#odluka

[prava-ja]

Korak po korak postao si osoba bez koje ne mogu da živim. I taman kad sam se ususkala i navikla na to, onda si otišao. Mislio si na provode, alkohol, žene i auta. Mislio si da ćeš tako biti sretan. Kad si shvatio da sam ipak ja tvoja adresa za sreću, tada je već bilo kasno. Korak po korak....krenula sam dalje.... Daleko od tebe.

[mishkakagehishka]

činjenica da su mi nakon izračunate participacije još taj iznos u kunama stavili u zagrade je čista provokacija

[kovilm]

Šta obući na maturskoj večeri?

Mature su završni ispiti zrelosti, proslava kraja jedne etape života, vrijeme kada se donose važne životne odluke i trenutak kada otvarate novu stranicu života. Postavlja se glavno pitanje: “Šta da obučem?“.

San svake djevojke je da se pojavi u unikatnoj haljini krojenoj samo za nju sa potpisom čuvenog kreatora, dok muškarci žele da se pojave u ručno rađenim odijelima. To ostavite za kasnija vremena kada se bude svodio račun ko je što uradio u zivotu. Trošite novac koliko događaj zaslužuje. Nemojte dozvoliti da vaši roditelji kalkulišu sa finansijama, jer su uz cipele i odjevne predmete troškovi frizura, angažovanje profesionalnog fotografa i još mnogo drugih troškova. Odluka je na vama, a evo i nekih modnih savjeta koji će vam pomoći u vašoj odluci.

Ukoliko želite istaći svoj umjetnički talenat ipak se opredijelite da šijete u krojačkoj radnji i neka materijal bude od čiste mat svile. Ako pratite modne trendove, kombinujete ih sa sopstvenim stilom i opredijelite se za cipele i odjevne predmete iz konfekcije. Ponovo obucite omiljeni odjevni predmet iz svog plakara za koji vas vežu lijepe uspomene. Ozvaničite ga i proživite kako bi taj odjevni predmet imao još veću vrijednost. Možete se opredijeliti da obučete haljinu i odjevne predmete koje je već neko od vaše rodbine ili neko vama veoma drag nosio na svojoj maturi i koje vam se više dopada od ponuđenog izbora u butiku ili iznajmljivanja u modnom studiju. Ako ipak želite da budete sigurni da ste donijeli ispravnu odluku potrudite se da vaš odjevni predmet bude u neprolaznom stilu elegancije i klasičnom stilu koji su dio kruga u svakom novom trendu. Pravila koja trebate poštovati za matursku haljinu su da leđa i dekolte budu prekriveni može i proziran materijal.

Za mušku odjevnu kombinaciju je obavezan kaiš koji treba biti u boji obuće ukoliko se ne opredijelite za novčanik sa tanjim ukrasnim lancima ili tregere. Važno je da ne pravite modne greške, da znate što je najvažnije u bontonu odijevanja i da budete koloristički gledano skladni, da imate ravnotežu u različitostima i sličnostima. Ne dozvolite da vaša odjevna kombinacija bude disharmonična.

Kada se rastanete od svojih dragih razrednih starješina, profesora, pedagoga i direktora škole trudite se da ih ne zaboravite do kraja života. Trudite se da ih više poštujete i da opravdate njihov nesebičan trud da vas nauče pravim vrijednostima. Trudite se da budu ponosni na vas, da budete pozitivan primjer drugima.

Rada Krivokapić Radonjić modna kreatorka i stilistkinja

Objavljeno u aprilu 2020. godine

Preuzeto sa zvaničnog veb-sajta modne kreatorke i stilistkinje Rade Krivokapić Radonjić

[eniyiblogu]

Dessmanlift - Gold

Liftovi postaju sve popularniji izbor za one koji žele da svoje domove i poslovanje učine dostupnijim. Ne samo da pružaju zgodan način za kretanje između katova, već mogu dodati vrijednost nekretnini. Međutim, troškovi instaliranja i održavanja lifta mogu biti važan faktor u procesu donošenja odluka. Sa našim sajtom možete dobiti najbolju ponudu za svoj novac i razne faktore koji utiču na lift cena.Zbog troškova liftova koji uveliko variraju u zavisnosti od veličine, tipa i željenih karakteristika, važno je razumeti faktore koji utiču na cene liftova kako biste da donesete informisanu odluku prilikom kupovine lifta. Sa našom kompanijom možete saznati o cijenama liftova, vrstama liftova i postati vlasnik najboljih liftova.

[nostalgicandecko]

Postao sam teret

Kako sebi

Tako i drugima

Barem tako mislim

Iako bi ljudi oko mene poricali

Ali teško da će moći protiv moje tvrdoglavosti

Postao sam teret

I mislim da se sve to dogodilo kada sam odlučio da promenim sebe

Kako fizički

Tako i psihički

I sada

Posle skoro godinu dana

Shvatam da to možda i nije bila najbolja odluka

Nemam više neke ljude u životu

A i ove koje imam

Osećam kao da sam im teret

Kao da me vuku sa sobom donekle

A onda me ostave da istrunem negde

Javio bih se nekad nekom

Rekao mu koju sam knjigu pročitao

Kako je ona uticala na mene

A opet ne javim se

Ne želim da im smetam

Imam reči koje bih napisao

A opet ne napišem ih

Jer mislim da ljude briga za ono što imam da kažem

I nije to do tih ljudi

Do mene je

Jer na kraju krajeva

Kako da očekujem da me neko sasluša

Kad ni ja samog sebe ne mogu saslušati

~ D.K.

[shekyspeare]

udaljen od buke dunjaluka

na raskršću snova i teških odluka

okrutnoj realnosti sebe prepustiti

ili tišinom, do časa smrtnog, prekriven ostati

[letecesranje]

Odluka

[leaskisses444]

lea... iskreno pitanje... da li da se javim bivšem......

simon....iskreno...to je uvijek losa odluka...ali sta god da odlucis....ja sam tu za tebe....iako mozda....se nesta lijepo desi....pa....nikad ne znas dok ne probas...

[lifeinbooks]

Sigurnost je iluzija na svim područjima života. Mogu zaključati vrata, ali oluja može odnijeti krov. Mogu paziti na srce i nikad ne pustiti nikoga unutra ali patiti ću zbog osamljenosti. Mogu svakog dana, zbog straha, povlačiti prave poteze, a da me netko izbaci iz igre samo jednim zamahom ruke. Svaka odluka koju donesemo u životu je potez, a protivnik je nevidljiv.

[jelenajt]

Neke od najboljih odluka koje sam doneo u životu bile su one pogrešne.

[nekonvencionalna]

vremenom sam pocela da cenim vreme

sto ga vise koristim kako treba sve sam vise svesnija svoje personalne moci

blizi mi se 22 rodjendan

postavila sam rokove koji me ogranicavaju

zadaju mi stres ali mi daju disciplinu da istrajem

izbacila sam ljude sa ig i iz glave koji me nesvesno i svesno sabotiraju

meni je sabotaza- rusenje sopstvenog mira

i dan danas se u danu posle svih odluka susrecem sa ljudima koji mi zamalo sjebu dan ali ne dozvoljavam- jer ja zivim svoje vreme a ne oni

vreme je ispitnih rokova ali oni su tu da naucimo da postujemo svoje vreme

pocela sam svugde da vidim nesto dobro da ne bih zapala u letargiju

ove godine vam zelim mnogo dobrih i pametnih ciljeva ali vam zelim jos pametniji proces do toga

jer kad stignete do cilja, secacete se samo procesa

bice gresaka- one su tu da bi ucili

ne sabotirajte sami sebe- ucite

i ne dozvolite da vam nepotrebni ljudi kradu dane, sate, minute, zivot

na silu se saberite, na silu radite na sebi

na silu shvatite svoje vrednosti i komplekse

postujte fiziku

odredite vase prioritete i ko ce vam biti distrakcija

odredite kome i cemu poklanjate svoje misli

misli ce vam odrediti dan, dan ce vam odrediti zivot

vremenom shvatis sta je vreme a rokovi i smrt te uce da ga postujes

ali pre svega kada postujes svoje vreme

postujes sebe

mislite o tome

[belog-grada-crna-princeza]

okružena senkama moje melanholije uplašenim od svetlosti pokazujem poštovanje u mraku ponavljam mantre ovde ovde je sigurno u krugu od vatre šapuću mi slatke laži opojne otrovne ja ih gutam ja ih proždirem lažem one me proždiru čudovišta, ali poznata smrt je izvesna, Bože, oprosti mi ovu nemoć vrištim, niko ne dolazi niko nikad ne dolazi ne pružaj mi ruku, odgrišću je ponavljaš ti nisi zver tako su svi stradali ti nisi zver, a ja te ne mogu voleti ako jesi i otkrivam da jesi zato kapija ostaje zaključana ne pokušavaj da me pronađeš ni ne pomišljaj na to moja mržnja je sada glasnija odluka je davno doneta kasno je.

-Katarina

[travesuras-de-la-gaga-mala]

26.11.2022.

-Je l' slobodno?

Pomeram torbu sa sedišta pored sebe i ciganka seda na isto. Jak smrad jeftinih cigareta mi ispuni nozdrve i okrenem glavu ka prozoru. Dve kapljice kiše se sudaraju i formiraju suzu. Napolju građevinci sređuju put i osetih se tužnom što im je hladno.

-Baš je grozno ovo vreme.

Uzdahnem. Ne želim započinjati razgovor, pa samo odsečno klimnem glavom. Glas joj je peskovit i povežem ga sa opornim mirisom duvana koji izbija iz nje.

-Dokle putuješ?

Okrenem se ka njoj i prvi put joj pogledam lice. Deluje u isto vreme i mlado i staro. Bore su joj ispunile čelo i predeo oko usana, ali joj se crne oči smeju. Čini se blagom. Šteta što nije sela pored bake u prednjem delu autobusa koja bi sa njom sigurno podelila utiske o zemlji, vremenu, bolesti, pa možda čak i neki recept torte sa keksom. Ovako, sela je pored mene i to joj je možda najtužnija odluka ovog jutra.

-Do Sarajeva.

-Au, daleko. Mnogo daleko.

Nasmešim se. Pre par godina sam naučila da ono što je meni blizu, zapravo mnogima nije. Koliko mi treba do Sarajeva? Samo jedan trenutak. Šta kažete, šest sati? Nikad ne bih rekla.

Setih se da sigurno očekuje i moje pitanje.

-A vi dokle idete?

-Do Šapca. Nisam nikada bila u Sarajevu, kakvo je tamo?

Melanholično, egzotično, milo, najbliže srcu i domovski.

Ipak ciganki kažem:

-Lepo. Trebate ga posetiti.

-Ja se vraćam sa sahrane. Juče sam sahranila drugaricu, 29 godina.

Trgnem se, ali ni izbliza onako kao što sam to činila pre par godina kada nisam znala šta je zapravo smrt. Um mi ispune odlasci mojih najdražih ljudi, te osetih potrebu da je pitam:

-Da li ste dobro? Baš je bila mlada.

Ciganki zadrhti glas. Shvatim da joj je ta žena značila.

-Ostalo je dvoje dece iza nje. Mnogo smo svi plakali.

Verujem joj. Ipak, ostajem bez reči, iako bih imala mnogo toga da kažem. I ja znam šta je gubitak! Znam kako boli! Visilo je to na mojim usnama, ali kao i uvek uvukla sam to nazad u sebe.

Vazduh između dva sedišta ispuni se tišinom. Naravno, ciganka je prekine.

-Mogu li da ti gatam? Imaš tako lepe ruke.

Nevoljno joj pružim dlan. Plašim se istraživanja sudbine i saznanja o potencijalnoj budućnosti. Razvije se poseban strah kada te je prošlost pregazila. Čemu uopšte da se nadam? Nadanje. Ono je umrlo kada je sve lepo otišlo od mene. Ja sam praznina koja luta po svetu.

Cigankin dodir je grub i hrapav. Ruke su joj nažuljane i izrađene. Pretpostavljam da je često u nadnici zbog zemlje koja se vidi ispod njenih noktiju. Ona zacokće dok prelazi prstom preko linija ispisanih na mom dlanu.

-Devojko ti se ne smeš udati pre dvadeset osme godine.

Zbog neočekivanosti njene izjave iz mog grla se javi smeh.

-Ne smej se nego me slušaj dobro. Udaš li se pre dvadeset osam godina imaćeš jako tužan život...

Zar nije već?

-Loš muž i deca bez ljubavi. Posle dvadeset osme godine čeka te ono pravo, ono za čim ti duša pati.

-Zar vidite da mi je duša takva?

-Tvoje oči to govore.

Zažmurim kao da su me opekle cigankine reči. Poželim da to što vidi u mojim očima nestane kada ih otvorim.

-Nosiš znak na čelu.

Rukom dodirnem svoj mladež i ona klimne glavom.

-Ovde si da činiš velike stvari. Ne sumnjaj u to. Previše razmišljaš i to ti otežava stvar. Dobra si. Moraš to shvatiti. Ti si dete koje želi da se igra. Vrati svoje lutke sebi.

Osetih se golom i postiđenom pred njom. Da li me i drugi ljudi tako doživljavaju? Da li je sve vidljivo u mom pogledu, stavu i rečima koje izgovaram? Zar je moja krinka toliko prozirna da je ciganki bio dovoljan jedan dodir moje linije života da mi kaže sve što pokušavam sakriti? Koliko loša je moja gluma? I zašto je uopšte koristim? Pitanja na koja sam davno trebala dati odgovor. Nikada nisam.

Ciganka pogleda ka prozoru i nasmeši se.

-Evo Save, evo mog Šapca.

Zar smo već stigli? Ona oblači crnu, pohabanu jaknu i namigne mi.

-Srećan ti put, lepojko. Ne daj se.

Odlazi, nesvesna da ću od njenog proricanja izgraditi novu osobu u naredne četiri godine.

Ne smem se udati pre dvadeset osme godine.

Ne smem odustati.

Činiću velike stvari.

Obećavam.

DĐ

[mile7kofol]

Na kraju sve je skup vlastitih odluka.

Ne prepoznajes se?

Sta to su emocije i komfor ucinili...

Jbg

Imaju neki spisi o tome

Znam i ljude

Dobro im ide

[pustapoljanade]

Dobre odluke donose iskusni. Iskusni su postali iskusni jer su donijeli mnogo pogrešnih odluka. Diši duboko. Zeznula ili pogodila- snaći ćeš se ti.

[poeticlicense12345]

LAMENTIRANJE O ŽIVOTU I PAMETI

Kad god je trebalo da donesem neku odluku, a sve odluke su važne, nema malih i velikih, jer svaka bar nešto izmeni u tvom životu, imala sam sukob racionalnog i emotivnog .I to bude baš dramatično, jer se setiš nečijeg iskustva, koje je nastalo iz pogrešne odluke, a nešto ti u stomaku prigovara da uradiš kako ti misliš, jer ti tuđa pamet i tuđe greške ne pomažu ništa.

Ne znam kad su uspostavljeni ti standardi dobrih odluka koie važe za sve. A,iskreno,ako izabereš jedno rešenje, propustiš drugo, koje bi, nekad se i to pokaže, bilo bolje. Te moje “stomačne” odluke nisu se uvek pokazale kako treba, ali moj stomak, moj život, moje odluke-pa šta mi bog da. Otvorim povremeno ormar i zagledam se u te moje pogrešne odluke, roze haljinu, neobučenu nijednom, trava zelenu košulju, koju ću pokloniti komšinici, koja, nekom svojom neverovatnom veštinom, složi na sebe bar desetak boja.

Suština je u tome šta god da sam odlučila, trudim se da se ne kajem.Pokušavam da živim život i pojma nemam da li su te odluke bile ono pravo, ali sam ih prilagodila sebi ili sebe njima, živimo u simbiozi, mada se često ljutim na njih. Često mi se dešavalo da kad želim prijateljicama da saopštim neku svoju “genijalnu” odluku,koja se dugo dinstala u mom stomaku, neko vrisne :Šta?! Ni slučajno!-pa počnu neku svoju priču kao da moj život nije moj nego njihov, a sve u stilu “da mi je ova pamet, a one godine- posle čega ide lamentiranje nad godinama i glupim odlukama.

Gotovo! Ne može više one godine, koliko god ih priželjkivali. Pamet još može al’ vidim neće, jer za čim bi se kukalo, bio bi to nekima dosadan život. I sve mi dodje da kažem – gospodjo (ovo uglavnom izgovaraju žene), Vi ste, izvinite na mojoj drskosti, i dalje glupi i to gluplji nego što ste bili pre pedeset godina, i sad mene upozoravate da ne ispadnema glupa kao Vi , iako ja mislim, osim toga što ste shvatili da ste bili glupi u tih pedeset godina, niste ništa drugo uradili. Zanimljivo mi je kako to tvrdite da ste sad pametniji, pa možete da delite savete tipa “da mi je ova pamet bila.”

Vođena ovim svojim jutarnjim filozofiranjem, shvatih da pamet nema veze sa godinama, već sa obrazovanjem, školskim i životnim. Iskustvo bi trebalo da ima veze sa godinama, ali ništa ne vredi, ako ga ne primenjuješ.Tuđe iskustvo drugima ne vredi, kao što se ne može učiti na tuđim greškama.

Takođe me nerviraju te, “da mi je ova pamet bila”, kada tvrde da je život predviđen za mladost, a u starosti kažu: moje je prošlo…Jedna moja prijateljica za takve kaže, istina grubo: Pa ako je prošlo, neka umru, grehota je da troše vazduh ni za šta!Prilagodi život sebi, a ne sebe životu. Nažalost, ima onih koji se nikad nisu sreli sa svojim životom, slušajući one koje su govorili da nešto što su želeli nije za mlade godine, a kada su došli u zrele godine opet mnogo toga, govorili su, nije za njihove godine, “jer šta će svet reći…”

Živite svoje živote! Nema to veze sa godinama. Sa pameću možda.

text author: Tanja Petrović Krivokapić