#peterhandke

[babels]

"ベルリン・天使の詩"から"子供は子供だった頃". 詩人:ペーター・ハントケ. 映画監督:ヴィム・ヴェンダース 1. Strophe Als das Kind Kind war, ging es mit hängenden Armen, wollte der Bach sei ein Fluß, der Fluß sei ein Strom, und die Pfütze das Meer. Als das Kind Kind war, wußte es nicht, daß es Kind war, alles war ihm beseelt, und alle Seelen waren eins. Als das Kind Kind war, hatte es von nichts eine Meinung, hatte keine Gewohnheit, saß oft im Schneidersitz, lief aus dem Stand, hatte einen Wirbel im Haar und machte kein Gesicht beim Photographieren. 第１章 子供は子供だった頃 腕をブラブラさせ 小川は川になれ　川は河になれ 水たまりは海になれ　と思った 子供は子供だった頃 自分が子供とは知らず すべてに魂があり　魂はひとつと思った 子供は子供だった頃 なにも考えず　癖もなにもなく あぐらをかいたり　とびはねたり 小さな頭に　大きなつむじ(｀｀｀) カメラを向けても　知らぬ顔 2. Strophe Als das Kind Kind war, war das die Zeit der folgenden Fragen: Warum bin ich ich, und warum nicht du? Warum bin ich hier, und warum nicht dort? Wann begann die Zeit. und wo endet der Raum? Ist das Leben unter der Sonne nicht bloß ein Traum? Ist, was ich sehe und höre und rieche, nicht bloß der Schein einer Welt vor der Welt? Gibt es tatsächlich das Böse, und Leute, die wirklich die Bösen sind? Wie kann es sein, daß ich, der Ich bin, bevor ich wurde, nicht war, und daß einmal ich, der Ich bin, nicht mehr Der-ich-bin sein werde? 第２章 子供は子供だった頃 いつも不思議だった なぜ　僕は僕で　君でない？ なぜ　僕はここにいて　そこにいない？ 時の始まりは　いつ？ 宇宙の果ては　どこ？ この世で生きるのは　ただの夢 見るもの　聞くもの　嗅ぐものは この世の前の世の幻 悪があるって　ほんと？ いったい　どんなだった 僕が僕になる前は？ 僕が僕でなくなった後 いったい僕は　何になる？ 3. Strophe Als das Kind Kind war, würgte es am Spinat, an den Erbsen, am Milchreis, und am gedünsteten Blumenkohl. und ißt jetzt das alles und nicht nur zur Not. Als das Kind Kind war, erwachte es einmal in einem fremden Bett und jetzt immer wieder, erschienen ihm viele Menschen schön und jetzt nur noch im Glücksfall, stellte es sich klar ein Paradies vor und kann es jetzt höchstens ahnen, konnte es sich Nichts nicht denken und schaudert heute davor. Als das Kind Kind war, spielte es mit Begeisterung und jetzt, so ganz bei der Sache wie damals, nur noch, wenn diese Sache seine Arbeit ist. 第３章 子供は子供だった頃 ほうれん草や豆やライスが苦手だった カリフラワーも 今は平気で食べる どんどん食べる 子供は子供だった頃 一度は他所(よそ)の家で目覚めた 今は　いつもだ 昔は沢山の人が美しく見えた 今はそう見えたら僥倖 昔は　はっきりと 天国が見えた 今はぼんやりと予感するだけ 昔は虚無におびえる 子供は子供だった頃 遊びに熱中した あの熱中はは今は 自分の仕事に　追われる時だけ 4. Strophe Als das Kind Kind war, genügten ihm als Nahrung Apfel, Brot, und so ist es immer noch. Als das Kind Kind war, fielen ihm die Beeren wie nur Beeren in die Hand und jetzt immer noch, machten ihm die frischen Walnüsse eine rauhe Zunge und jetzt immer noch, hatte es auf jedem Berg die Sehnsucht nach dem immer höheren Berg, und in jeder Stadt die Sehnsucht nach der noch größeren Stadt, und das ist immer noch so, griff im Wipfel eines Baums nach den Kirschen in einem Hochgefühl wie auch heute noch, eine Scheu vor jedem Fremden und hat sie immer noch, wartete es auf den ersten Schnee, und wartet so immer noch. Als das Kind Kind war, warf es einen Stock als Lanze gegen den Baum, und sie zittert da heute noch. 第４章 子供は子供だった頃 リンゴとパンを　食べてればよかった 今だってそうだ 子供は子供だった頃 ブルーベリーが　いっぱい降ってきた 今だってそう 胡桃を食べて　舌を荒らした それも今も同じ 山に登る度に　もっと高い山に憧れ 町に行く度に　もっと大きな町に憧れた 今だってそうだ 木に登り　サクランボを摘んで 得意になったのも　今も同じ やたらと人見知りをした 今も人見知り 初雪が待ち遠しかった 今だってそう 子供は子供だった頃 樹をめがけて　槍投げをした ささった槍は　今も揺れてる

https://www.facebook.com/DAADTokyo/posts/1085980214763656/?locale=ja_JP

[gongso]

2024-10-09 관객모독 @예술의전당

[rizomaticamente]

Necesario, por outra banda, distinguir: tamén «os sorprentes milagres do momento, tampouco son eles os que enxendran o duradeiro que fai feliz, o duradeiro no seu tranquilo poder».

Peter Handke, Poema á duración

[movietitlescollection]

[lovers-out-of-time]

Cuando el niño era niño, Peter Handke

Cuando el niño era niño, andaba con los brazos colgando, quería que el arroyo fuera un río, que el río fuera un torrente, y este charco el mar.

Cuando el niño era niño, no sabía que era niño, para él todo estaba animado, y todas las almas eran una.

Cuando el niño era niño, no tenía opinión sobre nada, no tenía ningún hábito, frecuentemente se sentaba en cuclillas, y echaba a correr de pronto, tenía un remolino en el pelo y no ponía caras cuando lo fotografiaban.

Cuando el niño era niño era el tiempo de preguntas como: ¿Por qué yo soy yo y no soy tú? ¿Por qué estoy aquí y por qué no allá? ¿Cuándo empezó el tiempo y dónde termina el espacio? ¿Acaso la vida bajo el sol es tan solo un sueño? Lo que veo oigo y huelo, ¿no es sólo la apariencia de un mundo frente al mundo? ¿Existe de verdad el mal y gente que en verdad es mala? ¿Cómo es posible que yo, el que yo soy, no fuera antes de existir; y que un día yo, el que yo soy, ya no seré más éste que soy?

Cuando el niño era niño, no podía tragar las espinacas, los chicharos, el arroz con leche y la coliflor. Ahora lo come todo y no por obligación.

Cuando el niño era niño, despertó alguna vez en una cama extraña, y ahora lo hace una y otra vez.

Muchas personas le parecían bellas, y ahora, solo en ocasiones, con suerte. Imaginaba claramente un paraíso y ahora apenas puede intuirlo. No podía pensar en la nada, y ahora se estremece ante a ella.

Cuando el niño era niño, jugaba abstraído, y ahora se concentra en cosas como antes sólo cuando esas cosas son su trabajo.

Cuando el niño era niño, como alimento le bastaba una manzana y pan y hoy sigue siendo así.

Cuando el niño era niño, las moras le caían en la mano como sólo caen las moras y aún sigue siendo así.

Las nueces frescas le eran ásperas en la lengua y aún sigue siendo así.

encima de cada montaña tenía el anhelo de una montaña más alta, y en cada ciudad el anhelo de una ciudad aun más grande… y aún sigue siendo así.

En la copa de un árbol cortaba las cerezas emocionado como aún lo sigue estando, Era tímido ante los extraños y aún lo sigue siendo. Esperaba la primera nieve y aún la sigue esperando.

Cuando el niño era niño, lanzó un palo como una lanza contra el árbol, y ésta aún sigue ahí, vibrando.

[thegirlbythefirelight]

Our story begins with our mothers'- for when she is conceived, one half of us is already present in her. Metaphorically, yes? But let's come down to the bare bones. A girl is born with all the eggs she will ever have- we are a part of our mothers long before we become an idea, a desire, a wish. I've avoided picking this book for the longest time; I am known to cry copiously, especially at emotionally charged words. And an ode to a dead mother who ends her life at 51 years was certainly going to have me weep buckets. It didn't. Handke writes about his mother seven weeks after her death-in parts to make sense of this loss & to capture the entirety of 'her'. So he begins- she as a child, as a young woman learning the vocabulary of this world, a wife, a mother, an essential but ignored limb of the society, a matron who finds herself (better late than never) to only realise just how late that is & then… I didn't know there were controversies around Handke. This work, though, is just a testimony to love felt and experienced. This pithy German book, mere 78 pages, is held down by the beauty of the prose. Grief has words and more than wrenching your heart out- they wipe the muck off our vision. If sadness were words- A Sorrow Beyond Dreams would be those. And what it really says is… It's already too late, it's already too less. Go tell your mother you love her. #peterhandke #asorrowbeyonddreams #germanbooks #pushkinpress #nobelprizeliterature #austrianliterature #translatedliterature #translatedbooks #delhibookstagrammer #indianreaders #bookstagramindia #addictedtobooks #coffeeandbooks #bookishthoughts #neverwithoutabook #nonfictionreads #nevernotreading #januaryreads #2023readingchallenge #indianbookstagrammer #mumbaibookstagram (at India) https://www.instagram.com/p/Cn8b4EzLM6q/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[christineherzer]

Christine Herzer. Studio. 13 Mars 2021. Filmée par Paul Bourdoncle.

[rettabaleno]

Il verbo adatto alla gioia: cominciare.

Peter Handke

[serwear-blog-blog]

ПЕТЕР ХАНДКЕ 📝. Његови есеји о Србији спадају међу најтемељније и најсадржајније критике медија писане последњих година. Србија 🇷🇸 је за њега само метафора, повод за његове литерарне и филозофске расправе о „дереализацији света“. За разлику од његових колег�� и непријатеља, који су окренули леђа Балкану и, сасвим у тренду, устају против рата у Ираку, Хандке је остао доследан: Србији као кључној метафори за искривљавање истине кроз медије.#петерхандке #peterhandke #nobelsprize #srbija #serbia #србија #сербия🇷🇸 #srbiuaustriji #srbiubecu #srbiusvedskoj #srbiunorveskoj #srbiunemackoj #serbsinamerica #srpskaistorija #srpskinarod #serbsinaustralia #serbsinuk #serbsinlondon #serbsinusa #srpskosarajevo https://www.instagram.com/p/B58Vnh9g7wO/?igshid=uaiyiuzfaft6

[ehveniser03]

Solak Kadın: Eşinden ayrılan bir kadının korkularıyla ve yalnızlığı ile yüzleşmesi. Güzel bir durum hikayesi olmuş. Önerilir. #solakkadın #PeterHandke #okudumbitti #okuyorum #okudumbitti📚 #dinledimbitti #dinlebi #kitapönerisi #kitaptavsiyesi #tarihiroman https://www.instagram.com/p/CbSCMhHALoX/?utm_medium=tumblr

[ramon-a-secas]

. "Ich werde mich entschlossen verirren." . Phantasien der Wiederholung, Suhrkamp, Frankfurt/Main 1983 . Peter Handke (Griffen, Kärnten, 6 Dezember 1942). . #österreichischer #schriftsteller #übersetzer #nobelpreis für #literatur #peterhandke #peterhandkenobel2019 @lacosmicaoficial @susana.fernandezalvarez1 (en La Cósmica) https://www.instagram.com/p/CXKIRsGsxj3/?utm_medium=tumblr

[akilfikirgezegeni]

#okudumbitti #solakkadın #PeterHandke Adını diğerleri söylediğinde bildiğimiz ve kitabın anlatıcısına göre Kadın diye okuduğumuz kişi yani Marianne, eşinden ayrılma kararını verdiğinde gerçekte bu kararın sadece eşi Bruno tarafından değil, en yakın arkadaşı, çevresi ve toplum tarafından da kabul görmesi gerektiğini düşünse de, durumlar pekte öyle olmuyor. Önceleri Eşi ve oğlu Stefan'ı pekte önemsemeyen Bruno, birden fiziksel ve duygusal şiddetle Marianne'ni kararından caydirmaya çalışır. Bu da yetmezmiş gibi en yakın arkadaşı Fransize de, Marianne'nin bu kararını manipüle etmeye çalışır. Solak Kadın okunması güç bir kitap değil lâkin konusu itibariyle dünya üzerinde güncelliğini koruyan ve maalesef koruyacak olan kadının erkek karşısındaki fiziksel, duygusal, psikolojik, ekonomik gücünün kısıtlı olduğu fikrinin aşılamıyor oluşu.... . . . #akilfikirgezegeni https://www.instagram.com/p/CW1UD3ntJyX/?utm_medium=tumblr

[gongso]

2022-11-21 관객모독 @국회의원회관

[msv-photography]

In my viewfinder - 2010.11.04 “When the child was a child" #massimovolontefotografo #photography #personalphotography #inmyviewfinder #artforsale #anotherlife #wordpress #blogging #poetry #peterhandke #wimwenders (presso Espace Grande Arche) https://www.instagram.com/p/CNAJrmgs0uA/?igshid=1b2178z8973aa

[e-kultura]

JDP ~ Najava premijere predstave 12.3.2021. - Petera Handkea : Kasper

[zanimljivaekonomija]

Priča o izgubljenim ljudima Balkana - "Moravska noć" Petera Handkea u prodaji od 21. januara

/saopštenje izdavačke kuće “Laguna”/

Mnogi književni kritičari smatraju da je „Moravska noć“ najbolje delo nobelovca Petera Handkea, „veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca“.

Ova neobična autobiografska povest, koju je na srpski jezik preveo Žarko Radaković, vezana je za naše krajeve, i to ne samo naslovom. Pisac koji je navodno napustio spisateljski posao ispoveda se na brodu „Moravska noć“ sedmorici prijatelja.

Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje?

Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, „Moravska noć“ istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od skorije istorije srednje Evrope.

Od kada je proglašen za dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, Peter Handke je postao najčitaniji pisac u našoj zemlji zahvaljujući i prevodima Žarka Radakovića, koji je nedavno u autorskom tekstu istakao da je „Peter Handke – nezavisno od svih dosadašnjih uplitanja sa strane u procenjivanje njegovog umetničkog opusa, pa i nezavisno od sopstvenog repertoara u svom književnom poslu – nesumnjivo jedan od najvećih pisaca današnjice“.

Nakon knjiga „Veliki pad“ i „Golmanov strah od penala“, Handkeov roman „Moravska noć“ možete pronaći od utorka 21. januara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.