m i r e n i z v a l o n a m o b i l n i & u p t a l o s t a s e z b i v a s a t o m z e n o m , n a s t a s a m p r o d u z i l a d o n a d l e z n e d e v e t e s t a n i c e M U P - a d a p r i j a v i m d o g a d j a j & d o j u r u i l a p o t o m k o d s v o g d e t e t a ! ! ! U b r z o n a k o n t o g a s a m & p r e t e c e p i s m o u z n e m i r a v a j u c e g & k o m p r o m i t u j u c e g - u v r e d l j i v o d s a d r z a j a p r e t e c e g k a r a k t e r a d o b i l a u p o s t a n s k o s a n d u c e s l o b o d n o m r u k o m p i s a n o o d s t r a n e n a v e d e n e d o t i c n e o s o b e - J o v a n c e v i c G o r d a n e ! ! ! N a v o d n i b r . p r e k r s a j n e j e 1 - 1 0 8 - 0 0 2 5 7 / 1 5 , s t o m i j e u s m e n o s a o p s t i o z a m e n i k k o m a n d i r a g - d i n M i l a n R a d o j i c i c i z d e v e t e P S P U M U P - N o v i B e o g r a d .

M e d j u t i m d o p i s o d M U P , o d d a t u m a : 0 7 . 0 8 . 2 0 1 5 . z a v e d e n p o d i s t i m b r . 0 7 . 1 - 1 2 / 1 5 , k a o i d o p i s M U P o d p r e t h o d n o n a v e d e n o g d a t u m a - 0 7 . 0 7 . 2 0 1 5 . U O V O M N O V O M D O P I S U U M E S T O B R . P R E K R S A J N E P R I J A V E J O V A N C E V I C G O R D A N E , O P E T S A M D O B I L A O D G O V O R Z A N A P A D P E L A N O V I C M I S E D O G A D J A J A 3 0 . 0 5 . / 1 5 , A L I S A D A J E P R E K R S A J N A P R I J A V A Z A V E D E N A P O D D R U G I M B R . A T O J E 1 - 1 0 8 - 0 0 5 9 5 / 1 5 , T E O S N O V A N O P I T A M Z A k o r u p c i j u u m u p - & n e s a v e s n o p o s t u p a n j e i s t i h , t e o p s t r u i s a n j e p r o c e s u i r a n j a c i n j e n i c n o g s t a n j a d o g a d j a j a & n a d a s v e P O L I T I C K I P R O G O N ! ! ! ? ! O P O Z I V A M S E N A S L O B O D U G O V O R A D E M O K R A T S K O G U S T A V N O G P R A V A G R A D J A N A , O S O B I T O S T R U K O V N O U S M E R E N I H Z A J A V N E K O M U N I K A C I J E & I N F O R M A C I J E P O P U T M O J E P R E O K U P A C I J E .

D o g a d j a j k o j i s l e d i n a k o n n e m i l o g d o g a d j a j a z a k o j i s e t e r e t i m , a k o j i s a m j a n a j p r e p r i j a v i l a n a d l e z n i m , j e d a s a m o p e t f i z i c k l i n a p a d n u t a p a r d a n a n a k o n v e r b a l n o g d e l i k t a n a p a d a o d s t r a n e g - d i n a E l v i r i G e r i n e , t e s u m e u d e z u r n o j b o l n i c i u Z e m u n u o s u m n j i c i l i n a p r i j e m n o m s a l t e r u d a s a m n e d a v n o b i l a ( 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 ) , p a k a k o t o o p e t , v a l j d a s u m i s l i l i d a p r i k r i v a m p o r o d i c n o n a s i l j e , u g l a v n o m j a s a m r e k l a d a m e j e t a d a j e d n o l i c e n a p a l o , a s a d a g r u p n o & d a n e b i r a m j a s i t u a c i j e & d o g a d j a j e , v e c m i i h d r u g i n a m e t a j u ! ! !

P R E K R S A J N E P R I J A V E U C E S T A L O G K A R A K T E R A S U P R E R A S L E F O R M U & K A R A K T E R P R E K R S A J N I H P R I J A V A U K R I V I C N U P R I J A V U , A L I P O S T O S A M P O L I T I C K I P R O G O N J E N A M O J I P O S T U P C I S E O P S T R U I S U P R E D T U Z I L A S T V O M , T E C U B I T I P R I N U D J E N A D A P O D U Z M E M D A L J E K O R A K E U Z A S T I T I G O L O G Z I V O T A & N A P A D A N A T E L O , P O R O D I C U & O S K U D N U I M O V I N U P R O U Z R O K O V A N U K R A J N J O M B E D O M Z B O G N E S A V E S N O G R A D A V U C I C E V E S T R A H O V L A D E ! ! !

P O R E D S V E G A J A S E R U K O V O D I M J A V N I M G O V O R O M M U F T I J E B E O G R A D S K O G , D A A K C I J U K O J A I Z A Z I V A R E A K C I J U , T R E B A I G N O R I S A T I , A D A U S U Z I V O T U U K O L I K O N E M O Z E M O Z A J E D N O D A Z I V I M O ( P R E M D A N I S M O K O M U N A P R A - H O R D I ) , O N D A T R E B A D A P R I H V A T I M O D A Z I V I M O N E O M E T A N O J E D N I P O R E D D R U G I H , S T O J A I C I N I M , A M O J M O T O J E D U H O V N A K R I L A T I C A J E D I N O G I S T I N I T O S N O G S R P S K O G P A T R I J A R H A P A V L A : B U D I M O L J U D I , A N E N E L J U D I .

P O D N O S I O C : S I M O N A M A R K O V I C ,

U l . M I L E V A M A R I C A N S T A J N 2 / 1 , N O V I B E O G R A D .

P R I L O G :

D I S C K L J U C N I H S P O R N I H D O G A D J A J A .

D O P I S M U P 0 7 . 1 - 1 2 / 1 5 D A N A 0 7 . 0 7 . 2 0 1 5 I L E K A R S K I I Z V E S T A J Z A D O G A D J A J 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 .

D O P I S M U P 0 7 . 1 - 1 2 / 1 5 D A N A 0 7 . 0 8 . 2 0 1 5 . P a u p o r e d i t e p o g r e s a n b r . p r e k r s a j n e z a i s t i d o g a d j a j . I D O K A Z D A S A M P R I J A V I L A N A V E D E N O L I C E G - D I N A E L V I R I G E R I N U T E D A S A M L A Z N O O P T U Z E N A P O V O D O M I Z N E T O G S P O R N O G D O G A D J A J A .

P r e k r s a j n a s v e d o c e n j e 4 3 P R . b r . 3 1 5 3 3 / 1 4 .

K R I V I C N A P R I J A V A U M U P P R O T I V F I Z I C K O G L I C A A C E V E L I C K O V I C A A U T O R I T E T U T I T U L E I N S P E K T O R A A C E V E L I C K O V I C A .

Z A P I S N I K O P R I J E M U K R I V I C N E P R I J A V E T E S K E K R A D J E N A S I L N O G O B I J A N J A M O G A P O D R U M S K O G B O X A V E Z A N O G Z A K O R I S C E N J E M O G A S T A N A & K R A D J U S T V A R I I Z I S T O G K O N S T A T O V A N O G U P R I S U S T V U S V E D O K A S T A N K O V I C D A L I B O R A 1 0 . 0 1 . 2 0 1 5 . M O G A S E X U A L N O G P A R T N E R A R E L A C I J E S T A L N E V E Z E Z A K O J U M E J E P R I J A V L J E N O L I C E P O N I Z A V A L O V R E D J A J U C I M E D A S A M K U R V E T I N A , D R O L J A , T E P E D O F I L I C A R K A I D A S E C I T I R A M G A - ` ` J E B E M S A K L I N C I M A O D D V A D E S E T G O D I N A I D A N E C E V A L J D A T A J B A L A V A C D A D O D J E D A G A B I J E Z B O G U V R E D A M E N I N A N E T I H , K A D A S A M M U K A Z A L A D A O S O B A I M A P R E K O 3 5 G O D , I S M E J A V A O M E J E D A T R E B A D A D O S L O V C E I S K O P I R A M N J E G O V U L I C N U K A R T U I O K A C I M N A V I D N O M J E S T O D A S V I M O G U D A V I D E K O L I K O ( M O J S E X U A L N I P A R T N E R ) I M A G O D .

N A P O M I N J E M : P O R E D P R I P R E M A N J A T E R E N A Z A B R U T A L N O P R E B I J A N J E I P O Z I V N A J A V N I L I N C N I K O L I C L J U B I C E T E S K O O B O L E L O G L I C A O D C E R E B A L N E P A R A L I Z E 1 1 . 0 7 . 2 0 1 4 . E L V I R I G E R I N A M I J E N A K O N T O G A I P R E D L O Z I O O T V O R E N O B E Z U V I J A N J A T A J N U S E X U A L N U V E Z U , K A O I N A O C I G L E D P U N O G L I N I J S K O G A U T O B U S A - 4 5 P O C E O S E X U A L N O D A M E N A P A D A Z A V L A C E C I S V O J U R U K U I Z M E D J U M O J I H N O G U N A S E D A L I M A , I P O V L A C E C I M O J U R U K U I Z M E D J U N J E G O V I H N O G U K A N J E G O V O M P O L N O M O R G A N U , S T O S A M K A T E G O R I C N O O D B I L A D A P R I H V A T I M T O J A V N O P O N I Z A V A N J E N E P R I M J E R E N O M O J I M G O D I N A M A & S T A T U S U M A J K E - Z E N E ! ! ! O N S E P O V O D O M T O G A I Z V I N I O M E N I L I C N O , A L I O P E T U J E M P O S L E N E O C E K I V A N O M U C K I B R U T A L N O G N A P A D A S A L E D J A N A U L I C I P E L A N O V I C M I S E D I R E K T N I M N A P A D O M N A M E N E ( 3 0 . 0 5 . 2 0 1 5 . ) , J A S A M S V A K I D A L J I K O N T A K T S A N A V E D E N I M L I C I M A P R E K I N U L A I N A K O N T O G A T O I S V E P O S L E T O G A U R E D N O P R I J A V I L A N A D L E Z N O M M U P .

- - - - - - -

...

[whitheredrose]

>"ZANOSENJE"<

Roditelji, osobe koje nas podizu,odgajaju i uce. Tu su kao najveca podrska u nasim zivotima. Ali da li je to uvek tako?

Naravno da ce uvek biti tu za nas, ali se svakom desilo da se bar jednom ne oseca tako. Ponekad nas ne shvataju ozbiljno, jer misle da se "zanosimo" takvim stvarima. Medjutim nikad ne razmisle da li bi smo se mozda tim bavili u zivotu, da to shvatamo ozbiljno. Bio to sport, pevanje, ples... ili bilo sta, sto u tom trenutku zelimo.

Nazalost to se cesto desava. Roditelji cesto ne razmisljaju koliko nam njihova podrska znaci i da bi nam to pomoglo da radimo nesto sto volimo, mozda cak i uspemo. Njihova podrska nam je kao neko ohabrenje, ili cak i u neku ruku dozvola da nastavimo sa tim.

Mnogi od nas imaju zelje za necim, kao sto je treniranje nekog sporta, pevanje, pisnje pesama ili knjiga.... ili su bar imali.

Meni se desilo par situacija kada me roditelji nisu ozbiljno shvatili i ja bih jednostavno odustala od toga i ako bih to jako zelela i volela mozda cak i da se bavim time ako ne, onda bar kao hobi.

Mozda cak i trebamo da gledamo sa druge strane, npr. da nasi roditeli rade i da su zauzeti... Ali opet volela bih da i oni shvate tezinu svojih reci i koliko nam to znaci. Jer imam osecaj da ako me roditelji ne podrze, nije mi bitno sta je sa ostalima.

Ali naravno da nasi roditelji to rade ne svesno i da nas vole, ali bilo bi lepo da nas cesce slusaju i malo ozbiljnije shvataju, a ne da nas na tu stranu zanemaruju.

- Zaklucak: Uvek veruj te u sebe i nedopustite da vas niko sputa u bilo kojoj odluci koja ce da vas usreci i u kojoj ce te da uzivate.

[mentalnahigijena]

Ja Timotije Jokanovic Crnogorac! Kralj je odgovorio: “Idite sinovi moji neka Vas bog blagoslovi i neka Vam pomogne u Vašem radu , jedino sto Vas Molim je dje god da budete pokazite Čojstvo i Hrabrost čuvajuci čast vaše domovine i vašeg imena Crnogorskog . Ali znajte dobro da se nidje niti u jednom kraju svijeta ne jede jeftiniji hljeb nego u Vašoj Crnoj Gori!” Star 60 ljeta nalazeći se na jednom imanju zvanom  Monte Aguara u distriktu Huanqueros , petog februara ljeta gospodnjeg 1949 u društvu moje voljene supruge Ane Buratovic I naših šest sinova , svijeh bogu hvala u dobrome zdravlju sjedeći i drzaci pogled uperen u beskrajna polja Pampa razmišljao sam o svom životnom putu. Iako  nemajući namjeru da ikada ista pašem o mojim sjecanjima niti o mom životu neka me neodoljiva  unutrašnja sila neprestalno tjerala na to što je na kraju svega ipak bilo  razumljivo posebno nakon krvavog rata koji se vodio u mojoj  dragoj domovini  kao i sjecanja na moju familiju koju nikada nijesam zaboravio čitavoga svog života  u ovim dalekim prostranstvima novoga svijeta .

I upravo tog dana dogodila se čudesna stvar, nakon mnogo godina potpune tišine primio sam pismo od mog brata Emilija /Miljana / koji je bio tek trogodisnji dječak davne 1907 godine kada sam ja uz suglasnost svojih roditelja  odlučio napustiti rodno ognjiste u selu Trsa na obroncima  Durmitora.

Uprkos suzama mojih roditelja , otišao sam  prije svega jer sam svim svojim bićem želio poboljšati uslove u kojima smo živjeli ,ali  gledajući svoju uplakanu majku  nikada nijesam  mogao ni zamisliti da je to rastanak za uvjek I da je više nikada neću vidjeti.

MOJA SJEĆANJA OD KAD PAMTIM U mojoj  domovini Crnoj Gori (danas Jugoslavija)  ljeta gospodnjeg 1900  bio sam dječak od 10 godina , sin Novice Jokanovića i Mare Malović (legalno vjenčanih) imao sam i brata Dominga /Nedjeljka/ i dvije sestre Petranu i Vidosavu  u dobi od 7,5 I 3 godine . Ekonomska situacija mojega oca Novice u selu Trsa bila je osrednja što je opet zavisilo od godine do godine ,uglavnom smo se  bavili  poljoprivredom i stalno se mučeći i radeći puno na našem imanju ipak smo uspjevali kako tako za tamošnje uslove  održati pristojan nivo života. Medjutim u tim krajevima zima je bila izuzetno oštra i dugotrajna ,a snjeg je znao napadati i do dva metra visine ponekad  padajući neprekidno  sve do svetog Djordja ,  naše seoske slave. Za tako oštru zimu trebalo se dobro pripremiti , osigurati hranu i drva preko ljeta  za ljude ,ali i za životinje. Sve te poslove obavljali su moji roditelji , a ja kao najstarije dijete  pomagao sam koliko sam god mogao. Osim toga trebalo je čuvati  mladju djecu i pripremati im hranu, što je bio posao moje majke koja je pored toga štrikala I ručno sila robu za sve nas.

Jednoga dana rade uobičajeni poslovi na našem imanju moj otac je dok je cijepao drva teško povrijedio lijevu nogu napravivši veliku ranu. U tom trenutku vidjevši njega kako sav u krvi bespomoćno lezi pokraj mene shvatio sam koliko je život težak I kroz sta se sve mora proći u životu, na neki način zakoračio sam kroz tu nevidljivu barijeru iz bezbrižnog djetinjstva na teški I mukotrpni put borbe za opstanak. Čim sam došao sebi poslije prvog soka dozvao sam majku  koja je na svu sreću u tom nevjerovatno teškom trenutku bila potpuno  prisebna i nekako smo  ja i ona zajedno prenjeli oca  i uspjeli ga leći u krevet . Posto je  bila zima sa izuzetno velikim snjegom,a u selu nije bilo ljekara  moja majka je narodnim crnogorskim lijekovima napravljenim od planinskih trava  čistila očevu ranu , zaustavljala krv,I previjala ga. Još uvjek nakon svih ovih godina  čini mi se kao da  sad  gledam njene oci koje me  posmatraju   onako zgrčenog I uplašenog dok placem zajedno sa mojom mladjom bracom I sestrama .Ali to je bila hrabra Crnogorka I neprestalno me bodrila , govorila mi je da sam ja taj koji je sad  na  očevom mjestu , da sam dovoljno odrastao  I da moram imati dovoljno hrabrosti , samopouzdanja  da podnesem  tako nesto  I da su to stvari koje se dešavaju  tješeći me da će očeva rana  zarasti za svega 7 dana. Upitao sam majku  ko ce za tih sedam dana  raditi sve teške poslove na našem imanju , ko ce hraniti zivotinje, sjeci drva  na tako velikoj hladnoci I u tolikom snjegu? Moj otac me onako slab I skoro  na kraju svojih snaga uhvatio za ruku  rekavši   da to moram ja , da je siguran da cu uspjeti I  da će mi on davati  uputstva  sto I kako da radim sve  dok on ne ozdravi . I tako sam svaki dan radio  boreći se protiv hladnoće  I velikog snjega . Majka mi je pomagala koliko je god mogla , samo sto  očev oporavak nije trajao 7 dana  već čitava 3 mjeseca , 3 mjeseca  koja su  mi prije svega pomogla da  se osjetim  snažnim I sposobnim za život , da sazrim i u kojima nijesan  naučio samo  raditi teske poslove   vec I nocu kada bi  me prosao umor  od dnevnog rada  moj dobri  otac  me je ucio citati , bio mi je ucitelj. Ja sam sjedao na podu  pokraj kreveta u kojem je lezao  I pazljivo ga slusajuci upijao svaku njegovu rijec . Znao je citati samo stampana slova iako ne brzo  dok pisana nije znao tj puno slabije  . Bez obzira na to meni je izgledao kao  neki filozof I mislio sam da zna sve,  smatrao je da I ja takodje  moram nauciti  da citam . Imali smo  jednu malu staru knjizicu koju je otac godinama  cuvao ispod  postelje  I koja se zvala POCETNICA  u kojoj je bilo mnogo sličica  uz pomoć kojih  sam počeo učiti. I tako je moj otac sa bolovima od rane  lezeci u krevetu svim silama nastojao u meni probuditi ljubav za čitanjem . Posto se njegov oporavak produžio  koristio sam svaki trenutak  odmora I trčao prema  njegovom krevetu  tražeći  poduku , cesto  puta I  mnogo vise od onoga sto je ona znao . Medjutim oca su  dok je ležao  posjećivali  mnogi prijatelji medju kojima  je bilo I onih koji su završili  4 ili 6 godina škole , tako da sam I od njih nastojao  naučiti sto sam vise magao. Neki od tijeh prijatelja predložili su mojim roditeljima  da mi kupe olovku  sto su oni rado prihvatili , ali to nije bilo izvodljivo jer na žalost u selu nije bilo prodavnice u kojoj bi se mogao kupiti pribor za pisanje ili bilo sto slično. Na svu sreću ubrzo mi je jedan od očevih prijatelja poklonio olovku od 7 centimetara I obećao da će me učiti pisati svaki put kada dodje da ga posjeti . Na taj način sam ubrzo za  svega nekoliko dana naučio pisati  slova. Nakon toga odlučio moliti oca, posudjujuci mu  moju olovku I papire  da I on  nauci pisati I tako sam ga učio ono sto sam znao I kako sam znao  iako je to  prihvatao  dosta bezvoljno . Još uvjek se sjećam  kako je satima drzao olovku u saci   bezuspjesno pokusavajuci da napise makar jedno slovo, sve dok se  napokon  nije oslobodio , namjestio olovku medju prste I poceo pisati.To je trajalo nekolio dana sve dok se nije umorio , vise je volio ustati se iz kreveta , sjesti u stolicu I raditi nesto rucno najcesce je malenim nozem I raznim drugim alatkama ukrasno rezbario komade drveta od kojih  su  vremenom nastajale predivne gusle  kojima su se  mnogi u selu divili ,upravo zato je I govorio kako ga čekaju mnogo važnije stvari I da radi toga nema vremena za ucenje.I tako je  moj otac  radeci neke laganije poslove I učeći  malo po malo sve vise zdravio  sa priblizavanjem  proljeca I nase seoske slave Sv Djordja , kada se snjeg  vec otapao ,a proljecno sunce  pocinjalo grijanje  s kojim se postepeno  pojavljivalo zelenilo I sarenilo cvijeca. Onaj koji ne poznaje surovost zime nikada ne može povjerovati u njenu okrutnost isto kao sto onaj ko ne poznaje ljepotu  proljecnje prirode ne može vjerovati u takvu promjenu .  Prolazile su zima za zimom  svaka noseći sa sobom nova iskušenja , živeći u slozi sa mojim roditeljima I djeleci sa njima dobro I zlo .Nakon svega na svijet je došla moja sestra Sofija , koja je umrla u trećoj  godini svog malog života  za kojom smo svi dugo tugovali,a posebno moja majka.Nakon njene prerane I tragične smrti  I zaista teške I gladne godine koja je  odnjela zivote mnogoj nejaci u našim krajevima  rodio se moj brat Emilio (Miljan)  koji je napokon unio zrno radosti  u nas tužni dom . Roditelji su mi pričali o još jednom bratu(Filip?) rodjenom  godinu dana nakon mene koji  je   umro  jos u prvoj godini zivota, ja ga se ne sjecam jer sam bio previse mali kad nas je za uvjek napustio ,ali roditelji  ga nikada nijesu mogli prezaliti. Medjutim jos od najranijeg djetinjstva do danas  skoro citavog svog zivota mnogo sam vremana proveo misleci o tome  kako bi bio veliki kao ja da je ostao ziv cesto  zamisljajuci  da  je on zaista tu  kraj mene , zamisljajuci njegov lik I osjecajuci njegovo prisustvo narocito u najtezim trenutcima kada sam bio potpuno sam I skoro bespomocan daleko od moje  porodice, mojega sela I moje voljene domovine. Tako sam rastao  sa svojom familijom u selu Trsa sve do  ulaska u 16  tu godinu , tada se desilo nesto,  odnosno tada sam prvi put cuo za ono sto ce za navjek promjeniti  moj zivot.Tih godina prvi mladici iz nasega sela su posli u Sjevernu Ameriku I ubrzo su se mogle cuti price o  velikom bogatstvu I velikim mogucnostima koji se nude svakome , do kojih svako ko ista vrijedi  moze doci. U mojem selu se pocelo govoriti “ Onaj koji nesto valja odlazi u Ameriku ,a onaj koji nista ne valja ostaje kod kuce “  . Vjerujuci da sam I ja jedan od onih koji vrijede poceo sam moliti roditelje za dozvolu da odem u tu daleku I bogatu zemlju da radim I zaradim  puno dolara I donesem ih kuci svojim roditeljima kako bi napokon I mi  promjenili nas teski nacin  zivota.Osim toga  bilo je mnogo nasih rodjaka koji su  posli u Ameriku  I koji su  vec novcano pomagali  svoje familije I najblizu  rodbinu u selu.Medjutim I pored svega moji  roditelji su bili protiv  toga govorili su mi  da radeci kako radimo  uz malo srece mozemo  obezbjediti normalan zivot , medjutim ja sam znao da je to  gotovo nemoguce  I da  su oni zapravo  svjesni svih zrtava htjeli da svi ostanemo zajedno  u kuci ne zeleci da ja odem  I time razdvojim familiju  pa makar bili primorani na gladovanje.Skoro su me odvratiliod zelje daodem za Ameriku ,ali korz glavu mi je stalno odzvanjalo “ Ko vrijedi odlazi , ko ne vrijedi  ostaje” .  Nastojao sam da mi  dozvole , jer se nijesam mogao pomiriti sa  pricama da “ne valjam ako ostanem u selu “  obecavajuci mojima da cu se vratiti za  tri godine!Na zalost dato obecanje  nijesam izvrsio  jer  nikada nijesam zaradio dovoljno … Napokon sam dobio dozvolu svojih roditelja I pocele su pripeme za moj odlazak .Pripremajuci se za put I  cekajuci saputnike prslo je nekoliko mjeseci . Nakon svega dosao je I dan odlaska sedmoga dana marta mjeseca godine 1907.Bio je to najtuzniji dan  u mom zivotu , kojega nikada  necu  zaboraviti ……ne mogu zaboraviti  tuzni oprastaj  najprije sa mojom sestrom, zatim bratom Miljanom  koji sme grlio  uplakanih ociju  iako je bio jako mali I imao svega tri godine ,a najveca tuga je bila kada sam se poljubio sa  majkom …jadnom mojom majkom  koja mi je ubilvena u suze I bol rekla ”Neka ti je sa srecom put sine moj , moja najveca zelja je da mi se brzo vratis  iako imam osjecaj da mi se vise nikada neces vratiti “ u tom momentu je izasla iz kuce I pala  skrhana od bola .Vratio sam se da je podignem iz snjega , sto je bila moja posljednja pomoc,koju sam joj pruzio , u toj situaciji sam pomisljao da ostanem kuci I za uvjek zaboravim na Ameriku I sve snove … medjutim , imao sam  dvadeset saputnika za Ameriku koji su me naprosto uzeli za ruke I otrgli od majke . Sjecam se samo da sam se  poljubio  sa ocem I drugim rodjacima …nakon toga sam se udaljio  I zastao gledajuci u pravcu majke  sa puno tuge I bola. Cekao sam da da vidim  kako moj otac prilazi majci , kako je podize u uvodi u kucu  potpuno skrhanu I jos uvjek u soku . Nakon pola sata hoda  dosao je I moj  otac I rekao mi da se moja majka postepeno oporavlja , te da ce me on otpratiti  do grada Niksica , mjesta gdje sam se I sa njim zauvjek oprostio.Oprastaj je bio bolan , samo sto je karakter  muskaraca cvrsci I daje im jacu  sposobnost da u sebi istrpe bol, bez da se onesvjeste , kao moja majka . Tako sam se nakon tog tuznog oprastaja  definitivno pridruzio  ostalim saputnicima  za Ameriku. Nakon svih boljnih oprastajai muka  ocekivao me jos jedan veliki problem ,bio sam maloljetan  sa  jos nepunih 17 godina a  drzava Crna Gora  nije dozvoljavala dobijanje pasosa niti izlazak iz zemlje .Jedini dokument koji sam posjedovao  bila je  krstenica izdata od  naseg seoskog  svestenika inace mojeg ujaka .Nego I pored naizgled nerijesivog problema  sve moje nade bile su uprte u mog drugog ujaka  koji je bio  narodni polasnik  nasega sela u tadasnjem crnogorskom senatu . Tako smo stigli u Cetnje glavni grad Crne Gore ,to je bio moj prvi I na zalost posljednji susret sa nasom  prijestonicom  simbolom  vjekovne borbe nas crnogororaca  za slobodu I narodno dostojanstvo.Grad je bio mali  mnogo manji nego sam ga kao djete zamisljao ,ali sve je to za mene ,a I sve nas bilo mnogo vece I znacajnije nego sto ikada iko moze zamisliti  za nas je svaki kamen   nase male I siromasne  zemlje  bio veci od drazi od citavog svijeta  . Odmah sam potrazio ujaka ,posao sam do skupstine ali je na zalost bilo nemoguce doci do njega  jer je  upravo tih dana zasijedao crnogorski senat I ujak je stalno bio zauzet radom  na vaznim sjednicama I odborima .Ocekivao sam da cu nekako uz njegovu pomoc uspjeti uzvuci pasos, jer je bio veoma cijenjen I postovan covjek.Morali smo  prenociti na Cetinju.Kada je moj ujak saznao da sam doputovo  posjetio me u prenocistu I pitao me o cemu se radi .Kada sam mu objasnio o cemu se radi  I da zelim  da izvadim pasos kako bi otputovao u Ameriku  na zaradu, savjetovao me je I nagovarao da  odustanem  I objasnio da ce biti nemoguce  dobiti pasos   da ministarstvo ne moze prekrsiti zakone  I da mi ne moze pomoci pored svog njegovog autoriteta.Ali na moje veliko insistiranje  obecao mi je da ce me zajedno sa prijeteljima pratiti do nadleznih drzavnih organa .Sjutra dan smo obilazili od jednog do drugog ministarstva,ali bez rezulatata .Na kraju  kad  sam iscrpio sve  mogucnosti  ujak  mi je napisao pismenu preporuku  kao  poslanik  za jednog konzularnog agenta u gradu Kotoru  koji se tada nalzaio na teritoriji  Austro – Ugarske.Molio ga je da mi pomogne u granicama svojih mogucnosti .Nakon nekoliko dana provedenih na Cetinju  nezaboravnih po mnogo cemu  jednog prelijepog jutra  zaputili smo se prema Kotoru .Medjutim  priblizavajuci se Njeusima  naisli smo na veliko iznenadjenje  !Po cesti su se kretala  kraljevska kocija , neki od mojih saputnika su je odmah prepoznali I uzviknjuli “ Paznja dolazi kralj!”Ja sam se uplasio  da ce me uhapsiti jer sam bio jedini bez pasosa .Stadosmo svi sa strane  puta I u zak postovanja skinusmo kape sa glava , dok je  nailazila kocija  koja se kretala polako I ugledavsi nas se zaustavila.

Otvorila su se vrata kocija I  pred nama se pojavio  covjek  sirokih pleca sa mnogo  svjetlicavog  ordenja  koje  nijesam do tad vidio .U tom trenutku zaorili su se glasovi mojih prijatelja “ Zivio Kralja Nikola!”Odmah nakon toga  kralj je podigao ruku I pitao nas “sinovi moji kuda idete?”Najstariji medju nama odgovorio  mu je : “ Sa dozvolom vaseg visocanstva  idemo u Ameriku ,da zaradom poboljsamo ekonomsku  situaciju  nasih familija”Kralj je odgovorio: “idite sinovi moji neka vas bog blagoslovi I neka vam pomogne u vasem radu , jedino sto vas molim je dje god da budete  pokazite cojstvo I hrabrost  cuvajuci cast vase domovine I vaseg imena crnogorskog . Ali znajte dobro da se nidje niti u jednom kraju svijeta  ne jede  jeftiniji hljeb  nego u vasoj Crnoj Gori” Te iste noci dosli smo u luku Kotor I odmah se prijavili ujednu pomorsku agenciju radi vadjenja putnickih karata do Trsta .U Kotoru mi se dogodila prva zapreka u inostranstvu , za mene nije bilo karte  jer nijesam imao pasos ,a karta se nije mogla izvaditi  drugacije.Nakon toga sam otisao u konzularnu agenciju  gdje sam  pokazao pismenu preporuku sa Cetinja .Nakon sto je pregledao dokumente konyularni agent  mi je rekao da ne moze pomoci nista ,ali da sa krstenicom mogu putovati do Trsta I da ce  pomorska kompanija prikriti nedostatak pasosa.Otisao sam ponovo u agenciju I dobio kartu  do Trsta .Krenuli smo sutra dan ujutro  ,tada sam se  prvi put u zivotu  popeo na  brod  I vozio njim  bez da sam ikada  prije toga vidio  more.Kada je brod krenuo  uhvatio me umor I strah  tako da sam  se na trenutke zelio vratiti nazad u moju rodnu Trsu kod mojih roditelja u nasu kucu.Prolazili smo kroz prelijepi Bokokotorski zaliv ,a ja sam se onako vas u strahu I nesiguran  divio ljepoti tih krajeva ,ali pogled  mi se stalno vracao Lovcenu  ekako gledajuci u njega  cinilo mi se da sam jos uvjek tu kod kuce  I dok se on  vidi da je sve  blizu  na dohvat ruke .Madjutim  ubrzo smo izasli iz zaliva I  more je postalo jako nemirno  sa velikim I opasnim valovima  koji su  zapljuskivali  palubu.Na kraju smo to poslijepodne stigli  do Dubrovnika , gdje se brod zaustavio na jedan sat da bi predao postu .Dobili smo dozvolu  da na kratko izadjemo radi kupovine  nekih svari .Ovaj grad mi se cinio izuzetno lijepim , okruzen velikim zidinama  I sve je bilo tako drugacije  da nam se cinilo da smo  na pola puta od Amerike .Nijesmo znali strane jezike osim maternjeg , zbog cega  smo se plasili I bili nesigurni  tako smo se  pokusavali  sporazumjevati    jezikom gluvonijemih  koristeci   ruke I tijelo .Medjutim  hodajuci ulicama  culi smo govor  kao sto je nas maternji I vjerujuci da se radi samo o jednom nasem zemljaku , uputili smo se prema njemu ,ali  usput smo vidjeli  da I drugi isto  govore kao I mi  I bili smo  potpuno zbunjeni.Nakon toga smo pomenutog gospodina zamolili da nam pomogne oko kupovine nekih stvarcica.Smijuci nam se  upitao nas je  odakle dolazimo I mu mi odgovorismo  da smo mi Crnogorci I da putujemo u Ameriku na zaradu  , a on nam je  I dalje sa osmjehom na licu   rekao “Djeco moja , ovdje se govori isto kao u vasoj zemlji “Upozorio nas je da pozurimo na brod  , zahvalismo se ljubaznom gospodinu  I sami kupismo  ono sto nam je trebalo  nakon cega pojurismo prema nasem brodu koji  je taman kretao .Tako smo polovili sve do  Pule  gdje smo  se opet na kratko zaustavili,a u zoru uplovismo u Trst , koji je bio nasa krajnja destinacija .Iskrcavsi se u Trstu  susreli smo se sa  mnogim novostima i za nas do tad nezamisljivim stvarima , sa nepoznatim osobama  koji su  nam prilazili I predstavljali se kao prijatelji nudeci svaku mogucu pomoc I sve moguce usluge , ali na srecu  dosao je jedan pomorski agent obucen u uniformu  koji nas je odpratio do policajca.Policajac nas je pitao  do koje agencije idemo .Odgovorili smo da idemo do jednog Crnogorca  naseg zemljaka  koji se zove Milo  Stanisic .Upozorio nas je da budemo pazljivi I da se cuvamo od ljudi  kao sto su oni koji nam na ulici nude usluge, jer se radi o lopovima I prevarantima , te ako zelimo  moze nas on  odpratiti do agenta Stanisica  sto smo mi  uplaseni  prizorima sa Trscanskih ulica  rado prihvatili.Hodajuci uskim ulicicama  vidjeli smo puno ljudi I zena  loseg izgleda  koji su nam usput nudili  sve moguce usluge .Mnogi od tih ulicara  su govorili nasim jezikom ,ali mi smo  pazljivo sljedili  policajca  dobro pazeci da se ko od nas ne zagubi .Kada smo stigli do agencije  izasao je gospodin Stanisic I primio nas , odveo nas u jednu prostoriju  gdje nas je  jos jednom upozorio da  se jako  cuvamo  od ulicnih prevaranata, lopova I prostitutki  kojih kako je rekao nema vise niti u jednom gradu na svijetu , pozivajuci nas kao dobar zemljak da mu predamo na cuvanje uz potvrdu sav novac kojega smo imali ,sto smo I ucinili.Odradio nam je jednog covjeka koji nas je pratio do  njegove privatne ustanove gdje smo rucali . Ja sam mu urucio 25  austriskih zlatnika koje nikada vise nijesam vidio .Izlazeci  I setajuci po gradu sreli smo se sa mnogim  novostima  koje nikada do tad nijesmo vidjeli , kao npr. tramvaj I elektricno svijetlo.vrativsi se iz obilaska dosli smo do restorana u kojem je sjedio gospodin Stanisic sa  gospodjom I malim sinom .Gospodja je bila  izuzetno zgodna  Crnogorka , vrlo ljubazna  koja je  naredila konobaru  da nam posluzi rucak za susjednim stolom .Pitala nas je za novosti iz Crne Gore  .Kasnije je govorio gospodina Stanisic  covjek liberalnih pogleda  koji nam je rekao da nasu situaciju treba sto prije rijesiti  te da je vec dogovorio  pripremu dokumentacije sa agencijom Cosulich  , posto ce za par dana isploviti  brod za New York .Meni je objasnio da su moji dokumenti sa kojima sam  doputovao brodom u Trst  problematicni zbog nedostatka pasosa , te da cu ako ne sa prvim  vjerovatno otputovati sa drugim brodom koji bi trebao isploviti za 20 dana .To ga nije zabrinjavalo jer je agencija Cosulich u mjestu Sergula imala vlastiti  hotel za emigrante tj iseljenike  sa svim komoditetom ukljucujuci I putnu kartu   kao I ostale troskove . Poslije podne smo u pratnji  Stanisica  otisli do agencije kojoj  je za smjestaj I putnu katru do New Yorka platio  240 austriskih  kruna . Zatim nas je odveo do hotela kompanije  gdje smo zatekli  oko 500 lica  koja su cekala isti brod. Nikada nijesam vidio toliku cistocu  I  red.Bilo je vise sala prve, druge I trece kategorije sa konobarima I poslugom , vrtovima , hodnicima I asfaltiranim stazama, sve sa kapacitetom za 1000 osoba. Postojao je bife  gdje se  prodavalo sve sto je potrebno  u prvom redu za nas , kao sto je duvan I famozna gazirana voda “bolito”  .Sa druge strane u istoj zgradi nalazile su se kancelarije sa sluzbenicima kao ambulante sa ljekarima I to od kompanije  drzavni  ljekari I americki ljekari svi placeni od agencije Cosulich .U tom momentu situacija mi  je izgledala krajnje neizvjesna  zbog nedostatka pasosa I posjedovanja jedinog  dokumenta krstenice. Za putnike Crnogorce  kompanija je imala  poeban tretman  u lukama iskrcaja  sa stavljanjem nekog ziga na dokumentu sa potpisom jednog funkcionera. Nakon tri dana oglasen je pregled od strane  drzavnih ljekara ,a ja sam bio bolestan – tokom puta sam dobio neke ospice I osuo sam se po citavom tijelu .Poceo je pregled najprije vizuelni od srtane  tri ljekara u liniji , kod kojih sam prosao kao sposoban . Sljedeci  dan bio je pregled od strane dva ljekara  koji su radili za kompaniju kod kojih smo svi prosli .Treci dan dosla je revizija od strane americkih  ljekara zaiskrcaj .Sjecam se da sam dosao na red treci dje me je prvi ljekar dugo zagledao dok sam hodao nakon cega mije rekao da se izdvojim sa strane gdje su vec  bile 3- 4 osobe . To me iznenadilo , ali je ipak ostala nada da cu proci . Kasnije su me pozvali na pregled  kod drugog ljekara koji mi je dao znak da  idem dale kod treceg ljekara  koji me je detaljno pregledao I stavio mi neke kapljice u oci I rekao da dodjem za tri dana da me ponovo pregleda .Objasnio mi je da moja situacija nije najbolja ,ali ako se budem ljecio moguce je da se poboljsa u sljedecih  desetak dana. Nakon sto je proslo   deset dana  cekao sam jos toliko I tada po savjetu  nekih prijatelja  sam trazio povracaj dokumenata  I prebecivanje u drugu kompaniju koja se zala “Kocevar”  gdje sam dobio obecanje da ce mi biti omogucen bezbjedan dolazak do New Yorka, ali da   nema broad nego tek za mjesec dana . Posto su moji prijetelji otisli na New York “Cosulich”  sa nadom da cu  odputovati sa njihovom linijom .Za nekoliko dana  bio je zadnji pregled dje mi e kombinovana ljekarska ekipa saopstila da se ne mogu iskrcati u New Yorku .Medjutim  dosli su drugi zemljaci iz Crne Gore koji su putovali za juznu ameriku –za republiku Argentinu  I pozvali me da putujem sa njima objasnjavajuci da  tamo imaju dosta rodjaka koji su se vec bili snasli u toj zemlji .Nije mi ostala druga mogucnost nego putovati sa njima u Argentinu dje prilikom iskrcaja u to  vrijeme nije postojala nikakva kontrola ili zabrana .Tako sam  mjeseca aprila  otputovao vozom s kompanijom “Leban” prema Djenovi , dje sam trebo da se ukrcam na brod za Buenos Aires , sa jednim dokumentom- Krstenicom ,na koju su stavljali  pecat kompanije .Od Trsta do Djenove  u vozu  mi se cinilo da letim  jer  se nikada do tada  nijesam vozio  vizom.Posto smo dosli u Udine – Italija  pojavila se jedna osoba , koja se predstavila kao konzularni agent I zatrazila nam  pasose . Kada sam pruzio krstenicu rekao je da taj dokument nije valjan za putovanje I zatrazio mi 50 kruna  ili da odmah izadjem iz voza .Nalazeci se u bezizlaznoj situaciji odlucio sam da reagujem  prijetnjom .Ustao sam , uputio se prema toj osobi koja I nije izgledala kao konzuarni agent vec kao prevarant  uhvatio ga za kravatu snazno ga povukao za nju , zaprijetio mu da me ne vrijedja  I svom snagom mu pljusnuo samar.Na ovo sam se odlucio jer sam se osjecao izgubljenim I jednostavno drugog izlaza nijesam vidio .Jedan od mojih prijatelja, visok I jak predstavio se kao da mi je otac kako bi me zastitio .Spomenuta individua je vicuci I praveci veliku graju otisla traziti policiju. U tom trenu  sef zeljeznicke stanice je dao znak da voz moze krenuti prema Milau dje smo rebali presjesti  na drugi voz.Dosli smo u cekaonicu dje sam se ja odvojio da ne bi pravio probleme mojim saputnicima vjerujuci da ce me tu sacekati policija I privesti zbog onoga sto se dogodilo u Udinama .Bila je duga noc I ja sam sjedeci  na klupi  zgrcen I uplasen od svakog talijana koji je prolazio kroz cekaonicu zamisljao da je policajac I da ce me uhapsiti .Na srecu ujutro  je dosao voz.Ukrcao sam se na njega zajedno sa prijateljima  I do Djenove nije bilo nikakvih problema .Stali smo u podzemnoj stanici sto je za mene bilo veliko cudo , nijesam vjerovao svojim ocima  stajli smo pod zemljom a sve je bilo osvjetljeno kao sa smo napolju . Popeli smo se stepenicama prema gore dje nas je cekao agent kompanije I nakon pregleda dokumenata  odveo nas u hotel dje smo cekali tri dana odlazak broda .Ponovo je dosao , drugi konzularni agent I nakon pregleda isprava , rekao mi da  necu moci putovati ako mu ne platim 35 talijanskih lira za potpis na krstenici   posluzio sam se lukavstvom I rekao mu da ce mu sve biti placeno na brodu  sljedeceg dana kada je brod prema najavi trebao isploviti .Medjutim , dogodilo se da je brod isplovio isti dan u 4 sata poslije podne .Prije toga  dobili smo naredbu da se u 14 sati ukrcamo na brod “P.Mafalda” priblizavali smo se brodu koji je bio toliko veliki ijep I rasvijetljen  da mi je izgledao kao jedan veliki plutajuci grad .Kada smo se popeli na most primjetio sam spomenutog konzuarnog agenta .Nadao sam se  da me nece primjetiti sagnuo sam glavu I  krio se u masi jer je bilo puno putnika razlicitih nacionalnosti  I jezika , a brodska posada je govorila iskljucivo talijanski ,sto je vrlo mali broj putnika razumio.U toj guzvi  zacule su se brodske sirene , koje su oznacile pripremu za isplovljavanje broda. Tada sam shvatio da cu se uspjeti izvuci od obaveze da konzularnom agentu platim 35 talijanskih lira . Nakon oglasavanja zadnje sirene ,  brod je isplovio iz Djenove u pravcu Buenod Airesa I ja sam  za uvjek napustio moju zemlju I stari kontinent.Timotije  Jokanovic umro je  1968  godine u Huanquerosu I pored velike zelje nikada se nije uspjeo vratiti u Crnu Goru .Nakon dolaska u Argentinu  ozenio se dalmatinkom Anom Buratovic sa kojom je imao 6 sinova , mukotrpno je radio cijeloga zivota kao I svi tamosnji Crnogorci ,ali je I pored svih  nedaca uspjeo  podici I odskolovati  citavu  familiju I pruziti im jake zivotne osnove .Danas u Argentini zivi stitinjak Timotijevih potomaka  uglavnom u Buenos Airesu , niko od njih osim  kcerke …. Koja je 1971 ljetovala u staroj domovini  nikada nije bio u Crnoj Gori  I za tu daleku zemlju  zna samo iz porodicnih predanja  koja je “nono Timoteo”  prenio na svoje sinove ,a oni opet na svoje itd.I pored toga oni se danas svi osjecaju Argentincima Crnogorskog porijekla I osjecaju snaznu vezu sa svojim korijenima .