#balkan tekstovi

[lejla76]

[pisac-u-tami]

„Svaka ruza ima trnje. Pokazi mi svoje i ja cu ti pokaziti ruke koje su spremne da krvare.“

Ig: Pisac_u_tami_

[devil-in-lovee]

„Ponekad place sve u vama osim vasih ociju.“

Ig: Pisac_u_tami_

[oci-moje-lepe]

preferiram, a vi?

[dreamer-but-realist]

[stvaralastvo]

U dubini okeana niko ne zna sta tacno postoji. Tako je i u dubini mog srca, niko ne zna sta se krije, pa cak ni ja sama..

[silencekamila]

I tako nekako mi nejde baš ništa nikako.

[vks-in-another-universe]

хватам себе како ми поново ситнице измамљују осмех,

како је у души некако лакше,

а у мислима пространије.

ти бледиш полако,

нестајеш.

а ја продисах,

и осећај је никад лепши.

- исцељење

[krvarimstihove]

Kada su te grlili pogrešni

nisi ni slutila da

mrve ti kosti

u ništavilo planeta

- E.S.

[emocionalno-nedostupan]

Izvini što te nisam grlio duže,mislio sam da ćemo se ponovo sresti…

[lejla76]

[pisac-u-tami]

„Volio bih da mogu zamijeniti svako moje sutra samo da jos jednom zivim nase jucer sa tobom.“

Ig: Pisac_u_tami_

[devil-in-lovee]

„Kada bi imali jedan dan da zivite, da li bi rekli nekome?“

Ig: Pisac_u_tami_

[belog-grada-crna-princeza]

Now that you're free to be yourself, who are you? [09.01.2025.]

Zabrani sebi sebičnost, sve što je tvoje.. nije. Sve je pozajmljeno. Opekotina od ketlera pre tri, skoro četiri godine.. i ona je izbledela, zar ne? Otvori šake, gledaj kako u njima nema ničeg što bi držale, pusti nek rane (više ne) bole. Sanjala sam bazen, a znam jako dobro šta znače ti snovi. Sanjala sam da uzimamo đubre iz stana i bacamo ga unutra, a ja ponavljam uspaničeno u sebi: bazen ima hlor, rastvoriće ga hlor. Onda se budim i osećam mir. Osećam ga u samoposluzi, dok tumaram između rafova. Ništa ne želim, ni onu bocu Keglevicha, ni šarene mrvice za kolače, ni novi ukus čaja na akciji... Uzimam neki keks za pse, prilazim samouslužnoj kasi. Nisam raspoložena za mrtav pogled kasirke, previše me deprimira. Stižem na red; samo kartice. E jebiga. Ne treba kesa, hvala, nemam sitno, ne treba ni kusur. Na ulici neko trubi vozaču ispred jer nije krenuo na zeleno svetlo. Smiruje me nervoza. Smiruje me što sam lice koje nestaje u masi neznanaca. Na slušalicama puštam Nipplepeople Sutra. Ja sam devojka bez imena, bez korena, bez prošlosti. Ja sam ko god želiš da jesam. Autobus je skoro prazan, neobično za Beograd. Kada bi neka baka ušla i sela kraj mene, lagala bih je sve o sebi i onda sišla na pogrešnoj stanici. Da, udata sam, imam troje dece. Najstarija ima temperaturu, pa sam išla po lek. Ili, zapravo studiram u Londonu, master kriminologije. Ovde sam u poseti starijem bratu, inače on je usvojen. Moji su mislili da ne mogu da imaju dece, ali eto, onda sam im se desila ja. A sada prijatno, doviđenja. Sve najbolje i Vama. Otvaram WhatsApp, arhivirane poruke. Kucam, pa brišem: nego reci mi, šta da radim sad sa ovoliko slobode?

-Katarina

[dreamer-but-realist]

[stvaralastvo]

Toliko smo po nekad nezahvalni, da ni ne primetimo da nam zivot prolazi brzinom munje.

Toliko nam sve nesto fali, toliko nam sve treba, toliko nam sve smeta. Toliko da ne vidimo da zapravo imamo sve. Imamo krov nad glavom, imamo vodu da se istusiramo, imamo hranu da gladni ne budemo. Cisti smo i sredjeni, dok druga deca-ljudi mastaju bar o toj toploj vodi i cistoj garderobi; mastaju o mekanom krevetu i cebetu kako se ne bi smrzli; mastaju o kuci bez budji i srusenih zidova. Dok mi jurimo za vise novca kako bi imali bolji telefon, skup auto ili markiranu garderobu. Izgubili smo svest o tome sta je zapravo zivot i sta su prave vrednosti.