#rasuti

[boolgee]

A new web site about BULGES, please enjoy. I accept all suggest.

[nostalgicandecko]

Znaš

Postoji tehnika gde ljudi grnčariju vraćaju u provobitan oblik tako što je upotpunjuju zlatom

Ako se ja ikad sapletem u životu

Pa padnem i razbijem na sitne delove

Molim te da umesto zlata

Koristiš tamu koja će se rasuti iz mene

I tu tehniku

Nazovi baš po toj najcrnjoj tami

Neka se ta tehnika zove

Kuroi

~ D.K.

[radiogornjigrad]

Božica Jelušić: PRIZORI LIJEPOGA SVIJETA

PRIZORI LIJEPOGA SVIJETA . Prizori lijepoga svijeta, darovi neporočni, Nezasluženi posve, predani nehajnoj ruci, Cikorija i šipak, kuštravi zdravi trpuci, Jabuke-djevojčice, prštave, jedre i sočne! . Jutra i predvečerja, na nebu rasuti spektar, Brokvice, žir i spore, mreže pod tratinom skrite. Gljive na čije klobuke cijedi se sunčani nektar: Blagve, debelonoške, vrganji , amanite. . Kad…

[nagnamstajl]

Eho

Nauči da dišeš konkretno

Sa prozora u daljini razlivaju se

U tišini planine i bojice

Kartoni, papiri rasuti po sobi

Šnalice i male tvoje stvarčice

Ja uzimam samo deo

od onog što si mi dala

Ja počinjem ali tiho

Samo tamo gde si stala

Ovo je samo deo onoga što imam

Da kažem stvarno

Samo deo onoga što imam da pokažem

Realno

Samo mali deo koji sam ukrao

Samo deo molitve

Deo melanholije

Samo deo kajanja

Deo odbrojavanja

Ceo život se borim

Ja ili ja

Ceo život gorim

Ko će prvi da izgori

Ceo život sanjam

Crna mačka ili bela

Ali samo san iz dva razdvojena dela

Ceo život razgovaram

Sam sa sobom se pretvaram

Ceo život želim iz nestvorenog

Sebe da stvaram

A umori me

Umori me pa varam

Naučim da dišem srećno

Pa me sa prozora iz daljine tuga

Pogleda konkretno

A na podu u sobi po tišini stoje

Kartoni i boje

Šnalice i male tvoje stvarčice

Ja uzimam samo deo

Od onog što si odbacila

Samo deo kao da je samo deo

Celina svačija

I nisam hteo da te snadje tek tako

Ravnodušnost mačija

Ja jesam svako

I ti nisi svačija

Oh ali jeste naša bol

Drugačija

Snovi iz predgradja

Gradski psi beznadja

Gromovi iz sobe

Sva četiri zida gore

Kako ikad da ostarim

Kada se u mojim grudima ne smanjuje

Koliko ne marim

I nikad mi ne dosadjuje

Ovo je samo deo naše priče

Ne znam početak

Jer nisam sretan

Ne poznajem kraj

Jer ipak nisam taj

Ovo je samo deo naše molitve

Ne znam kada da spojim ruke

Jer volim te

Ne znam kad da stanem

Kaži mi, molim te

Ceo život postojim

Ja ili ja

Ceo život te volim

Ko će prvi da izgori

Ili prestane da se bori

Ceo život sanjam

Crna mačka ili bela

Ali samo san iz dva različita dela

Ceo život odbrojavam

Sam sa sobom razgovaram

Ceo život želim iz nerodjenog

Sebe da rodim

A umori me

Kad me oslobodiš.

[razdragana]

Misli kao klikeri

Kad otvoriš dlan

Po tlu su rasuti

Zveknu, al ne razbiju se

Kotrljaju se do prepreke

Misli šarene

Kao stakleni klikeri

Za igru, za dokolicu

Za bol, kad se nagaze

Misli se kotrljaju do zida

Nikad izvan vida

Prošetaju, pa se u tami vrate

Da na njih se stane u sitne sate

Foto: istockphoto

[vampopatica]

ADD um je zahvaćen nekom vrstom vremenske nepismenosti, ili onim što je dr Rasel Barkli nazvao "vremenskim slepilom". Pojedincu ili beznadežno nedostaje vremena, pa jurca okolo kao bez glave, ili se on ponaša kao da je blagosloven darom večnosti. Rasuti umovi

[mir-za-bosnu]

Nije to što me glava boli ma skoro svaki dan. Niti kako se budim u sva doba svake noči iz mračnih dubina mora, obložena znojem kao da sam izplivala bolnih prsa iz krvave borbe pred mojim očima. Svake noči, borba, svaki dan, isto.

Čitav život.

"Rođena si sedam dana pred Dayton ugovara"- tako mi roditelji pričaju od malih nogu.

Kćeri mira, moja mila.

A gdje sam došla? Pošla putem među sivih slika dalekog svijeta. Samo priče iz bliskih faca ostaju od naše prošlosti. A večina svijeta mi govori "Bošnjaka nije nikad bilo." Majka moje matije se samo nadala, da bar ova slijedeća generacije nikad ne mora doživjeti rat. Ona vidjela dva, njena kćerka jedan. Zar nije slijedeci broj 0?

Ali evo me jedva 25 godina napunila, 24 sata dnevno rat u mojoj glavi, krv mi na rukama. Isto kao i moja mama bavim se liječenjem, pažnjom. Baš isto kao više mojih rodica i tetki.

Da samo možemo nešto učiniti, nekog spasiti, pored ovih hiljadama izgublenim dušama. Nema dana mira u mom tijelu.

Naravno su ta oruža iza njihovih vrata namjene za mene.

Kćeri bola.

[brbljivica]

SPISAK   

treba izbrisati sve poruke, sva pisma.  to je naredba.  sve ih znam napamet interpretirane kroz stalne  mučnine.  ne poznajem više prostore naših duša  ali tvrdim da i ono malo svetlosti u njima bledi  svaki put kad iznova spoznam da ne čujem disanje  pored sebe  u krevetu koji ću ovih dana razmontirati i  pretvoriti u daske  pa u piljevinu, pa u ništa

i tako više neće biti tog našeg kreveta.    treba uništiti krevet.  to je naredba.  spavam na podu ispod stola.  tu se krijem.  ležim i teram sebe da se uspavam.  jer noću se spava.  jer mi kažu da moram da spavam.  jer ti spavaš  na dušeku koji nema otisak mog tela.  praktična primena koncepta bezbednosti.  a ovog našeg dušeka ću se isto rešiti. već ujutru.  ako ustanem. 

donji deo ovog stola koji smo zajedno sklapali  sada je moje crno nebo.  kad samo pomislim da sam držala te tvoje šake  shvatam da sam sve to vreme bila u samoj suštini  mekoće.  jasno osećam teksturu pod jagodicama.  kroz nebo od iverice maglovito te nazirem  sediš i pričaš mi o umetnosti linija otiska prsta  o bratu i psu  o prolaznosti koju skoro da dodirujem  kašljem koliko me guši  dok govoriš, gorim  koliko je lepo i teško  ne znam da li bih pre da slušam, kažem, pitam,    dodirnem,  fotografišem, snimim zvuk  da sam znala šta nas čeka  – odavde s poda sada bolje vidim  senku tvoje privremenosti  ispod tvojih donjih kapaka  svaki pojam koji izgovaraš ima drukčiju  gustinu i strujanje vazduha  nego kada ih drugi izgovore  razumemo se u potpunosti  svaku nijansu svaki udisaj titraj sveta  prepoznajemo istovremeno  pa kako se onda ovo desilo  mi smo dva predmeta jedno pored drugog  sada rasuti negde po gradu    treba grliti, za to služe ruke.  umesto toga ležim na podu koji je negacija mekoće.  umesto toga idem da uništim krevet. odmah.  tražim alat.  nema više plakanja.  to je naredba.  čekaj, otkad ja uopšte slušam naredbe.  ima jedna pesma koja me podseća na vožnju  kolima u kasno letnje popodne dok promiču  prizori sprženi kao sve u nama ali nikako da se  setim melodije. 

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

[tajna-pogleda]

U trenutku pomislih to je to

Našao sam mir

Da srce pored srca odmorim

Da nemirne oluje smire tvoji pogledi

Želeo sam da po notama mog života klize tvoji prsti

I da stisak ruke bude nikada čvršći

U trenutku vidim ti samo ledja

I pogled postao hladan

I želje uništene

I snovi rasuti po blatnjavom putu

A put nikada duži

Vreme nikada sporije

Pesme nikada tužnije

U trenutku imao sam san

Isti taj trenutak

Odneo mi je sve snove

Kako se život čudno igra…

[jaksamjaitocedameubije]

Uvek sam govorila kako ličim na tatu, a ja sam u stvari sve češće ista ti

Tebi, koja si me devet meseci nosila ispod srca. Tebi, koja si me rodila i sama mi dala ime, da ga ni po kome ne nosim i da mi ga svi ne biraju, da budem svoja. Držala sam te za suknju do sedme godine i plakala sam kad god si odlazila bez mene negde. Do desete sam spavala uz tvoju spavaćicu. Onu mirisnu, roze, sa tri dugmeta na grudima. Do osamnaeste jedva da sam nekoliko puta prespavala van kuće. Zamisli, nisam ti nikad rekla da mi je bio mrkli mrak u punoj kući kad god bih ranije došla iz škole a ti nisi bila tu. I da mi je bilo najlepše jutro svaki put kad sam ti kroz san čula glas. Uvek sam govorila kako ličim na tatu, a ja sam u stvari sve češće ista ti. Pomalo zabrinuta, oprezna i neodlučna. Brzo planem, ali se još brže ugasim i zaboravljam ljudima loše strane i uvek iznova dajem šanse. Zamisli, nikad ti nisam rekla kako sam baš srećna kad zaličim na tebe. Na tebe koja si stub, temelj i krov.

Na tebe, bez koje bi se kuća za tren urušila i bez koje bi se ćutnje produžavale. Zbog tebe kuća miriše na pecivo, na voće, na kolač od višnje i rasuti sećer u prahu.

Zbog tebe miriše posteljina kao nigde drugo - na sunce, na tvoje ruke i na mir. Iscedila si hiljadu obloga i toliko čajeva skuvala i ko zna koliko noći spavala sedeći pored mojih nogu. Hiljadu puta si se trgnula iz nemirnog sna da vidiš da li još uvek gori svetlo i strepela ujutru da li je sva obuća na broju. Bezbroj nedelja si provela kuvajući, pakujući, ispraćajući.

Sve si nam dala i sačuvala si nam dom.

Volela bih da se više smeješ i da manje brineš i da ti se vrati kroz mir svo dobro koje si drugima učinila.

Zamisli, mama, nikada ti nisam rekla, ali ti si zenica mog oka i najdivniji miris mog detinjstva. 

Moja kuća ce celog života biti tamo gde si ti.

[belog-grada-crna-princeza]

svi mi samo živimo

na pozajmljenom vremenu

u ovom vrtlogu slučajnosti

nemoćni pred svemirom mogućnosti

rasuti atomi

lutajuća materija

trodimenzionalni snovi u boji

nedokučenog

sveznajućeg uma

u igri bez pravila

bez pobednika i gubitnika

prepušteni onome

za čime svi tragamo,

a čega svi se plašimo

sloboda

od koje bežimo

sloboda da kažemo

šta osećamo

da osećamo

da ljubimo

da stvaramo

da maštamo

pre nego što nas se

konačnost konačno dokopa

još malo da plešemo

još malo šampanjac da prosipamo

dok iz sveg glasa

pevamo

slavimo

svest

svet

sve

da priznamo na kraju

vredelo je

svakog oguljenog kolena

i noža u leđima, jer znali smo

ostavićemo trag krvi

onog smrtnog u nama

nekim drugima

kad dođu i posvedoče:

bila je!

volela je!

živela je!

to biće dovoljno -

- jer mora biti dovoljno

za večnost.

- Katarina

[pegavolice]

Rasuti

[the-lost-lamb]

Tek Ti kad ideš, pođe bol, u hodu tvome, probuđenom kamenu, tajanstveni šum peska što tone, nečujan, na dno voda drhćućih. Tek tad sine vazduh u rasuti prah, kroz rešetke srebrne tvojih rebara, da nam osvetli povorku voćaka, što idu i zru, da mogu svenuti. Devojka 1921.

[dodjimimakarusan]

A šta ako oženiš drugu..? Ma nije to velika stvar, ljudima se to stalno dešava.. Malo ću plakati, žaliti i onda će proći.. Da, da, ne zvuči tako loše, još kad bi bilo istina... Mnogo ću plakati, mnogo žaliti i neće proći, svijet će stati, ili ću ja stati u njemu.. I srce će se rasuti na bilione komadića...

[bojesvemira]

Školjka Afrodite

biseri rasuti po pješćanoj plaži

tvoje blijede noge obasjane suncem

crna kosa sa morskim zvjezdama povezana

spuštanje sunčanih naočala i onaj tvoj pogled uperen u mene

tačno da te poželim progutati cijelu

da me ugušiš u svojim dubinama

previše sam odlutala danas je samo prvi dan proljeća nešto tmuran

ali Sarajevo danas ima miris mora.

[aleksandranm1]

Rasuti komadići smisla, posle 15 godina ( +9)

Pre petnaest godina sam počela da pišem, na sveže otvorenom blogspotovom blogu Konačno sam našla medij kroz koji želim da govorim i bila sam presretna. Zadovoljstvo u tekstu ne prolazi. Raste. A evo i priče, neposredno inspirisane događajem iz 1999. godine, kada je STELT srušen u sremačkim njivama. U to vreme sam sa mojim malim sinom uživala u prvim danima majčinstva slušajući bombardere koji…