#zdravstveni radnici

[adriaticpulse]

Verdi za četvrtak najavio štrajk u bolnicama i ustanovama za njegu

Spor oko kolektivnog ugovora u njemačkom javnom sektoru sve se više zaoštrava. Sindikat Verdi pozvao je na novi jednodnevni štrajk u bolnicama i ustanovama za njegu, isti će u četvrtak pogoditi bolnice, ustanove za njegu te hitne službe u cijeloj zemlji. Očekuje se da bi i München mogao biti zahvaćen ovom obustavom rada, što bi moglo dovesti do značajnih ograničenja u pružanju zdravstvene i hitne…

[ljubavniromani]

Jeste li sigurni da pravilno mjerite krvni pritisak: Evo kako to raditi ispravno

Istraživači s Johns Hopkins Medicine objasnili su da tačna očitanja krvnog pritiska ovise o pravilnom položaju ruku, no mnogi pacijenti i zdravstveni radnici nisu svjesni ovog faktora. Utvrđeno je da neki položaji ruku mogu značajno povećati sistolički pritisak, što može dovesti do netačnih dijagnoza. Sistolički pritisak mjeri se u arterijama dok srce kuca, a to je prvi broj u očitanju krvnog…

[electaksv]

Liječenje atopijskog dermatitisa s Electom KSV

Atopijski dermatitis, obično poznat kao atopijski dermatitis ili ekcem, kronično je stanje kože koje karakteriziraju upaljene mrlje koje svrbe. Ovo stanje pogađa milijune diljem svijeta, uzrokuje nelagodu i utječe na svakodnevni život. Upravljanje atopijskim dermatitisom zahtijeva holistički pristup, kombinirajući odgovarajuću njegu kože, prilagodbe načina života, a ponekad i medicinske tretmane.

Electa KSV, pionirsko ime u rješenjima za njegu kože, nudi obećavajući pristup liječenju atopijskog dermatitisa. Njihov asortiman proizvoda osmišljen je za umirivanje nadražene kože i ublažavanje svrbeža, promičući zdravije kožne barijere. Formulirani s nježnim sastojcima i potkrijepljeni znanstvenim istraživanjem, proizvodi Electa KSV posebno su namijenjeni osjetljivoj koži sklonoj atopijski dermatitis.

Učinkovite rutine njege kože za atopijski dermatitis uključuju korištenje blagih sredstava za čišćenje kako bi se izbjeglo uklanjanje prirodnih ulja i hidratantnih krema za hidrataciju i zaštitu kožne barijere. Hidratantne kreme Electa KSV obogaćene su omekšivačima i ceramidima, bitnim za obnavljanje kožne barijere i smanjenje gubitka vlage, ključnih čimbenika u upravljanju napadima ekcema.

Uz njegu kože, promjene u načinu života igraju ključnu ulogu. Izbjegavanje okidača kao što su određene tkanine, jaki sapuni i stres mogu značajno smanjiti pogoršanje. Electa KSV zagovara uravnotežen pristup, naglašavajući tehnike upravljanja stresom i nježne prakse njege kože prilagođene osobama koje pate od atopijskog dermatitisa.

Medicinski tretmani mogu uključivati ​​lokalne kortikosteroide ili imunomodulatore koje propisuju zdravstveni radnici. Electa KSV blisko surađuje s dermatolozima kako bi osigurala da njihovi proizvodi učinkovito nadopunjuju medicinske tretmane, pružajući sveobuhvatnu njegu za pojedince koji upravljaju atopijskim dermatitisom.

Dajući prioritet zdravlju kože i razvijajući proizvode koji zadovoljavaju specifične potrebe pacijenata s atopijskim dermatitisom, Electa KSV se ističe kao pouzdani saveznik u njezi kože. Njihova predanost inovacijama i razumijevanju stanja osjetljive kože ponovno potvrđuje njihovu predanost poboljšanju života oboljelih od atopijskog dermatitisa diljem svijeta.

[srdjl]

Pulmolog iz Slovenije: U Srbiji je nemoguće pratiti obolele

(objavljeno na portalu nova.rs 12. jula 2020.)

"Zbog ogromnog broja obolelih u Srbiji ne postoji mogućnost bilo kakvog praćenja čak ni svih obolelih, a kamoli kontakata. Ne samo da je testiranje od samog starta očajno organizovano, nego sada ima i toliko ljudi koji imaju indikacije za testiranje da je praktično nemoguće sve ih testirati". Tako epidemiolološku situaciju u Srbiji za Nova.rs komentariše Srđan Lukić, beogradski pulmolog koji radi u Sloveniji.

U trenutku nove eksplozije koronavirusa u Srbiji, Lukić objašnjava kako se Slovenija bori i šta bi Srbija trebalo da uradi. Naš sagovornik kaže da smo ovde gde smo zbog “šarlatanskog Milano pristupa” i nema neka ohrabrujuća predviđanja niti rešenja kada je borba protiv pandemije u Srbiji u pitanju. Neki će reći: lako je njemu da pametuje i mrači iz udobne Slovenije – ipak, i njima savetujemo da pažljivo pročitaju to što doktor Lukić ima da kaže.

Koje mere Slovenija sada preduzima protiv korone i kako ih upoređujete sa Srbijom?

– U ovaj drugi nalet Slovenija je krenula iz bolje pozicije od Srbije tako što je nakon prvog naleta svela broj novozaraženih bukvalno na 0-2 po danu tako da je bilo moguće pratiti svaki novi slučaj, uraditi kompletnu epidemiološku anamnezu, registrovati sve kontakte, testirati ih i na taj način izolovati i sprečiti dalje širenje infekcije. Kada je COVID po drugi put krenuo da divlja po Balkanu, prvenstveno u Makedoniji i Srbiji, primećen je uvoz dvocifrenog broja slučajeva iz balkanskih država. Slovenija je svaki slučaj tretirala pojedinačno, kontakti, testiranja, izolacija, a donete su i mere karantina za sve koji dolaze iz nebezbednih država (ne samo sa Balkana) kako bi se predupredili novi uvozi. Srbija, za razliku od Slovenije, niti u jednom momentu nije imala kontrolu nad preostalim slučajevima nakon obuzdavanja prvog naleta, niti je imala nameru da je uspostavi već se išlo na varijantu “valjda će to da se sredi samo od sebe”. Nije se sredilo samo od sebe.

Kojom opremom raspolažu tamošnje zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici i kakvi su protokoli za kovid?

– Nije to nikakva svemirska oprema, ista je kao i u Srbiji. Ono što se razlikuje je organizacija koja je vodila računa i o najsitnijim detaljima – gledalo se da se izbegava ukrštanje puteva između COVID i drugih pacijenata, timovi lekara i sestara koji su naizmenično radili sa COVID pacijentima su čak međusobno izbegavali jedni druge kako ne bi svi bili kompromitovani u slučaju zaraze jednog člana jednog tima.

Ako su zdravstveni radnici imali nebezbedan kontakt odmah su testirani i bili stavljani u (samo)izolaciju kako ne bi proširili dalje virus u ustanovi u kojoj su radili. Testiranje ne samo što je bilo opsežno već je bilo i brzo (testovi su u COVID ustanovama za sumnjive pacijente stizali za par sati kako ne bi opstruisali rad). Propusti su napravljeni u nekim staračkim domovima u koje se virus uvukao i najviše žrtava je i bilo u tim domovima. 55 odsto od svih preminulih u Sloveniji je bilo starije od 85 godina. Od 111 ukupno preminulih samo četvoro je bilo mlađe od 65 godina što sve govori da su bili efikasni i u lečenju, a ne samo u sprečavanju širenja epidemije. Ono što je pomoglo je i to da je Slovenija odmah na početku reagovala, nije slala svoje građane na šoping u Milano. Takođe, nije bilo disonantnih tonova u porukama koje je država slala. Građani su u svakom momentu bili sinhronizovani sa merama koje je donela država i pridržavali su ih se čak i kada su ih veoma kritikovali, kao što je to npr. bila mera zabrane izlaska iz opštine u kojoj imaju prebivalište. Sada je situacija mnogo bolja nego u prvom naletu virusa, trenutno ima samo 15 hospitalizovanih pacijenata obolelih od COVID, od kojih nijedan nije u intenzivnoj jedinici. U celoj Sloveniji samo jedna bolnica ih trenutno leči, Infekcijska klinika u Ljubljani, a od danas je i u Mariboru otvoreno jedno COVID odeljenje. I to je sve, za sad, do sada preduzete mere drže situaciju pod potpunom kontrolom.

Šta biste predložili u Srbiji, kako suzbiti rast broja zaraženih?

– U ovom momentu to izgleda gotovo nemoguće. Zbog ogromnog broja obolelih ne postoji mogućnost bilo kakvog praćenja čak ni svih obolelih, a kamoli kontakata. Ne samo da je testiranje od samog starta očajno organizovano, pa se na rezultate čeka po nekoliko dana, nego sada ima i toliko ljudi koji imaju indikacije za testiranje da je praktično nemoguće sve ih testirati. O kontaktima da i ne govorim. U takvoj situaciji ne postoji način da se ciljano i efikasno preduzimaju epidemijske mere izolacije. Jedina opcija bi bila zatvaranje svih građana na 14 dana, što je nemoguće iz više razloga, nije potrebno da to objašnjavam. Preostaje opcija da sami građani shvate da je neophodno da poštuju nekoliko prostih mera (maska, distanca, higijena ruku), ali to je još manje moguće nego da svi budu zatvoreni na dve nedelje. Ni to ne moram da objašnjam zašto. Treća opcija bi bila da vlast smisli neke konstruktivne i podsticajne mere, a ne samo da zabranjuje i preti kaznama, ali to je tek viša matematika pošto iz iskustva znamo da je vlast u Srbiji sposobna samo da uspešno osvaja izbore od nivoa mesne zajednice do predsednika. I da polugama sile dovodi građane u red kada pomisli da joj je to što je osvojila ugroženo.

Šta je, prema Vašem mišljenju, doprinelo širenju i novom porastu broja zaraženih u Srbiji?

– Ne može se to posmatrati bez šireg konteksta. Sve je počelo od šarlatanskog Milano pristupa. Zatim je tu bila patološka potreba vlasti da se pokaže kako radi najbolje od svih na svetu u organizaciji borbe protiv COVID, a što je dosta odudaralo od stanja na terenu. Setimo se, jedna od najpompeznijih akcija je bila lična isporuka respiratora novopazarskoj bolnici, a koja se prva raspala u drugom naletu virusa. Od početka je ovladavanje epidemijom bilo prvenstveno u cilju promocije vlasti, kao i uostalom sve što se dešava u Srbiji, tako da je zbog izbora proglašena “pobeda nad COVID-om”, što je dovelo do sveopšteg opuštanja uz podgrevanje festivalske atmosfere organizovanjem sportskih događaja sa masovnim prisustvom publike. Sve to niko nije ni pokušao da vrati u kolosek dok se nisu završili izbori. Nakon toga je bilo prekasno, epidemija se ponovo raširila po mnogim gradovima, a i za bilo kakve nove mere više nisu postojali uslovi jer je vlast izgubila svaki autoritet kod građana. Sve to je iz revolta otišlo i u drugu krajnost, pa su građani namerno kršili i najosnovnije mere. To je naravno dodatno pogoršalo već lošu situaciju. Trenutno se pokušava opet sa nekim zabranama, pretnjama i najavama kažnjavanja što je u potpunosti jalovo jer sam siguran da nisu sposobni ni da iskontrolišu nošenje maski u zatvorenom prostoru, a kamoli nešto više. I na kraju da dodam još jednu veoma važnu stvar, iako daleko da je to poslednja (ima toga još, ali malo je prostora sve da se navede): nastupi nekada uvaženog profesora Nestorovića su redovno urnisali šanse da se i pomisli da će kontrola nad epidemijom biti uspostavljena.

Kakva je Vaša poruka građanima kako da se ponašaju?

– Svako mora da vodi računa o svom ponašanju. To naravno nije dovoljno ako se mnogi drugi ponašaju neodgovorno, ali je osnov. Ljudi koji pripadaju rizičnim grupama da se distanciraju od drugih ljudi što je više moguće. Rodbina, komšije i prijatelji koji nisu u riziku da se organizuju kako bi ih (uz poštovanje mera, naravno) redovno snabdevali. To sve ne znači da ljudi iz rizičnih grupa treba da se zatvore u kuće i stanove – nužno je zarad psihofizičkog zdravlja svakodnevno da izlaze napolje. Šetnja uz držanje distance, prvenstveno od onih koji ne nose maske i samim tim se ponašaju bahato, ne nosi sa sobom rizik, čak naprotiv. U slučaju da saznate da ste bili u kontaktu sa nekim kome je potvrđen COVID nema mesta panici – izračunajte koliko je vremena prošlo od poslednjeg kontakta i barem do 8. ili 9. dana od tada vodite dodatno računa da nekome ne dišete u lice (i ostalo što može preneti virus). Ukoliko dobijete simptome i znake bolesti, opet bez panike, prijavite se za testiranje i odradite to (ako je moguće, naravno zbog gore pomenutih ograničenja), pošto se na rezultat čeka nekoliko dana.

Zašto ste otišli iz Srbije i da li bi ste se vratili da radite u ovdašnjem zdravstvenom sistemu?

– Razloga za moj odlazak iz Srbije ima mnogo – neki su vezani za sam posao, neki za političku situaciju, neki za samo srbijansko društvo, a neki su strogo lične prirode. Pomenuću samo ove vezane za posao, zato što su striktno vezani za temu o kojoj razgovaramo. Nakon 12 godina rada u zdravstvenom sistemu Republike Srbije mogu slobodno da kažem da je on zasnovan isključivo na entuzijazmu ljudi koji u njemu rade. Svi ti ljudi i sada nose ovu borbu protiv COVID. Sam sistem je zasnovan na dobrim, humanim principima, ali je rukovođenje rak rana. Nedostatak para jeste problem, ali to je problem bukvalno u svakom zdravstvenom sistemu na svetu. Ljudi koji rukovode sistemom, što u ministarstvu, što u fondu i njegovim komisijama, kao da nemaju nikakvog dodira sa medicinom na terenu, pa konstantno guraju ogromna sredstva na gašenje zdravstvenih požara umesto da, sa mnogo manje sredstava, spreče da do požara uopšte i dođe. Pa tako u pulmologiji, mojoj grani, nema podrške za lečenje poremećaja disanja u spavanju, što bi se svelo na jednokratnu nabavku aparata koji se koriste za lečenje istih. Ali zato kada zbog nelečenja tih poremećaja (jer većina ljudi u Srbiji sama ne može da priušti kupovinu tih aparata) dođe do kardiovaskularnih komplikacija, na lečenje istih odu višestruka sredstva od onih koja su mogla to da spreče. I onda dobijemo bolesnije ljude, koji ranije umiru nego u državama koje u vrhu zdravstva imaju sposobnije ljude nego što je to slučaj u Srbiji. Ja više nisam mogao da izgovaram rečenicu “utvrdili smo da imate tu i tu bolest, ali na žalost fond ne želi da vam plati lečenje već morate sami to da obezbedite, ako možete”. A većina ljudi u Srbiji ne može. Takvih primera ima u svim granama medicine, neki su vidljivi, kao što je to recimo (ne)lečenje obolelih od multiple skleroze, dok su mnogi nevidljivi, kao što je to slučaj sa pomenutim poremećajima disanja tokom spavanja.

I na kraju da li bih se vratio? Naravno, ako se preokrenu svi razlozi, ili bar većina, zbog kojih sam otišao. Tu čak ovi razlozi vezani za posao imaju najviše šanse – oni drugi o kojima ovog puta nisam govorio su mnogo veći i, na žalost, teško da će se promeniti u dogledno vreme, ako se ikad i promene.

[balkanin]

Protest zdravstvenih radnika u Sarajevu: Ne odustajemo od kolektivnog ugovora

Protest zdravstvenih radnika u Sarajevu: Ne odustajemo od kolektivnog ugovora

Zdravstveni radnici su se danas okupili ispred Vlade Kantona Sarajevo nezadovoljni jer duže od dvije godine nije potpisan novi Granski kolektivni ugovor o pravima i obavezama poslodavaca i radnika u oblasti zdravstva. Dr. Edo Selimić, predsjednik Sindikata radnika u zdravstvu KS, kazao je da su uposleni u zdravstvu odustali od svih dodatnih zahtjeva koji su na početku pregovora bili…

[cgvijesti]

Muškarac imao koronu više od 400 dana

Muškarac imao koronu više od 400 dana

Pandemija traje već godinama, a neki ljudi i dalje snose njen najveći teret, puno više od drugih: zemlje koje nemaju vakcina, zdravstveni radnici koji brinu o zdravlju ljudi, problemi u ekonomiji i ljudi s oslabljenim imunitetom koji su izloženi većem riziku od zaraze korona virusom koji se moraju paziti. Osobe s oslabljenim imunološkim sistemom zbog bolesti ili medicinskih tretmana poput…

[mentalnahigijena]

Vlada Crne Gore donijela je novi set mjera stupaju na snagu 20.01. i važiće do 03.02.2022. godine. Ulazak i izlazak iz Crne Gore Ulazak u Crnu Goru Obaveza posjedovanja testa NE odnosi se na lica do 18 godina života. Crnogorski državljani i stranci mogu da uđu u Crnu Goru preko svih graničnih prelaza uz jedan od dokaza, i to: 1) da su potpuno vakcinisani sa propisanim brojem doza vakcine protiv novog koronavirusa  prije ulaska u Crnu Goru, koji je izdat od ovlašćene zdravstvene ustanove i da od primanja posljednje doze vakcine nije prošlo duže od šest mjeseci; 2) negativnog rezultata PCR testa na novi koronavirus (SARS-CoV-2), koji je izdat od registrovane laboratorije i nije stariji od 72 časa; 3) pozitivnog rezultata PCR testa na novi koronavirus (SARS-CoV-2), koji je izdat od registrovane laboratorije i koji je stariji od 10 dana, a nije stariji od šest mjeseci od dana izdavanja rezultata ovog testa; ili 4) negativnog rezultata brzog antigenskog testa na novi koronavirus (SARS-CoV-2), koji je izdat od registrovane laboratorije i nije stariji od 48 časova. Ako ne posjeduju ove dokaze, crnogorski državljani i stranci koji imaju stalni ili privremeni boravak u Crnoj Gori mogu da uđu u Crnu Goru, uz određivanje mjere karantina ili samoizolacije u trajanju od 10 dana, a samoizolacija podrazumijeva boravak u porodičnom smještaju ili drugom objektu, uz praćenje zdravstvenog stanja tog lica, kao i svih članova njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva od strane nadležne epidemiološke službe, u skladu sa rješenjem sanitarne inspekcije. Ovim licima samoizolacija može da se prekine nakon isteka 3 dana trajanja karantina, odnosno samoizolacije, uz negativan rezultat PCR testa na novi koronavirus (SARS-CoV-2), koji je izdat od registrovane laboratorije. Obaveza posjedovanja ovih dokaza ne odnosi se na lica mlađa od 18 godina. U okviru dogovora Vlada Mađarske i Vlade Crne Gore uzajamno se prihvataju i priznaju zvanične potvrde o vakcinaciji protiv COVID-19 virusa. Osobe koje zbog starosne dobi nisu vakcinisane (mlađi od 18 godina) mogu da na teritoriju Crne Gore i Mađarske uđu bez testa i karantina u pratnji članova porodice koji imaju potvrdu o vakcinaciji. Obaveza posjedovanja ovih dokaza ie odnosi se na lica koja posjeduju dokaz o nemogućnosti vakcinacije iz medicinskih razloga izdat od ovlašćene zdravstvene ustanove. Ulazak u Crnu Goru - posebne kategorije U skladu s preporukama Evropske komisije iz navedenih kriterijuma izuzimaju se određene kategorije lica neophodnih za normalno funkcionisanje vitalnih servisa i usluga i lica koja predstavljaju jasan ekonomski interes: zdravstveni radnici/e, zdravstveni istraživači/ce i naučni radnici/e; lica koja vrše ili obezbjeđuju transport putnika i robe; diplomate akreditovane u Crnoj Gori, osoblje međunarodnih organizacija, vojno osoblje i radnici/e humanitarne pomoći u vršenju svojih funkcija; određene kategorije putnika u tranzitu; lica kojima je potrebna međunarodna zaštita ili dolaze u Crnu Goru iz drugih humanitarnih razloga (poštuje se princip zabrane protjerivanja); strani pomorci u tranzitu koji se ukrcavaju ili iskrcavaju u lukama Bar, Budva, Kotor, Luka Kumbor-Portonovi i Tivat (Gat I i Gat II); stranci koji upravljaju motornim vozilima kojima se obavlja promet robe, uz posebne mjere zdravstvenog nadzora. https://www.covidodgovor.me/me/putovanja

[adriaticpulse]

Kolika je prosječna zarada u Njemačkoj u 2024.?

[trojerucica-blr]

Jadan covjek ovo mi veoma poznato zvuci PROKLETNICE Aleksandar Vucic-podrska za naseg predsednikai samo najverniji pratioci da proklet budes I na Nebu I na zemlji sve ti naopako islo kao sto I ti targetujes ljude, kad se izlije ZLO na tebe sjetices se mojih rjeci, ali tada ce ti biti kasno. Amen!

TUZILASTVO U DUBOKOM HIPNOTICKOM SNU MITA I KORUPCIJE, POLICIJA POTKUPLJENA, A ZDRAVSTVO NEUKAZUJE HITNU URGENTNU POMOC u ovakvim slucajevima uz licnu kartu po ZAKONU. Institucionalizovani sistemski TEROR TARGETOVANE METE SISTEMSKOG NASILJA CRVENIM PODVUCENO.MINISTRI SU JEDNOPARTIJSKO JEDNOUMLJE BEZUMLJA REPREZENTI, TAKO DA POLICIJA DOBIJA NAREDBU DA NEREAGIRA BEZ INTERVENCIJE, ZDRAVSTVENI RADNICI TAKODJER DOBIJAJU NAREDBU MINISTRA ILI BLISKOG NJEMU ZADUZENJA, TUZILASTVO CE ODIGRATI SVOJ UDEO SAUCESNISTVA U TERORU SASVIM UIGRANA EKIPA VEC VIDJENOG TERORA. GORKA ISTINA I LICE I NALICJE TRULOG SISTEMA, NAZALOST.)

[radiogornjigrad]

Antropologija vakcine

Emotivna infekcija koja se prenosi digitalno može da uruši poverenje u vakcine toliko da ih obesmisli. Piše: Danielle Ofri, (The New Yorker) Jednog vrelog julskog popodneva u Nigeriji 2004, antropološkinja Hajdi Larson sedela je na niskom, zemljanom zidu i razgovarala s grupom majki, dok su se deca i životinje vrteli okolo. Zdravstveni radnici beležili su napredak u vakcinaciji više hiljada…

[prijedor24]

Đajić: Uplaćen novac zdravstvenim radnicima

Zdravstvenim ustanovama u Banjaluci danas u poslijepodnevnim časovima uplaćeno je 2.700.000 KM, nakon višemjesečne borbe da se ispoštuje odluka Skupštine grada Banjaluka i odluka Ustavnog suda, saopšteno je iz Gradskog odbora SNSD-a Banjaluka. “Sredstva su uplaćana na račune Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Doma zdravlja Banjaluka, Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske i…

[profesorkamaja]

Za farmaceute

Pacijenti sa kojima se odvija otežana komunikacija- za učenike farmaceutskog smera

U svakodnevnom profesionalnom radu zdravstveni radnici se susreću sa pacijentima, njihovom rodbinom i pratiocima a različitih struktura ličnosti. Svaka relacija sa pacijentom, njegovim pratiocem ili rođakom predstavlja po komunikologiji i veštini komuniciranja klijenta u najširem smislu.

Neophodno je izdvojiti najčešće a prepoznatljive strukture klijenata tj. ljudi bilo da su u obavljanju profesije pacijenti,kolege, podređeni ili nadređeni zdravstveni radnici. Prouči dobro listu tipova ličnosti pacijenata I razmisli kako bi komunicirao sa njima u zdravstvenoj praksi.   Zamisli kako bi svaki tip reagovao I kako bi ti zašao na kraj sa mogućim problemima  u komunikaciji I konfliktima. Razmisli koje bi tehnike uspešne komunikacije primenio.

Dramatični pacijent.

Njegovo ponašanje je dramatično,erotizovano i usmereno da šarmira zdravstvenog radnika. Emotivni stil ovih pacijenata je bitan i prepoznatljiv. Karakteriše ga izuzetna nestabilnost (vrlo su sugestibilni, ekstremno ambivalentni i prevrtljivi – lako menjanju osećanja.

Uglavnom potiskuju i negiraju svoje osnovne potrebe I emocije, iskazuju veliku glad za uzbuđenjima, skloni su scenama u najnezgodnijem trenutku za druge pacijente i osoblje.

Uredni pacijent – karakterišu ga opsednutost čistoćom, cepidlačenjem, tvrdičlukom i ponašaju se kao da su prinuđeni da budu uporni, rigidni, odgovorni, ritualno obavljaju neke radnje vrlo mehanički. Ponekad ih karakteriše ekstremna sirovost u okviru tvrdoglavosti, tvrdičluka i strogost povodom

poštovanja određenih pravila. Ovi pacijenti mogu da imaju prisilne misli koje u ekstremnim slučajevima idu do sumanute opsednutosti bolešću ili poslom. Izražavaju ekstremnu potrebu za jasnom organizacijom svog okruženja, doslednošću i pedantnošću.

Uobraženi pacijent – njegovo ponašanje je prepoznatljivo po aroganciji i prepotenciji. Ove osobe (pacijenti) su stalno spremni za akciju. Izigravaju moćne, neretko su agresivni idestruktivni, nameću se kao vođe i ne podnose podređeni položaj.Stil im je da stalno kritikuju zdravstvene radnike ali i superviziraju

njihov rad. . Po suštini ovi pacijenti su infantilni, gladni divljenja i spremni su da izvedu razne stvari da bi izazvali divljenje kod drugih. Prema drugima su neoosetljivi, a preosetljivi su kada im se drugi obraćaju naročito kritički. Uobraženi pacijent (ličnost) velike deo svoje energije koristi za reklamiranje samog sebe. Postoji uobraženi pacijent sa pokrićem i uobraženi pacijent bez pokrića. Ovi drugi predstavljaju

mnogo veći problem, arogantni su, surovi i eksploatativni, a u suštini vrlo usamljeni iako imaju neretko veliki brojobožavalaca i saradnika koje uspevaju da steknu i vežu.Uobraženi pacijenti pamte i misle samo o onome što će im koristiti u njihovom reklamiranju sopstvenog grandioznogEga. Oni brzo i lako uče samo ono što ih zanima.

.

Pasivno–agresivni pacijent. Ovakvi pacijenti se ponašaju prepoznatljivo po odlaganjima, tvrdoglavosti i mnogim sabotažama u relaciji sa zdravstvenim radnikom i drugim pacijentom.

Ukoliko  zamolite pasivno agresivnog pacijenta da vam nešto uradi retko će otvoreno reći “ne”. Pristaće, a onda će početi da vas zavlači, da kasni, da brlja, da bude trapav, da kvari I pravi druge greške.

Ovi pacijenti često demonstriraju neefikasnost. Umetnici su u lenčarenju i gubljenju vremena. Razvijaju opstrukciju do savršenstva iako su neki od njih izuzetno talentovani. Selektivno zaboravljaju, manipulativni su, previše su uslužni. Vole da se trude a da pri tom ne uspevaju. Druželjubivi su, vrlo često duhoviti i mogu da postanu centar okupljanja i zaba ve.

Mistični pacijent. Mistični pacijent je još jedna vrsta bizarnih pacijenata (ličnosti). Postoje više vrsta mističnih ličnosti. Ovakvi pacijenti koriste nerazumljiv način komunikacije, za nas iracionalan.

Kod ovakvih pacijenata radi se o seriji čudnih ponašanja za vrlo bizarnim detaljima. Izraz lica im je poseban kao i način ustajanja, čudni su im rituali, recimo pri paljenju i gašenju cigarete, pijenju kafe. Imaju neretko groteksne grimase i ponašanja koja u suštini plaše.

Voli da pokreće mistične teme kao što su tarot, horoskop, karma…

Sumnjičavo senzitivni pacijent – predstavlja četvrtu vrstu bizarnih pacijenata odnosno ličnosti.

Pacijent se primetno postavlja kao žrtva i mnogo ga je teže pre.poznati On suptilno i indirektno sumnja u sve ono što mu kažete, pokažete ili obećate. Ipak sve vreme u kontaktu šalju poruku da vi, ovaj svet i sve oko njih ne valja i da nisu u pravu, a jedino što valja to su oni sami. Konfuzni elementi u strukturi ovakvog pacijenta se iskazuju kao nepoverenje,sumnjičavost u vaše terapeutske bazične motive. Koriste klasičnerečenice: “Vidite koliko trpim zbog vas”, “Vidite šta ste mi

učinili”. Ponašaju se vrlo nelojalno prema ustanovi i zdravstvenim radnicima. Vrlo su skloni tračevima, žalbama, tužbama, kritikama i svoje prisustvo na odeljenju opravdavaju kao trenutno.

Sumnjičavo -konfuzni  je relativno lako prepoznatljiv. Nisu u stanju da kontrolišu svoju sumnjičavost i nepoverenje. Vrlo jasno daju do znanja da vi ne valjate, da svet ne valja, ali u ovom slučaju ni oni ne

valjaju i sve je pod sumnjom i sve završava u opštem beznađu.

Manični pacijent – često odaje utisak velikog profesionalnog uspeha.

Pojavljuju se ponekad faze nadmenog, dosadnog ponašanja, nametljivog ponašanja kada su ovi pacijenti razdražljivi I agresivni ukoliko se ne uklopimo u njihov “ružičasti projekat”.

Obavljaju beskrajne telefonske razgovore, skloni su da bezciljno putuju, skloni su rasipništvu, kupovanju preskupih poklona nebitnim ljudima. Tok misli kod ovih pacijenata je ubrzan.Brzo prelaze sa ideje na ideju i sa teme na temu. Donose olako zaključke, kao i odluke, ali ih isto tako i zaboravljaju i negiraju.

Agresivni pacijent. Ovaj pacijent ponaša se po principu “ako ne mogu da sarađujem sa ljudima kako ja hoću, onda ću biti protiv njih”. Agresivni pacijent je ubeđen da je uvek on u pravu. Smatra da drugi zlonamerno greše. Pun je mržnje, triumfa i odlučnosti. Agresivni pacijent je rigidan, usamljen i potencijalno opasan. Ne ume da oprosti i teži savršenstvu. Ima izuzetno visok energetski nivo, sklon je akciji, uglavnom proganja i dokazuje drugima da greše a da je on u pravu. Mrzi sve što je nežno, negira

lepo, dobro, blisko, pažljivo, zavisno itd. Bori se najčešće protiv pripadanja i ljubavi. Doživljava ih kao slabost i najveću opasnost koja može u životu da mu se desi. Agresivni pacijent očekuje iako nema prave dokaze da će

mu drugi ljudi naneti zlo ili iskoristiti ga. Zloupotrebljava i najmanju dobronamernu kritiku, odmah počinje da se svađa. Vrlo brzo reaguje protivnapadom na sve što definiše on kao napad na njega.

Paranoidni pacijent- ovaj pacijent sve sagledava kroz zamišljene urote I zavere protiv njega lično. To iskazuje I u odnosu sa zdravstvenim radnikom. Sumnjičav je I čini mu se da zdravstveni radnik ima neke skrivene motive da mu naškodi.

[srdjl]

Dr Srđan Lukić o pandemiji: U slovenačkim medijima nema mesta za lakrdijaše i profitere od tuđe nesreće

(Intervju za mojnovisad.com objavljen 3.10.2021.)

Doktor Srđan Lukić je specijalista interne medicine i supspecijalista pulmologije. Javnosti Srbije poznat je sa društvenih mreža kao oštar kritičar negatora pandemije i protivnika vakcinacije. Zbog toga je na internetu često na meti istih.    

Rođen je u Beogradu, jedno vreme je živeo u Kragujevcu, pa ponovo u prestonici. Od pre dve godine živi i radi u Sloveniji, na obali Jadranskog mora.

U intervjuu za portal Mojnovisad.com govori o tome kako se ova bivša jugoslovenska republika snašla tokom pandemije, zašto su zdravstveni radnici u Sloveniji mnogo manje opterećeni nego u Srbiji i kakva su mu iskustva u radu sa kovid pacijentima.

Možete li da opišete tok pandemije u Sloveniji i kakva je sada situacija?

Trenutno je četvrti talas pandemije u Sloveniji, prvi je prošao veoma blago, kada su epidemiološke mere bile najčvršće, posle je sa opuštanjem došlo i do mnogo većeg broja inficiranih. Drugi talas je bio najgori i najduži, dok smo čekali da dođe vakcina. Treći je nakon toga bio malo blaži, jer je već počela vakcinacija, a sadašnji, četvrti, je po brojevima negde na pola drugog. Za peti ćemo videti, ako se bude vakcinisalo više od 80-90 odsto građana Slovenije, možda ga i ne bude.

Nakon godinu i po dana borbe, kao pulmolog, šta nam možete reći o ovom virusu?

Virus u najvećem broju slučajeva kod ljudi i ne dođe do pluća, ali kad dođe onda napravi haos. Nažalost unapred ne možemo da znamo da li će kod nekoga biti blaga, ili teška klinička slika, a i da znamo, ne možemo gotovo ništa da uradimo da je sprečimo kada je pacijent već inficiran. Nakon akutne faze bolest može da ostavi opštu slabost i do nekoliko meseci, ali kod manjeg broja ljudi ostavi i trajne strukturne promene na plućima, srcu, krvnim sudovima, nervnom sistemu... I to onda ostaje za ceo život.

Kako je tekao proces vakcinacije u Sloveniji i koliko je građana do sada imunizovano? Kao lekar koji radi sa kovid pacijentima da li primećujete neko poboljšanje zahvaljujući vakcinaciji?

Proces teče veoma sporo, ljudi su ovde vakcinisani u malo većem procentu nego u državama istočno od Slovenije, ali u osetno manjem procentu nego što je to slučaj u zemljama zapadno od nas. Poboljšanje se vidi u manjem ukupnom broju zaraženih i pored toga što su epidemiološke mere sada veoma blage u poređenju sa prethodnim talasima. Vakcinisani takođe dolaze sa pozitivnim PCR nalazima, nažalost nijedna vakcina nije 100 odsto uspešna, ali su njihove kliničke slike uglavnom blage do srednje teške. Veoma retko vakcinisani razviju tešku kliničku sliku.

Da li su pored vakcina i maske važne?

Maske su posle vakcina odmah na drugom mestu, naravno tamo gde je smisleno nositi ih. Ako krenete da trčite u prirodi naravno da vam nije potrebna, takođe pri šetnji kroz grad gde nije velika gužva isto tako nije neophodna. Ali u zatvorenom prostoru je esencijalna, osim naravno ako se sami ne vozite u svojim kolima. Tokom prvog i drugog talasa, dok nije stigla vakcina, mi koji smo radili sa COVID pacijentima u direktnom kontaktu, a nismo se zarazili, to možemo da zahvalimo na prvom mestu maskama.

Da li Vi kao pulmolog radite samo sa COVID pacijentima u bolnici?

Ove nedelje sam baš na COVID odeljenju, gde radimo po turnusima – posle nedelju dana vraćamo se na svoja matična odeljenja do sledećeg turnusa. To bude za mesec i po do dva. COVID pacijente lečimo timski, tako da je kroz naše odeljenje prošlo par stotina pacijenata.

Da li se u Sloveniji poštuju protivepidemijske mere?

One minimalne da. Svi nose masku unutar zatvorenih prostora i tu zaista nema izuzetaka. Od nedavno se proveravaju i PCT uslovi (preboleo, cepljen, testiran) za ulazak u zatvorene javne prostore, i to važi za sve osim za prodavnice prehrambene robe. Osim toga druge mere se ne poštuju, jer ih – nema.

Bili su nedavno protesti u Sloveniji zbog mera. Kakva je sada situacija po tom pitanju i da li ti protesti imaju podršku šire javnosti?

To zaista teško mogu da ocenim, jer ne živim u Ljubljani gde su bili protesti, već u Kopru. U mom krugu u kojem živim, radim i u kojem se krećem to nema nikakvu podršku, ali je očigledno da postoji deo građana Slovenije koji podržava te proteste. Rekao bih da je to daleko od većine. Koliko sam primetio nijedna od zvaničnih institucija to ne podržava, uključujući i političke partije.

Poreklom ste iz Srbije, ali živite i radite u Sloveniji. Kada uporedite ove dve države, ova dva društva u eri pandemije, šta primećujete, kako se ko snašao?

Svako se snašao onako kako mu je sistem uređen. U Sloveniji sve funkcioniše sporo, ali funkcioniše. Zato je kod nabavke vakcina krenulo „traljavo“ dok je Srbija zahvaljujući tome što je tamo dovoljan (i neophodan) „jedan čovek“ za sve, dobila vakcine koliko odmah i u velikoj količini. No, danas Slovenija ima veći procenat vakcinisanih od Srbije. Što se tiče posledica pandemije to je teško porediti zato što Slovenija ima fantastičnu javno dostupnu bazu podataka i statistiku, dok su u Srbiji ti podaci, kada i postoje, veoma diskutabilni. Ono što je definitivno je da su zdravstveni radnici u Sloveniji mnogo manje opterećeni zbog COVID-a nego u Srbiji, opet zbog postojanja i funkcionisanja tog sistema.

Da li slovenački mediji daju prostora antivakserima, salonskim lekarima i nadrilekarima koji iznose teorije zavere?

Ne. U slovenačkim medijima nema mesta za lakrdijaše, prodavce magle i profitere od tuđe nesreće.

Da li ste u bolnici sreli pacijente koji pandemiju nisu shvatili ozbiljno, i kako su reagovali kada su dospeli u bolnicu?

Otkad je stigla vakcina svi oni koji se nisu vakcinisali su ti koji pandemiju nisu shvatili ozbiljno. U bolnici su svi veoma kooperativni čak i kada nisu uplašeni. A mnogi jesu uplašeni. Da li shvataju da su pogrešili ili ne, time se ne bavimo jer to je na kraju njihova lična stvar kada su već doveli sebe u tu poziciju. Naravno, ako su u tom procesu i nekog drugog zarazili, onda je njihova odgovornost veća shodno tome.

Neki će se pre razboleti i popiti ivermektin, nego da se vakcinišu. Da li Vas to obeshrabruje?

Mene ne, ali njih bi trebalo. I sigurno će većinu njih obeshrabriti u jednom momentu kada shvate da su pogrešili, ako prežive do tada.

Čini se da se dovoljno zna o postupanju tokom pandemije. Sada je pitanje da li u eri interneta ljudi treba da veruju profesionalnim medicinskim stručnjacima i medijima, ili lažnim vestima i salonskim lekarima koji ne rade sa kovid pacijentima. Da li to deluje kao izgubljena bitka?

Nikako. Biće nam potrebno malo više vremena, ali će na kraju sve doći na svoje i tih izgubljenih slučajeva će biti ne više od 2-3 odsto. Samo je pitanje cene koju ćemo kao društvo platiti dok ne dođemo do toga.

[cgvijesti]

Fali 15 ljekova za najteže pacijente

Fali 15 ljekova za najteže pacijente

Onkološki pacijenti opet su ostali bez obavezne terapije, a ovog puta su im zdravstveni radnici kazali da fali čak 15 ljekova u Institutu za onkologiju Kliničkog centra Crne Gore. Za pojedine ljekove nema ni zamjene, pa im je predloženo da zovu ovu zdravstvenu ustanovu i interesuju se za svoju terapiju, piše Pobjeda. Montefarm je prije nekoliko dana saopštio da su obezbijedili oralne…

[hriminal]

Nije jasno iz čega je ministar zaključio da zdravstveni radnici aktualnu situaciju ne shvaćaju ozbiljno i da ne daju svoj maksimum, no iz Beroševa ponašanja se može zaključiti da je baš on taj koji je neozbiljan i koji ne daje svoj maksimum, ili ga daje, ali taj njegov maksimum jednostavno nije dovoljan da bi se Hrvatska izborila s pandemijom.