#pismo

[andjeocuvar]

[specteroflove]

Slavi ženo, postala si pesma Nek niko za to ne zna Ja nikome se ne dam Sem porocima

Slavi ženo - Saša Matić

[tvoja-tt]

Krenula sam da ti napišem stih i ostadoh tu u rečima negde zaglavljena. Kao razmak i praznina između emocije, kao onaj mali predah. Čekaj udahni dah i nastavi dalje putem slova polako da spajaš reči negde daleko odavde. Nije ovaj svet mesto za nas tu se nismo našli, dok smo pokušavi da se pronađemo.

Tvoja.t.t.

[allberrtina]

Postoji tišina

stari muk

jedna priča koju ćutim ja

jer nije joj suđeno bilo.

Postoji i život, mala kuća

i ta deca, što se igraju

a ti gledaš, negde sa strane.

[pokruszonaaureola]

[nrosei]

I wanted you to write me love letters, but instead you wrote me lies.

[hidden0effect]

"Mojoj majci"

Draga majko,

Ne mogu prestati razmišljati da li bi ove tvoje tužne godine bile drugačije

Da si upoznala drugog čovjeka.

Iako ja sada ne bih bila ovdje,

Želim da znaš da bih dala svoj život

Da ti možeš dobiti tvoj natrag.

[yellowmanula]

O, to też dobre, w ogóle percepcja się algorytmizuje, trochę tu o nadprodukcji, trudnością w myśleniu holistycznym i o wydmuszkowym świecie baniek, w tym poetobańki, i tu pomóc może psychologia, która pozwala zrozumieć mechanizmy własnego zmęczonego umysłu i emocji - odzielać krytykę personalną od literaturoznawczej.

#polecajka

[pastrami-ennui]

Pismo Beach, obviously

[redvixxxen]

♡

[akwartone]

"Being strong means knowing when to be soft"

[andjeocuvar]

Mir.

[sjdsjdshadjs-archive]

guysss which lalaloopsy doll should i buy?

[tvoja-tt]

Soba

1 deo

Vreme;

Veče 12 na 13.8.2013 utorak, u sobu ulazim u sredu ujutru.

Nije ovo klasična soba na koju smo svi navikli sa krevetom tv-om, soba u kojoj imaš plakat, police, postere, PS5 konzolu, kompijuter, veliki prozor onako upuškana između dnevnog boravka, kuhinje ili kupatila, pored roditeljske sobe ili bratove, sestrine. Ovo je soba, sa krevetom na sprat, jednim jastukom i plavim dušekom, ovo je soba greha, emocije tuge i sreće, ovo je soba u kojoj imaš tv-e a od kanala za gledanje samo muzika, filmovi i dokumentarci, vesti su strogo zabranjene pojačava se do 40 dalje ni oktave. U sobi imaju dva taburea nalik na malu kućnu kantu bez dna sa tri rupe na vrhu toliko koliko bi mogao da je pomeriš kao što imaju kugle za kuglanje, wc šolja bez daske, lavabo, polica za hranu i garderobu, jedna daska ispod prozora duž cele sobe na kojoj u desnom uglu stoji tv-e i pribor za jelo (plastična čaša, nož, viljuška i kašika) Prozor je izlepljen civom folijom 5 centimetara na vrhu nije taman toliko da se probiju sunčevi zraci i da se vidi svetlost dana. Sa strane prozora sa obe strane širine 10 cm se otvara krilo prozora koje je sve u sivom limu i rupicama kao od konfeta. Zid kod svakog kreveta ima tablu da se utisnu rajsinglama drage slike, crteži, pisma i slično. Ulazna vrata od sobe su kao sefovska vrata sa kvadratnim prorezon na sredini, sa leve strane od vrata u zidu postoji radio i zamisli hvata radio (Beograd prvi program) , tu je dugne za prvu pomoć, tu se pali i gasi svetlo u sobi, pojačava i smanjije radio i traže stanice, tu je spiker za obaveštenja smešten u malu kutiju.

U toj Sobi nastaju vizije, emocije, dela, vriske, udarci, krš i lom, kroz tu sobu prolaze razni ljudi, tu te dočeka cimerka, koja zamisli ima Bosansko poreklo i na tvoju srću govori Srpskim jezikom onako malo kroz zaborav ali razume sve, odgovara ti na Italijanskom, Francuskom ili Nemačkom ali razume i kad joj opsuješ mater na Srpskom besna jer si zapala tu jer si verovala da imaš drugaricu, iako ti je majka lepo govorila da drugovi i drugarice ne postoje, da je to samo bilo u ratu četrdesetprve...ok ni ja nisam baš bez razloga tu gde jesam.

Kako se sve desilo, pitate se?

Juto kao i svako pre toga, otvaramo lokal, gledamo kameru, pijemo kafu i konzervu neke energije, doručkujemo sendvič. Ni ne slutimo da smo opkoljeni, žandarima da je ceo naš kvart blokiran maricama i policiskim vozilama i da samo čekaju trenutak kad će nam upasti u pretres i kad će nas sve pohapsiti. Negde oko 12h pre podne, drug na kameri vidi kako se vratima približavaju dva lika u crnom sa onim lancem oko vrata od kuglica i ne konta da na tom lancu visi policiska značka da su to policajci, pošto je kamera jedna snimala celu figuru ljudi, a druga koja je bila umesto svetla lažno svetlo snimala je samo vrat ljudi baš iz tog razloga on ni ne poglada tu kameru već samo ovu i kaže; Nove mušterije, ja pogledah u drugu kameru i primetih nešto čudno, primetih taj lanac i to da su telom nabijeni na vrata da imaju fantomke i da im se faca ne vidi u trnutku se izderah i reče mu ne to je policija ne otvaraj on je otkučao oni su nogom i telom razvalili vrata i on je pao na pod upali su i rekli Kriminalpolizei - (Kriminalna policija) pasoš molim vas. Drugo pitanje je bilo; Wer hat hier das Sagen? ( Ko je ovde glavni? ) Ich - (Ja) odgovorih. Staviše nam lisice, i mene postaviše da sedim na stolici do vrata. Drugara ostaviše sa lisicama takođe da sedi za stolom. Jedan od glavnih policajaca reče; Es ist Ihnen nicht gestattet, miteinander zu reden. - ( Ne smete pričati međusobno ) u fazonu da se ne bi dogovorili šta da kažemo. Ćutimo i gledamo kako nam prevrću stvari, na sto poredali 11 telefona i pitaju čiji su drug pokazao na svoja 2 ostalih 9 sve moji. U frižideru u sosu od paradajza zabodeni su ključevi od hale i vikendice. (To nisu našli) Problem sa njihovim ključevima je to što je svaki čipovan ili kodiran i po čipu ili tom kodu oni mogu da nađu adresu a sa adresom lako i vlasnika objeka. Ali sam ja taj podatak znala unapred pa sam ključeve od bašte tj. te vikendice i hale sakrila u paradajz sos u frižider. U taletu iznad wc šolje imali smo napravljen boks od gipsane ploče gde je bio jedan plastični boks u njemu je bilo; oko dvesta grama trave, vagica, vekika vaga koja važe kile, pakovanje medicinskih rukavica, pakovanje od sto komada zip kecica belih-(providnih), crvenih i zelenih sa znakom marihuane, sto grama hašiša u tabli kao čololada, ispod stola ispod kompa bio je okrugli boks u kom je bilo negde oko dvadest i pet grama marihuane u pakovanjima po pet grama, u belom pik apu na parkingu bio je boks u kom je bila kila marihane u pakovanju po pet grama što bi značilo od 135 do 142 kesice ovisi negde naravno nije bilo čistih pet grama bio je koji gram manje negde više išlo je i do 2 grama plus i 1,3 manje po pakovanju negde je bilo 7,1g negde 4,7g negde 5g bilo je i onih pakovanja po 15g. U tom momentu meni je zvonio jedan od telefona, zvala me Majka. Dok je meni kroz glavu prolazilo da mi moji ljudi moji dostavljači ne banu u lokal po još robe i da mi predaju pazar i uzmu svoju stnicu od 500 evra. Oni su mi na terenu ali znali su oni ako se ne javim u toku 45minuta da nešto nije uredu da smo pali. Dva auta su razvozila kao dostavu na kućne adrese u tom momentu na dve različite strane, od 100 i 200, 300g a bome i više prodavala se do 4kg na dan u celosti, a ono sitno po 5, 10, 15 i 20 g u lokalu da ni ne govorim po mojoj evidenciji jedno vreme smo u maju mesecu prodali 40kg čistog skanka. Marihuana se deli na Skank (koja ima viskoki stepen thc-a) ta je išla u crvene kesice, Domaju (sa salo niskim stepenom thc,) ta je išla u zelene kesice, a ova naj lošija je išla u providne kesiće znate tu je bio onaj odpad bila je to i muška biljka puna smenki, mrvica svega i svačega i bila je naj slabija, uradi ona tebe ali ništa konkretno.

Naspaviće se....

Tvoja. t.t.

[allberrtina]

a na kraju zahvalite Njemu, kada izgubite ljude iz svog života pre početka posta. samo On zna pravi razlog, hvala Mu.

[pokruszonaaureola]

And idk why.

xo Me.