#veštice
Explore tagged Tumblr posts
uraandri · 1 year ago
Text
sometimes i think it's good that i don't know any of the more specific sociological terms in english cause the posts i could be making on here would be nuclear
11 notes · View notes
balkanskapravila1371 · 2 months ago
Text
"NEĆE BITI LOVA NA VEŠTICE" Vučević: Oni koji su krivi biće procesuirani
https://www.novosti.rs/vesti/politika/1432867/nece-biti-lova-vestice-vucevic-oni-koji-krivi-bice-procesuirani
0 notes
dvanaestmrva · 1 year ago
Text
Veštice se noćile, vaistinu vam veštice itd. 🎉🦇✨🕷️🖤🧛‍♀️
0 notes
zanimljivaekonomija · 4 years ago
Photo
Tumblr media
Belgrade, 31.10.2020. oko 15.00
Foto: Momčilo Karan
28 notes · View notes
fantasticnivodic · 5 years ago
Photo
Tumblr media
Uštvogoniteljka Prešavši zavesu od belog cveća i okrenuvši se u sobi, pir vetra koji se igrao oko nje nađe izlaz u oknu povrh vrata.
0 notes
prerazmisljavanje · 7 years ago
Text
Pročitala sam u februaru
Pročitala sam u februaru
Kako ponovo čitam više knjiga/ časopisa mesečno, red je da počnem da ih pobrojavam i ovde, a ne samo na Goodreads profilu. (Ako vas još nisam zaprijateljila tamo, javljajte da ispravimo stvar.)
Tek minulog prekratkog meseca pročitala sam 3 knjige i jedan časopis (ali dvaput, jer tol’ko je dobar, a malo sam i prizivala naredni broj). Nekako se poklopilo da sam o dvema knjigama pisala i duže…
View On WordPress
1 note · View note
belog-grada-crna-princeza · 4 years ago
Text
Tumblr media
Podignimo čaše
rukama do zvezda
neka one osude
otrov što se prolije
po nevinim srcima
onih koje oblaci
uvek propuste na zemlju.
Dole u travi, u rosi
izgubi prste kao nekad
u kosi one koju ne voliš.
Planete je nisu favorizovale
bila im je verna, ta mala ciganka
čitala je dlanove, ljude nikad
nije umela jer kada je zlo
u o��ima, a slepa si
na sve što nije proleće
propustićeš mrak.
Propustićeš da zapišeš
na salveti u krčmi
ime one koja te je
ponovo napustila.
Videćeš joj obrise na svim
sjajnim površinama
umislićeš zavere
trčaćeš za crnim kaputima
šeširima od snova
časovnicima koji su se
zaustavili pre nego
što su te sreli.
Na jezeru u ponoć
biće početak dekade
u tebi će biti kraj veka
jednom će i piramide
biti srušene.
Svemu na kraju dođe kraj.
Svemu na kraju dođeš glave.
Duh iz lampe ispuni tri želje
ti si ispunila sve
da bi te zavoleo
neko ko je u tvojim porazima
slavio svoju slobodu.
Vreme je da i robinja u tebi
razbije okove!
Prošlost se ne zove kazna
za sve dobre namere.
Svakom će ceh doći
na naplatu, devojčice iz bajke
princeze ne postoje
rane ćeš morati
kao svaka zver
sama da zalečiš
zmajeve,
zle maćehe i veštice
sama da poraziš.
Snežana će i dalje čekati
prinčev poljubac.
Ti znaš da si čarobni štapić
oduvek držala
u sopstvenim rukama.
- Katarina
13 notes · View notes
ti-i-ja-mozda-nekada · 5 years ago
Text
Pripazi na dečka, rekla joj je Ana.
– Evo, baš sam pošla povodac da mu kupim. – rekla je ironično. – Kakav mi je to dečko kad moram na njega da pazim?
– Ne znam, ali nikad ne možeš da budeš previše oprezna. Ne znaš ti kakve sve veštice postoje! To ne gleda ni da l’ je zauzet, ni da l’ je oženjen, ni da l’ ima decu. Ako se namerači!
– Šta ako se namerači?
– Pa preotme ti ga, ženo!
– A vala ako se ljubav može preoteti, nek ga uzme!
– Samo se ti šali. – vrtela je Ana glavom.
VANJA NIJE RAZUMELA TAKVE LJUBAVI
Nije to ljubav, ako njemu i dalje pada na pamet kako bi mogao još nekad negde sa nekom. Nije to ljubav ako moraš da paziš, da si i bolesna doterana i našminkana, iz straha da ne kaže: gle kakva je, moram da nađem bolju!
Nije to ljubav ako se šest meseci posle porođaja jedeš kao mlad mesec ispred ogledala, jer: strije, opušten stomak, glupi kilogrami koji nikako da odu. Nije to ljubav, ako on vidi to a ne majku svog deteta, divotu koja podiže novu divotu.
NIJE TO LJUBAV.
Vanja se nikad nije zanosila, ali je isto tako znala, ako se ikad od ljubavi zanese to će biti ono pravo. Kad je imala 14, tata je ostavio mamu. Zaneo se. Njoj i dalje nije bilo jasno kako.
– Možda je trebalo da više brinem o sebi – čula je jednom majku kako priča s nekim preko telefona. – Ovako, brinula sam o svemu, o kući da je čista, o poslu da se završi, za njega da ima skuvano i da je uvek ispeglan. Vanjuška moja zlatna da je zdravo i dobro. Nisam znala da će mu zasmetati što posle svih tih godina imam pet kila viška ili što nisam našminkana non stop. A ona mu je došla k’o s modne piste! Mislim, pogledaj nju, a pogledaj mene! – pa onda plakanje u dlan. – Dobro, dobro, u redu sam.
Nije bilo u redu.
Nije to bila ljubav. Pa neka je 100 puta bio njen tata. To se ne radi.
MUKA MI JE OD DEBELIH PORODILJA ŠTO KUKAJU!
Jednom je sedela u kafiću. Sveže ostavljena, jer je „previše dobra i pametna“ bile su njegove reči. Samo par dana kasnije saznala je da je već mesecima imao neku što je bila još bolja i pametnija ili možda baš suprotno, lošija i gluplja. Dovoljno glupa da naseda na fore: „Devojka treba uvek da izgleda lepo, ali tebi, srećo moja, za to uopšte nije potrebna šminka! Ti si prirodno lepa!“ Pa sat vremena ispiranja mozga kako ne treba da se šminka, kako ne mora na fakultet, kako je savršena…
Razmišljala je o tome što joj je rekla Ana, kako je trebalo da ga pripazi, kad je čula ženu za susednim stolom. Ljuljala je bebu u kolicima i vatreno pričala nešto, gestikulirajući slobodnom rukom.
– Mislim, šta je ona htela, čoveče?! Da se porodi i da se razvlači godinu dana sa deset kilograma viška! Mo lim te! Nije ni čudo što ju je ostavio! Muka mi je više od tih debelih porodilja što kukaju! Pa ženska glavo, mućni malo tim ćurećim mozgom! Ako se zapustiš, ne šminkaš, ne središ malo, zategneš, nemoj da se iznenadiš što odlazi kod bolje! Pa je l’ nije tako? Kaži, ’ajde kaži! Mislim, ja sam 15 kilograma skinula za četiri meseca, čoveče! Naporan trening, pazim šta jedem, šta pijem, a da ne pričam što čuvam bebu, kuvam, radim. Moraš se organizovati kako treba! Pa je l’ nije?
Vanja je sedela zabezeknuta. Nije imala ni bebu ni višak kilograma, ali je znala kako sve to što ta žena govori nije tačno. Nije dobro. Uvek je bila lepo obučena. Očešljana. Nasmejana. Kao nekad njena mama.
Dok se nije pojavila ta druga. Lepša, nasmejanija.
NIJE TO LJUBAV AKO ON MISLI DA POSTOJI LEPŠA.
Ne lepša na svetu. Lepša za njega.
Nije to ljubav ako se smeje salu na tvojim bokovima dok gleda utakmicu a ti nunaš bebu. Ljubav je kad te bodri. Kad kaže: Idi odspavaj malo. Ili: Ja ću da je uspavam, idi, napravi sebi kupku. Hoćeš da idemo na trčanje zajedno?
Nije ljubav ni kad te ubeđuje da se ne šminkaš, a posle govori kako si se „zarozala“.
Nije ljubav ako moraš na nju da paziš.
Ljubav je ta koja čuva vas dvoje. Koja ne poznaje maskare i kilograme, pudere i podočnjake.
Ljubav je ono ispod svega toga. Kafa koju popijete. Poljubac za laku noć.
Ljubav je „nema veze, smršaćeš, ja te ionako obožavam.“
Ljubav je podrška. Ljubav je osmeh.
Ljubav je tata koji vidi samo mamu.
Nije ljubav ako ti treba povodac.
Ljubav se ne zauzdava.
Uvek je tu.
250 notes · View notes
emanate-light · 4 years ago
Text
"Na kraju... Bile mi princeze ili veštice, kurve ili svetice... Sve smo iste kada volimo i kada ljubav gubimo"
- Tamara Kučan
25 notes · View notes
radomirus · 4 years ago
Text
"Veštice sa tesalijskih planina konzervirale bi, u srebrnim urnama, te lepe žive oči, tokom sedam punih luna da bi potom od njih pravile nakit koji bi, sedam sledećih godina, plakao bisere."
2 notes · View notes
brbljivica · 5 years ago
Quote
U žabu krastaču. U to si me pretvorio. U žabu kojoj je svaka žena bolja za njenog princa. U žabu, koju dok ljubiš, ona postaje sve veća i veća žaba, i ne, nikada više neće biti princeza. Zar si ti zaista mislio da princeze ubijaju zveri i veštice? Ubijaju ih prinčevi, spremni da princezu stave na kocku, spremi da princezu izgube.
🐍 Tamara Kučan - Bivirgata 🐍
11 notes · View notes
i-am-lillith · 6 years ago
Text
Moderne veštice
Tumblr media
Reč ''veštica'' u našoj kulturi ispunjena je brojnim negativnim značenjima, u kojima se može iščitati duboki strah i otpor patrijarhalnog vaspitanja da prihvati i unutar svojih sistema integriša arhetip snažne, kreativne i inteligentne žene, koja samosvesno i ravnopravno, poput muških '' stvoritelja '' kreira magične duhovne svetove, po svojoj slobodnoj volji i shvatanju.
Da bismo mogli da razumjemo prauzroke tog straha, moramo se vratiti malo dublje u prošlost, u stare, predhrišćanske kulture, u kojima su bila poštovana ženska božanstva, često puta u liku trojne boginje koja je simbolisala tri aspekta žene i prirode, sa kojom je žena bila izjednačena: prvi aspekt odnosi se na nevinost mlade devojke, zaštitnice šuma, divljih životinja i slobodnog, iskonskog življenja u suživotu sa prirodom. Taj prvi aspekt simbolisan je i fazom mladog meseca, te izražen u likovima grčke boginje Artemide i rimske boginje Diane - zaštitnica lova i vegetacije.
Drugi aspekt drevnih boginja otelotvoren je u boginjama ljubavi i plodnosti ( sumeranska Innana, feničanska Ishtar, grčka Afrodita, rimska Venus, itd. ), koje simbolišu pun mesec kao načelo zrele, u punom potencijalu realizirane ženskosti, gde žena nije samo svedena na ulogu majke i pasivne domaćice, već je ona i seksualna i kreativna, i često puta, poput sumeranske boginje Innane, ali i grčke Atene, zaštitnica ratničke veštine, kao i " gospodarica divljih zveri ", kako su u staroj Grčkoj nazivali boginju Afroditu. Dakle, žena u tim kulturama nikako nije bila podložna i kastrirana u svojim nagonima, u svojoj seksualnosti i prirodnoj agresivnosti, kao što će kasnije to postati unutar velikih monoteističkih religija.
Treće načelo ili aspekt trojne boginje kao padajući mesec jeste mudra stara žena, veštica, šamanka, iscelitelj. Dok su u našoj kulturi stare žene obezvređene u svojoj društvenoj ulozi onog trenutka kad uđu u klimakterijum, i izgube fizičku mladost i lepotu, kod pagana su one bile poštovane zbog svoga iskustva i mudrosti, i imale su ravnopravnu ulogu u zajednicama isto kao i stari, mudri muškarci, kao napr. u zajednicama starih Slovena i Kelta.
Savremene veštice ponovo otkrivaju lik i paradigmu trojne boginje u želji da afirmišu neka načela duhovne ravnoteže i ravnopravnosti, koja su izgubljena uspostavom hijerarhije muških bogova i njihovih sinova, kao i njihovih proroka. U duhovnom smislu, za moderne žene, kao i za sledbenice različitih strujanja nove spiritualnosti, sasvim je neprihvatljivo da žene budu izbačene iz prostora duhovnosti, i da ne mogu biti ni svećenice, ni biskupinje, ni papise, ali se zato od njih, dakako, očekuje da kao vernice daju dobrovoljne priloge za crkvu, koja ih još uvek želi održati u stanju slepe pokornosti i poslušnosti ! Iako je institucija Inkvizicije odavno ukinuta, još i danas se u nekim društvima sa velikim zazorom gleda na sve pokušaje ženskog spiritualnog osamostaljivanja, u smislu da žene same preispitaju koliko su zadovoljne sa onim što im pruža službena crkva, koja je svojevremeno u 16. i 17. veku spalila milione žena, te i dan danas insistira na tome da nadzire žensku kontrolu rađanja, kao i da se meša u žensko pravo na slobodan izbor !
U tom smislu se može reći da današnjem svetu nedostaje boginja, kao simbol potisnutog ženskog načela prirode i života, jer je muško načelo moći i sveopšte konkurentske borbe dovelo svet na rub trećeg svetskog rata, te do velike bede i gladi koja vlada u zemljama trećeg sveta, ali i u mnogim razvijenim državama. Zbog muških bogova već vekovima se vode bespoštedni, krvavi ratovi, a načelo " ljubi bližnjeg svoga " postalo je tek puka fraza, do koje niko više ozbiljno ne drži. Gubitkom arhetipa boginje svet je izgubio mudru i saosećajnu majku, koja aktivno štiti svoju decu, kao sto je grčka boginja Demetra štitila svoju božansku ćerku Perzefonu, kada ju je mračni Had oteo i poželio zadržati u podzemlju.
Takav arhetip majke iz paganskih mitova nema mnogo zajedničkog sa devicom Marijom, Isusovom majkom, koja je u društvenom i kreativnom smislu sasvim neaktivna, a za moderne i osveštene žene problematičan je i način njenog začeća - nijedna normalna zemaljska žena ne može začeti bez seksualnog odnosa sa zemaljskim muškarcem, osim ako nije u pitanju neki vid umetničke oplodnje ili genetske manipulacije. Isticanje ideala '' bezgrešne '' majke od strane patrijarhalne kulture zapravo je pokušaj da se obezvredi ženska seksualnost, koja je u likovima paganskih boginja bila snažan izvor radosti i osobne moći. Zbog tog surovog, nedostižnog ideala ženske " čistoće " koji je nametnut od strane crkve kao simbol kastrirane seksualnosti, žene često pate od brojnih frustracija i seksualnih neuroza, naročito one koje su odgojene u kulturama gde se snažno poštuje ideal device i '' bezgrešnog '' začeća.
Takođe, gubitkom boginje u našoj civilizaciji dolazi do ekološkog debalansa: žensko načelo celokupne prirode biva degradisano, ozloglašeno kao nečisto, primitivno i nerazumno, u suprotnosti sa " uzvišenim duhom ". Sve životinjsko, instinktivno, lunarno i arhetipsko u čoveku biva podvrgnuto kritici i torturi inkvizicije, a posledice tog direktno se uočavaju u načinu na koji danas tretiramo našu planetu - bez imalo poštovanja - istrebljuju se brojne životinjske i biljne vrste, voda i vayduh se zagađuju, u svetu vladaju glad i bolesti, dok sa druge strane crkva muškog sveštenskva gomila ogromna materijalna bogatstva, te istovremeno licemerno propoveda svojim vernicima potrebu za skromnošću i poniznošću...
Pokret savremenih veštica kao reakcija na religije patrijarhata počeo je otkrivati i redefinisati duhovnost starih kultura, koje su poštovale boginju i unutar kojih je žena i sveukupno žensko načelo bilo poštovano mnogo više, nego sto je to slučaj u današnjim vremenima. Ne radi se tu ni o kakvim " zlokobnim crnomagijašicama ", već su u većini slučajeva u pitanju kreativne, pametne žene, pretežito nastrojene levičarski, a koje su snažno razočarane službenim, tradicionalnim verskim sistemima, koji se nisu na pravi način uhvatili u koštac sa problemima savremenog sveta. Moderne veštice neguju načelo nenasilja, kao i poštovanje sveukupnog života, posebno čovekovog. One veruju da ni jedna ideologija i nikakva religiozna ideja ne smeju biti opravdanje u ime kojega će se ubijati druga ljudska bića: svaki izraz nasilja zapravo je prikriveni vid nesposobnosti da se konflikti razreše mirnim, inteligentnim putem, kroz žensku asertivnost, umesto kroz mušku agresivnost. Takođe se zalažu za toleranciju i suživot svih živih bića koja žive na planeti, jer su sva živa bića zapravo manifestacija metaforičke planetarne boginje i njena deca.
One ne veruju u " transcendentalnog " boga koji je nevidljiv, nespoznatljiv i odvojen od svojih tvorevina, kao što ne veruju ni u boga koji surovo kažnjava svoju decu, već insistiraju na načelu lične odgovornosti: energija koju si odaslao, biće ti vraćena - dobro sa dobrim, a loše sa lošim ! U tom svetlu, čovek je sam odgovoran za posledice svojih dela, boginja mu neće " oprostiti grehe ", niti će mu iko obećavati raj na nebu, nakon što je tako bezobzirno i surovo uništio raj na zemlji ! Boginju pre svega moramo pronaći u sebi, u svojim srcima i uverenjima, kao princip neuništive i preobražavajuće majčinske duše sveta, unutar koje smo na višim nivoima svesti svi ipak povezani nevidljivom mrežom međuodnosa, u kojima se stalno stvaraju i razaraju novi svetovi i tvorevine.
Kada to konačno uspemo spoznati, tada će simbolička '' svrgnuta boginja '' postati svetla i blistava duša planete, a '' veštice '' će biti njene razigrane i magične, vilenjačke svećenice, vesnice novog doba i svetlijih vremena na zemlji.
Napisala: Krešimira Gojanović
http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/okultizam/vestice/modernevestice.html
4 notes · View notes
ruzamalogprinca · 2 years ago
Text
Ne spavaš, vidim te u snu, kao jabuka zrela, moja misao vrela.
Misliš na mene, osećam tu strelu, na maslinu nedozrelu, ubrati je ili ne.
Ne ćutiš, čujem u tišini, voliš i mrziš me, bujica reči u taštini.
Trudiš se, i po noći i po danu, ne zaboravi nisi sama, duboko sam u tvom okeanu.
Ne predaj se, bori se sa mnom, ne protiv mene, zajedno, stvarno, možemo sve.
Volim te, ti, šećerna vunice u prikazu i vile i veštice
02:12 15.12.22.
0 notes
laniakearose · 6 years ago
Text
Između Erosa i Tanatosa
14th and 15th of March, 2018, written during chemically induced  hell while trying to heal my traumatic past. After that I experienced a near death experience and what I hope is a Resurrection.
Osećam da se sve što se ikada desilo u mom životu, bilo dobro ili loše, belo ili crno, bili košmari ili snovi, sada spojilo u jednu jedinu tačku. <---- Ovu ovde.
“Kraj je početak i početak je kraj...” I te fore…Znaš?
Da, naravno da znaš. Kada spojiš sve tačke po nekoj prirodnoj inerciji kretanja naše Planete, dobiješ krug. I vreme je krug. Hm. Ne... Imam osećaj da nije sve tako crno-belo, tako dualno.
Tačka i krug. I kretanje. Energija u pokretu. E-MOTION. Uzmeš E iz Emocije i M iz reči Motion i dobiješ Em.
{ -Insistiram da me zovete Em.
-Okeeej, a zašto tako brutalno, hladno i grubo, tako...lakonski?
-Ne��u da ti kažem. Uhhh, dobro...Zato.
-Ja te ne vidim tako.
-Ni ja, ni ja, ni ja...}
Ni ja se pretvara u eho nijanijanija gubeći svoj prvobitni smisao. Eho me ritmično uljuljkuje i ulazi mi na levo uvo, mislim, lažu. Svi lažu. NJANJANJA. Đavo šapuće na levo uvo. Zlo ulazi na levo uvo, svi ti demoni, veštice, vampiri...smak je sveta. Hvata me panični strah.
 { -Čekaj…Moramo da pričamo o tome. Slušaj me sad dobro: Video sam otisak vučje šape blizu kuće.
Deca su se radovala a žena se jako uplašila.
-Jeeeste, tvoja žena, boginja, a plaši se, ne verujem ti. Feministkinja u meni  vrišti sada.
-Ko je jebe.
-Mrzim te.
-Lepa si.
-Ok. Hvala. Ne mogu sad da pričam. Mrzim te previše.
-Da li si lepa sebi?
-Ne.
-Zašto?
-Zašto uvek to zašto, jbt?
-Da ti izrecitujem? Zato što treba odmalena učiti decu da čitaju između redova i preispituju sve što pročitaju.
-Kakve sad to veze ima? }
 Da se vratim na onu tačku. I krug.  Ona mi je rekla da joj je neko rekao da je negde pročitao da je spirala oslobođeni krug, krug koji prestaje da biva okrutan i biva oslobođen. Hm, to je čudno. Moj prvi je rekao da je život reka i onda otišao. Posle 7 dana Ljubavi. Psiho. Svi su oni psihopate.
Naravno da se posle vratio da me dokrajči.
{Polako Em.} Ali on stvarno jeste. Sećam se samo loših stvari.
{To je jer si ubila sve što je bilo u vezi sa njim a samim tim i deo sebe.}
Slušaj ove boleštine: Ne mogu da nosim okrugle minđuše. (Heh, krug.) Zašto? Jer to signalizira muškarcima da sam OTVORENA. {Da li me zezaš? Otvorena?} Ne smem da pričam sa svojim prijateljima, ne smem da izlazim bez njega, ne smem da se bavim svojom umetnošću…Kaže mi da nisam nikakva umetnica, da sam malograđanka… Ja služim njemu. Ja  sam njegova kraljica-robinja. Njegova boginja. Moja krhka psiha tada oseća da je životni smisao biti obožavan od strane jednog tako savršenog muškarca. Ja živim za njegovu erekciju. Moja svrha i smisao su da je izazovem, a izazivam je pogledom…I da ga oslobodim napetosti. Bilo gde, bilo kada. Kad god mu dođe. A dolazilo mu je stalno.
{Mazi me. Masiraj me. Ljubi me. Hoćeš li da plešemo?
Ja sam tvoj. Ti si moja. Samo moja. Ti nisi ptica. Ti si drvo. Moje drvo. A ja sam slobodan kao pas. }
 *Hey, I wanna be your dog...
-A šta sam ja tebi? Parče torte, prolećni povetarac posle zime? Šta hočeš? Šta želiš?
-Neću ništa. A želja je hiljadu. Ja sam slobodan. Biram kreaciju, ne destrukciju.
-Čekaj, kako to?  Zar nemaš njih?
-Moje srce je njihovo. Ali moja erekcija je tvoja, Crveno. Sloboda je baklja koja se nosi visoko.
-Sloboda je spremnost na destrukciju. Prava sloboda je nedostižna. U ovom Univerzumu.
-Kako to misliš?
-Tako što biraš da povrediš voljene osobe, biraš da radiš to za šta znaš da će ih uništiti. Misliš da neće saznati jednog dana? Ona će postati ili potpuno Otvorena ili Zatvorena. Oni će biti ili slobodni kao psi ili potpuno zavisni od njene suknje.
 -Konji su slobodni.
-Jao, konji...Sada si me podsetio na moj detinji san. Želela sam ergelu. Ćale je imao jedno savršeno parčence zemlje. Te crne, mrtve, zle, mračne i vlažne zemlje.  To selo je prokleto, znaš? I dalje sanjam zmije u tom selu. Hodam i preskačem ih. Na svakom koraku su. Bežim i bežim...
-Od čega?
-Od čudovišta. Čudovišta koje me nosi na leđima dok su svuda oko nas beli miševi.
-To si sanjala?
-Ne.
-Čudovišta koje izranja iz vode. Tamo je izvor Crne reke, znaš? Čudovište je klovn i plezi se.
Sama sam sa babom. Čudovišta su u njenoj kući, šupi, kokošinjcu...
-Zar nisi rekla da si volela da budeš tamo kao mala?
-Jesam, jesam. Bila sam u stalnom dodiru sa Prirodom i neprekidno šetala.
{ -Hoću da vodimo ljubav u prirodi.
-Priroda je moja Crkva. Zato i plačem često.
-Znam. Osetim ti žal...kao val.
-A  da li sam ti ispričala moj san o demonu i crvenoj haljini?
-Moraš to da uradiš.
-Znam.
-Znam da znaš.
-Zar nisam pričala o konjima?
-Voliš da jašeš?
-Obožavam. Izgleda da samo tada mogu biti srećna.
-Penji se onda, Divljakušo. Veštice. Ne treba tebi grad. U gradu su ljudi. Ljudi te plaše. Žena, a plaši se.
-Ti mrziš žene? Baš si patrijarhalan tip.
-Naprotiv. Ja verujem u Ljubav i Slobodnu Volju.
-A Boga?
-Da.
-Hoćeš li da mi pokažeš moga Boga, onako kako je on to radio? Da me kazniš?
-Ne. Mogu da ti oprostim. Lezi sada. Slušaj malo moje srce.
-Nisam zaslužila oproštaj. }
*-Nisam zaslužila oproštaj.
-Šta pričaš? To nisi ti.
-Više sam ��inila zlo, nego dobro. Nisu mi dali da se popnem na to Sveto brdo. Znaš li za pojam ’’mitarstva’’? Ovo je PODneblje. Već se dešava.
-Ma ko ti je utuvio to u glavu? Oni tvoji *ljudi od vere*? Ti si uvek svima pomagala, davala i više nego što si mogla. Uvek bila dobra, fina, nežna, odgovorna, pažljiva i mila...a ljudi te i dalje povređuju. I na tvojom samrtnoj postelji. Više im je stalo do njihovih guzica, nego do tebe i do toga što odlaziš...Volim te. Hvala ti. U ime svih.
-Hvala tebi. Mnogo si mi dala sada. Govoriš kao on. Govoriš mi da je duša večna. Lebdiš, Em.
{ -Hoću tvoje srce. Hoću još. Hoću svu tvoju pažnju.
-Polako, Vučice.
-Heh. Znaš li da alfa ženka štiti svog partnera tokom borbe sa neprijateljem, tako što podmeće svoju glavu pod njegovo grlo, kako bi ga zaštitila od smrtonosnog ujeda? Deluje kao kukavički potez a u stvari je nešto najhrabrije i svetije. Ultimativna žrtva.
-Odakle ti taj stav o idealnom muško-ženskom odnosu?
-Mislim da je nastao dok sam gledala umetničko klizanje kao mala. Bila sam opčinjena tim skladom. Njegova energija usmerena ka njoj, a njena ka svetu. A opet deluju kao jedno Biće. Tako savršeno i intuitivno, kao da su oduvek bili Jedno.
-Znaš li da je to fantazija?
- Nikada nisi i dovoljno blizu drugom ljudskom biću. Niko nikoga ne razume, zapravo. Svi samo gledaju kroz svoje monade bez prozora i vrata. Ti bi pojeo Srce?
-Znaš koliko mi je teško da se iskuliram sada. Kad se isečeš ja bih ti lizao prst. Da, pojeo bih tvoje Srce.
-Uzmi ga, uzmi sve. Meni ne treba. A šta ćeš ti meni da daš? Samo mi uzimaš…
-Nije tačno. Ne dam ti svoje srce ali dajem ti Inspiraciju.
-To je tačno, tvoj dah me inspiriše.
-Ti si ja i ja sam ti, ovde i sada. Ovde smo Jedno. Lepa si.
-Pa…hvala.
-Prepoznajem ti oči i usne. Toliko bola i snage ima u njima.
-Je l’?
- I? Gde putujemo večeras?
-Gde god želiš, Italija, Francuska, Bali, Egipat…?
-Ne, ja bih negde gde je hladno. Ljubiš mi se pored vatre, na krznu, dok napolju veje. }
 ---
-Sećam se da sam kao mala napisala pesmu za koju sam mislila da je magična, jer kad god bih je pročitala sutra bi padala kiša. Hahaha. Ludača.
-Vidi je, nisi. Pametna si. I nisi luda. Sve je u redu sa tobom. Samo posmatraš svet nekim drugim očima. I osećaš sve. Osećaš ljude.
-Ne osećam ja ništa, skloni se. Ja mrzim ljude. Perverznjaku. Zašto stalno privlačim manijake? Možda jer sam i ja postala jedan. Ono: ��Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.”
- Gle, počinje oluja. Zar nismo malopre stvorili Munju?
-Tvoje je sve do nje. Moje je ono što dolazi posle.
 { -On je ličio na Isusa. Jebanje sa njim bilo je kao jebanje sa Bogom. Sve me je naučio.
-A sad ti podučavaš?
-Da.
-Hajde da pričamo o robovima i začinima. O šafranu. O ružama. O pustinji I kiši. O jednoj zlatnoj i lepljivoj kapi. O moru. O konopcima i brodovima. O zemlji i vatri. O kolačima koje jedem sa tvog tela.
– Veži me.
-Zašto plačes na plaži?
-Sanjala sam da mu nisam rekla da ga volim i da je onda otišao sa drugom.
-Koliko imaš godina sada?
-Ne znam. 15, 16?
-To je pre onoga?
-Da.
-Koliko si ih imala do sada?
-Neću da ti kažem, ćelavi.
-Ličiš mi na roze cvet. Mislim da si prelepa. Staviću ti zvezde u oči. Nemoj da ih zaboraviš. Tamo su I uvek su bile tamo.
-Moj kosmos prima samo dobro sada.
-Daj mi ga. Prelij se. Ti si moj lepi, vreli Kanal. Budi moj oltar.
-Voliš Anais Nin?
-Da, volim sve što je raskošno a svedeno. Idemo iza ogledala?
-Idemo.
-Hoću da me povrediš. (Nemoj da me povrediš.) }
 *Boli me.
-Osećate li bol sada?
-Podnošljiv je.
-Da li se plašite?
-Ne. Ja sam žena.
 *Boli je. Držim je za ruku dva sata. Ruka joj je tako meka i topla, tako nežna i krhka. Umire. Kažem joj da se ne plaši. Glumim njenog Anđela. Znam šta želi da čuje. Ona samo želi da se popne na to brdo i da je tamo čeka moj deda, njen brat. Onaj koji je ostavio kada joj je bio najpotrebniji. Njega je jebena bolest pokosila dok sam ja bila u maminom stomaku. Moj divni, svetli, magični deda...uvek uz mene.
Od njega su došli svi ti svetli, alhemijski darovi. Sa druge strane samo mrak i prokletstvo i zmajevi i konopac koji donosi smrt i prokletstvo potomcima. Zato znam šta ljudi žele i čega se plaše. Žele malo moje energije, moje snage, srži, moje veliko, meko, belo telo. A ja? Ja sam želim da iscelim. Želim da izlečim taj mrak koji je pao na moja pleća.
{ -Zašto se samopovređuješ?
-Zato što bol mora napolje...Želim da osetim da sam ovde. Da sam živa.
-Gurni me sa kreveta. Na pod. Veži me. }
I tako u krug, u krug, u krug.
*Moraš biti savršena. Moraš rađati decu. Dosadno nam je. Nemamo šta da radimo. Ne smemo da pogledamo svoje male, sive, skoro završene, neispunjene živote. Rodi nam pse, da ih sjebemo.
{-Mrzim decu.
-To nije istina. Svet je igralište kada ga gledaš dečijim očima.
-Mazi me.
-Hoću da budem u tebi.
-Ne želim da budem majka.
-To svi misle. Spavaj mirno. Ja ću spavati nemirno. U tebi. }
 Treba mi moj klizač na ledu. Neko ko zna kako da me gurne, a da me ne povredi. Kako da me inspiriše da stvaram. Da stvaram kroz destrukciju starih obrazaca. On hoće da me zaštiti. Ja to ne želim. Mogu ja to sama. Mogu ja to sama. Mogu ja to sama.
Ja sam vučica, kobila, mačka. Pusti me. Ja sam slobodna.
Sanjala sam da sam ti bitna. (Ti, ti i samo ti.) Sanjala sam da me voliš, da me vidiš, čuješ, da me osećaš. Ti si moje ogledalo. Ja sam ti i ti si ja. Alfa i Omega. Ja sam tvoja robinja i tvoja boginja.
Sanjala sam da mama ima ruku čudovišta. Logično, dala me je Čudovištu. Ostavila me je samu sa njim. Izgubila sam glas, mama. Hoću samo da ćutim. Dala si me zmijama, mama.
(Sada sam Lilit. Sada sam skarletna žena. Sada sam ja čudovište. Levo, levo, levo.  Muški princip, đavo, demoni, batina, bič. Desno, desno, desno. Ženski princip. Anđeli, bol, nežnost, svetlost.)
Hoću da budem tvoja zvezda. Da gledaš u mene kao u Mesec.
Od predugog gledanja u Sunce ne vidiš lica ljudi, već samo platinastu tačku.
___
{ -Vama vampiricama baš lepo stoje te noćne boje.
-Pričaš kao on.
-Znam. Ja sam svi oni. Oni koji su te pipali, grebali, hvatali, čupali, vukli, silovali, komadali, ubijali, bacali u vatru. Ti ih inspirišeš, Muzo. Mučenice. Velika Majko.
-Budiš mi stomak.
-Voda da me udavi. Vatra da me spali. Zemlja da me proguta. Vazduh da me odnese.
-Zašto si me napustio?
-Nisam, uvek sam u tebi. Otvaraš se?
-Bodem.
-Ti si roze cvet. Ti si pustinjska ruža. Ujedini levu i desnu ruku. I isceli. Pomiri.
Sada si ajkula. Plivaš i ne staješ. Ako staneš. Umireš. Sireno.
Ja sam moćna, kao bik. Ti si matador.
Ja sam zemlja. Iz mene raste život. Ti si seme.
Slušam ti srce dok te jašem. Slobodna.
Moje srce je pustinjska ruža.
Nežno a snažno. Krhko i jako.
-Paganko, gorela si i gorećeš!
-Pa šta?
-Rađaće se mnoge posle mene. Neuništive, bolne, hrabre, pokretne.
Veži me u čvor. Oslobodi me. Ja sam u svima njima i one su u meni. Ja sam Inspiracija. One su slobodne. Kao mačke. Prihvatam moć. Krug je oslobođen i postaje spirala. Večito kretanje.
-Ko te je naučio da dominiraš?
-Moj bol.
-Ti si filozof.
-Moja duša je moja, Animuse. Plamen transformacije liže moje telo. Ti si moj dah. Moje srce je zlatno.
Živim u trenutku. Ovom sad. Kao mačke. Kao tačke.  Moje srce je ruža probodena mačem.
Voda me zaliva i leči.
Vazduh me inspiriše i pomera.
Vatra me transformiše i oslobađa.
Zemlja me u kolevku vraća. }
  ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Sanjala sam tebe sa rupom u glavi i nju sam rupom u srcu. Ja sam uzela tvoj hiper-racio i njenu hiper- emotivnost. Spojila sam ta dva principa krstom na dlanu. Akcija i emocija. Dve linije koje se ne dodiruju ali idu paralelno . Spaja ih krst. Krst kao simbol muškog i ženskog principa. Treba da mislim simbole a osećam značenje. To je to.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Sećam se koliko sam želela da me slikar vidi i poželi, fantazirala sam da me gleda iz nekog žbuna dok mu poziram na mostu, sa golim stopalima u ledenoj reci. On me posmatra. On me stavlja u svoju sliku. Mene. Kao da sam bitna. Željena. On je Umetnik. Ja sam Umetnost. Besmrtna.  Ispod Zlatnog sunca i Srebrnog Meseca.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
                                         Aristokratija Duha.
 Stojiš u jednoj tački predugo.
Misao o budućnosti je kraj konopca koji te vuče napred.
Misao o prošlosti je kraj konopca koji te vuče nazad.
Šta si ti?
Čvor.
Odvezujem te.
Reči su magija.
Ritam je magija.
Slomi točak.
Oslobodi krug.
Tvoja reč je mač.
Tvoje usne su ruža.
Otplatila si dug.
4 notes · View notes
fantasticnivodic · 6 years ago
Text
The Witch (2015) - šta narodne priče govore o strahu, religiji i nama
The Witch (2015) – šta narodne priče govore o strahu, religiji i nama
Kroz istoriju, a naročito u Srednjem veku, vračanje je predstavljalo jedan od najtežih prestupa u Božjim, odnosno ljudskim očima jer je prkosilo kanonima vere uspostavljenim još u Starom zavetu: „A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih“ (Knjiga Levitska 20:27 prim. aut.). Sve do dolaska doba Prosvetiteljstva (otprilike…
View On WordPress
0 notes
bigloveinthetime · 3 years ago
Text
3/4
Neke su senke popadale kasnoZatvorile vrata neugodnih pitanjaAli u promaji zvuka postalo je jasnoPreviše je tesno i otišla je sumnja Veštice i njihova lovištaKrvoločne navike porokaBeže iz svojih skrovištaIzlivaju se iz svih tokova Jedino se bes još čujeUdara u zidove domaIz plućnih krila putujeBežeći od progona A nagoni ga slobodaVečna borba sa tamomI ono što nikad ne prođeSkriveno u tebi…
View On WordPress
0 notes