#cinjenice

[toskadosta]

sta je to sa starim ranama

da bole vise nego ove nove?

je li zbog ideje da od njih

nikada ne mozes pobjeci?

zbog cinjenice da sto duze povrce

ostavis van frizidera

to se vise i pokvari?

ili ipak do toga

sto se ne izlijecis

pa ih iznova i iznova otvaras?

(boljet ces me

zauvijek

vise nego

ijedan novi.)

[happypessimistsstuff]

I svaka priča biva poučna koliko i zabavna ako znaš da je u takvu pretočiš...

#zivot #ljubav #cinjenice #pessimist

[zvoneradikalni]

O činjenicama

Cinjenice su zajebana stvar 😎. Nazalost, ovi izbori su kristalno jasno pokazali koliko je USA jos uvijek rasisticka zemlja 🙄. Obama je nakon Busheve katastrofe spasio Ameriku (i svako ko govori drugacije ignorirajuci brojke i cinjenice je najobicniji IDIOT), ali dzaba mu sve … konzervativna redneck kontrarevolucija je bila neizbjezna.

[hotnicole]

Zanimljive cinjenice . . . . . . . . . . . . . . . . . .. #zanimljivecinjenice #cinjenice #balkan #nahranimozak #enciklopedija #zabava #interesantno #croatia #montenegro #serbia #slovenia #europe #ideja #akademici #nauci #uzbudljivo #znati #northmacedonia #bosniaandherzegovina #queen #gain #explorepage #photooftheday #gaintrain #swag #supergain #photography #gainwithandre #instagood #f7nfacts https://www.instagram.com/p/CAAg0whJ8Y_/?igshid=1vypgk8ipi96x

[knowledgepronto]

Top 10 ɴeveʀovatnih tʀaḍicija Top 10 ɴeveʀovatnih tʀaḍicija

[carica-ficus]

Recenzija: Alternativne Činjenice: O Znanju i Njegovim Neprijateljima

Originalan naslov: Alternativa Fakta: Om Kunskapen och Dess Fiender

Autor: Åsa Wikforss

Datum: 03/05/2022

Ocijena: ⭐⭐⭐

————————————————————————

Nećkala sam se neko vrijeme da presudim konačnu ocjenu za ovu knjigu jer mi se iskreno nije previše svidjela, no također je ne bih mogla suditi kao i ostale koje sam čitala jer se ne radi o fikciji, već je znanstvene tematike.

Uopće nije upitno da Wikfross ima izrazito veliko znanje u području filozofije te su njezini znanstveni radovi osvojili nekoliko nagrada, no njezin stil pisanja nikako mi nije sjeo. U pokušaju simplifikacije problematike poimanja znanja i njegova značenja autorica ga zapravo samo pretjerano zakomplicira. Teoretska pitanja pokušava dočarati široko poznatim situacijama, no meni je često taj pristup ispao vrlo zamarajuć.

Tek sredinom knjige Wikfross zapravo započinje stvarnu temu knjige te mi napokon postaje zanimljivija. Navodi česte digresije u kojima se spominju pogrešne činjenice i šire dezinformacije te zašto su one toliko opasne. Uz njih navodi i svoje izvore, a u fusnotama podalje objašnjava spomenute radove i članke, što zbilja cijenim.

Na kraju nisam pretjerano zadovoljna što mi je ovo djelo ponudilo. Uvijek se trudim da nikada od knjige nemam specifična očekivanja, primarno zato što sam tek maleni čitatelj djela koje pisac nije direktno napisao za mene, no ipak sam se nadala da će mi ova knjiga pružiti više.

[comeasyouare96]

ono kad vidis prijatelja da jede cevape sa vilicom i nozem

nisam toliko bio razoracan u njega od prosle godine kad sam ga uhvatio da slusa onog jala brata i bube korelije

[meowyoi]

kad smo kod cinjenice da si ne mogu kupit ni robu iz second hand ducana IDEM ZA 2 DANA NA BUVLJAK WOOHOO BESPLATNE STVARI :D mislim donirat cu im sta sam skupia u kasici prasici ali yeah mostly besplatne stvari!!!

[suck-itaand-see]

Bili smo sve jednom i nikad vise.

umorna lezem umorna se budim i proklinjem svako novo vece, a kada svane iznenadim se sto sam dozivela jos jedno svitanje. nista mi na kraju nije bitno sem cinjenice da sam na trenutke koji su trajali citavu vecnost volela druge neopisivo mnogo, dok oni nesvesni toga zive svoje zivote, a ja svoj provodim voleci ih. mnogi nikad ne saznaju, a oni kojima izgovorim to samo - saopstim i odem. odlazim iz tvog zivota, ali nastavicu da zivim samo zbog tebe i za tebe i svi ce misliti da sam sebicna i samoziva i nikada nece znati da uspevam ostati fizicki u zivotu samo jer te volim, psihicki sam sa tobom u nekom drugom svetu. odlazim i ostavljam ti dusu pred cipelama, kaljam svoj obraz i gazim svoju licnost i smejem se, govorim ti - vidimo se! i videcemo se, ali nikad te vise istinski necu uociti. toliko sam ti se priblizila da napokon mogu da te ostavim. odlazim i smejem se, niz stepenice ispred mene ispadaju mi delovi tela, kupim ih i dok se gasi svetlo u hodniku, otvaram vrata ispadajuci samoj sebi iz ruku, trcim ka ulicnom svetlu da me ne pojede mrak. tu si predugo i previse sto je znak da ne mozes ostati zauvek, moras da odes, previse me znas, previse te znam, sve postaje konfuzno i neprijatno, volim te i idem da te sretnem u svojoj glavi gde se tek upoznajemo i ponovo dozivljavamo, samo tamo ostajemo. bili smo sve jednom i nikada vise necemo biti nista. mozda smaknuta sa uma, izgovaram ovo i mislis da baljezgam, ali ja to zaista mislim. s tobom umem da budem jedna citava vecnost ili samo jedan mali trag u njoj. ne brini se, ti ces meni zauvek biti vecnost, bicemo do kraja povezani i nista nas ne moze razdvojiti sem ova realnost koju ne umem zato te i u njoj ostavljam. bicemo jednom sve ponovo, na drugom i nekom lepsem mestu, daleko od tela, daleko od reci, samo sa secanjima i osecanjima, do tada / volim te beskrajno, celi moj um prepusten je samo tvome postojanju iako odbijam da te sagledam ponovo kao pre. moja dusa kupljena je od strane tvojih savrsenih pogleda, misli i govora. moje srce previse slabo je da bi te moglo zadrzati i odrzati u ovoj stvarnosti. odlazim dalje bez tebe iako, govorila sam sebi to nikada ne smem uraditi! sada, moram, jer postajes mi sve, ja postajem niko / preplavljujes me svojim postojanjem toliko da ja vise ne postojim. zivecu nekim svojim tempom, nekom svojom pricom, nekom svojom tugom - tuga si ti, ali zauvek ces ostati, ne zelim nikome drugom dopustiti takvu privilegiju. za svoju tugu zivim, ne zelim nikada da prestanes da me bolis jer jedino tako bicemo zajedno iako to nikada neces znati. ti si deo moje bolesti, skoro si citava ona, ne zelim da se izlecim, ne volim lekare. samo trazim spas u tudjem zagrljaju i dok me grle, secam se tvog narucja i samo ponovo, samo za tebe se grlim. ljudi nisu ljudi, oni su alat da prezivim, a ti si andjeo koji gura me napred da ne oduzmem sebi telo, ti si andjeo koji mi pokazuje kuda da idem i gde da skrenem. ti si moj andjeo koji me cuva, iako me ne vidi iako me vise ne poznaje. smejem ti se, podsmevam ti se. toliko te volim da postaje smesno sto nikada neces vise to znati. propustices saznanje o tome koliko nekome znacis, a mozda kada se sretnemo na drugom svetu, tek onda saznas. nisam ispunjena u ovoj realnosti, u ovoj realnosti nisam nista sem - voljenje tebe. uzaludna jutra, noci poput crnih provalija i beskraj preda mnom, gadi mi se sve. hocu da nadjem vrata koja nisu zakljucana i izadjem odavde.ne volim svoju kozu, mala mi je i neudobna, moje srce eksplodira na dnevnom nivou i pomislim da umirem, mada nikada se to ne desi. molim se da fizicki nestanem. ali, ako se to desi, ko ce te ovoliko voleti? ne smem da umrem, moram da te volim. ne smem da umrem, moras da me cuvas i vodis. ne smem da umrem, dok ne umres ti. mozda ti tek na sahrani opet saopstim da si ceo moj zivot samo ti. ljubav prema tebi. doci cu na sahranu da ti saopstim to i odem. kao da se nikada nismo znali. vidimo se u nekom drugom svetu, uskoro ili ipak ne. volim te i pronalazim te svuda, vazduh si koji disem i bez tebe sam niko. ja ne postojim, postojis ti da te volim i da zbog toga zivim. u kosmarima jecam da me neko spasi, bilo ko,a budim se zahvalna sto jos ti zivim u kandzama. ko ovde ne pripada? jecam, spasite me, spasite me, molim vas, ne mogu vise opstati ovde. svi mi se smeju, kazu glupaco prestani biti sebicna, ne zivis samo zbog sebe. ali oni ne znaju, samo za tebe rodih se i proziveh. pre nego sto sam te upoznala znala sam da moram ostati ziva da bi se susret desio, prvi i poslednji susret u mom zivotu koji izgleda tek pocinje. jecam spasite me, jecam, molim vas zavrsite moj zivot, jecam, molim vas odvedite me daleko od svega sto sam spoznala. u ogledalo govorim/ jos jedno jutro, cestitam ti/ jos jedno jutro i dan koji mogu da zivim samo za tebe. produzavam ti zivot, ali ti to ne znas. svoj, valjda kratim. imam osecaj da svoj kratim, hvala ti na tome.

[misternikola]

Nista me ne plasi kao cinjenica da neko ko me danas voli odluci da me ne voli sledeceg dana. Nicega se ne bojim kao cinjenice da sa nekom bliskom osobom jednog dana ne postanem samo stranac.

[omnia--mea-mecum-porto]

Ne mogu preci preko cinjenice da se unistavas

Ne vidis to, ali tako je

Zivot ti ide, zivi ga ispravno

Ne cini sranja zbog gluposti i molim te

Prestani traziti razlog da se urazumis u nekom drugom

Nadji ga u sebi jebote

[laraharlow]

Univerzalnost i svevremenost ontologije

Koliko dozivljavamo svoju sadasnjost i stvarnost u datom trenutku? Dozivljavanje oznacava iskusavanje, a potom i upijanje, svim osjetilima.  Svoju - jer tudju ne mozemo. Ali “svoja” znaci da se neminovno razlikuje od bilo koje druge, jedinstvena - individualna kao i sve ono sto mi jesmo, obuhvacajuci sve sto nas je izgradilo u osobe do trenutka u kojem upravo dozivljavamo to na sebi svojstven nacin. Sadasnjost. U kontekstu vremenskih kategorija, i ukoliko uzimamo okvir “sadasnjosti” u linearnoj podjeli vremena, iza koje je proslost, a ispred koje je buducnost - sadasnjost je momentalnost trenutka koji postoji onoliko dugo koliko nam treba da ga percipiramo. (Sve oko toga je proslost ili buducnost). Naravno, postoje i druge kategorije (podjele) vremena, cirkularne, slojevite, kompleksno matematicki izracunate krivulje i teorije metafizicke prirode. Stvarnost. Kao i pojmove dosada, razlicite discipline (fizika, teologija, filozofija) razlicito tumace i pojam stvarnosti. Postoji li objektivna stvarnost? Postoje li objektivne cinjenice (a subjektivne cinjenice)? Je li stvarnost “izvjesnost”, je li stvarnost nedostatak opsjena? Je li stvarnost skup nasih iskustava i prozivljene proslosti koji samo daju kontekst odredjenom provizornom vremenskom periodu? Jedino za sto mozemo reci da je uistinu stvarno je bice - sve ostalo proizlazi iz njega. Svaka stvarnost koju mi kao bica dozivljavamo je nasa verzija stvarnosti, ali mi sami po sebi smo OBJEKTIVNO stvarni (naravno, ukoliko slijedimo svoju vlastitu logiku o stvarnosti, sto je, uzevsi u obzir sve receno, paradoks.) Trenutak je po meritumu zapravo mikrojedinica “sadasnjosti”. Znamo li uopce uistinu sto oznacava “zivjeti u trenutku”? Znamo li definirati, a potom i primijeniti, postulate zivljenja i prisutnosti? Znamo - onoliko koliko smo sposobni rasclaniti svaki pojam, a potom ga i usvojiti, uzevsi u obzir razinu osvijestenosti i potencijal otpustanja svih dosad naucenih mehanizama obrane. 

[dodjimimakarusan]

Da, najljepse rijeci dolaze iz tuge. I zato ne znam sto napisati, jer, sretna sam. Po prvi put u zivotu, istinski sretna. Iako se cesto pitam, dokad ce ova moja sreca trajati, pokusavam uzivati u njoj svjesna cinjenice da je sve prolazno.

[veciti-filozof]

Svi: Ne brini, ko nema sreće u kartama, ima u ljubavi i obrnuto.

Ja: Ma jebeš ga, ja nemam sreće u životu.

- @questionable-geek

[najmilija-od-svu-djecu]

Zanimljivo je da kada ste katapultirani u sasvim novi zivot, ili u najmanju ruku gurnuti u neciji tudji zivot do te mjere, da biste mirne duse mogli da zalijepite lice za njihov prozor, pocinjete da se pitate ko ste zapravo? I kako vas drugi dozivljavaju? Svojim roditeljima sam za cetiri nedelje, postala daleko zanimljiva. Postala sam provodnik od jednog sasvim drugacijeg svijeta. Mozda zbog cinjenice da ne volim svoj posao, u kuci su me vise postovali. Ipak to nije uticalo na njihovo ponasanje prema meni. Ali kada sam posle 4 mjeseca izgubila posao, oni su se skroz promjenili. Nije mi za njih, nego za sebe. Nikad nisam ni pomislila da bih gubitak posla mogla da dozivim kao gubitak neceg trajnog. Nikad nisam pomislila da nezaposlenost moze covjeka da navede da se osjeca, ako izostavimo ocigledan strah vezan za prihode i izglede za buducnost, beskorisno i nesposobno. Nikad nisam pomislila da je teze ustati ujutro kada nemas posao, nego kada te budilnik grubo trgne iz sna. Da mogu da ti nedostaju ljudi sa kojima si radio, bez obzira na to sto niste imali nista zajednicko. Niti mi je palo napamet, da cu uhvatiti sebe kako trazim poznata lica medju ljudima sa kojima sam se mimoilazila na ulici. Aa, onda sam sjela i razmislila. Da sve ovo treba da prihvatim kao dio necega sto me je dovelo u sadasnju situaciju. Da su najvise roditelji krivi za to. Da treba da nastavim dalje i da je to sto vise ne radim "ko zna zasto dobro". Jer nista se ne desava bez razloga. Roditelje treba otpisati kao poslovni trosak. Jer oni pricaju o "velikim stvarima". Aa, ako ja pokusam da pricam sa njima o stvarima koje mi znace, to je kao da pricam kineski. Slusaju me oni, odredjeno vrijeme, a kada ostanem bez daha i zivci mi dodju na milioniti stepen, pitaju me mrtvi hladni, zasto zivim ovdje i kakav mi je ljubavni zivot. Pruzis roditeljima i najmanju kolicinu povjerenja i oni to iskoriste da ti malo prokopaju kroz zivot, ali bez ikakve perspektive. Ponekad samo pozelim tako jako da ih zviznem. Da se malo osvijeste. Hocu da im kazem, da im zavidim na tome kako su vaspitani, i da su tako cisti, i tako bez osecaja NEDOSTATKA BUDUCNOSTI. I da je ovo 21 vijek a ne vrijeme kada su oni bili djeca. Ii, hocu da ih pljunem i da ih zadavim, jer su nam radosno urucili svijet, toliko nalik na vec iskoriscene bebine pelene. Shvatate, sta hocu da kazem??

aidakasumovic

[ultravioletna]

Ironicno, mozda sam ti trebala reci, koliko mi se Frank Sinatra urezao u usi,  zalepio za moju plejlistu,  “killing me softly”, od kad sam je cula u tvom autu, dok smo se vozili, u 4 nocu, jer sam te,sasvim slucajno,nazvala i rekla da zelim da me odvedes negde. Daleko.  “Ispred sam za 10 minuta” bilo je sve sto sam od tebe cula. Verujem da se zbog toga oblik mog srca savrseno spajao sa tvojim. Ne moram ni da se uveravam, vec znam.  Mi smo se, ironicno, jebem mu mater, stvarno voleli.  U renesansom dobu bio si moj Petrarka, i svaka pesma o Lauri, bese pesma o meni. Znam da si ga citao. Nasla sam ga na tvom radnom stolu. Nemoj ponovo da me razuveravas cinjenice da si ti “ moj zlatni.” Iz zlata sam te rodila, od blata sam te izvajala. I kad ti kazu da sam zbog tebe bludnica, kakva danas, priznajem, jesam, nemoj da te lazu. Ti si u meni video,  ono, sto sam sigurna da je video i Sekspir, dok je pisao o ljubavi Romea i Julije.  Mili moj, sve sam ti oprostila. Moj zlatni decace, vise ne postoje pridevi kojim bih opisala likfevakciju nase ljubavi.  I onako kako su se boje rastapale, tako smo se rastapali i mi.  Ne postoje reci koje bih ti mogla posvetiti, ni boja glasa kojom bih ti ove reci mogla docarati.  Ja ti necu reci da te volim, niti cu ti reci da nikada nisam ni prestala ali cu ti reci, da te necu mrzeti ni veceras, ni jos koje vece, dok se prisecam sta sam i ko sam uz tebe bila.  I hocu da znas,  nema potrebe da ona ogrlica stoji na mom vratu,  ali nemoj da mislis ni da mi nije amajlija.  Gde si ti otisao, ona je ostala za tobom da me prati.  I nikad, nikad, nemoj da me napustis.  Ja verujem u svoj jang,  ako i on veruje u svoj jin.  Zbogom. ultravioletna