#Srpski Brod

[coffeenewstom]

Bosnischer Kaffee-Moment: der erste Kaffee auf bosnischem Boden

Bosnischer Kaffee-Moment: der erste Kaffee auf bosnischem Boden

Die Sonne kündigt sich an, wenn der Bus auf der E70 an Zagreb vorbeifährt, sie erklimmt die Berge im Osten etwa bei Nova Gradiška und taucht bei Slavonski Brod das weite Tal der Save in goldenes Morgenlicht. Beinahe unwirklich taucht die Festung Brod aus dem Morgennebel auf, ein Relikt aus einer Zeit, als nördlich der Save die Österreichisch-Ungarische Monarchie das Sagen hatte und südlich der…

[prijedor24]

U Rafineriji nafte Brod u rad puštena gasna kompresorska stanica

U Rafineriji nafte Brod u rad je puštena gasna kompresorska stanica, čiji rad je omogućen dovodom prirodnog gasa gasovodom kojim je Rafinerija spojena sa gasnim sistemom Hrvatske. Događaju su prisustvovali srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik i predsjednik Vlade Radovan Višković, koji su poručili da je ovo izuzetno značajan projekat za Republiku Srspku, ali i cjelokupnu energetsku…

[zasvepare]

PRE NEGO ŠTO SAM SE 

nameračio na tu tezgu, za kojom je stajala anonimna prodavačica, punu francuskih i grčkih naslova, kajmak je skidao jedan momak iz Instituta za književnost i umetnost koga znam iz viđenja (s pijace) ali ne i po imenu; sakupio je nekoliko komada i kada mu je prodavačica odredila cenu od 200 dinara, zaokupljen listanjem francusko-grčkog rečnika, procenih da je kupio četiri naslova. 

Durrella sam izdvojio već aterirajući. Cleu i Mountolive, takođe u izdanju Buchet/Chastel, nabavio sam relativno nedavno od Gileta (G. ih je zajedno cenio dvadeset ali sam mu ostavio dvesta dinara, prihvatio ih je ćutke); Balthazara, doduše džepnog, pazario sam takođe kod nekog anonimnog srećnika poput ove gospođe; i samo mi je Justine, prvi deo, nedostajala da dopunim ceo Aleksandrijski kvartet. 

Po običaju sve češćem u poslednje vreme, svukao sam sve preostale Durrelove knjige sa Libgena, Soulseeka i Balkan Downloada. Ta praksa postaje sve prirodnija: u biblioteku, knjižaru ili, kao tada, na Kalenić, otići da se obavestiš,  u sveščicu zapisati ključne reči (autora i naslov) i čim stigneš kući, i ne izuvši se, i ne skinuvši ceger, na kindl već prevučeš naslov koji je neko tamo hteo da ti proda. 

Sve sam uvereniji da je to praksa budućnosti, da je to novi način zaposedanja knjiga. U suštini, takvo posedovanje knjiga i traži: da te zaokuplja DOK je čitaš, a potom da ti svojom zapreminom ne smeta u, kolikim god stanom da raspolažeš, za svu sopstvenu lektiru nedovoljnoj kvadraturi. To što ti ostaje na policama, na podu, na rafu za garderobu, raspoloživa i opipljiva, sa novim odnosom prema knjizi i prema književnom tržištu koji je nametnuo internet, čini mi se još zaostatkom nekakvog knjigoljubnog resantimana (koji knjižnom tržištu pogoduje). Ali ne samo njemu: nego i onom prefriganijem tržištu koje preprodaje znanje. (Onom koje ga krade i preprodaje.)

U razgovoru sa prijateljicom iz Belgije pre neki dan (sedeli smo u kafe-knjižari Booka) rekao sam: kada bi svi raspolagali internetom i nekim ebook-čitačem, kada bi bili upućeni u sve svetske piratske biblioteke u kojima čitaoci sami dele najnovija izdanja, i kad bi bili aktivni u čitanju barem samo engleskog, ta kuća, Booka, niti bilo koja takvog usmerenja, ne bi imala nikakvog razloga da postoji. 

Ako bi se i dalje oglušivalo o činjenicu da je sve u intelektualnoj sferi dostupno i sve dostupnije, izdavaštvo (pogotovo stranih knjiga) pretvoriće se tek u jednu revijalnu manifestaciju, muzejskog tipa, nalik, na primer, trkama oldtajmera ili bećarijadi, ili na primer, muzičkoj industriji na našim prostorima. Tržište intelektualnim sadržajem u zapadnim zemljama je agresivno i izborilo se za to da se korišćenje peer-to-peer programa sankcioniše i ograniči. Svi ovi sajtovi redovno se obaraju samo iz tih pobuda: monopol u kanalisanju znanja kroz tržište. 

Ali i piratski kanali sami nastupaju agresivno: jer nije dovoljno potčiniti se merama kapitalističke prodaje znanja i njihovoj koncepciji vlasništva nego je potrebno vrlo aktivno, u njihovom slučaju, ni za kakve prihode, organizovati mrežu slobodne razmene znanja, podsećati da je pravo na znanje besplatno. Jer knjiga bi trebalo da bude svačije neotuđivo pravo, a ne da, pod diktatom tržišta, u zemljama na periferijama Evropske Unije, postane luksuz, kako smo pokazali u prethodnom tekstu. Knjiga treba da se proizvodi masovno i deli besplatno kao hleb. 

Dok se to ne postigne, najbolje je da postoji kao sadržaj. Za početak. Ionako se na sadržaj i svede kada prođe pompa oko objavljivanja, promocija, reklama i otkupa, kada prođe iluzija da pisac od potrebe za knjigom može da živi, kada prođe sav cirkus oko imanja i dođe na tezgu uz Višku na Kaleniću, kod anonimne prodavačice, koja na moje vrlo određeno pitanje Uzeću jednu. Koliko je? odgovara: 

— Pa ovom pre tebe sam tražila sto...  (Ja ništa ne govorim, samo je posmatram)  — ... ali, dobro, tebi može i popust...  — Može li za pedeset?  — Može! (ovo poslednje gospođica izgovori gotovo veselo) 

Beskorisno je patetisati i govoriti o “duhovnoj hrani” u vreme kada se tržište (pa i knjižno) nalazi pod kontrolom nekolicine banaka, ne treba se pretvarati da živimo u nekakvom altruističnom komunizmu (niti da smo u njemu ikad živeli) ili čekati da se neki takav utopisitički sistem uspostavi da bismo prodisali, već treba koliko god je moguće disati sada, potpomagati, makar širenjem informacije o njima, kanale koji se svojim sredstvima, i svesno privremeno, dok ih ne ugase, zalažu protiv zaglupljivanja (u kojem saučestvuju sve države). 

Durell, otvoren još na pijaci, piše na prvim stranicama: 

Knjigu Mrs Lewis (Lady’s Impressions of Cyprus) pronašao sam u jednoj razbucanoj knjižari u Trstu. Došlo je do nemira nakon bombaškog atentata, a ja samo što sam napustio bolničku sobu žureći da se vratim u hotel. Ulica sa polomljenim izlozima, barakama i opljačkanim gajbama savršeno je odražavala moje stanje duha. Brod je trebalo da digne sidro u ponoć. Lady’s Impressions of Cyprus mi privuče pogled usred gomile voća, knjiga i čitavog mnoštva raskomadanih polovnih ploča. Nikoga u blizini; ali mogao sam čuti žagor uzbuđene gomile koji je dopirao od pristaništa. Vojne patrole su neprekidno cirkulisale. Reke vina su tužno tekle po crnom katranu kolovoza; kao da teče krv. Čitav sadržaj radnje izbačen je na ulicu i pridavao joj je izgled karnevala. Zastadoh, zatečen mišlju o kazni koja me čeka ako me policija uhvati u krađi. Ali omot uvelozelene boje, ukrašen cvetnim motivima, obećavao mi je putopis u najčistijem viktorijanskom stilu koji bi bio odličan uvod u ovu krunsku koloniju. Štaviše, u knjizi sam video predznak.  Knjiga koju sam pronašao u takvim okolnostima nije nikako mogla biti nagvaždanje neke guvernante s isturenim zubima. Prelistah je i uverih se u to. Karta prve klase od Londona do Smirne, godine 1893, saznadoh iz nje, koštala ju je tačno 17 funti, 2 šilinga i 3 penija. Ne premišljajući se, ubacih knjigu Mrs Lewis u džep izmešu pasoša i karte od Trsta do Limasola koja je mene koštala 47 funti. Tu sam je nameravao ostaviti dok se ne nađe prilika da joj se posvetim.  Vojna patrola bučno prođe susednom ulicom. Procenih da bi najpametnije bilo da se sa svojim blagom udaljim. I dok sam žurio ka pustim i vlažnim ulicama, osećao sam kako mi ta knjižica pruža nekakvo apsurdno samopouzdanje  — kao da sam se prepustio nekom u potpunosti pouzdanom vodiču. 

Neposredno potom, 

prolazeći pored Hrama, u skladu s fenomenom koji više nije nikakvo sujeverje već dokaz moje potrebe za određenim piscem ili naslovom u određenom danu, naiđoh na srpski prevod knjige, objavljen za Karpos 2011. godine, pod naslovom GORKI LIMUNOVI KIPRA. Ne pitah za cenu.

[urbanidesnicar]

Orden kralja Milorada

Sve što je napravljeno u Domovinskom ratu, ravno je ČUDU. A čuda se ne događaju svaki dan. Puno se stvari mora poklopiti za takvo nešto. Danas je neprijatelj nevidljiv, tako da ni najmodernije oružje tu ne pomaže. Kažu da nam trebaju zrakoplovi. Koji će nam k*rac? Zbog Smrdije? Četnik NE SMIJE ni vrhom opanka preći granicu, jer se boji. Strahovito se boji. Na riječima su izuzetno jaki, ali su u biti obični miševi. I na koncu, što bi im ta avantura uopće trebala? Odavno su nas okupirali iznutra, uz svesrdnu pomoć "stranke desnog centra".

Prošla je i tužna obljetnica ČETNIČKOG masakra nad 12 naših redarstvenika u Borovu selu. Nakon polaganja vijenaca i paljenja svijeća, skupina Branitelja je malo zapjevala. Samo par stihova o trofaznima, koji nisu politički korektni. U potpunosti ih razumijem. I shvaćam. Pa čak i opravdavam. Jer:"Tko pjeva, zlo ne misli." Zlikovci su još uvijek na slobodi, i dobro se zna tko su i gdje su. Umjesto da ih tražimo i procesuiramo, poslušni hrvatići osuđuju pjevanje. Žalosno...

O tim zločinima ova vlast šuti, da se koalicijski partner ne bi naljutio. To me uopće ne čudi. Ali zašto mi šutimo? Nikako ne shvaćamo jednu osnovnu stvar. Da ovoga momenta, iglom i koncem svi zašijemo usta, oni će nas opet napadati i glumiti žrtve. Taj fenomen se zove: "vekovna ugroženost". I zato se na glas pitam:"Koje se p*čke materine više ispričavamo, i dokleN?"

I dan danas se svako malo "šokiramo". A ne bi trebali. Jer je sve odavno poznato i NIKADA se neće promijeniti. Ovaj put se neka četnikuša javila uživo na Osječkoj TV, i rekla ono što njih 90% misli. A mi ko' biva iznenađeni? Idemo još jednom ponoviti gradivo. Četnici mrze nas - mi mrzimo njih. Tako je vazda bilo i bit će. Priče o nekakvoj "pomirbi" i dobrosusjedskim odnosima, su običan mit. Iluzija. 

To što sjede u vlasti i bukvalno upravljaju Hrvatskom, ne znači da su se pokajali. A što onda znači? Da su nas dragi vođa i njegova sekta IZDALI i PRODALI. Nadam se da je ovo svim normalnim ljudima kristalno jasno. Od istočnih komšija, nikada ništa lijepo doživjeli nismo. Niti ćemo. Na ćemu se onda bazira teorija, da će četalj ikada zavoljeti našu zemlju? To je čista utopija. Zaključak? "NIKAD OPROSTIT - NIKAD ZABORAVIT." Točka.

Komunjare u Americi traže brisanje granica i ukidanje policije. Kako su krenuli, na kraju će Marx ispasti "radikalni desničar" u usporedbi sa progresivnim debilima. Ima ih i kod nas. Njihovi besmisleni životi, jasno oslikavaju manjak intelekta. Što mi uopće ne smeta. Ali kad svoje idiotluke počneš nametati svima, to je već druga stvar. Ljevica u ovih 2 tisuće godina uopće nije evoluirala. A neki pojedinci su živi preslik Krapinskog pračovjeka. Tko ne vjeruje, neka samo pogleda facu Mate Kapovića.

I takvi bi sutra vladali svijetom? Mrš u 3 PM. retardirane. Najgore je to, što ih srećemo na svakom koraku. Jer se šire kao kuga. Ako vam se ovdje ne sviđa, ZBOGOM! To je isto kao da mrziš svoje roditelje, a još uvijek živiš u njihovom stanu. Lijepo spakirajte kufere i idite tamo gdje će vam biti bolje.

Ovo opće ludilo nije počelo preko noći. Bilo je dosta naznaka koje smo nažalost ignorirali. Smatrali smo da ovakvo nešto nije moguće. I zajebali se. Jasno je ko dan, da je pojam "teorija zavjere" zastario. Jer je danas apsolutno sve moguće. Da mi sad netko kaže, kako je vidio da jato gudina leti u tople krajeve, uzeo bih to sa rezervom. Ali ga ne bi proglasio ludim.

Što se u stvari dogodilo? Leftardi su konačno završili obuku i diplomirali. Odmah su dobili posao u najjačim svjetskim kompanijama: "Microsoftu, Google, Amazonu..." Oni su ti, koji danas pišu pravila i određuju tko je podoban. A nekada smo takve slali po cigare...

Jadna li je ova generacija djece. Kad završe školu, neće pošteno znati ni pisati. Olovka, teka, oštrilo, ravnalo... Što je to? Nekada smo pisali sastave, pjesme, i vodili osobne dnevnike, a danas svaka "štraca" ima svoj blog. Pa i ja...

Prošla je i "ćopava" obljetnica. Uz vrhunsku zajebanciju, šalu i pošalicu s naše strane. Kmere nisam pratio, ali vidim po komentarima da su polagali vijence i cvijeće drugu bravaru. Potpuno očekivano. Žalosti jedna stvar. Dobar dio štovatelja Titinog lika i djela, je rođen poslije 1980. Što znači da su im mater i ćaća pričali kako je #prije bilo bolje. I dok oni svoje laži prenose s koljena na koljeno, dosta naše djece nema pojma o Domovinskom ratu. Tu ne da smo falili, nego smo promašili "ceo fudbal". Uzdali smo se u obrazovni sustav, koji je već odavno u rukama jugoslavenčina. Tko je kriv? Isključivo MI. Jer smo im svojim pasivnim ponašanjem to dozvolili.

Zdrav razum je danas na cijeni, jer ga je sve manje. Nekada je to bila vrlina ali danas je mana. Jer silom prilika moraš živjeti sa onima koji ga nemaju. "Blago budalama...", davno je rekao netko razuman.

Nakon par "oštrijih" tekstova, primijetio sam da su se neki ljudi distancirali od mene. Posve razumljivo. Netko se naljutio, netko se boji a jedan dio ljudi se ne slaže sa napisanim. Još uvijek smatram da svatko ima pravo na svoje mišljenje. A dok je tako - dobro je. Osim kmera. Jer nisu relevantni. Neće meni jugoslavenčina propisivat, što ću pisat i što ću snivat. Zajebi to pajdo...

Kad bolje analiziram stvari, vidim da moj riječnik nije ništa gori od onoga koji koristi srpski ministar unutarnjih poslova Aca Vulin. U njegovom vokabularu ne postoji riječ Hrvat. Samo Ustaša. I to krvoločni. A na takve provokacije, "naši" uporno šute. Kako to objasniti? 

O "domoljubima" što mi rade iza leđa, pričaju laži i prijavlju me, neću trošiti riječi. Zato što su jadni i nesretni. Možda im jedan dan objavim imena, pa će im biti lakše.

Često pređem granicu dozvoljenog, jer MORAM napisati ono što mi je na srcu. Bude mi lakše. Ali još nisam naučio jednu bitnu stvar. Kako odvojiti emocije od činjenica? Sve se može editirati. I zamotati u celofan da ljepše izgleda. Ali zašto bi to radio? Svakodnevno trpimo uvrede sa svih strana. A kad mi ispričamo našu verziju, onda je to "ekstremno i nepodobno". Neće moći, drugovi tifusari.

Imam osjećaj da se ponavljam. Nekad mi jednostavno fale riječi za opisati neke stvari. A pisanje pro forme nema smisla. Budi originalan ili šuti. Sve se više držim ovoga drugoga. Jer: "Čuko koji bezveze laje, nije dovoljno skuhan", rekli bi Kinezi.

Primjer? Volio bi nešto smisleno napisati o nadolazećim izborima. Ali poučen dosadašnjim iskustvom, nemam ideje. U 90% slučajeva pobjeđuje onaj, koga guraju Soroševi mediji. To se najbolje vidi na primjeru Zagreba. Mladi kmer i njegova ultra-ljevičarska stranka, već mjesecima iskaču iz paštete. Čak su nadmašili i Ellu Dvornik, skupa s materom i susjedima. Dobro naštimane ankete nas uvjeravaju, da Boško Buha iz ZG ima ogromnu prednost. Cilj? Stvoriti percepciju u javnosti, kako je "dete kreten" daleko najbolji izbor. Žalosno je što će neki u to i povjerovati. Jednom su radili anketu o ruskom ruletu. Od 6 ispitanika, njih 5 je reklo da je to potpuno bezopasna igra.

Postoji i drugi razlog. Jednostavno ne vjerujem više u poštene izbore. Mogu oni pričati što hoće i kleti se u neku demokraciju, ali me uvjeriti ne mogu. Ovo nije lokalni, nego globalni problem. Sve se unaprijed zna, a prividna neizvjesnost koju nam plasiraju u medijima, je obična laž. Demokracija je odavno mrtva, samo nam to nitko nije javno rekao.

Stanje u Americi? Gore nego kod nas. Bauk komunizma se širi od Aljaske pa do do Meksika. "Dijete izbačeno iz škole, jer se reklo da postoje samo dva spola. Profesor dobio otkaz, jer je nazvao "miroljubivi" BLM terorističkom organizacijom. Sveta Misa prekinuta i svećenik uhapšen, jer je citirao riječi iz Biblije..." Ovo su samo neki od svakodnevnih primjera, boljševičko-sotonističkog ludila. Trenutno su na udaru domoljubi i konzervativci, bez obzira na podrijetlo i boju kože. A takozvani "patrioti" su i dalje na aparatima. Njihova je šutnja glasnija čak i od one Hrvatske. Ali tješiti se tuđom nevoljom, ne vodi nikuda.

Američki brod je u Zadru istovario vojnu opremu. U sklopu vojne vježbe "Obranimo Europu". Od koga ili čega? Koji K. komunistička vojska radi u našim krajevima? Nekada smo bili partneri, ali više nismo. Jer su i NATO i EU u globalističkim rukama. Tko su nam onda prijatelji? NITKO. Uzdaj se u se, i u svoje kljuse. I po mogućnosti surađuj sa članicama Višegradske skupine. Posebice sa Poljacima, koji nam mogu biti uzor. Jasno je da od toga nema ništa, sve dok je na vlasti Vazelin bojna. 

Vjerujem da dolaze bolji dani i da nas čemo imati povod za veselje. Jer 11. Lipnja počinje EP u nogometu. Teško je bilo što prognozirati. Bitno je da naši ostave srce na terenu, a onda je uz malo sreće sve moguće. Netko će reći:"To je samo sport." Nije točno. To je puno više od igre. Jer svaka naša pobjeda, je strahovit udarac onima što nas mrze. Samo se nadam da protiv Engleza nećemo klečati. To bi me dokrajčilo. Ipak je Dalić preveliki Domoljub da bi tako nešto dozvolio. Ako ga se išta bude pitalo?

A i korona će od lipnja do kolovoza biti na godišnjem. Dolaze nam turisti, tako da ćemo opet biti "sigurna" zemlja. Voljeni premijer će se ponovo obratiti naciji i reči da smo pobijedili pandemiju. Po drugi put. Malo je država koje imaju ovako uspješnu vladu. A perfektno stanje u zdravstvu ne treba ni spominjati. Kako im se odužiti? Svim visokim funkcionerima, treba dati "Orden kralja Milorada sa zlatnim pimpekom". To je najmanje što možemo učiniti za naše heroje.

Evo već drugo ljeto za redom, ne mogu ići na Havaje zbog PLANdemije.

A prije toga nisam išao, jer nisam imao love... 

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

[zanimljivaekonomija]

Priča o izgubljenim ljudima Balkana - "Moravska noć" Petera Handkea u prodaji od 21. januara

/saopštenje izdavačke kuće “Laguna”/

Mnogi književni kritičari smatraju da je „Moravska noć“ najbolje delo nobelovca Petera Handkea, „veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca“.

Ova neobična autobiografska povest, koju je na srpski jezik preveo Žarko Radaković, vezana je za naše krajeve, i to ne samo naslovom. Pisac koji je navodno napustio spisateljski posao ispoveda se na brodu „Moravska noć“ sedmorici prijatelja.

Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje?

Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, „Moravska noć“ istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od skorije istorije srednje Evrope.

Od kada je proglašen za dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, Peter Handke je postao najčitaniji pisac u našoj zemlji zahvaljujući i prevodima Žarka Radakovića, koji je nedavno u autorskom tekstu istakao da je „Peter Handke – nezavisno od svih dosadašnjih uplitanja sa strane u procenjivanje njegovog umetničkog opusa, pa i nezavisno od sopstvenog repertoara u svom književnom poslu – nesumnjivo jedan od najvećih pisaca današnjice“.

Nakon knjiga „Veliki pad“ i „Golmanov strah od penala“, Handkeov roman „Moravska noć“ možete pronaći od utorka 21. januara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

[antipodi]

Prednosti i mane studiranja arheologije

           „Šta studiraš?”

           „Arheologiju.”

           Mogući odgovor 1: „Jao, pa to je super!”

           Mogući odgovor 2: „Šta ti je to trebalo, gde ćeš se zaposliti?”

           I sami možete da pretpostavite koji odgovor češće dobijam, ali to sada nije bitno. Ovde je interesantno to što postoje 2 moguća odgovora: pozitivan i negativan. Društvo jasno vidi da arheologija ima svoje prednosti i mane. Disciplina je interesantna i avanturistička, ali je takođe teško naći posao u struci. Ljudi svoj stav prema mom odgovoru biraju po tome da li su pesimisti ili optimisti. Ja sam lično realista: čaša nije ni polu puna ni polu prazna, već 50% ispunjena tečnošću.

           Moram priznati, i ja sam često razmišlja o pozitivnim i negativnim stranama bavljenja arheologijom. Ovo sam radio još od srednje škole kada sam se prvi put susreo sa njom. Budući da ovo pišem kao student arheologije jasno vam je šta sam odlučio, ali ovo nije bila laka odluka. U pitanju je odluka koju, poput mnogih mojih kolega na fakultetu, preispitujem, i to ne samo tokom dosadnih predavanja i ispitnih rokova.

 Mane

Posao – šta da se radi, većina ne greši uvek. Svršeni studenti retko dolaze do posla u struci Filozofskog fakulteta. Ali, šta da se radi, nismo mi krivi što društvo ne razume značaj humanističkih nauka. A, ukoliko imaš sreće i zaposliš se u nekom muzeju, a onda dolazi naredni problem.

Necenjenost – malo je reći da naše društvo ne ceni kulturu. Pozorišta, biblioteke i muzeji se daleko manje posećuju od kladionica, kafana i stadiona. Ukoliko nekom kažeš da si kustos, retko ko će se oduševiti. Na kustose i bibliotekare se gleda kao na neradnike. Šta da se radi kada je veći deo posla kustosa iza kulisa i zato se ne vidi.

Kultura – ipak je arheologija humanistička nauka i bavi se kulturom i znamo koji je odnos društva prema njom. Najbolji komentar na rad u kulturi sam čuo od Radoslava Pavlovića – “bićeš gladan, ali srećan”.

Fakultet – šta da se radi, studiram na Filozofskom fakultetu. Svi smo svesni da nas generalno kao fakultet društvo ne voli bez obzira na kojoj katedri studirate. Naš narod ceni Elektrotehnički fakultet, Medicinski fakultet i tome slične praktične stvari. “Šta vi ima da filozofirate o nebitnim stvarima.” Evo generalne slike šta većina ljudi misli o katedrama fakulteta:

Arheologija – „Ajde bre, kopaju i za to im treba diploma. Samo usporavaju radove, taman nešto krene da se gradi i dođu arheolozi da zaustave radove kako bi se igrali.”

Istorija – „Ma daj molim te, najlakši predmet bio u školi i zato ga studiraju da ne bi se mučili da uče. Oće samo da pamte datume i čitaju stare knjige, gde su tu studije.”

Istorija umetnosti – „Ko si mi ti da pričaš o motivima i simbolima na slici? Samo je slikar taj koji zna zašto je nešto metno na sliku. Biserna oglica na vratu ove žene simboliše...idi molim te. Simboliše da je to stavila kao ogrlicu, eto šta simboliše.”

Filozofija – „Aj se ti pravi pameta i filozofiraj. Sad si ti neverni Toma i sve ćeš da preispituješ, ne znaš ti ništa.”

Klasične nauke – „Šta je bre ovo? Latinski i starogrčki studiraš? Kukala te majka šta će ti to u životu crno dete. S kim ćeš da razgovaraš?”

Psihologija – „Jes, baš ti znaš šta čovek misli i kako misli. Ajd bre nisi vidovnjak pa da znaš šta mislim he-he-he.”

Pedagogija – „Kakva sad pedagogija, čista demagogija. Ako dete valja super, ako ne valja batina – nema tu nauke.”

Andragogija – „Crno dete, pa ni ti ne znaš šta studiraš.”

Sociologija – „E sad si našao i društvo da analiziraš. Nisi mogao da upišeš pravo, pa sad oćeš da filozofiraš da li postoji društvo ili ga čine pojedinci. Idi molim te, di je to nauka.”

Etlonogija i antropologija – „Ma, ako si hteo da učiš narodna verovanja i običaje kuj si u grad otiš’o? Lepo se ti vrati na selo da tu učiš, a ne te Filozofske fakultete da završavaš.”

           Šta da radimo kolege, društvo nas ne voli, jer ne vidi svrhu onoga šta mi radimo. Mi znamo zašto smo važni društvu, ali ono ne zna i zato nas ne ceni. Jeste da su ovo karikature i stereotipi, ali verujem da se većina nas u nekom trenutku susrela sa njima. Ipak je ovaj o arheologiji izneo državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastruktura pre nekoliko godina.

           Kamo sreće da su ovo jedini problemi kod studiranja arheologije. To što ljudi ne poznaju arheologiju je mnogo veći problem.

Zavera – iznenađujuće je koliko će često ljudi misliti da si ili deo ili žrtva zavere. Znate na koju zaveru mislim – Srbi i srBski narod su žrtva velike vatikanske zavere koja im krije istoriju! Iznenađujuće je što su pseudoarheološke priče toliko ušle u svakodnevnicu. Bezbroj puta sam morao da objasnim ljudima da nisu stanovnici vinčanske kulture otkrili pismo i zašto, da na fresci u manastiru Visoki Dečani nije prikazan vanzemaljski svemirski brod, da Rtanj i Visoko nisu piramide, da ne postoji srBska DNK, da stanovnici Lepenskog vira i svih ostalih praistorijskih lokaliteta nisu Srbi...

Mediji – „jesi li čuo za ono senzacionalno otkriće na XYZ lokalitetu koje menja istoriju?” Što vole mediji ta senzacionalna otkrića, praktično na svakom drugom lokalitetu izgleda ima senzacionalno otkriće koje će promeniti naše viđenje prošlosti. Dragi moji, to što studiram arheologiju ne znači da telepatski primam informacije sa svih iskopavanja koja se trenutno dešavaju u svetu, a što se tiče tog prideva senzacionalno – to je klasičan medijski stil pisanja. Molim vas ne nasedajte na senzacionalne priče, jer se istorija ne menja svakog meseca zbog nekog novog otkrića.

Blago – Indijana Džons će nam doći glave. Ljudima je nemoguće objasniti da arheolozi ne jure blago. To rade divlji kopači (pogledajte raniji tekst na blogu: Problem divljih kopača). No, ljudima, a pogotovo onima koji žive na selu pored nekog lokaliteta, to nije jasno. Ako pitate nekog seljaka u Šumadiji šta rade arheolozi koji dolaze svakog leta da kopaju, on će vam sigurno reći da traže hajdučko zlato u pećini i pokazaće ka njoj. Najgore je što oni uzimaju stvari u svoje ruke pa idu tokom noći kada nema arheologa i kopaju rupe po lokalitetu da oni nađu zlato i prevare arheologe. Nema hajdučkog zlata, niti drekavac živi u toj pećini, ali seljaku se to ne može dokazati.

Mešanje – sa čime sve narod nije mešao arheologa. Recimo, paleontolog. Hiljadu puta sam čuo da arheolozi kopaju dinosauruse. Još se iznenade kako to arheolozi ne kopaju dinosauruse, kada su mamuti izloženi u Viminacijumu! Mada, najgore je što nas mešaju i sa arhitektama. Šta studiraš? Arheologiju. Enterijer ili eksterijer? – verovali ili ne, ovo je stvaran razgovor koji je imala jedna koleginica.

Sumnja – “a kako ti sad znaš da je to tačno iz 8. veka pre nove ere? Aj sad, nemoj da lupaš.” Ovi skeptici su odlični, jer se ne možeš odbraniti od njih. Džabe je da im pričaš o datovanju. Možeš ti sve da mu objasniš, stratigrafija, tipologija, C14 analaza, dendrohronologija... Skeptik će te samo gledati, klimati glavom, ali negirati to. „Ne’moš ti sinko tačno znati kada je on to napravijo.”

           Ovo su samo neke stvari sa kojima se susreću student arheologije i arheolozi. Pored toliko nerazumevanja, lošeg stava društva i nedostatka posla i novca, zašto bi neko odlučio da posveti svoj život arheologiji? Zašto bi neko upisao arheologiju? Evo vam moji lični razlozi:

Prednosti

Interdisciplinarnost – nema sumnje u to da je arheologija interdisciplinarna. Svako ko ima neka interesovanja van struke može na neki način da ih iskoristi u struci. Prirodne nauke, tehničke nauke, društvene nauke, umetnosti, sve to arheolozi koriste. Geologija, biologija, hemija, fotografija, crtanje, antropologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, statistika, informacione tehnologije... Sve ovo koriste arheolozi prilikom iskopavanja i interpretiranja.

Ugled – jeste da je negativan stav društva prema kulturi i fakultetu, ali kada kažeš da studiraš arheologiju jednostavno zvučiš „učeno”. Ima istine u ovome. Arheolog mora poznavati nekoliko stranih jezika, jer većina stručnih radova nije prevedena na srpski niti će ikada biti. Često i sami arheolozi iz Srbije pišu odmah na engleskom, francuskom ili nemačkom, a ne na srpskom. Moraš poznavati klasične jezike. Ukoliko se baviš istorijskim periodom, moraš poznavati i čitati istorijske izvore. Moraš se služiti istorijom umetnosti – ipak ukoliko kopaš crkvu moraš poznavati istoriju crkvene arhitekture. U 21. veku ne možeš pobeći od korišćenja informacionih tehnologija i novih metoda za detekciju. Moraš poznavati filozofiju (npr. etiku) i teoriju pre nego što i kreneš da kopaš. Osnove sociologije, psihologije i ekonomije su obavezne, jer ipak istražuješ drevna društva. Mislim da ste shvatili poentu. Teško da ćete naći studijski program koji će biti zahtevniji u pogledu toga koliko stvari ne vezanih za struku morate znati.

Skepticizam – ovo se prožimalo kroz tekst, ali ću ponoviti. Arheologija je humanistička disciplina koja je interdisciplinarna. Studiranjem arheologije se razvija jedan skeptični i kritički stav prema svetu koji vas okružuje. Razvijate nešto što bi se moglo nazvati „humanističkim viđenjem sveta”. Jednostavno sagledavate svet i događaje u njemu na drugačiji način. Ne primate informacije zdravo za gotovo i uvek tražite šta se krije iza toga.

Skromnost – arheološka skromnost je nešto što gotovo sigurno srećete tokom studija. Malo je čudno kako arheologija kao nauka koju su započeli plemići i bogataši skupljanjem starina čini ljude skromnim. Ali verujte, čini. Evo vam i jedne poruke: Ako me je arheologija nešto naučila, to je da sve što nas okružuje traje kratko. Pre nas je živelo bezbroj ljudi i bilo bezbroj kultura i civilizacija. Svi ti ljudi su umrli, sve te civilizacije i kulture su nestale. Zašto mislimo da smo mi drugačiji? Gde toliko žurimo? Zastanimo se i uživajmo malo.

Ljudi – ponekad me pitaju da li je jezivo iskopavati grobove na arheološkim nalazištima. Uvek odgovorim isto: Ljudi umiru 2 puta. Jednom kada stvarno fizički umru, a drugi put kada ih svi zaborave. Većina običnih ljudi će umreti opet par generacija nakon smrti. Zato su tu arheolozi. Mi ih oživljavamo. Otkrivamo ko su bili oni, šta su radili, šta su jeli, ponekad i kako su izgledali. Da li vam je ovo jezivo? (pogledajte raniji tekst na blogu: Da li je arheologija jeziva?)

Istraživanje – arheologija je praktična. Ne može se raditi iz kancelarije, mora se ići na teren. Vadite predmete iz zemlje koje ljudska ruka nije dodirnula hiljadama godina. Vi ste u tom trenutku prvi koji nakon stotina godina vidi taj predmet i drži ga u rukama. Vi ste ti koji po prvi put vide tu osobu koju je neko položio pre nekoliko stotina godina u grob. Kada obrađujute nalaze, vi ste ti koji iz njih izvlače priču. Poput detektiva otkrivate šta se zbivalo na tom mestu u davnoj prošlosti. Ništa ne može zameniti taj osećaj.

Zabava – šta je bolje navesti za kraj nego to da je arheologija zabavna. Svako kao dete želi da bude arheolog, neki ne odrastemo i stvarno postanemo arheolozi.

Miloš Todorović, student arheologije

[socnevesti2018]

Lajkujte našu stranicu: https://ift.tt/2Bf3Dur Pišite nam: socnevesti@gmail.com tekst: Socne Vesti, Srpski telegraf foto: Prin... https://l.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DYGdegR4PuwQ&h=AT1Y-UncSQIzvZ7zasN98kILHkze-fVk-gJGZuy_QEODhYR6g9CD0SOx9mo4UOjKJ0l6Rx8uv1RcGmj8U8zxlUiBRfDaYPVdkvMaA7K2BC-F5w2wnzQNgZgW84Amulpu&s=1

[superbmakerzombie]

Šefovi diplomacija Hrvatske i BiH tvrde da protokol o plinofikaciji rafinerije Brod nije sporan

Šefovi diplomacija Hrvatske i BiH tvrde da protokol o plinofikaciji rafinerije Brod nije sporan

Hrvatska i srpski entitet u BiH potpisali su krajem listopada protokol kojim se rafinerija u ruskom vlasništvu spaja na hrvatski plinski sustav, kako bi se riješio problem onečišćenja zraka u Slavonskom Brodu. Predsjedatelj vijeća ministara BiH Denis Zvizdić optužio je Zagreb da je potpisujući sporazum samo s jednim entitetom ignorirao BiH kao državu, a saborski zastupnik Zlatko Hasanbegović…

[istorijskikutak-blog]

Na današnji dan - 19.10.2017.

1728 - U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada. 

1740 - Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevacckim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg. 

1827 - U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uništili su tursku i egipatsku flotu. 

1843 - Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića ("Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo"). 

1854 - Rođen je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao izmeu 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. ("Pijani brod", "Iluminacije, "Boravak u paklu"). 

1890 - Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je visse od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka "Hiljadu i jedna noć". 

1891 - Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu", razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD. 

1935 - Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale "Dugi marš" (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog Kuomintanga. 

1935 - Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije u više gradova organizovala je zborove zahtevajuchi jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola. 

1936 - Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. 

1944 - Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd. 

1945 - Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku. 

1949 - Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN. 

1971 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir. 

1973 - Britanska kraljica Elizabeta II otvorila je novoizgrađenu Opersku kuću u Sidneju. 

1991 - U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća. 

1992 - Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji - potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata. 

1992 - Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba. 

1998 - Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Milossevića. 

1999 - Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije. 

2000 - U Ugandi je, saradnjom lokalnih i međunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba. 

2001 - Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske. 

2003 - U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Kamiondžije"... 

2004 - Bivši general Susilo Bambang Judhojono, preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima. 

2005 - Istraga UN je otkrila da su visoki oficiri sirijske i libanske obaveštajne službe bili uključeni u atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja. 

2011 - Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sahranjen je u pustinji na tajnoj lokaciji. 

2011 - Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je konačni prekid oružanih aktivnosti posle više od 40 godina borbe za nezavisnost Baskije. U bombaškim i oružanim napadima od kraja šezdesetih pripadnici te organizacije su ubili 829 ljudi. 

2013 - Umrla je Jovanka Broz, udovica nekadašnjeg predsednika Socijalisticcke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjena je u Kući cveća gde je sahranjen i Josip Broz, uz državne i vojne počasti.

[myriadmultifariousmusings-blog]

Serbian National Anthem -  “Боже правде’' / ''Bože pravde “

Bože pravde (”God of Justice”)

The Serbian national anthem as it is now, was constitutionally adopted November 8, 2006. That said, it was first developed by Davorin Jenko (music) and Jovan Đorđević (lyrics) in 1872 for the Kingdom of Serbia. Since it’s manifestation, the words have regularly been altered to some slight degree to suit the reigning body at the time. 

I will admit, that I was quite fond of the American national anthem (speaking as a Canadian) - it’s quite beautiful. This blows it out of the water, though. Perhaps there isn’t the same level of imagery, you can really sense the longing for release; the relief of freedom from Ottoman occupation; and the appreciation and glory they give unto God. And I’m quite fond of the rhyming scheme - though it doesn’t translate out quite as well into English.

Bože pravde, ti što spase od propasti dosad nas, čuj i odsad naše glase i od sad nam budi spas. Moćnom rukom vodi, brani budućnosti srpske brod, Bože spasi, Bože hrani,(*) srpske zemlje, srpski rod!(*) Složi srpsku braću dragu na svak dičan slavan rad, sloga biće poraz vragu a najjači srpstvu grad. Nek na srpskoj blista grani bratske sloge zlatan plod, Bože spasi, Bože hrani(*) srpske zemlje, srpski rod!(*) Nek na srpsko vedro čelo tvog ne padne gneva grom Blagoslovi Srbu selo polje, njivu, grad i dom! Kad nastupe borbe dani k pobedi mu vodi hod Bože spasi, Bože hrani(*) srpske zemlje, srpski rod!(*) Iz mračnoga sinu groba srpske slave novi sjaj nastalo je novo doba Novu sreću, Bože daj! Otadžbinu srpsku brani pet vekovne borbe plod Bože spasi, Bože hrani(*) moli ti se srpski rod!(*)

English translation:

God of Justice; Thou who saved us when in deepest bondage cast, Hear Thy Serbian children's voices, Be our help as in the past. With Thy mighty hand sustain us, Still our rugged pathway trace; God, our hope; protect and cherish, Serbian lands and Serbian race! Bind in closest links our kindred Teach the love that will not fail, May the loathed fiend of discord Never in our ranks prevail. Let the golden fruits of union Our young tree of freedom grace; God, our Master! Guide and prosper,(*) Serbian lands and Serbian race!(*) Lord! Avert from us Thy vengeance, Thunder of Thy dreaded ire; Bless each Serbian town and hamlet, Mountain, meadow, heart and spire! When our host goes forth to battle Death or victory to embrace- God of armies! Be our leader,(*) Strengthen then the Serbian race!(*) On our sepulchre of ages Breaks the resurrection morn, From the slough of direst slavery Serbia anew is born. Through five hundred years of durance We have knelt before Thy face, All our kin, O God! Deliver,(*) Thus entreats the Serbian race!(*)

[stanrad36-blog]

LINKOVANI ČLANACI PO KATEGORIJAMA NA SAJTU S.R. Olovne noge oporavka Srbije

Aktuelnosti i reagovanja

Šta bi za Srbiju bile "zadovoljavajuće stope rasta", koje bi značile "dinamčki rast"

Budući da eksterna zaduženost Srbije raste brže od GDP, logično je pitanje da li smo blizu "Grčkog scenarija"?

Kada i kako zemlja postaje prezadužena? Šta u tom pogledu donosi EU članstvo?  

Srpski “ekonomski brod” – ma koliko da je još daleko, ubrzano plovi po kursu “grčkog scenarija”

Činjenice koje ne daju za pravo da se populistički veliča ekonomski oporavak Srbije, da se obećava (pre)stizanje drugih  

Srbijo, srećno Ti bilo sa ovakvim opredeljenima !!  

Harizma zasnovana na populizmu uvek je (bila i biće) kratkoročna ili u najboljem slučaju srednjoročna „potrošna roba“  

KAKO TO LEPO ZVUČI!! ali… „Zar i ti, sine Brute?“!!

Samo makroekonomski pokazatelji pokazuju uspešnost svake Vlade

EGZAKTNO VS PROIZVOLJNO: činjenica da je GDP Srbije dramatično manji, ne može se neutralisati arbitrarnom ocenom da je "ugled Srbije danas dramatično veći"   

Komparativna analiza Jugo-istočnih evropskih ekonomija kaže: tu nema "tigrova", Srbija to sigurno nije

Propagandne obmane o "najvišim" stopama rasta i početku prosperiteta  

 Ekonomija Srbije - kako do oporavka 

Analize razvoja - 4. Komparacija nivoa GDP per capita i dinamike razvoja Srbije i Evropskih post-tranzicionih zemalja  

Surova realnost: sem u parcijalnoj i površinskoj fatamorgani - upropaštena Srbija još nije dostigla nivo GDP koji je imala 1990.  

Udeo mase zarada u GDP bitno utiče na bruto nacionalnu štednju (akumulaciju) i nivo onvesticija, a time i na ekonomski razvoj

Upotreba - raspoređivanje ostvarivanog GDP u Srbiji i komparacija sa post-tranzicionim zemljama, u % of GDP  

Da se razumemo i više ne (samo)obmanjujemo - ni sa EU ni bez nje, sa osloncem na BRIK, "Treći svet", nema razvoja bez domaće akumulacije...

Ekonomska stvarnost Srbije - i dalje veoma sumorna

Zašto se teško prihvata da Srbija tek stoji pred imperativom oporavka i razvoja ...

Indikatori neoporavka - daljeg zaostajanje Srbije od 2001. godine  

Kako ponovo zaposliti milion radnika, koliki je sadašnji "manjak" u odnosu na 1989  

Sadašnji bankarski sistem i makro-ekonomska politika u Srbiji nisu podešeni da podržavaju njen ubrzani ekonomski razvoj 

DEFEKTNOSTI I ANOMALIJE U EKONOMIJI SRBIJE I NJENOM DRUŠTVENOM AMBIJENTU ČIJE OKLANJANJE JE PREDUSLOV POTREBNOG OPORAVKA  

Dostignuti nivo oporavka, struktura stvaranja i upotrebe bruto društvenog proizvoda (BDP, GDP), u periodu 1990-2014  

Samo vlašću, funkcijama… zaslepljeni nisu mogli videti kuda vode Srbiju

Efikasna tržišna ekonomija – što je morao biti tranzicioni cilj – i dalje je u Srbiji „misaona imenica“

Iluzije prevelikih očekivanja od Foreign Direct Investments (FDI)  

Duboki uzroci - a ne samo državna potrošnja - neostvarenog oporavka i odsustva ekonomskog razvoja Srbije - kaže faktografija EBRD

Kroz Eurointegraciju bi Srbiji moglo “krenuti na bolje” (??), ali iluziju gase ogromni problemi “i ovde i tamo”

EU integracija Srbije - neke bitne kontroverze

Da Srbija "teško diše" nepobitan dokaz je da se mora (nerazvojno) zaduživati - za "podršku budžetu"; sve dok je tako, od oporavka nema ništa!!

Od stalnog, rastućeg zaduživanja veće zlo je samo shvatanje da je ono spasonosno  

Galerija sjajnih bisera - o nesposobnosti i lutanju države i posle 2000. kao glavnog menadžera tranzicije u tržišnu ekonomiju i oporavka

Preterana upotreba tranzicione destrukcije - trajne posledice

Sumorna ekonomska stvarnost Srbije – umesto oporavka stagflacija

Da je tranzicija mnogo više i teže od "kreativne destrukcije" netržišnog sistema, potvrdila je dosadašnja neuspešnost, ali i nametnula "popravni" ... Opservacija sa današnja tačke gledišta  

RAZVOJNO (A NE SAMO POTROŠAČKO) ZADUŽIVANJE ILI - DALJE PROPADANJE; odnosno kada dug (ni)je dobar drug

Globalna ekonomska kriza nije uzrok tranzicione neuspešnosti već je otežanim spoljnim finansiranjem deficita i debalansa samo rekla: "car je go"

Paradoks i rani post-tranzicioni problemi javnog sektora u Srbiji  

Sa naizgled zadovoljavajućim stopama rasta GDP per capita 2000-12, umesto oporavka - dalje zaostajanje  

Dugoročni stagflacioni karakter - raskorak trendova slabog rasta, visoke inflacije i nezaposlenosti u ekonomiji Srbije

Inflacija u periodu 1959-2011. u Srbiji i komparacija sa okruženjem 

Dugogodišnja slaba ekonomska samoodrživost - govore podaci 1976-2013  

Investiciie od 1971 do 2011 - metafora sloma bez oporavka ekonomije Srbije - numerička faktografija i grafička ilustracija

Bruto domaće investicije i bruto domaća štednja u Srbiji u stalnom raskoraku

Sistemska lutanja u Srbiji traju previše dugo – i koštaju i koštaće mnogo 

Privlačne zablude tržišnog fundamentalizma u Srbiji (i bivšoj Jugoslaviji) traju odavno - čak i nesvesno  

Lice, naličje i neizbežan epilog veštačkog održavanja "realnog deviznog kursa"  

"Tržišno" formiranje deviznog kursa "u zavisnosti od ponude i tražnje deviza" - fatalne nebuloze

Nezaposlenost u fokusu: i dalje akutno stanje u Srbiji

 Problemski članci 

Promene u Svetskom ekonomskom poretku - prvi put eksplicitno   

Brzo razvijajuće zemlje u razvoju pretekle najrazvijenije

Ogromne razlike u GDP per capita i dalje sramota čovečanstva, a možda i nešto više…

Analize razvoja - 1. TEMPO EKONOMSKOG RAZVOJA ZEMALJA OD 2000.

Analize razvoja - 2. RANG POZICIJE PREMA % RASTA GDP per capita, i POKAZATELJI KLJUČNIH FINANSIJSKO-RAZVOJNIH KATEGORIJA 

Analize razvoja - 3. Domaći razvojni potencijal - nivo štednje (akumulacije) bitno zavisi od visine GDP i finalna potrošnje

Analize razvoja - 4. Komparacija nivoa GDP per capita i dinamike razvoja Srbije i Evropskih post-tranzicionih zemalja 

Stope ekonomskog rasta - snažna poluga (leverage) promena u svetskom ekonomskom poretku

Inflacija - ukroćena goropad, ali kako, čime, i s kakvim implikacijama ... ?

Znamo li suštinu problema Market fundamentalizma - ali sa stanovišta slabo, odnosno nedovoljno razvijenih - Srbije i svih drugih?  

Putem viših stopa rasta manje razvijeni radikalno menjaju sliku svetske ekonomije - paradoks globalizacije?  

Neo-liberalizam želi slobodne tokove roba i kapitala i slobodan pristup resursima u svim zemljama, ali se žestoko protivi opštem slobodnom kretanju ljudi i slobodnom pristupu radnim mestima

Prelaz iz klasičnog liberalizma u neo-liberalizam Očigledan nesklad realnih kategorija i njihovog izražavanja u tekućim U.S.Dollars; Nužnost iskazivanja u Current International Dollars

Neo-liberalizam u razvijenim ekonomijama ostvaren a država opet glavna - raspolaže lavovskim delom GDP

Vidljiva džinovska "gramziva ruka" države

Neostvarivanjem svojih bazičnih premisa ekonomski neo-liberalizam se doktrinarno samo-negira

Kopenhagen kriterijumi i EU ciljevi danas su dominantno geopolitički 

Institucionalna i konstitutivna sličnost - dogovorni i konsenzusni karakter - EU sa bivšom SFRJ je očigledna!! A da ne bude i epilog??  

Različit tempo ekonomskog razvoja - GDP per capita - nužno znači da se svetski ekonomski poredak menja; Eppour si muove

Nedovoljne stopa rasta GDP su ubedljiv pokazatelj da globalna kriza nije prošla i ne prolazi, nego se intenzivira savremeni hladni rat

Svetski ekonomski poredak se u vreme dominacije neo-liberalizma drastično menja i promenio - i to u neočekivanom pravcu  

Kretanje udela u svetskom GDP – činjenica koja tvrdoglavo govori o velikim promenama u Svetu ekonomije  

Činjenice o ekonomskom rastu i promenama odnosa snaga do kojih on dovodi u Svetu ekonomije

Guranje pod tepih problema deficita platnih bilansa je nonsens, ali šta stoji iza toga 

Spoljno-ekonomske performanse daju zbirnu ocenu i za pojedinačne ekonomija i za Svet ekonomije u celini  

Rastući platno bilansni problemi se, zasada, rešavaju samo palijativno - hipertrofijom spoljnjeg zaduživanja  

"KOGA BRIGA" ZA GOMILANJE SPOLJNJEG ZADUŽIVANJA I STALNI DEFICIT PLATNOG BILANSA

NEDOVOLJNO STVARANJE I/ILI TROŠENJE NEOSTVARENOG? Komparativna faktografija o glavnim komponentama formiranja i upotrebe GDP  

Egoistična ciljna funkcija FDI - sebični motivi stranog kapitala  

Manje razvijeni radikalno menjaju sliku svetske ekonomije - paradoks globalizacije?

DRASTIČNE PROMENE U "TRANZICIONOM REGIONU EVROPE": ekonomski indikatori početnih pozicija, performansi i dostignutog nivoa razvoja  

Sumoran epilog nametnutih, sebičnih tranzicionih koncepcija  

Da je tranzicija mnogo više i teže od "kreativne destrukcije" netržišnog sistema, potvrdila je dosadašnja neuspešnost, ali i nametnula "popravni" ... Opservacija sa današnja tačke gledišta 

Deceniju primarnih destrukcija nasledile decenije izneverenih očekivanja i totalnih promašaja; Ažuriranje člancima koji reprezentuju protekli deo ove decenije

Da li je tolika tranziciona destrukcija – u Srbiji a i drugde - baš bila neizbežna? I šta sad…?

Stope ekonomskog rasta - snažna poluga (leverage) promena u svetskom ekonomskom poretku

Siže analize - Ekonomske stope rasta 1975-2010 za G7, G20, Srbiju i druge tranzicione zemlje, u svetlu ključnih institucionalnih i funkcionalnih promena u Svetu ekonomije  

Nema većih stopa rasta - nema povratka pretkriznih zlatnih neo-liberalnih godina razvijenih ekonomija

Kraj dominacije monetarizma?

Pro-Kejnzijanska receptura je provizorno pomogla, ali nema ni nekadašnjeg ni nekog novog Kejnza koji bi duh neoliberalističkog tržišnog fundamentalizma vratio u Pandorinu kutiju  

Neuspeo jugoslovenski pokušaj izgrađivanja socijalizma - modifikovanog zastranjivanja od konkurentskog, tržišnog sistema  

Ko je presudno uticao na prvo zastranjivanje od racionalne tržišne solucije   

(De)industrijalizacija, finansijalizacija najrazvijenijih i brži rast manje razvijenih - glavne promene u svetu ekonomije  

 Svet finansija 

Zemlje sa relativno najvećim neto uloženim kapitalom iz inostrastva (-) odnosno u inostranstvo (+)  

Fenomen eksternog zaduživanja hipertrofira; ništa nije bezgranično a o mogućem epilogu ni reči!? 

Spoljni dugovi - veličina, specifičnosti i bitna ukazivanja  

Svetski novac i njegovi paradoksi... - Sažeta, rezime verzija

Koliko zemlje doprinose stvaranju Svetske štednje - rang pozicije prema iznosima Bill. US$ u periodu 2011-15  

Velike promene učešća zemalja i grupacija u generisanju globalne štednje - akumulacije  

GDP per capita - ogromne razlike i suprotnosti u Svetu ekonomije

Međunarodno definisani finansijski sistem i specifikacija njegovih funkcija ukazuju na karakteristike šireg ambijenta, ali i na svoje domete u njegovom unapređenju i razvoju

Totalna finansijska liberalizacija dovela do indolentnosti prema deficitima platnog bilansa  

Liberalizovani kapitalni računi (tokovi kapitala) daju lažnu ravnopravnost svih externo deficitarnih zemalja  

Deficiti platnog bilansa, nesmetano nastavljaju svoje trendove - i generišu gomilanje soljnih dugova  

Spoljni dugovi otkrivaju deformacije i apsurde u korišćenju globalne štednje i u liberalizovanom svetu finansija uopšte

Gomilanje spoljnih dugova - Cumulation of external debts - je anomalija koja ekstremni finansijski neoliberalizam čini neodbranjivim i neodrživim

UKUPNI SPOLJNI DUGOVI - External debt stock (DOD, mlrd current US$) - inovirano objavljenim podacima sa 25. V 2016.

Neo-liberalističke kontroverze ali i komparativni haos u sadašnjim javnim finansijama  

Opasni debalansi i deformacije u korišćenju "globalne štednje" kroz gomilanje spoljnjeg zaduživanja

Finansijski sistem u Srbiji funkcioalno nije u skladu sa međunarodnom definicijom, tradicionalnim i naučnim shvatanjima

Finansijalizacija – iskristalizovano obeležje neoliberalnog kapitalizma u heterogeno razvijenom svetu ekonomije   

 Liberalizovani i globalizovani svet ekonomije

Projektivane opadajuće, ali heterogene, stope rasta uzrokuju dalje promene u svetskom poretku

Baza obrađenih najnovijih IMF podataka i projekcija za najvažnije grupacije o tome KUDA IDE SVET EKONOMIJE

Brzo razvijajuće zemlje u razvoju pretekle najrazvijenije

U svetskom GDP totalu sve više opada udeo zemalja u kojima dominira neo-liberalizam

Odsustvo većih stopa rasta GDP je ubedljiv pokazatelj da globalna kriza nije prošla i ne prolazi, nego se intenzivira savremeni hladni rat  

Globalna ekonomska kriza se produbljuje - pokazuju Stope rasta GDP po stalnim cenama u 2005-10 i 2011-15 51 zemlja  

Bruto nacionalna štednja, % od GDP, 2011-15 - u zemljama grupisanim po razvijenosti (po visini GDP per capita u internat. dollars)

Heterogene stope ekonomskog rasta i u 2015. nužno su nastavile da menjaju sliku sveta ekonomije  

Dugoročno kretanje i komparacije GDP u Internacionalnim dolarima u G7 i BRIC zemljama, sa osvrtom na poziciju Srbije 

Po stopama rasta EU zaostaje za Svetom, a Srbija zaostaje za EU  

Evropa u svetu, Srbija u Evropi - Komparativna analiza najvažnijih odnosa i interakcija

Zemlje koje najmanji deo svog GDP koriste kao domaći razvojni potencijal  

Ukupne domaće investicije - Total investment, % of GDP, 2005-15  

Koje zemlje (ne) mogu svojom bruto domaćom štednjom/akumulacijom da finansiraju svoje bruto domaće investicije  

GDP per capita - i u internacionalnim dolarima neravnomernosti enormne

Velike neravnomernosti stopa ekonomskog rasta - problem i neke implikacije

Stope ukupnih investicija, u korelaciji sa stopama rasta i nivoima razvijenosti, dugoročni trendovi 1980-2014, u G7, G20 i ostalim evropskim ekonomijama (51)

Gross national savings, % of GDP, 2005-15

Total investment, % of GDP, 2005-15  

Domaća štednja (akumulacija) i domaće investicije - komparacija po grupacijama

Inflacija u periodima 2005-10 i 2011-15, uzorak od 51 zemlje  

Nezaposlenost - nivo i kretanje - u periodima 2005-10 i 2011-15, uzorak od 51 zemlje

Javna potrošnja za 2005-10 i 2011-15; Analitički podaci za komparativnu analizu javnih rashoda i javnih dugova u 51 zemlji  

Javni dug 2005-15 u 51. zemlji - preliminarna analiza pokazuje da nije u korelaciji samo sa javnom potrošnjomDeficiti platnog bilansa, % of GDP, u periodu 2005-15, u 51 zemlji

G7 vs BRIC zemlje - po sopstvenom kapitalu i spoljnom dugu Kina ispred US, India i Rusija ispred, Francuske, UK i Italije

Zemlje sa SUFICITOM odnosno DEFICITOM Bruto domaće štednje (akumulacije) u odnosu na domaće investicije   

U Evropi sa US - Mnogo više deficitnih, koji ne stvaraju koliko troše, odnosno razvijenih koji se lako pokrivaju iz globalne štednje

 Turbulentne devedesete (i pre njih)

Kako su neoliberalistički Merket fundamentalizam i Deda Avramova konvertibilnost upropastili poljoprivredu, za Srbiju - poslednje utočište  

ZABLUDE TOKOM OSAMDESETIH I KULMINACIJA KRIZE POČETKOM DEVEDESETIH GODINA

Najmanje četiri faze svojinske transformacije u devedesetim (2)   

ZABLUDE TOKOM OSAMDESETIH I KULMINACIJA KRIZE POČETKOM DEVEDESETIH GODINA

 https://olovne-noge.joomla.com/

[zasvepare]

DNEVNIK SVEŠTENIKA SAVE RISTIĆA III DEO: LOGOR CAPRAG

Donosim treći odlomak iz dnevnika sveštenika Save Ristića iz Rogatice, koji pokriva njegov boravak u logoru Caprag kod Siska, gde je odveden sa ćerkama Dragojlom i Božanom. Poglavnikova odluka iz juna 1941. predviđala je da srpsko sveštenstvo bude proterano iz NDH u Srbiju (a onima koji preostanu bilo je zabranjeno služenje). To je bilo dogovoreno sa Nedićevom vladom. Capraški logor je bio tranzitni i likvidiran je do sredine Drugog svetskog rata. Da ne opterećujem tekst fusnotama, dopisao sam imena onih koje sam uspeo da identifikujem pomoću drugih izvora. (Delove navedene u italiku autor je dopisao naknadno, običnom olovkom.)

     15/VII 41 iza pola noći krenemo u marvenim vagonima, sa našim pratiocima iz Mesića u izgnanstvo. U Mesićima smo osjetili, da smo otrgnuti od kuća. —

     Izmučili smo se, prebijajući se u tjeskobi. U zoru stignemo u Sarajevo. Tu nas premjeste u dva vagona. Pratioci, naši sve stari znanci, bili su pažljivi prema nama. Mi smo ih čašćavali. Oko 6 sati krenemo brodskim vozom. Prolazimo kroz porobljenu Bosnu. Nigdje našeg čovjeka. Na maglajskom i dobojskom gradu velika pismena Ž A P. Prođosmo pored Bilješeva, gdje je pala prva žrtva, i Lašve, gdje je pobijeno 26 Srba sa učiteljem Simićem i pobacano u vodu.

Ž A P je skraćenica za „Živio Ante Pavelić“. U zborniku dokumenata Zločini na jugoslovenskim prostorima u Prvom i Drugom svetskom ratu (Vojnoistorijski institut, Beograd, 1998) navodi se da je tada ubijeno i bačeno s mosta u Lašvu dvadeset Srba.  

      Iza podne stigli smo u Bos[anski] Brod. Žega. Poslije kraćeg zadržavanja u bosanskom prevozu na kamionu u Slavonski Brod. Tu se osjeti da smo u Hrvatskoj. Željni vode pred stanicom se oprasmo. Upitah šefa stanice o polasku voza. Šuti. Vele, da sam ga upitao o vremenu polaska „vlaka“, da bi mi odgovorio. Naši pratioci nisu bili prema nama grubi. Zbog toga smo ih pozvali na zajedničku večeru. Smjestimo se sa stvarima u dva vagona III klase, a iza pola noći, 16/VII 41 krenemo put Siska. Vozili smo se kroz hrvatske krajeve. Nijesu nas oduševljavala rodna polja sa žutim klasjem, modro zeleni vinogradi, šume i gajevi. Krstili smo se jureći pored crkava samo okrenutim istoku.

     16/VII 41 rano izjutra u Sisku odvoje naše vagone, i odvojenom prugom Sisak-Petrinja dovezu nas do želj[ezničke] stanice Caprag. Iz voza smo ugledali na jednoj poljani silni narod, kao u banji ili vašaru. Tu se razmilele ustaše. Mlađi sveštenici isturiše naše stvari na poljanu, s poljane prevezoše na kolima u logor, pred ustaški stan, a odatle sa stvarima na pregled u ustaškom stanu. Pretres lični i stvari vrši posebna komisija, za muške muška, za ženske ženska, u kojoj ima cipelara, krojača, brojača i t. d. Ti stručnjaci pronalaze stvari (novac, nakit i dr.) za koje je njihov jadni vlasnik držao da će ih sačuvati. U tome su primenili metod zaraćenih naroda. Pri ličnom pregledu ženskinju su raspletali kosu, zavlačili ruku u vaginu (i himen rastrzali!) Muškim su parali đonove i obode na šeširima i haljinama da nađu sakriveni novac, satove i nakit. Naše otete satove i nakit kasnije smo viđali na ustašama, a šunke, mast, zejtin i brašno u ustaškom magazinu. Nama su oteli 1 kantu Marinkovog zejtina (5 kgr.), mliva, skupi jedeći pribor (escajg i dr.). Pratioci naši s nama se oproste. Iza pregleda upute nas u logor. Tu zatečemo mnoštvo našega svijeta, sveštenika i kaluđera (oko 300), trgovaca, zanatlija, činovnika, bankara, kelnera –ca, pomoćnica, paora sa ženama i djecom, iz svih krajeva Jugoslavije. U Capragu se rafinirao za j[ugoslovensku] vojsku benzin a glavno skladište bilo je u zgradama, koje su pretvorene u logor za iseljenike, upravo izgnanike. U tome tužnom sabiralištu ogledala se slika stradanja naroda srpskog i sloma državnog: Tegobne žene, sa nekrštenom djecom, nemoćni starci i starice, bolesni, dr. Đorđe Sterio, umro u Sisku), paori, učenici i učenice, bogati sveštenici kojima je sve razgrabljeno (J[ovo] Marjanović, S[tevan] Dušanić i dr.), profesori, katihete, sudije i dr. Svi orobljeni, opljačkani. No niko nije izgubio glavu niti nadu, niti da ko digne ruku na se. (Samo što se objesio u Aranđelovcu prota M. [Dimitrije] Vasić, penz[ionisani] sudija crkv[enog] suda u Banja Luci.)

     Smjeste nas u drvenu baraku. Na podu, po slami namjestimo svoju postelju, do nas porodica svešt. Jose Bogdanovića pa D[ušana] Veselinovića i t. d. U tome logoru je bilo oko 400 duša. U logoru, pod komandom kapetana [Draga] Dogana i Seselja (zločestog) vladala je ustaška disciplina. S nama se postupalo kao sa internircima i zarobljenicima. Ustajalo se u 6 a lijegalo u 22 časa. Patnja je bila sa nužnicima. Bila su dva, po 1 za muške i ženske, a podignuta blizu mjesta, gdje su za vrijeme sloma poubijani srpski vojnici. Sjedala nisu bila odijeljena i moralo se dugo čekati na red. I time da nas unize! Logor je bio ograđen žicom a na 4 strane postavljeni su prema logoru mitraljezi, na kojima su se smjenjivali ustaški vojnici. U logoru je bio zatvor, ograđen žicom, t. zv. „Žica“. Kažnjeni su morali tu na pripeci otstajati po 2 ili više sati. Među prvima došao je u ��icu proto U. Jovanović i majka jednog sveštenika, što po noći nisu svršili u nužniku malu nuždu. Kasnije su mladiće, koji su se krili od rada, vezivali o stubu na sred logora ili se kažnjeni paori, sveštenici (i. Slavko St.) i kaluđeri pred barakom, pod komandom čuvenog Pere ustaše, duže vremena moraše spuštati i dizati.

Kapetan Drago Dogan i Ljubomir Sesseglia (Seselja) bili su satnici capraškog logora. „Čuvenog Peru ustašu“ nisam uspeo da identifikujem; nisam siguran da autor misli na Peru Brzicu, ustašu koji se u raznim izvorima navodi kao „kralj Srboklanja“ u Jasenovcu, gde je navodno u takmičenju „prerezao grlo 1360 zatočenika specijalno konstruisanim koljačkim nožem zvanim Srbosjek“. (Vikipedija)

      Svi smo morali raditi, od djece do staraca, i pored ljek[arske] poštede za starice. Djeca su kupili papiriće i meli puteve; ženske plijevili, radili u kuhinji, prali sude, raspremali ustaške postelje; jedni, pod pratnjom (većinom sveštenika Bašić, o. Marko i dr.), dovlačili u buradima vodu, drugi donosili u korpama hljeb ili u kazanima donosili jelo; jači su pravili u varoši cestu (o. Miloš Jevđ[ević], o Velimir M. i dr.), a starije gonili na lakše poslove. Jednom je jedan ustaša, iz Siska, napastvovao „vodare“ (o. Josu, Veljka i Božića) i tukao ih u samom logoru. Jednom sam s o. Jankom krčio travuljinu i šiblje sa poljane, na kojoj su poubijani srpski vojnici, a njihove humke polivene katranom; drugi put sam sa starim sveštenicima: o. Tanom [Atanasijem Kosorićem], o. Lj[ubomirom] Vlačićem, o. D. Kandićem, o. M. Borojevićem, o. Petrom Bosancem, o. J. Obradovićem, Mih[ailom] Savićem, Trkuljićem, Skakićem, i dr. prenosio teški kamen sa poljane pred ustaški stan a jednom sa o. M. Savićem i M. Borojevićem prenosio namještaj (teške ormare i stolove) iz usta[škog] stana u boln[ičku] ambulantu. Namještaj težak a nisu nam dali da ga podelimo i da se odmorimo.

     Vodu i hranu primali smo poređani u dvojnim redovima sa bazama i porcijama u rukama, koju su donosili u kazanima „kazandžije“ popovi i dr. I tu je dolazila do izražaja sebičnost ljudska: da se dođe ranije do vode, dobije masnije i više hrane, i više ljeba, na 20 d. 40 gr. dnevno. Usled toga dolazilo je do objašnjavanja i svađanja, naročito između popova i lajika (osobito Zagrepčana: o. Dušan V i Zagrepčani) koji su optuživali popove da su sve uzeli u svoje ruke. Ustaše koji su imali svoje dostavljače-ce između nas, ili između popova i lajika, podržavali razl[az], intervenisale su da lajike odbiju od popova i privole za prelazak na katoličanstvo.

     Postojale su sobne starješine i oni, koji su nas snabdjevali voćem i namirnicama. Oni su to činili po odobrenju ustaša. N. pr. brat o. Mih. Savića, Kal[uđera] Apolinarija i dr. U tom pogledu važio je kao ustaški povjerenik neki Dušan Klipa, sveštenik iz Hrvatske. On je u ustaškom stanu krojio sudbinu našu, određivao transporte (njemu su davali po 300-500 din. da uđu u Sisak za prvi transport)

 „Ustaški poverenik“, sveštenik Dušan Klipa, navodi se kao „Paroh Starog Sela, opština Gradusa“ u knjizi dr Dušana Koraća, Kordun i Banija u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji (Školska knjiga Zagreb, 1986)

      Osim toga među lajicima, iz Hrvatske (naročito iz Zagreba) bilo je nemoralnih. Svi su predavali molbe za pokatoličavanje. Stariji sveštenici širili su slogu i ljubav, ukazujući na zajedničkog neprijatelja, stišavali su nezadovoljstvo.

     Bilo je i prijatnih trenutaka. To je bilo iza doručka, ako nas ne otjeraju na rad i iza večere, do 10 sati. Iza doručka smo se svrstavali u dvojne redove. Ustaša Međo izdvojio bi koga je htjeo na razne radove. Ako nas stare ponovo poštedi i ne odredi na rad, uputi nas u Žicu. Mi, „žicari“ zahvaljujući Međi, sa zahvalnošću uputimo se u Žicu, prostor, ograđen žicom, određen za slobodno kretanje. Tu bi se sabrali i do ručka zabavljali. A ugodna je bila i večernja šetnja (iza večere) od drvene barake do nužnika. Bilo je oko 300 sveštenika iz dabro-bos[anske], banjaluke, zagrebačke, sremsko-gornjokarlovačke. U logoru su se sreli prvi put školski i klasni drugovi (P. Ratković, Borojević, Mih. Savić), sabrali se mnogi čuveni sveštenici i tribuni kao Nikola Bosanac, D[ušan] Kecmanović (kome su često spominjali njegovo prijateljevanje sa Hrvatima i „punktacije“) važni Milan Petković, katiheta i bogoslov, pisac Matić [?], smjerni Lj[ubomir] Dučić (koga su Hrvati natjerali da za crkvene pare obori spomenik žrtvama iz 1914 god.)[3], katihete D. Grbić, penz. sudije Dim[itrije] Vasić (koji se zbog oskudice objesio u Aranđelovcu) i Aleksa Jerković; bogataši: Stevo Dušanić iz Teslića, čiji je imetak vrijedio 7 miliona din., i Jovo N. Marjanović (kome su ustaše oduzele rakije oko 50 hektolitara). S nama je bio i D[ušan] Mačkić, paroh i arh. namjesnik iz Banja Luke. Za njega se govori, da je bio u prijateljstvu sa srpskim ubicom Gutićem[4], po čijem je naređenju pogubljen vladika Platon i prota D[ušan] Subotić. Čudnovato, da je i on dospio s nama u logor.

 Prema Vikipediji, „Viktor Gutić (1901-1947), poverenik NDH za Vrbasku banovinu, odgovoran je za ubistva mnogih Srba u Banjaluci, kao i sveštenih lica Platona Jovanovića i Dušana Subotića, koje je po njegovom nalogu ubio Asim Ćelić. Prema Enveru Redžiću: Posle sloma NDH povlači se u Austriju pa u Italiju, gde ga je u Veneciji prepoznao banjalučki Jevrejin Mosko Kabilјo, nakon čega je i uhapšen. Početkom 1946. izručen je jugoslovenskim vlastima i u Banjoj Luci osuđen na smrt vješanjem“. Ristić ga navodi kao “srpskog ubicu” što treba shvatiti kao “ubicu Srba”.

U vezi sa ocem Ljubomirom Dučićem i rušenjem crkve u Doboju, navodim deo iz članka na Vikipediji: „U Doboju su srušeni spomenik i kosturnica Srba, pomrlih u internaciji u Doboju 1915-1916 godine, za vreme Prvog svetskog rata, a podignuta 1938 godine.Dr Dragutin Kamber župnik iz Doboja i ustaški funkcioner, uoči Spasovdana 28. maja. 1941. Godine poslao je akt proti Dučiću tražeći od crkvenog odbora da u svojoj režiji i o svome trošku sruše spomenik, a sav materijal od spomenika da se prevuče pred župnikov dvor. Crkveni odbor je oklevao da izvrši naredbu o rušenju spomenika. Ali kad se Kamber podrškom iz Zagreba, utvrdio na vlasti u Doboju, još je energičnije zahtevao da se spomenik sruši. Možda po Kamberovom nagovoru prijavio se kamenorezac Feliks Bogdanović, koji je spomenik i postavio, da će ga bez ikakve štete porušiti tako da se kasnije može opet postaviti. On je najmio radnike, postavio oko spomenika skele, ali nije mogao naći čekrk pomoću koga bi skidao ogromne teške delove spomenika. Crkvenu opštinu ovaj posao stajao je 9.000 dinara. Ali kako opština nije imala novca da plaća rad oko rušenja spomenika, to je demontiranje spomenika obustavljeno. Sada se lično ponudio graditelj spomenika Nemac Franc Štumpf, koji je rukovodio građenjem crkve u Doboju, i predložio da se spomenik minira. Jer od toga neće biti velike štete, pošto je on sagrađen od tvrdog kamena granita. Eksploziv za rušenje dala je nemačka vojska, kao i svoje vojnike za rad, te je tako spomenik oboren 27. VI 1941.“ (Vikipedija, Zločini ustaša u Drugom svetskom ratu)

      U Žici i šetajući uvečer, vodili smo ugodne razgovore. Iako smo bez igdje ikoga, izgnani iz zavičaja, opet nijesmo očajavali. U zajedničkoj nevolji, održavala nas je nada. Mlađarija bi u večer pjevala. Jedne večeri, uoči nedjelje su svi sveštenici pjevali crkvene pjesme. Tu je bilo divnih pjevanja. To ustašama nije bilo pravo, i zbog toga je pooštren režim. Strožija disciplina u logoru zavedena je i zbog jednoga prečanskog sveštenika, koji je kupio podatke o sveštenicima. Inače, a naročito iza toga živjeli smo u strahu. Jedne noći čulo se puškaranje oko logora. Govorilo se o mogućnosti komunističke navale na logor, da nas partizani oslobode. Sutri dan čitali smo u sisačkom listu, da je pogubljeno u Sisku 7 komunista. Jedne večeri izopijali se ustaše (rakijom, koju su oduzimali iz naših paketa)... Pjevali i galamili su u nevrijeme oko logora, ulazili s bodežom u baraku i zabavljali sa sumnjivim ženskinjem iz logora. (Među takvim je bilo i popadija) n. pr o. Veljka Grg., Gorana Ristića i dr.)

     I pored muke i patnje, borbe oko nekoliko kapi vode za žiće i pranje, i pored nevolje sa zajedničkim nužnikom, opet se nije očajavalo. Uživali smo u zabavljanju u Žici i radovali se k’o djeca kad smo u dvojnim redovima pošli na vodu Kupu, na kupanje. (Tom prilikom, izlivajući se, udaljio sam se od granice, nisam čuo da me ustaša poziva i za malo nije na me pucao, što sam se više odvojio od drugih. Željno smo očekivali prozivanje za primanje cedulje za „kruh“, služili su nam ga „porcijama“ da prije primimo sa vrha ranu iz kazana (čorbu sa pasuljem, pirinčem i taranu i drugu zelen; kuvarica Marija u tome je prema nama bila obazriva). Govori se, da su „ulogorenici“ po naređenju ustaškom opljačkali srpske vrtove i to služili za našu hranu. Tako su po baštama brali kajsije, kasnije krastavaca i paradajs i to preko o. Dušana Klipe, kaluđera Apolinarija i dr. nama prodavali. Sretni smo bili, kad bi nas zapalo da toga voća i zeleni makar i po skupe pare kupimo. Sve bude i prođe a čovjek je tvrđi od kamena.

     Govori se, da će nas „tranportima“ prebaciti u Srbiju. Zbog toga nas je „Hrv[atski]  Narod“ nazvao „povratnicima“. I zbilja, jednog dana narediše, da iznesem na poljanu naše stvari, da se očiste za druge predstavnike barake (no uzalud). Željno se očekivao dan odlaska. Jednoga dana sabraše nas sve i prozivaše spisak lica koji će prvim transportom krenuti u Srbiju. No ni taj transport nije na urečeni dan došao. A mi smo se bojali navale na logor. U Sisku nisu navedena lica po redu stizanja u logor nego po volji o. D. Klipe, koji je primao pare i rakije za uvrstenje u spisak. Ovi iseljenici dobili su u redu brojeve koje su morali staviti na prsa. Primili su legitimacije. I jednog ranoga jutra otputuju na stanicu. No, ponovo se povrate u logor. 31-VII-41 ipak otputuju.

     Dođe čas i našega oslobođenja i odlaska iz logora. 14-VIII-41 krenemo na prugu, gdje nas je čekao voz sa vagonima. Moj domovinski broj i na stvarima bio je 374, Dragojlin 375, Božanin 376. Podijeliše nam suvu hranu i djeci mlijeko. Pozdravljanjem 2 satnika i ustaša, utrpamo se u voz. Na papučama vagona s jedne i druge strane stajali su ustaše s puškama. Voz je krenuo. Tužno su nas pozdravljali oni koji su ostali u logoru da čekaju kad će i njih transportovati u Srbiju. Mlađi sveštenici počeše pjevati. Putovalo se preko Sunje. Na domak bosanskih planina tužno je odjekivala pjesma: „Ao Bosno, sirotice kleta... Sad u Bosni više popa nema, sad u Bosni ni vladike nema“. Voz juri posavskom ravnicom. U Vinkovcima nas ženske poslužiše vodom, a slabe i nejake hljebom. U Zemunu čajem. Pjesma se ori. U Zemun smo stigli po noći. Voz je dugo čekao. Javiše nam, da će tu biti oduzimanje preko 500 din. Poslije mučnog iščekivanja voz je krenuo oko 10 sati. Kad smo prešli preko zemunskog mosta, zaori se pjesma „Oj Srbijo majko mila“.

     Oko 11 sati stignemo u Topčider. Tu se operemo, do mile volje napijemo i posjedimo za večeru. Mnogi su se sastali sa znancima, mnogi su krenuli za Beograd. Komesar za izbjeglice pozdravio nas je, rekao, da nas Srbija raširenih ruku dočekuje i u koliko mogne od okupatora (tada sam prvi put čuo tu riječ) ublažiće nam naše teško stanje. Dao nam je potrebna uputstva i uputio za Aranđelovac.

     Petog avgusta osvanemo u Mladenovcu sa čuvenom ljek[ovitom] vodom „selters“.

[udruzenjetalasi]

I sva su deca naša 💖🍒😍 http://www.talasi.org/index.php/25-srpski/brod-dobre-namere/217-u-proslosti-kad-te-sretnem-darko-kojic-na-brodu-dobre-namere #Biljaninitalasi #deca #transurfing