nostalgicandecko

[nostalgicandecko]

Metamorfoza/epitaf

Skoro je prošla godina

Od onog dana kada sam našao svoj omiljeni čaj

Koji sam mislio da se više ne proizvodi

Koji sam pio u detinjstvu

I od tad ga nisam video

I mislio da ga više nikad neću videti

I baš na taj srećan dan

Na srećan trenutak

Si naišla i ti

(Iako si tehnički bila tu i pre)

Pa si tokom našeg prvog razgovora prosula svoj čaj

A onda sam ti ja pričao o tome kako sam ja našao svoj

I u tom trenutku je sve bilo lepo, to je bio srećan dan

Ali onda je dunuo hladan vetar

Odneo tu sreću

I tvoj osmeh

I nastala je zima

I evo

Godinu dana kasnije

Moje telo još drhti

Moje misli su i dalje crne

Ruke mi izjeda hladnoća

Prvo su ispucale

Pa zatim i krvarile

A mislio sam da je do hladnoće

Što i jeste

Ali ne od ove standardne

Jer je bilo i do 15 stepeni do pre par nedelja

Već do neke druge hladnoće

Koja mi diše za vratom

Tera moje telo da drhti

Neke crne hladnoće

Nekog crnog hladnog vetra

Vetra i hladnoće

Koja nosi moje ime

Nosi ime onog što je crno

Pokvareno

I loše

Jer upravo sam to ja

Ja sam hladnoća koja je odnela toplotu

I osmeh sa tvog lica

...

I znaš

Nikada ti nisam rekao

Da ću te čekati

Ako nekad pomisliš da se vratiš

Niti mislim da imam hrabrosti da ti to kažem

Previše sam ti štete naneo

Pa me sramota više

Sramota me i od drugih ljudi

Pa pognem glavu dole kada hodam gradom

Kao da mi na licu piše greh koji sam uradio

Pa onda mrzim sebe

Ali eto, ako ikada pomisliš da se vratiš

Znaj da ću te čekati

Stvarno to mislim

Do tada ću se možda opametiti

Postati bolji čovek

Pa nam se putevi ponovo ukrste

Pa nastavimo tamo gde smo stali

Ili je ipak bolje da krenemo ispočetka sve

Ili možda u međuvremenu ti nađeš nekog

Nekog dobrog čoveka

Koji ja nisam umeo biti

Kako god bude

Ja se sada moram zatvoriti u čauru

Kako bih jednog dana

Kao novi ja

Kao leptir

Barem na trenutak

Stao u tvoju kosu

Ako ništa drugo

Onda barem toliko da se uverim

Da si dobro

I da si srećna

Ma gde god

I ma sa kim god da si

~ D.K.

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

V ¿

Ni sam više ne znam koja verzija mene je ovo po redu

Poslednji put je to trebala biti v2

Ali ja i dalje stojim pri svojoj filozofiji da se čovek menja svake sekunde

Što bi značilo da beskonačno v još uvek postoji

Ali nije ni bitno koju ću brojku staviti pored tog slova v

Bitno je da mi se ova verzija mene i ne dopada baš

I ne, nije zbog toga što Dante više nije tu

Jer on je otišao znaš

Ili sam ga možda oterao od sebe

Kao što teram i svoju senku od sebe

Ali ona nikako da odustane od mene

Pomno korača

Čas iza mene

Čas pored mene

Čak iako može da čuje moje krike

Unutar mene

Ali barem to ne moram kriti od svoje senke

Kao što sam se sakrio od većine ljudi

Kada sam ugasio pola svojih mreža

A sa ostalih se sklonio

Jer tako je moralo

Barem sam tako mislio

Mislio sam da će mi to pomoći da završim neke stvari u svom životu

Što i jeste uspelo

Ali sam negde između svega toga izgubio sebe

Izgubio Dantea

Uz koju je išla moć pisanja

I ostale benefite koji su pa možda i bili dobri

I tako se nalazim gde sam danas

Više ne nalazim užitke tamo gde sam ih pre nalazio

Postao sam normalna dosadna osoba

Kojoj je fokus samo na posao

A za jednog pisca (koji ja nikada neću biti)

To je najveće proklestvo

Ali šta ako

Je to za mene

Upravo moj jedini spas

¿

~ D.K.

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

O (ne)pisanju

Znaš

Već nedeljama nisam ništa napisao

Dešavalo mi se to i pre

Da imam blokade

Da nemam inspiracije

Ali nikad ovako dugo

I znaš

Žao mi je zbog toga

Pisanje je jedan deo mene

Koji je održavao nešto ljudsko u meni

Pa zato i na početku mog profila stoji "više ništa"

Jer upravo je toliko ostalo ljudskog u meni

Mogao bih napisati nove citate za tebe

Da se podsetim kako mi je bilo lepo sa tobom

Dok te nisam povredio

Ali nije fer

Nije fer prema tebi

A onda bih mogao napisati nešto o sebi

Ali zar stvarno neko želi videti tu zbrku nabacanih reči

Tu crninu koja sam ja

I znaš

Dok slušam stare pesme

Uz koje sam pisao pre

Pokušavam da se setim ko sam ja ustvari

Jer iskren da budem

Ja nisam Dante

Niti Matija Bećković

Kao što želim biti

Niti ću ikad postati toliko veliki kao oni

Jer oni su znali ko su

I šta su

A ja...

Ja sam postao neznanac

Ne toliko svojoj okolini

Jer njima sam uvek to i bio

Postao sam neznanac

Samom sebi

Zato moram otići

Negde daleko

Na to jedno tamno mesto

Gde sam zakopao samog sebe odavno

I pronaći tog starog mene

Kako bih ponovo postao čovek

A prestao biti čudovište

Kakvo sam sada

~ D.K.

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

What is it that the sun is hiding

So that it shines so bright

That we can't see it

?

~ D.K.

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

Znaš

I dalje drhtim

Od same pomisli da sam mogao tebi to da učinim

Da te povredim

Bez razmišljanja

I znaš

I dalje me boli to

Prolaze i dolaze dani

Koji su hladni

I ja polako počinjem da drhtim

Ne od zime koja dolazi

Već od te pomisli da sam uradio šta sam uradio

I teško da će nešto uspeti da probudi vatru u meni

I vratiti toplotu u mene

Jer pokrijem sebe do glave

(i tako se krijem od sveta zbog sramote koju sam počinio)

A opet drhtim

I promzlina mi izjeda prste i telo

Čak i kad na sebi imam rolku i zimsku jaknu

A napolju je samo -1 °C

Ali šta je to naspram onoga što sam ja

Jer ja sam ono najgore u svemu što postoji

Ja sam -273 °C

Apsolutna nula

Od čoveka

~ D.K.

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]

[nostalgicandecko]