#oziljci

[lifeinbooks]

...ožiljci su zanimljivi - pričaju iskrenu priču, dokaz su da je tu vođena borba.

[haaaappygirl]

Neki ljudi tako dostojanstveno nose svoju bol, rane i ožiljke

[electric0aspirin]

Slušajući najtužnije balade Balaševića i gledajući zvjezdano nebo mislim o Njemu, sa o onom istom o kojem pišem danima i danima. Sada se plašim susreta jer ne znam da li će me opet pogledati ili okreniti glavu od mene. Voljela bih samo da opet vidim njegove oči na bilo koji mogući način. Nivo na kojem ga volim je dosta zavidan, želim ga u svakom pogledu koji se može zamisliti. On bi bio otac mojoj djeci i dao bi im svoje oči, one oči boje tuge što su često znale biti krvave od suza ali ne onih tužnih. Moje srce je ispunjeno razočaranjem pa sam odlučila ga dati cigaretama i alkoholu jer tu vidim spas, znam da to nije trajno riješenje ali mnogo pomaže. Na dnu svake čaše vidim njegovo ime, na svaku ugašenu cigaretu pomislim na njega, dim koji me ujeda za oči je nešto najljepše. Često ne mogu plakati a dim pomaže pri puštanju suze i tako mi bude lakše. Najčešći misao o Njemu poredu očiju, je pitanje da li je sretan, tko mu mislima pluta i tko mu vraća osmijeh na lice kada dođu oni sici dani. Pokušavam naći antidepresive u muzici no ona mi pomaže sako u suosjećanju, a ni vrijeme ne liječi ovu stvar. Ne razumijem šta to nije uredu samnom, mnogo puta sam pokušala da budem najbolja verzija sebe no ni to ne radiz jednostavno ne razumijem šta treba da uradim da bih bila dovoljna nekome, šta više nemam snage da nastavim da budem bolja. Ne znam ni sama koliko jutara sam ustala iscrpljenja, nisam sigurna od čega tačno ali mislim da me ubija ovo, ožiljak po ožiljak na srcu se stvara svaki put kada mi neko spomene Njegovo ime a niko ne zna koliko boli i ne želim da zna.

-Tiha ljubav

[nadjinovuljubav11]

Neodoljivo me podsecas na njega

Samo ne znam da li mi to treba?

Jos me bole stari oziljci

[m2emacak]

Oziljci su samo dokaz da je proslost bila stvarna...

[samkesworld]

[melanhalik]

,,Oziljci se ne lijece tako sto ih stvaras drugima "

Ljudi bivaju povredjeni od ljudi, pa posle, traže druge ljude, da im udalje bol…

[vanshni-tekstovi]

I uzeo je krvave dlanove u svoje ruke kada niko nije smeo. Prstima je mazio otvorene rane postepeno ih zatvarajuci. Milovao je usnama oziljke, vracajuci kozi staru boju. Izabrao je da ostane.

Vanshni

[jovanawrites]

Zato sećanja sam skupljao, k'o ožiljke da podsete, da nije uvek bilo samo hladno i sivo.

Beogradski sindikat - Balada disidenta

[lifeinbooks]

[bright10]

You don't need another human being to make your life complete, but let's be honest. Having your wounds kissed by someone who doesn't see them as disasters in your soul but cracks to put their love into is the most calming thing in this world.

Emery Allen

[ja-sam-tvoj-dom]

Koliko smo samo ožiljaka opravdali jer smo voleli osobu koja je držala nož?

[vanshni-tekstovi]

I svaki put kada predjes mislima preko starog oziljka, setis se svega.

Vanshni

[asweetjane]

3 Jedno si leto bila preobražena U svoj lik, kako ga ja ponekad vidim U ogledalu, kad mudro stanem u senku Iza tvog ramena: možda tvoj pravi lik, Najednom stvaran, opipljiv i zreo Da cveta, kao agava. Svaki tvoj pokret bio je Nemiran crtež svetlosti u vazduhu Gustom i srećnom od avgusta. Svaki moj dodir Ostavio bi zlatan trag na tvojoj koži, Inače slanoj pod jezikom,                                                kojim sam umeo samo Da izmucam: volim. Kakvo leto! (Na fotografijama kao i svako drugo: Fosili svetlosti nas varaju, nepouzdani, Kada u prisećanju otkrivamo slojeve Godina, godina, i tražimo im smisao Već pomeren u neko novo iščekivanje.)                                                  Ili sam možda Sve to izmislio? Ne verujem, postoje Dokazi: ožiljci neke uporne nade Što još zabole na dodir tvoga glasa, Otisci tvojih prstiju na gleđi Vrta iz kojeg još vetri vino Nedopijeno u konobi, ovoga leta Kada si bila preobražena u blagoslov, U svoje obično čudo. Živimo vreme usitnjenih čuda I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?

Ivan V. Lalić, “Pet pisama”, zbirka “Strasna mera”

[ziftarahologram252]

Oziljci mogu da nas ostete cak i kada rane zacijele

[zmijce]

oziljci koje si mi ostavila na telu

nisu ni upola bolni kao oni na srcu posle tebe

kazes da te nikada nisam volela

da sam najgori čovek na svetu

a ne znaš

svako ljude svojim lenjirom meri