#voli sebe

[lifeinbooks]

...voli jučer, voli danas i sutra. Voli jutro, doručak, svoj izgovor, svoj rukopis, svoju smotanost u matematici i kuhinji. Voli krivine na cesti i u životu, voli svaku životnu rupu na koju naletiš i sve one s kojima ćeš životne rupe ispuniti. Voli sebe u porukama na koje iste sekunde odgovoriš, pozivima na koje se nikad me javiš, golog vrata i ugrijanih stopala.

Voli se

Ljubi se.

I čuvaj se.

I ne brink ako nemaš nikoga kraj sebe da te voli baš takvog kakav jesi. Imaš život koji ti je poklonjen, a nije li to najveća ljubav?

Da živiš i voliš život.

Da voliš i živiš ljubav.

[nrosei]

Prestani se ponašati kao da je sve okej.

Zaslužuješ mnogo više.

[bastard--bunny]

Čim krene ono mlako ponašanje, bježi. Ne smišljaj isprike i razloge, samo se pokupi i odi jer vrijediš više i postoji netko tko će te razumijeti i bit će uz tebe kroz sve, nećeš morati sumnjati i preispitivati.

[tebipisano]

Lelo, ne moraš nikad nikome da se pravdaš.

Kakva god da si, neka te prihvate takvu kakva jesi.

Ko god bude hteo da te voli, voleće te takvu kakva si.

I ne trudi se, da ikog zadiviš.

Budi ono što jesi.

Takva kakva si.

Posebna.

Na svoj način.

Neodoljiva.

Dragocena.

Zračiš svojom energijom.

Voli sebe.

Voleće te i drugi.

Ali na prvo mesto SEBE.

A.B.

[dunjarajic]

Mrzeo me je

jer nije mogao da navikne sebe

na to da ga neko toliko voli

da neko brine za njega

pa me je odbacio

[comonblancechance]

Draga moja Dubravka!

Mama te nije zaboravila! Mama te mnogo voli! Ovim pismom zelim da doprem do tebe I da te pronadjem I da se sve ovo jednom zavrsi. Godine su ostale za nama ali nisu mogle da ugase tu ljubav majke prema svome detetu. Ako sebe prepoznas u ovome pismu razmisli dobro o svemu! Tvoje pravo ime je Dubravka I dali smo ti ga onoga dana kada si se rodila,21.Avgusta 1973. godine. Mozda je tvoj datum rodjenja bas 01. Novembar 1973. godine ili neki blizu njega, jer tada su nam saopstili kada smo ocekivali da dodjes u nas dom, da si iznenada preminula. I ako su nam rekli sve to mi nismo nikada verovali u to da je istina. Znali smo dase tu nesto desilo, ali nismo ni pomisljali da poverujemo da je to istina. Vremena su bila takva da se moralo sve prihvatiti kao da je tako I nismo smeli preduzimati nikakve postupke da probamo nesto izmeniti. Prolazile su godine a sa njima  su se menjali I uslovi zivota, tako da smo dobili priliku I mogucnost da jos jednom mozemo da sve proverimo u vezi tebe. Posebno kada smo uvideli da postoje mnogi slucajevi kod nas slicni nasem I da je veliki broj dece nestao na slican nacin kao ti. Ja sam sve preduzela da dodjem do svih potrebnih dokumenata I tako pred Sudom dokazemo da si negde ziva I takodje kao mnoga deca, oteta od majki, I ti si oteta od mene. Tako da sada zelim da ti saopstim da prvo na sta treba da obratis paznju jeste datum tvog rodjenja koji je verovatno 01. Novembar ili neki blize tome, koji je lazan! Drugo na sta treba da obratis posebno paznju je tvoje srce I osecaj da nikada nisi pripadala onima gde se sada nalazis, a posebno stanje tvoga srca I duse koje se uvek osecalo prazno I da mu nesto jako vazno ne dostaje! A toje prava majka I porodica od koje si oteta! Mozda si I ti krenula u potragu za nama, kada su ti lazni roditelji pod pritiskom prljave savesti morali priznati da oni nisu tvoji pravi roditelji. Sto bi bilo jako dobro I pomoglo jos brze da me pronadjes. Jedno znaj da te mama mnogo voli I da sve ove godine nisu nista uradili da nas odvoje! Znam ti si danas zena od 49. godina ,mozda imas I porodicu, ali znaj da nista od toga ne moze odvojiti pravu majku od svoga deteta. Osim mene imas tvoga brata koji je osam godina stariji od tebe, snaju troje velike divne dece koj isu danas ljudi sa svojim porodicama. Necu vise o detaljima ali ono sto je najbitnije da ti pomognemo da nas pronadjes smo ti rekli. Ako sebe prepoznajes u ovome pismu javi mi se, mama ce biti mnogo sretna da se sretnemo I ovo zavrsimo jednom za sva vremena! Javi se u inbox I lako cemo dalje da uspostavimo nas kontakt. Mama te mnogo voli I zeli ti reci da ocekuje uskoro da te vidi! Dragi Bog neka te cuva I pomogne ti da me lako pronadjes!

[tijanatasmaric11]

Zaljubila sam se u onog koji me u zivot zaljubljuje.

Jel vam se desilo nekada u zivotu da vam neka osoba totalno promeni zivot, udje u njega neocekivano i napravi totalni preokret i od tada pa nadalje zivot vam ima drugaciju dimenziju i drugaciji pogled, da ste u necijim ocima videli sve. Vas, vasu zajednicku buducnost, ljubav, srecu.

Naveli ste jedno drugo na ludacke planove u vezi vas jer samo ljubav moze bezlimitno navesti na to.

Uhvatila sam mu pogled jer sam lepa, odusevila jer sam pametna, zaljubio se jer sam ga razumela a zavolela sam ga jer me ucinio boljim covekom. Postao si mi nesto najlepse sto imam nocima kada sam bila najusamljenija zena nocima , fizicki nisi pored mene ali srcem si vise tu kao niko do sada.

Postavio si standarde u hemiji, ludosti, smelosti, mladosti,

Postavio si mi standarde u brizi, razgovorima, u svakom pogledu na bilo koga drugog.

Zbog njega sam naucila koji osecaj trazim i kakvo ponasanje zelim. Da nikada ne bi trebala pristati na malo kada znam da zasluzujem sve.

Sa tobom sam pocela voleti i davati i vise od toga koliko volim.

Volis me sto sam drugacija, sto si drugaciji i sto me pazis i sto svaku moju nesigurnost pretvaras u posebnost. Pokazao si da ljubav ne mora da boli nego da bude lepa. Trudis se da budem najvoljenija, volis sve sto ja volim. Dobijem zelju sa budem najbolja verzija sebe zbog tebe.

Onog pravog prepoznas po tome kako pamti detalje,kako brine da te ne rastuzi, ti si primecivao kada bih promenila mindzuse, pitao bi me svakog jutra kako sam spavala a svake veceri bi cekao da zaspim prva. Utesio bi me kada nisam sva svoja, razveselio kada mi do smeha nije bilo.

Cekam te da lezis na meni, pa da ti prolazim prstima kroz kosu, da mi pricas kakav ti je bio dan, pa da uvece idemo u bioskop a zavrsimo u krevetu jer u 4 zida je najlepse. Da se svadjamo i mirimo, trpimo i ljubimo, da tvoji problemi budu i moji, jer dvoje trebaju biti jedno oduvek. Da se imamo, volimo,razumemo i znamo. Eto toliko

Daljina pokaze da je ljubav posebna, upoznas drugacije, naucis vremenom biti strpljiv, razuman, primecujes detalje, pamtis navike…

Daljina je mala cena i da si kilometrima daleko ali znam da ona stanica nikad vecoj ljubavi nece svedociti i duzem zagrljaju ucestvovati.

B.

[lagala-je-grade]

Samo bih htjela da znas

Da si imao priliku

Da te voli netko

Od glave do pete

Od duse do kosti

Od noci do jutra

Imao si priliku

Da te voli netko

Tko bi se na svaki tvoj uspjeh

Veselio i slavio

I cestitao kao da je rodendan

Tko bi na tvoj neuspjeh

Sacekao i ohrabrio

I onda pruzio ruku uz rijeci

"Alo, pa nisi ti bilo tko, ti mozes sve!"

Imao si priliku da te voli

Netko tko ti nikada ne bi brojao

Case i flase

Niti to sto nekada kasnis

Netko tko bi za tebe ucinio sve

Netko kao ja

Savrsen spoj

Ljubavi i ludosti

Sna

i stvarnosti

Imao si priliku

Da netko bude uz tebe

Bez obzira koliko ga guras od sebe, uz tebe!

Da te pazi, cuva, motri, sugerira, zanovijeta, svada, oprasta i voli.

Da te prati.

Imao si priliku da te voli

Ona s kojom mozes o poslu

I problemima s prijateljima i roditeljima

S kojom mozes o buducnosti i proslosti

Imao si priliku da te voli posebna.

Ona kojoj jos znaci nesto

"Dok nas smrt ne rastavi"

Takve su rijetke danas, pazi.

Imao si priliku...

Itekako, stvarno.

Zao mi je sto me nisi upoznao takvu

Sto ce netko drugi,

A htjela sam,

Stvarno sam htjela,

Molila se svemiru

Da to budes ti!

Ti!

Od svih ti!

Mozda ti nisam nikada rekla

Mozda sam nekada bila previse hladna

Ali opet sam se nadala

Da barem malo znas

Da me osjecas

I kada nismo bili zajedno

Da znas da te osjecam

Imao si priliku

Milijun zapravo

Jer tebi nikada nisam

Mogla i znala

Reci ne.

Samo sam htjela da znas,

Da si priliku imao.

[prava-ja]

Naprotiv, ne treba se bojati kilometara. Smatrajući kako će vas granice razdvojiti, razdaljina udaljiti, nedostajanje savladati. Kada nekoga iskreno voliš, onda nije bitno gdje se on nalazi, već koliko dugo si spreman da ga čekaš. A postoje ljudi koje si spreman čekati do kraja života. Takvi ljudi su nezamjenjivi. Osjećaš njihovu blizinu čak i dok su miljama udaljeni. Ako čovjeka možeš zadržati u grudima, ostajući mu vjeran do besvijesti, onda možeš sve. Uostalom, ne postoji ništa čistije od toga. Od neograničene sigurnosti u nečiju ljubav. Pogledaš li bolje oko sebe, vidjet ćeš koliko su ti drugi nezanimljivi i nepotrebni. Ne želiš ih, jer tvoja želja je na čekanju. Malo je čudno, ali potpuno istinito. Često se odreknemo cijelog svijeta, zbog jedne osobe koja će doći i biti naš novi svijet. Premda, sa druge strane, ti ljudi u suštini i nisu daleko. Kada razgovaraš sa nekim svaki dan, dajući mu svoj maksimum, kako se on ne bi osjećao usamljeno ili manje voljeno, stvar je jasna - to je tvoj san, tvoj svemir i tvoj razlog za disanje. Dokle god je njega, bit će i tebe. Na kraju krajeva, moguće je hladnoću poraziti, led otopiti, vatru ugasiti. Nemoguće je prestati voljeti onoga ko voli tebe istom jačinom. Možda čak i snažnije.

[pisac-u-tami]

Sjecam se da me jednom neko pitao sto je to najbolji prijatelj?

A ja sam rekao najbolji prijatelj je neko ko vas voli, kada vi zaboravite voljeti sebe.

Ig: Pisac_u_tami_

[blackkmoonlight]

I bio je sasvim običan dan,

kada sam osvestila koliko mi značiš,

koliko mi znači sve što imamo i gradimo.

I nisam mogla da pretpostavim

da ljubav zaista može da bude ovako lepa,

da je neko spreman da voli baš onoliko koliko i ti,

da je tu,

da te drži za ruku,

da je ponosan što si njegova.

Plače sa tobom,

ali se isto toliko i smeje,

grli najsnažnije na svetu

i odmara u tišini.

Volim tebe,

volim nas

i volim sebe kakva sam pored tebe.

—

27.4.23.

[devil-in-lovee]

Ti si bila moje najljepse ljeto, sjecas se koliko sam bio ponosan sto sam imao tebe, koliko sam te samo volio to je znao i moj najbolji drug, nekada nas kum a sada ko zna cij. A onda je izasla ona najljepsa pjesma „Moje leto“ koju smo pjevusili i ako nismo znali pjevati, kada smo plesali po kisi uz tu nasu pjesmu, ali voljeli smo se, bilo je stvarno. Uvijek sam mislio kako ces ti biti ona zena koju cu ja ozeniti, zena koja ce mi roditi djecu, ali nista nije islo kako smo planirali. Bili smo djeca ali nikada vise nisam volio kao tebe, ti si bila moj prvi jaki osjecaj. I sada 10 godina poslije ja cu postati otac, dobit cu sina. Zamisli ja kao otac, smirio sam se nakon tebe, ona je divna dala mi je srce na dlanu, voli me mozda cak i vise od tebe, ali me nikada nije gledala kao ti. Sjecas se onih sitnica koje sam radio za tebe? Otvarao ti vrata, uvijek imao buket ruza za tebe, drzao tvoju jaknu da je mozes lakse obuci, ili izmicao stolicu. Onaj romanticni ja koji je pravio budalu od sebe samo da tebi izmami osmijeh na lice, i onda kada si me pitala sta ako vise ne budem zaljubljena u tebe? A ja sam ti rekao kako si uspjela jednom da se zaljubis i da ces uspjeti opet, da cu ja naci 1001 nacin da se ti opet zaljubis u mene, a ona je ostala uskracena te paznje, tih sitnica koje sam nekada za tebe radio. Ostala je uskracena samo za to sto se zaljubila u covjeka koji nema duse a ni srca da voli, covjeka cije si srce ti slomila prije 10 godina, valjda sam se opekao jednom i to mi je bilo dovoljno i za deset zivota, mada bih opet sve dao samo da jos jednom drhtim od straha da te ne izgubim.

Ig: Pisac_u_tami_

[umetnica69]

#Dan1

Nedostaje mi, napaljen sam. Skrhan sam, jebote ne mogu je izbaciti iz glave. Ah, nije da se hvalim ali da... svršavala je u dahu, deset puta u par minuta, bila je opsesivna sa mnom volela me je. Jednom mi je i priznala da me voli, da se sa mnom ne boji, da sam bolji od onog njenog prethodnog bednika koji je pijan tukao. Što sam je sanjao ne znam, ne mogu da je izbacim iz; glave, duše, tela, srca. Ustao sam sad više ni ne mogu da spavam. Otvorio sam prozor kiša pada, pokleta kiša. Ovde na prozoru sam je jebao od pozadi, svršila je u dahu, deset puta u toku par minuta,rekao sam to već. Uh ukrutio sam se, želim je, (drkam,) zamišljm scenu dok se sam zadovoljavam otečen mi je svako veče, očajan sam. Ima žena ne zna im se broj ali samo je ona bila život moj, i neću te druge jeftine nimfomanke, želim nju. Ona me je vodila po mraku, krala me je u dahu, nabijala mi kurvu svaku, jebala se sa mnom u žaru u borbi za joššš, za ne prestaj, daa, tako jee taj rad uh jošš malo i daj kurvin sine (smeh) daj mi ga, prodri u mene sad ajde jače, tako brže manijače ahh razvali me na ovom prozoru, neka vidi svet kako me jebeš. Znaš ja volim sebe kad sam sa tobom volim sebe pored tebe volim nas, (svršio sam, poprskao sam zid) obeležio sam mesto na kojem je obožavala da je jebem da joj uazim od pozadi. Pre nekoliko meseci je otišla, doslovno je nestala iz mog života. Jedno juto sam se probudio i zatekao sam samo njenu fotografiju na jastuku onu u mojoj crnoj košulji s ovog ptozora kako drži šolju kafe s ukusom Bejlisa, a na poleđini fotografije je pisalo: - Daj kurvin sine, daj mi ga... ''smeh'' ps: ''Zauvek će da te voli, tvoja kurva. u potpisu tvoja. t.t.'' Nikada je više nisam našaao, zvao sam je bezbroj puta, nikada se nije javila, prokleti telefon. Tražio sam je svuda nikada je nisam našao, i onda sam odlučio neću više da je tražim, pisaću o njoj o nama o životu bez nje a nekako opet sa njom možda ne u fizičkom onliku ali u psihičkom definitivno. I da mogao sam o njoj samo da maštam, da se prisećam svakog trenutka sa njom gde sam bio i gde je bila srećna i čedna. Propio sam se, večito tražim njene oči, njen osmeh na licima koje srećem usputno u prolazu. Sanjao sam je stalno, o njoj sam maštao, mnogo sam je voleo samo joj to nikad nisam rekao, a znala je to i ona sama osećala je taj miris ljubavi među nama. Bila je to jedna čista emocija, jedna priča. Nosim njenu fotografiju kao amajliju svuda sa sobom, uh kad je samo setim ta crna duga kosa prekrivala je njena leđa do kraja, ta kosa mirisna i meka kao svila voleo sam to, pa tek njene sise te što stoje kao dve, dve dinje i taj vtki struk, pa tek te duge noge, a oči, oči boje nezrelog kestena sve to stalo je u sto devedest centimetara njene visine. I ja sam stajao uz nju rame uz rame dok sam ulazio u nju (smeh) ali i čuvao sam je, njoj sam ruže krao kada bi se noću držali za ruke šetali gradom.

Kako smo se samo voleli, koliko mi nedostaje. #Dan1

tvoja. t.t.

[cigarete-i-poezija]

Dragi pjesniče,

Ovo pismo pišemo tebi,

Ponovno padaš u mračnu komoru duše svoje,

Depresija navlači zavjese i bdije nad srcem,

Gušim se cigaretama i zatvaram prozore slobode,

Nestajem polako i mnogo se bojim,

Povrijedio sam sebe,

Polako nestajem,

Isparavam i vraćam se u oblake,

Suze poput kiše,

Kvase zelenu površinu,

Nadam se da će rasti cvijeće,

Živim od bola,

Teško razumijem osjećaj sreće,

Bojim se sebe,

Bojim se života,

Nepoznat pojam,

Empatije prema sebi,

Naučen da šutim i pušim,

Izgleda da uživam,

Da sam sebe mučim,

Duša me boli kad pišem,

Ali eto izgleda da ipak,

Lakše kroz stihove dišem.

Dodaj mi olovku i papir,

I pusti me da kroz stihove sviram klavir,

Ne znam pričati o tome kako se osjećam,

Često govorim izvini,

I mrzim sam sebe,

Mnogo plačem,

I kvarim sliku,

Mladića punog života,

A u glavi smatram,

Da je živjeti sramota.

Nisam dobro i često sanjam crnilo i tamu,

Valjda zato volim bacat tintu na papir,

U potrazi za spokojom koji čitav život tražim,

Život mi mira neda,

Proganja me uspomena prijatelja,

Često ga sanjam i budim se u suzama,

Pitam se gdje je nestala ljubav,

Koju sam gajio prema sebi,

Pitam se i čime sam tebe zaslužio,

Da me trpiš,

Kada ne mogu trpit sebe,

Pitam se gdje je moj bog,

I zašto je cigareta moj porok,

Kada li sam izgubio svoj oklop?,

Često sjedim a sve manje pišem,

Jebiga teško mi je,

Pitam se nekad zašto dišem,

Od satova koji kucaju,

Stvorio lažne bogove u glavi,

Postao sam svoj rob,

I polako u ovim stihovima kopam svoj grob.

Jebiga u životu kažu,

Misli dobro i dobro će doći,

A svaki put kada o dobrom mislim,

Suze lice kvase,

I nestaje mi prostora na ovom papiru,

Nemam više smisla za poeziju,

Ali na ovom papiru ispoljavam dušu,

I lijem suze,

Duša me boli,

Ali volim,

Svaki ovaj napisani stih,

Svaku bolnu uspomenu,

I svaku ljubavnu pjesmu napisanu,

Živim da volim,

Teško je i mnogo boli,

Ali dišem,

I pišem,

Pa eto ispadne sve uredu,

Imam tebe pored sebe,

Tješiš me i govoriš da će sve biti okej,

Možda i život ipak nije toliko mračan,

Samo pazi se,

Ljubi,

Voli,

Svaku zraku sunca,

I slušaj svaku pjesmu ptica,

I dobro upamti,

Neko te voli i o tebi misli,

Svanulo je divno jutro nema veze što je vrijeme tmurno,

Nemoj da se ubiješ danas...

Puno ljubavi šaljem svima.

[nikome-bitan]

Upravo tražim izlaz iz prošlosti koje me boli, proklinjem srce što uzalud voli, u duši plačem kriveci sebe, ali ipak mislim na TEBE!!!

NIKOME-BITAN

[pogledomdosrzi]

Šta da radim s ljubavlju

Nisam nikad nikom rekla

Pa ni sebi samoj

Naglas posebno

Ni u jastuk

Ni u zrak šapatom

Ni u vodu

Ni papiru

Ali uvijek sam htjela da budem voljena

I da povjerujem u tu ljubav

Da živim u toj ljubavi

Nije da je bilo do drugih ljudi

Određeni su bili

I više nego velikodušni u svojoj ljubavi

Pažnji

Ali ja sam imala problema

Sama sa sobom

Ja nisam znala da budem voljena

Nisam bila uvjerena u nju

I ne radi tuđina

Već radi same sebe

Ponekad mi se činilo

Kao da nisam dala pristupa

Možda nesvjesno nisam htjela ljubav

Pa nisam znala šta da radim s njom

Kao da sam na svoje srce

Stavila znak stop

Možda jer sam se grčila u strahu

Da tako voljena urpljam istu tu emociju

Moguće je da sam vjerovala

Kako sam sposobna

Pokvariti sve što mi je na drumu

Ili sam se pribojavala

Da kad jednom čitavim bićem osjetim ljubav

Drugi put osjetim

Kako iščezava

Ne samo iz mene

Već iz čitave moje okoline

Da nešto što sam jednom imala

Sutradan ne budem znala

Ni gdje je mogu pronaći

Makar kod drugih ljudi

Možda sam za samu sebe mislila

Da je ne zaslužujem

Samu sebe sam voljela tek toliko

Da funkcionišem u svojoj glavi

I s drugima u prostoriji

Tek toliko da imam ljude

S uzajamnim poštovanjem i razumijevanjem

Ali ne i da vide kako je i jedna

Zabarakadirana tvrđava

Nekada bila plačljivo more

Ili čak čitava planeta

Možda nisam htjela opet slušati ono

Previše je krhka

Slomit će je svijet

Jesu li u mene stavili sigurnost

Da će se narod na mene obrušiti

Ako pokažem imalo emocije drugima

Pa čak i sebi

S vremena na vrijeme imam osjećaj

Da bih trebala bar na sat

Postati opet ono malo dijete

Osjetljivo i razmaženo najiskrenijim namjerama

Kako bih znala da je sasvim u redu

Bit onaj kome se pomaže

I onaj koga voliš

Onaj ko plače

S kojim plačeš

Onaj koji se ruši

A ne stijena od koju se more sudara

Hoću da budem opet dijete

Koje vjeruje

Da moraš biti voljen

Da si zaslužio biti voljen

Osjetim da je nužno

Ponijeti samu sebe

Iz djetinjstva

I urazumiti je

Nikom nikad nisam rekla

Ali sam uvijek htjela

Da se nekom sklupčam u krilu

I da me zagrli snažno

Kao da ću se svakog momenta

Raspasti na komadiće

Da ne da da se raspadnem

Ili ako se to i desi

Da budem sigurna kako će pokupiti

Sve moje djeliće i ponovo sastaviti u cjelinu

Bez imalo muke

Želim da mi neko napokon poljubi ruke

Lice

Da me stavi na svoja prsa

Kako bih bila smirena tuđim srcem

Da mi kaže da će sve biti okej

Da me voli

I da napokon u to povjerujem

Da osjetim svu ljubav

Onakvu kakva stvarno i jest

Ali kad bih i imala takvu priliku

Ja bih se vjerovatno nekako

Uspjela otrgnuti

A ne znam kako

Da to ne uradim

Ne znam čime da srušim zidove oko sebe

Kako da otključam sve brave

Kad ne mogu naći ključ

Odakle da počnem

Kada prihvatim ljubav

Gdje ću je ostaviti

Mama

Znaš li možda ti

Gdje ću da posložim svu silnu ljubav

Šta se radi s ljubavlju

Kad je dobiješ

I napokon prihvatiš

Mama

Ili bilo ko

Kako ću biti voljena

Kada većinom i zaboravim

Da me ljudi vide

Odakle da krenem

Šta se radi s ljubavlju