allberrtina

[allberrtina]

Mali podsetnik da je apsolutno sve prolazno.

Ovom momku sam igrom slučaja prisustvovala na veridbi pre par meseci.

I pogodite šta, idem mu na svadbu.

Ali ne, nisam ja mlada:)

<3

p l a n o v i

Verujem da o tome niste nikada ni razmišljali, ali od Vrbasa do Mađarske treba tri časa. Toliko je naš razgovor trajao. Koliko je to samo vremena da se isplanira toliko toga.

-Krajem januara moram da se vratim ovamo. Mogla bi da pođeš sa mnom, na par dana. Ponesi knjige, uči i neću ti smetati. Ili piši, ovde bi imala veliku inspiraciju. Kada ćeš meni nešto napisati?

-Želim da živim na moru i da mi uvek bude toplo.

-Kupićemo kuću pored mora. Nećeš morati puno da razmišljaš. Tebi ostavljam da odlučiš gde ćemo na letovanje. Ili idemo u Zadar. Tamo je prelepo.

-Ponekad su ovi ljudi ovde previše za mene.

-Pitao bih te nešto sada, ali nisi raspoložena. Ja se stalno smejem ali brzo planem.

-I ja isto.

-Ma nema veze, čuo sam da je čaj od kamilice dobar. Ti nama kuvaj čaj pa ćemo brzo da se smirimo. Daleko sam ali me niko ovde nema.

-Mislila sam da je neko krenuo sa tobom.

-Nema ko, ja sam tebi ponudio.

Smeh. Čudno je kako glas i zaboraviš vremenom, ali zvuk smeha ostaje uvek tu.

-Nemoj tako slatko da se smeješ, zbunjuješ me dok vozim.

-Zar se ti tako lako zbuniš?

Soba 128 je čula mnoga obećanja, isplanirane dane i ljubavne male reči.

Hodnik studentskog doma je upijao ono prvo ljubavi.

Decembar je, ali nije ni najmanje hladno.

To daljina ljudima uradi.

[allberrtina]

Oktobar je. Alarm me budi u poslednjoj trećini noći. Pripremam se po prvi put za molitvu, i sve što radim je po mom osećaju. Prisutna je najveća tama, u sobi nema traga svetlosti. Ne čuju se ni koraci sem pucketanja mojih kolena kada sam na sedždi. Molim se za tebe. Da te On, koji uistinu sve može, napravi boljim čovekom. Da od mene stvori devojku koja je za tebe, da ti budeš muškarac koji može da nas zajedno vodi. Ponavljam onu jednu molitvu bezbroj puta. Eto kolika mi se želja javila u srcu. Ja sam već na početku, kada tebe nije ni bilo išla ka toj ljubavi. Hvala Mu, došao si posle nekog vremena. Ali mi te brzo i uzeo. Ko zna zašto je to dobro, On zna.

Više se ne budim, pre sna se pomolim Njemu, neka te čuva i moje osećaje ugasi. Ali ujutru iznova mislim o tebi. Naivno mislim da će to biti jedan znak, da se sretnemo opet onda kada bude zapisano naše vreme. Pa te onda opet izmaštam. Eto, On to zna.

[allberrtina]

UZALUD JE BUDIM

Budim je

zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama . .

Zbog neba

razapetog između prstiju . .

Budim je zbog reči koje peku grlo . .

Volim je ušima  . .

Treba ići do kraja sveta

i naći rosu na travi . .

Budim je zbog dalekih stvari

koje liče na ove ovde . .

Zbog ljudi

koji bez čela i imena prolaze ulicom . .

Zbog anonimnih reči,

trgova . .

Budim je zbog manufakturnih pejzaža,

javnih parkova . .

Budim je zbog ove naše planete

koja će možda biti mina

u raskrvavljenom nebu . .

Zbog osmeha u kamenu

drugova zaspalih između dve bitke . .

Kada nebo više nije bilo veliki kavez za ptice

nego aerodrom . .

Moja ljubav, puna drugih

je deo zore koju budim . .

Budim je zbog zore

zbog ljubavi,

zbog sebe,

zbog drugih . .

Budim je,

mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu . .

Sigurno je rekla:

– neka me traži

i vidi da me

nema . .

Ta žena sa rukama deteta

koju volim . .

To dete koje je zaspalo

ne obrisavši suze koje budim . .

Uzalud . .  Uzalud . .  Uzalud . .

Uzalud je budim . .

Jer će se probuditi drukčija i nova . .

Uzalud je budim

jer njena usta neće moći da joj kažu . .

Uzalud je budim . .

Ti znaš, voda protiče,

ali ne kaže ništa . .

Uzalud je budim . .

Treba obećati izgubljenom imenu

nečije lice u pesku . .

Ako nije tako,

odsecite mi ruke

i pretvorite me

u kamen . .

BRANKO MILJKOVIĆ

[allberrtina]

sva moja prethodna jutra

i sva moja buduća

su ljubomorna

na jedno naše zajedničko jutro

[allberrtina]

Sarajevski John Doe ✨

[allberrtina]

Večeras možemo na kafu u neki od sarajevskih kafića, kafu na kojoj ćemo diskutovati ozbiljne stvari tipa kako škrge funkcionišu ili da li je moguće mehaničkim organima živjeti vječno, a naši telefoni će stajati u posudi pa ko prvi uzme svoj - plaća ture. Ili na planinu - ruksak, par sendviča, krema protiv komaraca i dekica, sve strpamo u gepek i krenemo, bez heštega, storija i tagovanja. Ako ni to ne voliš, možemo na svirku na kojoj se pleše, prosipa piće, pjeva i skače, a ni ti ni ja nećemo držati telefon uperen u bend.

Šta misliš da napravimo ljubav sa pismima i skrivenim stiker porukama umjesto vibera i slanja pjesama sa sugestivnim refrenom? Da čitamo knjige umjesto statusa? Da mi dozvoliš da ti donesem ružu i jeftine čokoladice, da gađam prozor kamenčićem u nadi da si budna i da ćeš izaći, da šetamo sa rukama u džepovima bez vibracije i onog dosadnog svjetla notifikacije? Da mi daš zagrljaj umjesto lajka? Da mi pričaš sve svoje tajne na klupi u tri ujutro, ne znam tješiti na skajpu i mesendžeru? Može li mokri poljubac umjesto stikera? Analogni život umjesto digitalnog?

Hej, ozbiljan sam, šta misliš da izađemo offline večeras?

[allberrtina]

<3

[allberrtina]

In the end, they were two strangers who knew everything about each other.

[allberrtina]

Men who kiss your forehead or hand out of nowhere are actual angels on earth

[allberrtina]

[allberrtina]

“A desiće se. Baš tebi. Sve te lepe stvari. Srećna jutra. Dobri ljudi. Preokreti na bolje. Dobre prilike. Nasmejani sati. Desiće se, veruj mi. U međuvremenu, ti se dešavaj sebi.”

— recisumojeigracke

[allberrtina]

Dođeš li,

ponudiću ti zrele jagode pribojske

sa usana svojih

i virove duboke, tamne,

pod veđama skrivene.

Ponudiću ti

slapove klasja,

zrelog i zlatnog,

sa nemirom tvojih ruku što čeznu

i livade zelene moje,

livade nekošene.

Dođeš li

naučiću te

da vreme meriš

brzinom Lima,

a svet međama Priboja.

[allberrtina]

“Teorema …. Kad god primetim tvoje odsustvo znači da si prisutan Tu si. I, pošto su sve stvari povezane pod kapom nebeskom kao drveće i grane kao talas sa peskom kao oseka i plima I, pošto ne može da te nema kada te ima i pošto smo nas dvoje od iste vrste ubeđena sam da si i ti u ovo umešao prste. Kad god primetim tvoje odsustvo znači da baš u tom trenutku gde god da si, šta god radio mislio, govorio, maštao, gradio ma s kim da sediš u sobi, restoranu, avionu na sastanku Ili se opuštaš ispod nekog trema I ti primećuješ da mene nema. I to je ta jedina, Teorema.”

— Mirjana Bobic Mojsilovic

[allberrtina]

- التهجد هُوَ الأَمَلِ حِينَمَا يَبْدُو كُلُّ شَيْءٍ بَائِسًا

- 𝐓𝐚𝐡𝐚𝐣𝐣𝐮𝐝 𝐢𝐬 𝐭𝐡𝐞 𝐡𝐨𝐩𝐞 𝐰𝐡𝐞𝐧 𝐞𝐯𝐞𝐫𝐲𝐭𝐡𝐢𝐧𝐠 𝐬𝐞𝐞𝐦𝐬 𝐭𝐨 𝐛𝐞 𝐡𝐨𝐩𝐞𝐥𝐞𝐬𝐬.

[allberrtina]

[allberrtina]

To be understood.

[allberrtina]

Ask for the impossible,

Because nothing is impossible for Him.