#бригу

[linguario]

🇵🇹 🇧🇷 1️⃣1️⃣ 11 Portᥙgᥙᥱ́s - Portᥙgᥙᥱ̂s - Portᥙgᥙᥱsᥱ O mais importante é que toda #criança merece o #amor e #cuidado de um adulto. 🇸🇰 1️⃣2️⃣ 12 Bᥙ́ᥣgᥲro - български bǎᥣgᥲrskι - Bᥙᥣgᥲrιᥲᥒ Най-важното е всяко #дете да заслужава #обичта и #грижата на възрастен. 🇷🇸 🇽🇰 1️⃣3️⃣ 13 Sᥱrbιo - Србија ° Srbιjᥲ - Sᥱrbιᥲᥒ Најважније је да свако #дете заслужује #љубав и #бригу одрасле особе. 🇦🇲 1️⃣4️⃣ 14 Armᥱᥒιo - հայերեն hᥲყᥱrᥱᥒ - Armᥱᥒιᥲᥒ Ամենակարևորն այն է, որ յուրաքանչյուր #երեխա արժանի է մեծահասակի #սիրո և #խնամքի։ 🇨🇿 1️⃣5️⃣ 15 Chᥱᥴo - čᥱštιᥒᥲ - Czᥱᥴh #Nejdůležitější je, že každé #dítě si zaslouží #lásku a #péči dospělého. 🇩🇰 1️⃣6️⃣ 16 Dᥲᥒᥱ́s - Dᥲᥒsk - Dᥲᥒιsh Det vigtigste er, at hvert #barn fortjener en voksens #kærlighed og #pleje. 🇪🇪 1️⃣7️⃣ 17 Estoᥒιo - Eᥱstι - Estoᥒιᥲᥒ Kõige tähtsam on see, et iga #laps väärib täiskasvanu #armastust ja #hoolt. 🇫🇮 1️⃣8️⃣ 18 Fιᥒᥱ́s - sᥙomι - Fιᥒᥒιsh Tärkeintä on, että jokainen #lapsi ansaitsee aikuisen #rakkauden ja #huollon. 🇬🇪 1️⃣9️⃣ 19 Gᥱorgιᥲᥒo - ქართული - Gᥱorgιᥲᥒ ყველაზე მნიშვნელოვანი ის არის, რომ ყველა #ბავშვი იმსა���ურებს ზრდასრულის #სიყვარულს და #მზრუნველობას. 🏺 🇬🇷 2️⃣0️⃣ 20 Grιᥱgo - Ελληνικά - Grᥱᥱk Το πιο σημαντικό είναι ότι κάθε #παιδί αξίζει την #αγάπη και τη #φροντίδα ενός ενήλικα. (en Mbinga) https://www.instagram.com/p/CmIXlWLt6pw/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[comonblancechance]

02/09/2024Народе мој, шта сам ти учинио? и чим сам ти досадио? Одговори ми. Михеј 6:3 Бог је од почетка одгајао свој народ. Ипак, ни један народ на земљи није искусио толико доказа Божије доброте као Израел. Био је предмет Божије љубави и милости. И поред свега тога је напустио свога Бога и окренуо се од њега. Бог се преко пророка Михеја још једном обратио свом вољеном  народу и са великом пажњом га пита:,, Шта сам ти учинио?'' Било је то питање из велике љубави. Бог је још једном желео задобити срце свога народа. Можда и ти, драги читаоче, избегаваш заштиту Доброг Пастира. Онда се ово веома тужно, а са друге стране питање  пуно љубави: ,,Шта сам ти учинио?'' и на тебе односи. Зашто си Богу окренуо леђа и зашто настављаш и даље да бежиш од њега? Зашто се твоје срце противи Божијим заповестима? Зашто мрзиш спасење које ти је толико пута било понуђено? Не постоји ништа на овоме свету што Бог за тебе не би урадио, а што већ није урађено! За твоје спасење је жртвовао свога јединороднога Сина Исуса. Зато немој одбацити ово велико дело Божије љубави! Зашто не дозвољаваш Богу да ти искаже своју љубав, да те спаси и благослови? Зашто мрзиш и одбацујеш упорно богатство његове доброте? Колико још дуго ћеш ово радити? Не можеш порећи да се Бог на овај или онај начин није око тебе много трудио. Сигурно си већ негде чуо или прочитао његову реч из Библије. Или ти је проговорио кроз неки догађај из твога живота. Да ли си то примио срцу? Или ову Божију бригу за тебе ниси ни приметио? И ако можда о њему не желиш ништа знати, једно знај: Бог те воли! Зашто га онда увек одбацујеш? Знаш ли да тиме одбацујеш своју вечну срећу, свој вечни живот у царству Божијем? Једном ће те последњи пут зовнути, тада ће бити заувек касно!

[ljiljaknjiga]

БАЛАДА

Ноћ је тако тиха .

Она и самоћа ,

Гошћа је домаћа ,

Перо без стиха .

Проводи ноћи .

Тужна је и сама ,

Шта ће све наћи ?

Око ње је тама .

Устаје полако .

Игра игру ,

Мању јој бригу ,

Постаје њој лако .

[ahmatsila95]

Ахмат Сила!

Специјалне снаге Акхмат имају све што је потребно за успешно извршење борбених задатака. У томе нам у великој мери помаже РОФ који носи име хероја Русије Ахмат-Хаџи Кадирова. Поред набавке неопходне опреме, опреме за везу и других техничких средстава за специјалне снаге, Фондација се обавезала да ће борце обезбедити храном и основним потрепштинама.

Још један терет стигао је на локацију „Ахмат”. Уручили су га помоћник шефа Чеченске Републике, шеф РУС-а Бајбетар Вајханов и помоћник шефа Чеченске Републике Имран Налајев. Камиони уз помоћ наших војника, као и цивила Донбаса, шаљу се сваке недеље. Војници су добијали храну, укључујући кобасице, свеже и суво месо.

Наши храбри ратници изражавају председници Фондације, драгој МАМИ Аимани Несиевни, искрене речи захвалности за њихову родитељску бригу и одлучни да очисте Донбас од нацистичких и сатанистичких злих духова. Захваљујем се и драгој МАМИ што брине о нашим друговима. Нека вас Узвишени Аллах благослови!

[sxklj]

Драги дневниче,

Могу ли бар

На један дан

Да будем нико

У овом граду

Ни капљица кише

Низ замагљен прозор

Ни увео лист

На тротоару

Могу ли само

Једном бар мало

Да живим ал

Живот ван живота

Да одморим

Душу

Да успавам

Тугу

Да бригу пошаљем далеко

Онда бих ваљда

Могла да схватим

Зашто и како су сви овакви

И луди и ружни

И срећни а тужни

И нико и неко

У овом граду

[ststevanofdecani]

8 „лажи“ моје мајке ❤️

Моја мајка није увек говорила истину. Слагала мe је осам пута у битним животним тренуцима!

Прича почиње са мојим рођењем. Рођен сам као син јединац у веома сиромашној породици. Сиромашној до те мере да нисмо имали довољно хране, а камоли нешто више. У ретким приликама задесило би се да имамо мало кромпира у кући. Мајка би припремила скромни оброк и увек би истресала свој дeо на мој тањир говорећи:

„Једи, сине, ја нисам гладна.” То је била њена прва лаж.

Када сам мало одрастао, моја мајка би, по окончању кућних послова, отишла до реке која се налазила испод куће, надајући се да ће уловити рибу како бих ја јео здраву храну и развијао се као свако друго дете. Једном приликом, успела је уловити чак две рибе. Пожурила је у кућу и спремила обе рибе и ставила их пред мене. Ја сам мало-помало јео рибу, а моја је мајка јела оно што је остајало иза мене на костима. Видевши то, моје је срце затреперило и ону другу рибу ставио сам пред мајку, а она ју је вратила рекавши:

„Сине, поједи и ову другу, јер знаш да ја не волим рибу.”

Ово је била њена друга лаж

Време је пролазило и дошао је дан мог поласка у школу. Како нисмо имали довољно иметка да се школујем, мајка је отишла у једну трговину одеће и договорила се са власником да продаје одећу по кућама угледних и богатих људи. Једне хладне и кишовите ноћи, мајка се дуже задржала на послу. Чекајући је код куће, забринуо сам се и изашао да је потражим. Угледао сам је како носи торбу са одећом и куца на врата туђих кућа.

Зовнуо сам је: ”Мамааааа, хајде дођи. Идемо кући, касно је и хладно. Можеш наставити сутра ујутро!” Она се насмејала и рекла: ”Сине мој, ја нисам уморна.” Ово је била њена трећа лаж.

Дошао је дан полагања школских испита. Иако је било веома вруће, мајка је желела поћи са мном у школу. Сунце је пржило земљу, а површина песка титрала је од топлоте. Ушао сам у школу, а она је остала чекати у школском дворишту. Када су се испити завршили, изашао сам из школе, а она ме дочека у топли мајчински загрљај, испуњен љубављу и милошћу. У руци је држала хладан и свеж сок који је купила ради мене. Када сам га почео пити, окренуо сам се и погледао у њу: низ њено чело сливале су се капљице зноја. Пружио сам јој чашу и рекао:

”Мајко, пиј”, а она рече: ”Сине, само ти пиј. Ја нисам жедна.” Ово је била њена четврта лаж.

Након смрти мог оца, мајка је живела тешким удовичким животом. Преузела је сву одговорност за вођење куће, једноставно – морала се бринути о свему. Живот је постао тежи, а ми смо често гладовали. Поред наше куће живео је мој ујак, иначе веома добар човек. Он нам је често слао храну да утолимо глад. Када су комшије виделе да је наше стање постало несношљиво, саветовали су мајку, која је још увек била млада, да се уда за човека који би нам помагао. Међутим, моја је мајка одбила овај савет речима:

„Ја немам потребе за љубављу.” Ово је била њена пета лаж.

По завршетку факултета, добио сам добро пл��ћен посао у једној фирми и одлучио сам да преузмем бригу о кући. Како је мајчино здравље ослабило, није више могла продавати одећу по кућама, тако да је почела продавати поврће на пијаци. Када је одбила да престане радити, издвојио сам део своје плате и дао јој, а она је одбила примити рекавши:

”Чувај, сине, своје паре, ја имам довољно за себе.” Ово је била њена шеста лаж.

Без обзира што сам добио посао, наставио сам школовање и убрзо сам магистрирао. Постигао сам успех и повећали су се моји приходи. Једна фирма понудила ми је добар посао у свом седишту у Њемачкој. Збиља сам се обрадовао и тако почео и сањати о новом срећном животу. Након што сам отпутовао и средио своје стање, назвао сам мајку и позвао је да живи код мене. Она није хтела да ме омета и рекла ми је:

„Сине, ја нисам научила да живим лагодно.” Ово је била њена седма лаж.

Како је време пролазило, мајка је све више старила и убрзо је оболела од злоћудног карцинома. У тим тешким тренуцима неко јој је морао помагати. Шта сам могао да урадим када су између мене и моје вољене мајке биле многе државе? Оставио сам све и вратио се кући. Мајку сам затекао у постељи. Када ме је угледала, покушала је насмејати се. Срце ми се цепало јер је била исцрпљена и слаба. Није то више била она мајка коју сам познавао…. Сузе су се почеле сливати низ моје образе, али она ме и тада покушала утешити рекавши:

„Сине, не плачи, ја не осећам бол.” Ово је била њена осма лаж.

Након што је то изустила, затворила је очи и више их није отворила. Свакоме ко ужива благодат живих родитеља, поручујем:

Чувај ову благодат пре него што будеш туговао за њеним губитком. Свакоме ко је изгубио своју вољену мајку, поручујем: Увек се сети…

[artzorana]

Био сам поново заљубљен. Та глумица из Загреба ми је за трен украла срце. И отишла првим возом из Београда. Ни до чега ми није било сем да је поново видим. А деда Бора је нашао пристојну кућну помоћницу, Раду. Она је преузела бригу о њему за мањи део његове пензије. Ја сам ионако имао своју коју сам наследио… У то време ми није било стало до другова. Некако сам се одвојио од свих. Био ми је потребан неко да ме воли и да ја волим њега. Требала ми је љубав и читао сам Превера. Помишљао сам на раздаљину Београд-Загреб. Није то далеко, ако је у питању срећа.

[roses-lovers-world]

Седела сам у клубу и осећала се као да сам сама

Галама и гужва су одједном нестале

Сваки пут кад помислим на тебе свет се утиша

Ниси ту, али те осетим

Палим цигарету и покушавам да те избришем из својих мисли

Сећања

Да заборавим додире

Твоје усне

Погледе

Одједном осећам како ме неко потапше по рамену

Био је то дечко који је био ту за столом

Каже да ми цигарета никако не пристаје, јер посао којим намеравам да се бавим захтева бригу о другим људима, како то онда ја нарушавам своје здравље?

Искрено могао је нешто креативније да смисли,

Али је у праву

Само што сам ја одувек била једна од оних која је прво бринула о осталима а о себи најмање

[mmmmmmmmmmsworld]

Писања у недоглед, колико мале ствари знају да униште велике походе сведочи један једноставан текст у којем причу своју пођох причати са вољеном ми особом, а све у корист пре и прво ње саме. Били су то дани негде у Мају неке тамо далеке ми године иза мене када схватих колико писати волим за било чиме што ми се учини примамљивим, не из користи но из успомене мени самом. Помислих, прво дело назваћу " Међу вишњама " био сам тамо. Био сам у крошњи дрвета чини ми се у Ковиљу, надомак Новог Сада када сам схватио да у неповрат одлази све оно чему сам се надао да доћи ће к' мени. Вишње као што су и родиле, тако су и опале. Испред мене мук, тама, црно.

Живех тако у изобиљу лажи друштвено одевен живот, склањајући поглед са свих мени ми иоле занимљивих, а онда угледах исто то што учини ме пакосно зрелим да приђем и утонем у сан опет, ко што би и први пут а и пут пре њега.

Појавити се у нечијем животу тако тек, никада неће моћи обрисати сећање тој особи које прво осети када види тебе и твоје представљање. Ја не бих никада да вас слажем да сам нешто и неко, али са радошћу се сећам тих тренутака када радо у своја прса пустио сам некога. Колико сам само срећан био свих тих дана до дана када сам морао исту ту срећу погледати у очи, само безусловно говорећи јој даље, даље, даље и на крају је молитвено замолх да живот мој напусти, не зато што сам ја то желео, него зато што сам се опет нашао међу вишњама, међу киселим и одвратним вишњама које упркос томе што човек не води о њима бригу оне и даље тако лепо и подло расту и плод свој дају, а у утроби су киселе, зле и подле.

[tiadash]

Take A Break(Serbian version)

(This post will be in Serbian only,sorry,if you're interested  I could personally explain in the dms or notes the gist of it all. Basically a song fic inspired by the song from the Alexander Hamilton Musical,more or less just tailored to fit the characters in question.) Песма у питању Hamilton -Take A Break- Lyrics ---- *Косово и Метохија заједно вежбају староцрквенословенски језик,коришћен најчешће у цркви* -"Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть" (единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть ) Косово крене ,па онда и  Метохија са њим : -Добро, единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь(единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть) Косово: *прекине сина и понови да би Метохија правилно рекао* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) Метохија : *понавља по своме ко да га није ни чуо* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) КиМ: *понављају бројеве како ваља* -Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть! .... Србија: *пише писно своме брату Прежанину*-"Мој најдражи, Милане, сутра и сјутра и сутра, Полако ми се зближавају кроз дан и дан Ја верујем да ћеш знати део текста у коме алудирам на стару трагедију где не морам да помињем чак ни имена Они мисле да сам попут Шкотског  Мекбета,и да је  амбициозност моја глупост Свезналица сан , велики гњавеж, ах скоро па невиђени. Аустрија је Банкуел, Осмалија је Мкдуф А Царска Русија са народном не  мисле да ћу преживети ове царске душмане.-А онда ту си ти,преко плаве велике реке Да л` мораш живети тамо далеко ,преко тог плавог великог Дунава? Мисли о теби се смире Али онда добијем ново писмо И онда не могу сакрити своје искрено узбуђење-" *Одједном је усред писања прекине весео глас , уплашивши је загрљајем од позади и искреном бригом у гласу* Косово: *издахне сав изнервиран њеним константним радо�� * -Аман,узми одмор! Србија: * оставља папир и перо,диже руке у знат предаје*- Ево-ево,идем! Косово: -Имамо мало изненађење пре вечере и просто не може да чека! Србија: -Ево бићу ту за минут,сачувај ми тањир... Косово: * погледа је горко и спусти му тон гласа, ко да недо Бог, јој можда прети*-Весна . . . *Мила му сестрица устаје ,смешкајући се ,да му умири љутњу одговара'''Важи, важи!'' . Њих двоје крену из Веснине собе ка дневној соби, руку под руку, Косовац води Србијанку* -Твој син има девет година данасИма нешто што би волео да ти каже Вежбао је цео дан Свето,ајде покажи јој. Метохија: *дође  до њих,правећи се важан ,крене да пева-збори као Дечански монах*-Мамице,мајчице види! Име ми је Светислав Ја сам Метохија, смислио сам ову песму само да ти покажем И управо сам напунио девет Ти можеш смислити риме али ме можеш писати моје! Србија: -Молим! ? *чучне да га боље чује, изненађена како јој син лепо уме да пева* Метохија: -Вежбам старословенски и свирам гусле са својим оцем! *одговара поносвно и гледа у Косово повремено док му он пљњска рукама као инструментал* -Имам тетке и тече али хоћу малог бату! *Србија и Косово се погледају,обоје мало зацрвене тј. док Србија није потврдила са кезом ''Добро'' чиме се Косово зацрвенеп попут божура*-Моја мама жели да спаси наш род! Единъ-два-три-четыре-пѧть ! (Браво!) *након што исхвале  и изљубе заједничког сина јединца пусте га да оде,оставши само њих двоје у кући. Метохија се враћа назад своје ујаку-стрицу назад у ��рну Гору* Косово: * проба да је загрли чим види да је устала* -Дај одмори се. Србија: *погледа га и загрли га ко да га није грлила сто и нешто година,сва насмејана од малочасног наступа коју су добили од Метохије* -Хеј,син нам је био савршен! Косово: *мало се надури,мења тему да би је набедио да прекине са послом и да проведу време заједно ,само њих двоје или чак и продужена фамилија ако треба* -Ајде с`нама бегај да се одморимо,можемо на близу неког манастира? Србија : *поцрвени и тужан му осмех подари,помази му образ да му бригу склони с`лица* -Дардане,имам тренутни превише обавеза. Косово: *погледа је са молбом у гласу,мази лице уз њену руку и алудира на нешто друго,проба да је убеди опет*-Можемо ��а се одморимо у краљевском двору,мислим да би дао! Има једна река коју знан . . . (-Знам ....)И близу њега предиван парк! (-Волела бих да одем...)*крене да је пољуби, знајући њу и у какву невољу упада осећа се ко да је сваки моменат са њом можда и тај задњи* Ти и ја бисмо могли тамо сами кад падне мрак...~? Србија: * издахне и врати му пољубац ,прошапута му и да потврду*-Пробаћу да се извучем. *Тамо далеко,преко плавога Дунава,млади Лала чита писмо сав насмејан и  узбуђен. Одлучи да сам својој милој сестрици пошаље једно писмо. Иде помало овако* Војводина: -"Моја најдража Весна Мораш се помирити са Аустријом Седи с`њим и направите компромис Немој стати док се не договорите,де! Твој омиљени млађи брат Милан,те поцећа Има неко ко те подржава горе преко реке.У писму које сам добио од тебе  пре две недеље Приметио сам зарез усред једне реченице Променило је значење,да ли си ово намеравала? Са једним покретом  руке си  скратила моје мирне дане,писало је...''Мој најдражи Милане''Са зарезом након 'најдражи' ,написала си... ''Мој најдражи,Милане.''... -Свакако то је све што се имало рећи! Долазим вам доле преко лета на позив равног Косово. Бићу доле са твојом породицом ако будеш стигла ,дођи! Знам да имаш много обавеза,знам да ти је посао важан. Али ипак,идем преко реке и само не могу то да дочекам!Нећеш бити тако далеко, Само ћеш бити моменат даље ..." *пар месеци касније ,усред белог дана у Краљевини Србији* Косово: *куца јој на врата собе *-Весна, хајде излази, Милан нам данас долази! *Ту доле се два браћа налазе. Поздрављају и поштовање размењују. Први пут се ко одрасли виђају и ако су преко сестре чули доста једно о другом* Косово: *рукује се ,обучен у својој старој црвеној сеоској ношњи са пуним шармом своје околине ,поздравља се са ''братом'' својим*-'Де си бре,Лало? Војводина: *као у контраст њему обучен скоро сав у бело,црна капа на сред чела и црн прслук који му виси са рамена. Пријатан и пун поштовања поздрав упућују своме '''брату'' Србијанцу* -Де,ту сам ,Косовац! *Ту да их види је сама земља ,домаћин ове куће . Сестра их гледа како се поздрављају и одлучи да им да до знања да је ту* Србија: *улази у собу* -Браћо моја мила. . . *Обоје се окрену,али само ��ала делује превише обрадован* Војводина: *погледа је и загледа јој се у лице*-Веснице? * Има благ моменат тишине где се само гледају,она само подигне руку и мало махне,ко да је срамота поздравити се ''Здраво'' на чему млад Лала одговара ''Лепо ти је видети лице'' * Косово : *прекине их и стави руку око рамена свог далеког рода * -Милане,реци овој жени да чак и Аустро-Угарска проводе време са својом фамилијом- Србија: *прекине га и прекрсти руке * -Милане,реци моме срцу, да Аустрија и Мађарска немају праве послове свакако. Војводина: *збуњено погледа између њих док не види у чему је ствар,погледа у сестру и ко да га опичи струја он пита* -Ти нам се не придружујеш? Чекај само мало... Србија: *насмеши се ,очито јој непријатно што мора да их напусти*-Бојим се да нећу моћи да вам се придружим на одмору. Војводина: *крене да јој приђе* -Весна,али дошао сам скроз до вас овде- Косово: *исто приђе и настави  Сизифов посао убеђивања * -Дошао је чак до нас... - *обојица крену да јој кажу '' Ајде дођи и одмори!'' * Србија: *уплаши се кад обоје викну али даје изговоре*-Знате да моји планови морају проћи кроз скупштину. Косово и Војводина: *ко да су вежбали заједно јој говоре*-Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Србија : * у моменту крене опет да се буни али је обоје повуку, побели и проба да им објасни*-Има да ме стрељају ако им не донесем план у скупштину-! Војводина и Косово: *заједно наставе да предлажу*-Можемо у двор вашег /нашег Краља! Косово: -Има једна је река коју знам...~ *ухвати јој раме* Војдодина; *насмеши јој се и ухвати јој друго раме* -Знам да ће ми недостајати твој осмех. . . Косово : *зближи се и крене ко да се жали ко мало маче* -Близу гу  је је један диван парк~ Војводина : *надури се и исто зближи,нагласак му очит* -Ма бегај у першун са том проклетом тврдоглавошћу! Косово: *стегне мало њено раме ко да се мази али суздржава се пред Лалом* -Ти и ја можемо ићи...~ Војводина; *потврђује само да је набеде* -Дардан је управу! *Но у моменту је обоје барем једном заврте, у једном тренутну је код Косовца док је у другом моменту код Лале,сво време покушава лепо да им објасни* Косово и Војводина:*ко да се играју са њој,давно кад је била много старија и сама се са њима играла,другаћија времена али ипак стара љубав је још ту*-Аман узми одмор и бежи!Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Негде где можемо бити сами,можемо код Краљевог двора... Ако узмиш мали моменат (гледај около , види колико смо срећни што смо сада живи!)Има да стигнеш до успеха..Затвори очи и сањај... Када коначно падне мрак...Дај одмори...! Србија: * погледа их разочарано, тргне им се из руку и тресе главу* -Морам да спремим изјаву за скуштину Ја не могу стати док свој план не пренесем скупштини... *Тиме остави своју браћу у дневној соби. Обоје без речи на њено понашање. Косовац бесан и љут,сузе му очи од беса, осећа се запостављен. Док га теши Лала једнако несрећан понашањем њихове драге сестрице*

[palankaonline]

КРКОБАБИЋ НАЈАВИО БЕСПЛАТНО ДАВАЊЕ ЗЕМЉИШТА МЛАДИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА НА ОБРАДУ https://ift.tt/323nv20 Министар за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је давање у закуп необрађеног државног земљишта, до 50 хектара, младим пољопривредницима без надокнаде, са једном једином обавезом – да то приведу намени и култури у складу са стандардима аграрне политике. Милан Кркобабић је у Јутарњем програму РТС-а рекао да је удруживање једини начин слабима да се … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[vojarodic]

Posted @withregram • @crkvenaopstinagoracici Љубав између човека и жене треба да буде постојана и снажна, тако да би могла да преживи сваку несрећу, разочарење и искушење. Води бригу о својој супрузи, као што Христос брине за Цркву. Чак и ако мораш дати свој живот за њу, да подносиш понављане губитке и трпиш нешто страшно, не смеш је напустити, јер патњом, нећеш ништа урадити у поређењу са оним, што је Христос учинио за Цркву." (Св.Јован Златоусти) ➕➕➕ Ljubav između čoveka i žene treba da bude postojana i snažna, tako da bi mogla da preživi svaku nesreću, razočarenje i iskušenje. Vodi brigu o svojoj supruzi, kao što Hristos brine za Crkvu. Čak i ako moraš dati svoj život za nju, da podnosiš ponavljane gubitke i trpiš nešto strašno, ne smeš je napustiti, jer patnjom, nećeš ništa uraditi u poređenju sa onim, što je Hristos učinio za Crkvu." (Sv.Jovan Zlatousti) #pravoslavlje #orthodox #orthodoxy #faith #orthodoxchristian #orthodoxchurch #serbianorthodox #serbia #russia #greece #montenegro #bosnia #georgia #lebanon #turkey #syria #macedonia #vjera #krst #crkva #manastir #molitva #amin https://www.instagram.com/p/CBOK7yMJYZF/?igshid=1ghap2xzl18e7

[svetlostcrnogsunca2]

Закони о заштити животиња у Трећем Рајху из 1933. године

Влада је усвојила следећи закон који је овде обзнањен. - Прва секција - Окрутност над животињама #1 1) Забрањено је без потребе мучити животиње и третирати их грубо. 2) Један мучи животињу када јој изнова наноси бол и патњу; мучење нема смисла јер не служи никаквој рационалној сврси. - Друга секција - Мере за заштиту животиња #2 Забрањено је: 1) Не примити животињу код себе на бригу и смештај ако је повређена. 2) Користити животињу за сврхе које превазилазе њене моћи или јој изазивају неподношљиви бол. 3) Користити животињу за демонстрирање, снимање филмова, спектакле и јавне догађаје који јој наносе бол или чине штету здрављу. 4) Користити крхку, болесну, стару животињу чији је даљи живот мучење за послове сем за брзу и безболну смрт. 5) Успављивање домаће животиње са сврхом решавања ње. 6) Тестирање снаге мачака, керова, лисица и других животиња. 7) Скраћивање ушију пса старог преко две недеље. Ово је дозвољено само са анестезијом. 8) Скраћивање коњског репа. Ово је дозвољено како би се уклонио дефект или болест репа и задатак је ветеринара да то уради под анестезијом. 9) Обављање болне операције на животињи у непрофесионалном стилу или без анестезије, или ако је анестезија у том случају немогућа. 10) Убијање животиње на фарми за крзно без анестезије или другог начина који би тај процес учинио безболним. 11) Насилно храњење перади. 12) Одвајање и кидање батака живих жаба. #3 Увоз коња са скраћеним репом је забрањено. Министар унутрашњих послова може учинити изузетак ако постоје посебне околности. #4 Коришћење копитара као носаче у рудницима је дозвољено само са дозволом одговарајућих надлежних. - Трећа секција - Експерименти на живим животињама #5 Забрањено је оперисати на живим животињама на начине који би им изазвали болове за сврху експеримената. До одређене границе тачке #6 и #8 #6 1) Министар унутрашњих послова може на предлог одговарајуће владе или локалних власти одобрити дозволу за научно вођене институте и лабораторије да изврше експерименте на живим животињама, када директор експеримента има одговарајућу едукацију, објекте и способност и гаранцију да ће бринути о животињама за експерименте. 2) Министар унутрашњих послова може одобрити дозволу другим високим званичницима владе. 3) Дозвола може бити повучена без компензације у било које време. #7 Током извршења експеримента на животињама (#5) следеће тачке важе: 1) Експеримент може бити извршен само под комплетним ауторитетом научног директора или представника који је постављен од стране научног директора. 2) Експерименте може да изводи само онај који има едукацију у тој области или је под командом такве особе. 3) Експерименти за истраживање могу бити извршени само када се очекује одређени резултат који наука претходно није потврдила или ако експерименти одговарају претходно нерешене проблеме. 4) Експерименти да се извод�� искључиво под анестезијом. Животиње које након експеримента пате од болова, да се безболно успавају. 5) Експерименти на коњима, псима, мачкама и мајмунима, се могу извести али само ако жељени ефекат не може да се постигне на другим животињама. 7) Не користити више животиња него што је потребно да се реши питање због ког се врши експеримент. 8) Да се воде записи која је животиња коришћена, процедура и резултат експеримента. #8 Експерименти на животињама у судске сврхе као и инокулације и узимање крви од живих животиња у сврси дијагнозе болести људи или животиња или придобијања серума или инокулација према процедури које су већ испробане и признате од државе не подлежу провизијама #5 и #7. Ове животиње међутим такође безболно убити ако трпе велики бол. #8 - Четврта секција - Провизије за казне #9 1) Ко год без потребе мучи животињу или се грубо односи према њој ће бити кажњен са две године затвора, са новчаном казном, или са обе ове казне. 2) Ко год, сем случајева (1), врши експеримент на живој животињи без потребне дозволе ће бити кажњен затвором у трајању од шест месеци, са новчаном казном или са обе казне. 3) Казна од 500.000 марака или казна затвором, сем казне назначене у ставки (1) и (2), ће бити казна за свакога ко намерно или немарношћу: 1. Прекрши прохибицију #2 и #4; 2. Ради против регулације #7; 3. Крши смернице издате од стране МУП-а или провинцијске власти према #14; 4. Не спречи децу или друге особе под његовим надгледањем или припадају његовом домаћинству да крше провизије овог закона. #10 (1) Као додатак казни у провизији #9 за намерно кршење закона, животиња која припада осуђеном може бити конфискована или успавана. Уместо конфискације, животиња че можда бити смештена и храњена девет месеци о трошку осуђеног. (2) Ако нема особе која би могла бити осуђена и идентификована, конфискација или успављивање ће бити и даље извршени када је све остало присутно. #11 (1) Ако неко узастопно крши провизије кажњиве према #9, локалне власти су одговорне да забране особи да држи одређене животиње или да ради посао који укључује ту животињу. (2) Након што је прошла година од изрицања казне, локалне власти могу да укину одлуку. #12 Ако се у судском процесу испостави сумњиво да ли акт крши прохибицију #1, (1) или (2), ветеринар ће бити позван што раније а чуће се и агрикурурални званичник из владе. - Пета секција - #13 Анестезија како је наведено у овом закону је обавезна како би елиминисао бол. #14 Министар УП може издати судски или административни декрет за комплетирање и извршење овог закона, а ако министарство то ��е учини, локалне власти могу издати потребни декрет за имплементацију. #15 Овај закон ступа на снагу 1. Фебруара 1934. године са изузетком #2, (8) и #3, (11) за које се МУП мора консултовати са Министарством Хране и Агрикултуре. Закони #1456 и #360, (13) из закона од 30. Маја 1908. године остају непромењени. Берлин, Новембар 24, 1933 Потписао: Адолф Хитлер Канцелар

[rasen-rs]

Постојало је неколико Домова за незбринуту дјецу у НДХ, који се могу назвати и логорима, јер су неки заправо то и били. Јастребарско није “једини логор у свијету”, постојала су много страшнија мјеста гдје су дјеца умирала у страшним мукама.

Транспорт Српкиња и деце у концетрациони логор Јасеновац (Фото – Србија данас)

Ево за почетак неколико фрагмената из првих извјештаја о дјечијим домовима – логорима.

Први подаци о страдању српске дјеце у хрватским домовима – логорима се налази у Елаборату о дјечијим логорима у НДХ, који се чува у Архиву Хрватске у Загребу, једном од 13 елабората које је саставила Земаљска комисија Хрватске о логорима.

У наставку су подаци преузети из елабората:

“У љето 1942. године, када је Козарска офанзива завршена, у логоре Стару Градишку, Млаку и Јабланац допремљено је на десетине хиљада српских жена и дјеце, ухваћених из села подно планине Козаре. Дјеца су отимана од мајки и задржавана у логорима а мајке су као робље слане на рад у Њемачку.

Око три мјесеца су та дјеца лежала и умирала у масама, гладна и жедна, на голој земљи под ведрим небом, изложена љетњој жеги хранећи се травом и ограђена бодљикавом жицом у Млаки и Јабланцу, док је у Старој Градишци на хиљаде дјеце било згурано у казамате са голим бетонским подовима, гдје је казнионица некада имала оборе за свиње.

Упозоравамо вас да су слике у албумима потресне

Тела деце у Јасеновцу; Фото: holocaustresearchproject.

Због пренатрпаности и помањкања простора и хигијене, међу дјецом су се у великој вјери почеле ширити заразне болести, а једнолична и слаба прехрана кукурузним зрном је значила свјесно убијање дјеце глађу. Измождена дјечија тијела од којих је остала само кост и кожа, напуштао је већ и сврабац, узрочник свраба јер није имао довољно хране у кожи. Кад би се кожу натегло прстима и згужвало, није се враћала на мјесто, него би остајала згужвана попут старог п��пира. Зуби су им испадали из уста са комадима чељусти.

Од једноличне прехране и недостатка витамина, свако дијете је било тешки смртни болесник. Свему томе се придружују и најразличитије заразне болести као тифус, грипа, дифтерија, оспице, кашаљ хрипавац, шарлах, пјегавац, који су у тим великим скупинама дјеце несметано харала јер су се и здрава и болесна дјеца непрестано мијешала и међусобно заразивала.

Помор дјеце је био 30 до 40 дјеце дневно(…)

Међу дјецом су се догађале необичне физиолошке промјене, дијете је још живо добијало мртвачке мрље, које човјек добија тек након смрти, а умирало је више сати касније. Готово су све физиолошке функције застале још прије, код дјеце нису више дјеловали ни инстикти ни глад.

Сва дјеца која су била сакупљена испод Козаре и доведена у логор, била су у доби од једног дана до 14 година. Док су старија дјеца била препуштена сама себи, дотле су усташе али само формално, бригу над најмлађом дјецом заточеницама женског логора у Старој Градишци, које су морале поред дјеце дежурати по цијелу ноћ, не могавши им пружити никакву помоћ јер за то није било никаквих средстава. Једино би успјело којој заточеници опрати понеко дијете, али и то је било веома тешко, јер су то смјеле радити у јутро од 4 до 7 сати, када још није било свјетла, а дјеца су у гомилама лежала у соби и пузала подом, једући међусобно властитие измете.(…)

Око стотину најјачих дјечака Лубурић је одвојио од остале дјеце и обукао у усташке униформе, посветивши им нарочиту пажњу, говорећи да ће та дјеца бити његови јањичари.

За страховито стање те дјеце у логорима Стара Градишка, Јаббланац и Млака се сазнало и у јавности, те је међународни Црвени Крст из Швицарске одаслао у Загреб свог делегата др Ширмера, да нешто за ту дјецу подузме. Он је као делегат Међународног Црвеног Крижа извршио пресију на Хрватски Црвени Криж да он нешто подузме, но Хрватски Црвени Криж није ништа подузимао , па је тек иницијативом приватника, а уз сталну опасност да настрадају од усташа, почело спасавање те дјеце из логора.

Усташе су биле увјерене да за успјешан спас ове дјеце мањка простор, средства и људство, дозволили су да се дјеца из логора изваде и смјесте у дјечије домове, којих уопће није било, увјерени да дјеца мијењају само мјесто умира��а. Тако су почетком српња 1942. године почели из логора Стара Градишка, Јабланац и Млака одлазити први транспорти са дјецом.

Према подацима, којима располаже ова комисија, отпремљено је:

Умрло све скупа

у Сисак……………….1631………………………..3165 У Загреб………………716………………………..6403 У Јаску………………….449………………………..2997 У остала мјеста……..58……………………………58 Укупно …………….2.854……………………..12.623

Транспорт и губилишта дјеце

Почетком мјесеца српња 1942. године, стигло је из Загреба у логор Стару Градишку 16 добровољних сестара Црвеног Крижа из Загреба, да преузму дјецу из логора и смјесте у „Дјечије домове“.

Сестре су затекле дјецу како чуче у дворишту логора, изложена страховитој српањској жеги и чекају да буду пописана. У ту сврху је био сестрама додијељен и један логораш Жидов, који је сестре одвео у логорску „болницу“. Болница је зграда десно од улаза у логор. Дјеца су у тој болници полугола лежала на голим подовима, више слична мртвацима, него живим бићима. Сестре су и ту дјецу унијеле у попис и без знања Лубурића утовариле у транспорт.

Лијечник је сестрама показао и таван и подрум, гдје су се налазили само дјечији костури. Лијечник који је то показао био је за то стријељан. Сестре су након што су обавиле попис дјеце, дјецу отпремиле у Окучане камионима, а одатле Г вагонима у Загреб, гдје су дјеца лежала на голом поду. У том првом транспорту било је око 850 дјеце (…) Транспорт је био на путу преко 24 сата и морао је на разним станицама чекати, јер су пролазили усташки и њемачки војни транспорти.

Стотине дјеце, тих малих мученика преузето је од управе логора у заједнички списак с најнужнијим оскудним и непотпуним подацима за први транспорт. Много дјеце морало се на рукама носити у марвинске вагоне, јер нису више имала снаге ни да изађу обавити нужду изван вагона.

Коначно, 11. српња 1942. г. Први транспорт стигао је у Загреб и смјештен на колосијек „Сењак“. Кад су се отворила врата појединих вагона, чуо се само покоји јецај или слаби плач дјетета. А дјечије сподобе чучале су или у клупко смотане лежале на поду, док је из узаних шиљатих лица, која су била наслоњена на скупљена кољена, гледале бескрајно тужним погледом стотине, према ситном лицу, несразмјерно великих дјечијих очију.

Садиловац, Слуњ. 31. јула 1941. усташе масакрирале 582 српска сељака од којих 473 у Српској правосла��ној цркви. Међу њима 271 дијете, од којих 24 дјетета у колијевци.Ово су српска дјеца убијена уз црквени зид.

Сестре су дјецу рукама скидале са вагона, стављале их на земљу, гдје би се дјеца одмах шћућурила попут преплашених птица, стишћући под пазухом комадић старога круха, што су га путем добила од људи на појединим станицама.

Након што је транспорт био истоварен, прешло се на раскуживање и купање дјеце. Стотине и стотине дјеце, у доби од неколико дана до 15 година, гледало је на то са неповјерењем и неком притајеном огорченошћу. Не говоре, а већина их и не гледа. Немоћно леже на поду бараке окупани и очишћени, не знајући што се то са њима збива и не иду ли можда у сусрет новим мукама.

Пригодом купања и раскуживцања помрло је око 30 дјеце, 17 их је већ мртвих раније извађено из транспорта, а много их лежи умирући на поду бараке крај немоћних лијечника, да за који час заврши своје кратко, али болно бивствовање.

Након купања и раскужиовања, те летимичних дјечијих прегледа, дјеца болесна од тифуса и пјегавца, послана су одмах у болницу за заразне болести гдје је тадашњи шеф примариус др Мерџо показао необично велику сусретљивост према тој дјеци, јер их је све примао према потреби у болницу, док је др Оскар Сеидл познати петоколонаш и Нијемац, шеф педијатријског одјела болнице на Ребру, отклонио примање дјеце ријечима да не прима бандитску дјецу.

Већ прве ноћи како је транспорт стигао у Загреб, умрло је у болници за заразне болести 37 дјеце. Дјеца су стигла у једном потпуно изнудреном десператном стању. Екстремитети су били сви отечени усљед ендема, док је лице било упало, мршаво, блиједо, а очи упале. Сва дјеца добила су тешке прољеве, који су сви били крвави и одговарали слици једне тешке дизентерије, а цријева су им висила и до 5 цм изван тијела. У цријевима се видјела пробављена кукуруза, јер су дјеца у логору Стара Градишка добивала за храну на дан шаку кукурузног зрња и то гризла, а осим тога пасла траву. Посумњало се на грижу, но вишекратни бактериолошки преглед столице показао је да нема клица.

За лијечнике ствар је постала нејасна тим више што су слузнице уста меког непца као и ждријела показивале нападно црвенило, које својом сликом подсјећа на тзв. Енатен код шарлаха, но осип на тијелу дјеце није се могао установити. Тек касније пригодом сецирања умрле дјеце, када су пронађени и чиреви у танком цријеву, као и промјене на слузници же��уца, установљено је да су дјеца у логору Стара Градишка била систематски трована стављањем соде у воду. Осим тога, била су дјеца заражена и другим заразним болестима, као што је шарлах, дифтерија, тифус, морбили итд.

Дјеца су дошла претежно гола или врло оскудно одјевена, јер су им усташе које су их на појединим станицама тобоже раскуживали, покрали са њих одјећу и обућу.

Касно у ноћ, био је посао свршен и када су сестре и лијечници, који су радили око транспорта, мислили да је посао довршен, наједном се пронашло у кутевима појединих вагона још 250 дојенчади у доби испод годину дана, како немоћно леже већ сва помодрила и зачмала од плача. Дјеца су пузила подом без крпа и пелена, потпуно онечишћена у изметима и мокраћи. Поново је требало приступити послу да се покуша спасити и ту дјецу, но није било ни пелена ни лијека. И док су једне сестре прале дјецу, а лијечници им пружали помоћ, друге сестре разбјежале су се градом и по кућама родољубивих грађана скупљале пелене и млијеко, да тако пруже прву помоћ 250-еро безимене дојенчади.

Пригодом искрцавања једног транспорта око проф. Камила Бреслера, који је руководио тим радовима стално се врзмао бојажљиво некакав човјек. Када га је коначно проф. Бреслер питао што жели, казао му је тај човјек, да је одмах након окупације као Србин из Дубице добровољно пошао на рад у Њемачку, јер су му рекли да ће обитељи таквих људи бити заштићене. Налази се на путу кући јер је добио допуст. На колодовру је чуо од жељезничара за неку дјецу, која су стигла транспортом, па је дошао упитати налазе ли се можда овдје и његова дјеца. Проф. Бреслер увео га је у бараку. Човјек је неколико пута обилазио редове лежеће дјеце, али је само нијемо тресао главом. Мало касније видио је проф. Бреслер како носи у рукама сасушено тијело своје 12-годишње кћерке, која је умирући препознала свог оца. Нијемо су се погледали, а затим је чучнуо са дјететом у наручју уз зид бараке. Проф. Бреслер је одмах наручио санитетска кола, те оца са дјететом дао превести у болницу, но било је прекасно. Дијетеје на рукама оца до болнице умрло.

Фотографија приказује неколико стотина српске деце у логору Стара Градишка обучене за преодгој у усташке униформе

Након извршеног купања и раскуживања, те након што су најтеже болесна дјеца са заразним болестима смјештена у болницу за заразне болести, дјеца су нахрањена и укрцана поново у вагоне за пут у Јастребарско. Унаточ молби да транспорт буде што прије сложен и крене са колодвора, требало је пуна 4 сата док су усташе, које су пратили транспорт, дозволили одлазак транспорта са загребачког колодвора у Јастребарско. Усташка пратња транспорта украла је из транспорта изгладњеле и умируће дјеце за Јаску 100 кг кекса, које је једна загребачка твртка за дјецу поклонила, а дјецу док су била код њих у логору, пустили су да пасу траву. Сва та дјеца су била православна одведена из села испод Козаре. (…)

…Док су бројни доктори, хуманисти и родољуби дочекивали транспорте дању и ноћу и пружали помоћ по прихватилиштима које су сами организирали, дотле часна сестра Лауренција из Широког Бријега виче на загребачком колодвору приликом стизања једног транспорта с том дјецом мученицима: „Сву ту дјецу треба поклати“. И док су бројни родољуби давали новчане прилоге, те прилоге у храни и одјећи, те дјецу из транспорта узимали себи, да барем мало олакшају патње тим малим мученицима, дотле часне сестре из Широког Бријега скупљају по Загребу и провинцији прилоге у новцу и храни за партизанску дјецу, а онда све то утајују, те храну и новац шаљу у свој самостан у Мостар. (…)”

Број транспорта који су стигли, односно прошли кроз Загреб од 27. 3. 1942. до 8.1. 1943. када су усташе забраниле даљњу бригу и скрб за ту дјецу износи 53 са 12. 770 дјеце.

Ту су убројани и транспорти римокатоличке дјеце из Херцеговине, као и транспорт дјеце из Србије.

Извор: Елаборат о дјечијим логорима у НДХ, Архив Хрватске, Загреб

Удружење Јастребарско 1942

Логори за децу у НДХ Постојало је неколико Домова за незбринуту дјецу у НДХ, који се могу назвати и логорима, јер су неки заправо то и били.

[ststevanofdecani]

Serbian Orthodox Diocese of Eastern America                                                                                  

To our Beloved Clergy, Monastics and Faithful of the God-protected Diocese of Eastern America of the Serbian Orthodox Church

As the United States of America faces this globally unprecedented and rapidly changing COVID-19 pandemic, relative to our previously issued guidelines, we remain fully committed to providing Archpastoral guidance throughout this crisis and fulfilling our common duty to ensure the safety of all our clergy, monastics and faithful, and through them the communities in which we abide, while fully respecting the precepts of our Orthodox Christian Faith.

The Holy Synod of Bishops of our Serbian Orthodox Church has, among all else, noted in its recent Communiqué, that it “…calls upon all the faithful of our Church for responsibility and sobriety in this situation and urges them not to neglect the instructions of the medical services and state authorities and not to neglect or ignore the prescribed preventative measures – in one word, not to endanger themselves or others. There is no space, however, for panic and rumors.”

As such, federal, state and local government guidelines and restrictions do not allow us to congregate – either at all, or no more than groups of 10. In order for us to do our share in combatting this pandemic, we have compiled the following updated guidelines for all parishes and monasteries of the Eastern American Diocese, effective immediately and until further notice:

We reiterate our previous call for parishes to cancel all non-liturgical activities and social functions;

The celebration of the Divine Liturgy remains an imperative for our Orthodox Christian faith and for our salvation. For in Christ, as we have noted, “we are already healed, and continually being healed through receiving Holy Communion, the very Body and Blood of Jesus Christ”. However, given these trying circumstances under which we now live, painful as it may be, beginning this Sunday, March 22, and until further notice, the Divine Liturgy will be celebrated simply by the priest, assisted by an altar server, and a chanter and, only where permitted, no more than 10 persons total at any liturgical service;

As it is Great and Holy Lent, the priest may prepare a second Lamb, as we would do for the Liturgy of Presanctified Gifts, which then can be distributed on weekdays in order to give the faithful access to the Life-Creating Mysteries of Christ, and not deprive them of the Holy Sacrament of Sacraments during these troubling times. This must, however, be done in accordance to the manner prescribed by our liturgical books;

All other liturgical services may be served in the same manner, again, as permitted by local regulations;

Funerals will be done in accordance with the guidelines established by civil authorities and industry directors;

Parishes, which incorporate technology to livestream the Divine Services, are encouraged to do so, after consulting with the Bishop or Dean regarding their proper use and distribution;

All parish and monastery churches should remain open on a scheduled basis, or by appointment, for our faithful to offer individual prayers and light candles;

All measures to ensure the thorough cleaning and sanitizing of all church facilities must continue according the standards and guidelines of the CDC and local Health Department; and

Though we are not permitted to congregate as such, we must nonetheless embrace this time as an opportunity to do all that we can to increase our care for one another, and the greater community in which we live, and bear responsibility.

His Holiness, our Serbian Patriarch Irinej, has given us a perfect example of how we are to surrender ourselves in humble obedience, by realizing the seriousness of the situation, with regard to the presence of the pandemic. As he has accepted the advice of doctors, i.e., infectologists and epidemiologists, he calls upon us to strictly adhere to the prescribed measures of protection from coronavirus. Relative to the same, he decided by his personal example, as an elderly citizen, to demonstrate how one should sacrifice and adhere to necessary restrictive measures prescribed by experts and State institutions.

Therefore, the Church presently calls upon us, as the source of blessings, to nurture us in the commandments of Christ and lead us to His Kingdom. As the Church tells us when to fast, and when not to fast, we listen and do our best to obey these instructions. In like manner, when the Church now gives us instructions, as set forth above, we listen and must do our best to obey Her directives.

Let us accept these restrictions as another, necessary, Lenten effort, another podvig for these trying times, supplementing and complimenting the traditional Lenten virtues of prayer, fasting and caring for one another through almsgiving and acts of love and mercy towards those around us

We are all truly responsible for one other, as the Venerable Silouan of Athos said, “My brother is my life.” May our Lord grant that we continue this Lenten journey, honoring His Life-giving and Saving Passion with faith and courage, as we make necessary sacrifices for the physical and spiritual well-being of all, in light of His Glorious Resurrection.

These updated directives supersede those previously posted and distributed.

With Archpastoral blessings and Paternal love,

   +IRINEJ

Bishop of Eastern America

Најљубљенијем свештенству, монаштву и верним чадима Епархије источноамеричке Српске Православне Цркве

Док се Сједињене Америчке Државе суочавају са глобалном, безпреседанском, и нагло промењивом пандемијом COVID-19, у вези са Нашим, раније издатим упутствима, овим Вас обавештавамо да, у вези са поменутим, и даље остајемо посвећени пружању наших Архипастирских савета и смерница током трајања ове кризе, као и испуњавању наше заједничке дужности да осигурамо безбедност свег нашег свештенства, монаштва и верног народа, а са њима и заједницâ у којима живимо, поштујући у потпуности прописе наше свете, православне хришћ��нске вере.

Свети Архијерејски Синод наше Српске Православне Цркве је, између осталог, у свом недавном Саопштењу за јавност позвао „...све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа, и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама.”

Сходно томе, смернице и ограничења савезне, државне и локалне управе, не дозвољавају нам да се окупљамо у групама са више од десет (10) особа на једном месту, ако и уопште. Да бисмо дали наш удео у борби против ове пандемије, начинили смо следеће, допуњене смернице за све парохије и манастире Епархије источноамеричке, које на снагу ступају одмах, и трају до даљњег:

Понављамо Наш претходни позив да парoхије откажу све нелитургијске идруштвене активности;

Служење Свете Божанствене Литургије остаје императив наше православне хришћанске вере и нашег спасења. Јер смо у Христу, као што то раније напоменусмо, „већ исцељени, и бивамо непрестано исцеливани примањем Свете тајне Причешћа, самог Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа“. Међутим, с обзиром на отежавајуће околности у којима тренутно живимо, колико год то било болно, почевши од недеље, 22. марта, 2020.године па до даљњег, Свете Литургије ће служити свештеник уз помоћ чтеца и појца, а само тамо где је то дозвољено, укупна бројка од 10 особа на било којој од литургијских служби је дозвољена;

Како се и даље налазимо у светим данима Часнога поста, свештеник може припремити други Агнец, као што то чинимо за Литургију Пређеосвећених Дарова, који се затим може расподелити у току седмице да би верницима биле доступне, Свете и Животворне Тајне Христове, те да на тај начин не остану лишени причешћивања Тајном над Тајнама у овом времену искушења. То се, међутим, мора чинити у складу са прописима црквеног типика;

Све остале литургијске службе се могу служити се на исти начин, онако како дозвољавају локалнa правила;

Сахране ће се обављати у складу са упутствима издатим од стране цивилнихвласти и управитеља дотичних институција;

Подстичу се парохије које користе технологију за јавни пренос светихбогослужењ��, да након консултације са надлежним архијерејем или намесником у вези њихове правилне употребе, исто и чине;

Све парохијске и манастирске цркве треба да остану отворене по редовном распореду или по заказивању, за молитве верника и паљење свећа;

Све мере да се осигура темељна дезинфекција и чишћење свих црквених објеката, морају се наставити у складу са стандардима и смерницама CDC и  локалног Одељења за здравље; и

Иако нам, по наведеном моделу, није дозвољено да се окупљамо,ово време морамо схватити и прихватити као прилику да учинимо све што можемо како   бисмо увећали нашу бригу једних за друге, за ширу заједницу у којој живимо и   одговорност коју сносимо.

Његова Светост, Патријарх српски Г. Иринеј, дао нам је савршени пример како, схватајући озбиљност ситуације, и сам излази у сусрет молбама лекара инфектолога и епидемиолога када је у питању пандемија, те позива све нас да се строго придржавамо прописаних мера заштите од корона вируса. С тим у вези, одлучио је да својим личним примером, као грађанин старије животне доби, покаже како се треба жртвовати и придржавати неопходних рестриктивних мера које прописују медицински стручњаци и државни органи.

Због тога нас Црква, као извор свих благослова, сада позива на негу Христовим заповестима, и на пут у Његово Царство. Када нам Црква говори када треба постити, а када не постити, ми слушамо и дајемо све од себе да се придржавамо тих упутстава. Исто тако, када нам Црква даје одређена упутства, као она горе наведена, ми слушамо и трудимо се да дамо све од себе како би се придржавали Њених упутстава.

Зато прихватимо ова ограничења као још један, насушни подвиг поста, још један подвиг у времену искушења, допуњавајући и надопуњавајући древне врлине молитве, поста и бриге једни другима кроз милосрђе и дела љубави и милости према онима око нас.

И заиста, као што каже преподобни Силуан Светогорски, сви смо одговорни једни за друге: „Мој брат је мој живот.“ Нека нам сведобри Господ подари снаге да наставимо ово наше путешествије кроз Часни пост, прослављајаћи Његово Животворно и Спасоносно Страдање са вером и храброшћу, за време док чинимо насушне жртве за духовно и физичко благостање свих, у светлу Његовог Славног Васкрсења.

Ова допуњена упутства су замена за она претходно објављена и дистрибуирана.

С Архијерејским благословом и очинском љубаљу,

+ИРИНЕЈ

ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

[online47]

По бригу с Алыми Парусами будут проводить экскурсии

Подробности: http://bit.ly/2XwCSiv