#natavers

[natabatts]

feeling sad today must perform self care by watching videos of my favorite blorbo

[dailyrugbytoday]

Super Rugby Pacific - Hurricanes 38-15 Fijian Drua at Suva's ANZ Stadium

New Post has been published on https://thedailyrugby.com/super-rugby-pacific-hurricanes-fijian-drua/

The Daily Rugby

https://thedailyrugby.com/super-rugby-pacific-hurricanes-fijian-drua/

Super Rugby Pacific - Hurricanes 38-15 Fijian Drua at Suva's ANZ Stadium

The Wellington-based Hurricanes defeated the Fijian Drua 38–15 in Super Rugby Pacific on Friday, extending their winning streak to eight games and snapping the Drua’s home unbeaten streak. The Hurricanes overcame a subpar second half in which they were given three yellow cards.

The top-ranked Hurricanes had a strong first half, scoring four tries to take a 28-7 lead at halftime.

However, they lost the game in the second half, playing with just 13 players for about ten minutes after Isaia Walker-Leawere and DuPlessis Kirifi were sin-binned in the 64th and 65th minutes. A yellow card was also given to replacement prop Caleb Delany two minutes prior to fulltime.

Recap: Hurricanes drub Fijian Drua 38-15 in Suva

Hurricanes vs Fijian Drua Match Preview

NUMIA GETS OVER!!! O’Reilly feeds again and finds Walker-Leawere in the middle. They set the maul with O’Reilly holding it in the back. They go on the march and Numia rips it away from him as they peel to the left. The maul goes down just shy of the line but Numia stays on his feet and barges over from close range.

O’Reilly feeds the lineout and the Drua are pinged for playing the man in the air. Barrett plugs the corner for a 5m lineout for the Canes.

Valentini puts it out on the halfway and the Drua win another lineout. Shields gets over the ensuing ruck however and earns his side the penalty. Barrett puts the ball out on the 22m as the Hurricanes look to play on after the hooter.

Delany is the recipient of the teams third yellow for too many penalties at the breakdown

The Drua win the lineout and the Drua go to the midfield again. Penalty again for the Drua for not rolling away.

Judd feeds the scrum and Naholo hammers it downfield and rolls it into touch just shy of the Drua 22m.

Valentini peels off 45m from halfway to put the lineout 5m from the line. Togiatama finds his target and they set the maul. It looks sloppy for the Drua and Delany is able to get through the middle and disrupt the play. It doesn’t come out of there so the Hurricanes will have the scrum feed on their 5m line.

Team lists:

Drua: 15 Ilaisa Droasese, 14 Selestino Ravutaumada, 13 Iosefo Masi, 12 Kemu Valetini, 11 Epeli Momo, 10 Isikeli Rabitu, 9 Simione Kuruvoli, 8 Elia Canakaivata, 7 Kitione Salawa, 6 Vilive Miramira, 5 Leone Rotuisolia, 4 Isoa Nasilasila, 3 Mesake Doge, 2 Tevita Ikanivere (c), 1 Haereiti Hetet

Bench: 16 Zuriel Togiatama, 17 Livai Natave, 18 Samu Tawake, 19 Mesake Vocevoce, 20 Meli Derenalagi, 21 Peni Matawalu, 22 Michael Naitokani, 23 Junior Ratuva

Hurricanes: 15 Josh Moorby, 14 Kini Naholo, 13 Billy Proctor, 12 Jordie Barrett, 11 Salesi Rayasi, 10 Aidan Morgan, 9 TJ Perenara, 8 Devan Flanders, 7 Du’Plessis Kirifi, 6 Brad Shields (c), 5 Isaia Walker-Leawere, 4 Ben Grant, 3 Pasilio Tosi, 2 James O’Reilly, 1 Tevita Mafileo

Bench: 16 Asafo Aumua, 17 Xavier Numia, 18 Siale Lauaki, 19 Caleb Delany, 20 Peter Lakai, 21 Richard Judd, 22 Ruben Love, 23 Bailyn Sullivan

[bitch-gripe-complain]

By the way i am wearing a orange neon babushka scarf wile enjoying my blackberry sage tea

[tooies]

natavity set but instead of baby jesus it is a baby sized insect larva that is writhing and trying to bite everyone

[justhere3333333]

@dianasaaur-blog-blog @los-piercetheveils @club-paradise12 @fcukryan-blog @blonde-chaos @alexandrathenurse @fid-elity @poetic-apostle-blog @happiness-is-what-i-strive-for @nataveli-blog @pussayyy-kat @kprettylittlethoughts @jordeethegreat @zouiscida-l @trippy--queen @brokenoceans13 @liveloveari-blog @curlymeringue @ahhbeexo @speakmeintomotion @just-the-kydd @vagsniffer @disnutss @masmilli @nataliekala @scissorhandspeyt @maaahryuh @way-above-blog @liquiddg0ld @joscelinmaria-blog 

Ray-Ban Sunglasses

[impossibleuss]

Sve što mora ili želi da ode, pusti. Nešto mora otići da bi došlo nešto novo, ako si srećan sa tim što imaš, zašto misliš onda da treba ostati? Možda zato što mi stvaramo iluzije u svojoj glavi, mislimo kako je sve 🍯🥛. Ljudi su takvi, ostaju kada im je lijepo, kada vas tretiraju kao svoje robove, na loše i dobro vi ste tu njima samo kako bi klimali glavom i oni bi ispunjavali svoj ego. Kada im se suprostavite i kažete gdje griješe, nazivaju vas budalama, govore vam kako je ljepše bez vas, kako oni svakako mogu sve sami. Niste dužni ponižavati za pred nekime samo kako bi ispali dobri, jer takve osobe nikada neće cijeniti ni da im poklonite cijeli svijet. Ako im niste potrebni u životu sa vašim manama onda im svakako i ne trebate ni sa vrlinama. Morate naučiti malo više poštovati sebe i ne trpiti ničiji bezobrazluk. Mi smo ono koliko se i cijenimo, onoliko koliko sami sebe poštujemo i gledamo, a uporno se idemo ponižavati prema nekim osobama misleći da će oni postati možda drugačiji i prihvatiti tu svoju grešku. U svakome od nas su tri čovjeka. Jedan je onaj kakvi bi mi željeli biti. Drugi, kakvi mislimo da jesmo. I treći je onaj kakvi smo zaista. Tog jedino ne poznajemo. Isto tako u svakome od nas živi ��udan slijepac.Možemo jasno vidjeti sve osim sebe samog. Slijepi smo na ponižavanje a nekog drugog dižemo u zvijezde. Mislimo da su svi drugi bolji od nas samih. Ali mi ne trebamo odustajati, moramo nataviti kako bi uspjeli, uspjeh je stvar stava. Ne trebamo se nikome dokazivati, budimo samo ono što zapravo jesmo. Što manje govoriš, više slušaš. Naš posao nije vidjeti što se nazire u daljini, nego što je jasno pred nama. I to nešto mi biramo da li ćemo prihvatiti ili ici ka svom cilju ili nečemu boljem. Ne smijemo se nikada stavljati na posljednje mjesto misleći kako je neko drugi bolji od nas, igru si pobjedio tek onda kada naučiš pravila. Zato moramo igrati po pravilima i truditi se sami za sebe. Ne puštati da drugi od nas prave budale. Zaslužujemo samo najbolje. Padamo na nečije slatke riječi i onda sve ono loše padne u vodu pa se onda čudimo zašto nam se iznova i iznova ponavlja ista bol. Zato što mi ponavljamo uporno istu grešku. To govori o nama. Ako se ne pripremiš za pobjedu, pripremi se za poraz.

-little🐷

[allegedlyxen]

Best natavity ever

(via RosslynAJ / to_wags)

[dailyrugbytoday]

Fijian Warriors vs Samoa Rugby live in Suva | WRPC Two Match Series 2022

New Post has been published on https://thedailyrugby.com/fijian-warriors-vs-samoa-rugby-live-in-suva-wrpc-two-match-series-2022/

The Daily Rugby

https://thedailyrugby.com/fijian-warriors-vs-samoa-rugby-live-in-suva-wrpc-two-match-series-2022/

Fijian Warriors vs Samoa Rugby live in Suva | WRPC Two Match Series 2022

The WRPC two-match series Fijian Warriors vs Samoa Rugby will be held on the 27th of August and the 3rd of September at HFC Bank Stadium in Suva.

Six players from the Fijian Drua squad have been selected in the 35-member Swire Shipping Fijian Warriors side to prepare for the World Rugby Pacific Challenge WRPC two-match series against Samoa.

Hooker Tevita Ikanivere, lock Sorovakatini Tuifagalele, Chris Minimbi, flanker Raikabula Momoidunu, center Apisalome Vota and half-back Simione Kuruvoli will certainly boost the Fijian Warriors campaign this year.

Head Coach Kele Leawere said these players bring in a lot of experience and which will certainly be an advantage playing against a tough Samoan opponent.

“My coaching team’s job now is to gel in these experienced players with the Under-20s, and the provincial players who have made the cut into the extended squad.”

World Rugby Pacific Challenge (WRPC ) Two Match Series 2022

Fijian Warriors vs Samoa Rugby in Suva | 27th August 2022

Fijian Warriors vs Samoa Rugby in Suva | 3rd September 2022

Leawere added that they have seven players over the age of 23 which also includes three from Fijian Drua, 16 Under-20 players who recently took part at the Oceania Championship and 11 provincial players.

Coach Kele Leawere says the players bring a lot of experience which will be an advantage to the side that will against Samoa in a two-match series.

Leawere says the job now is to gel in the players together during training and aim to prepare the players for the much-needed exposure.

Swire Shipping Fijian Warriors 35-member squad:

Loosehead Prop Semi Qica Aisake Atani Livai Natave

Hooker Tevita Ikanivere Kavaia Tagivetaua Jone Naqiri

Tighthead Prop Emannuel Naciva Joseva Nasaroa Ilaitia Sela

Locks Emosi Natubailagi Sailosi Vukalokalo Lorima Nodakoro Sorovakatini Tuifagalele Chris Minimbi

Flanker Semi Tauyavuca Motuikai Murray Joji Kunavula Raikabula Momoidunu

Number 8 Ilikimi Torosi

Half-Back Taitusi Lulusinu Jonathan Sovasova Simione Kuruvoli

First-Five Peni Kadralevu Sikeli Rabitu

Second Five Michael Naitokani Malakai Nawai

Centers Apisalome Vota Filimoni Nalawa Erami Baca

Wings Jone Dakunoi Taniela Rakuro Kini Vosailagi Paul Dolokoto

Fullback Jack Volavola Tevita Mociu

[michaelgabrill]

A new generation of rebels is rising in Europe, this time from the right, with echoes of the huge protest movements of 50 years ago.

[natavers]

Waktu Saat menjawab Tanda Tanya (cerita diakhir waktu)

Benang Merah dari sebuah Penantian….

Sore itu wajahku terlihat seperti sayu, rambutku yang acak-acakan menggambarkan sejauh ini kurang memperhatikan diri, cermin ini seperti berkata demikian setiap kali menyempatkan diri berkaca. Duduk di pojok kamar meja dan kursi komputer yang menemani banyak hal menulis tentang cerita, aktiftias dan cermin ini seperti teman bicara saat merasa semua tidak bisa ku ajak bicara. Jaring laba-laba seperti jala ikan terkait rapat antara pojok-pojok dinding kamar yang siap menjebak nyamuk-nyamuk malam yang mengintai, seperti drakula menghisap darah segar saat mata terlelap mimpi. Dan ruang kamar ini seperti gua tempat ku bertapa memikirkan banyak hal, buku-buku tersusun seperti kapal pecah seolah aku membaca semua hal tanpa memilih apa dan kapan aku berhenti mengeja dan menuliskan coretan-coretan kecil.

Semua menggambarkan tentang satu hal, yakni aku lari terlalu jauh dan berjalan begitu lamban sehingga waktu dan kesempatan yang acap kali lewat seperti kereta api berjalan di persimpangan kota tanpa stasiun dan halte pemberhentian. Mulai belajar dari hal yang kecil saja seperti dihadapi soal-soal ujian nasional SMA dulu yang berimbas saya harus mengikuti ujian susulan karena tidak lulus, menemukan sejatinya diri sendiri merupakan sebuah proses lambat laun hal yang tersulit dihadapi, ada dua hal yang membuat orang mampu bertahan dengan apa yang di yakini yaitu Cinta dan Kenyataan. Mungkin cerita yang saya tulis ini akan berbanding jauh dari cerita versi anda tentang menyikapi sebuah cerita tentang cinta dan kenyataan, karena Cinta mata masing-masing orang punya cara pandang berbeda dalam mengartikan nya. Menurutku cinta itu ialah Bertahan dan ke yakinan, sifat suka seseorang merupakan bentuk lain melahirkan sikap bertahan / mempertahankan sesuatu yang ia dapatkan dari yang di sukainya. Dan saat yakin bahwa itu adalah yang terbaik untuk ia miliki maka, masalah baru timbul saat bagaimana cara sikap kita bertahan. Serperti kata pepatah bukan masalah bagaimana cara kita mendapatkan, melainkan bagaiman cara mempertahankan. Tentu kita tahu bagaimana harus bersikap tegas dan arif menyikapi sesuatu yang harus kita pertahankan, sepahit apapun itu dan sesakit apapun hal yang kita pertahakan itu adalah konsekwensi dari komitment kita memutuskan sesuatu. Kemudian tentang keyakinan, menurut saya keyakinan adalah bentuk lain dari sebuah rasa cinta, percaya atau tidak orang yang menyukai seseorang tanpa sebuah keyakinan yang kuat akan menjadi sebuah bom waktu untuk dirinya saat kemudian hari di hadapi dengan keadaan sulit. Meskipun lambat laun rasa cinta dan keyakinan itu muncul dari keadaan dan kenyataan yang menyadarkan, proses ialah bentuk benang panjang menarik ulur diri menerbangkan ke inginan dan impian.

Menyederhanakan dua paragraf diatas sembari bercermin ke diri sendiri, tentang sebuah cinta dan kenyataan akan sebuah rahasia kecil tak tertulis di lembaran waktu dan hari dari tahun yang panjang dan lama untuk tidak mudah di sederhanakan. Banyak hal yang membuat saya ragu saat cinta dan kenyataan berbanding terbalik dari keyakinan, dan hal itu yang menjadi momok selama ini kenapa sikap bertahan begitu mudah runtuh dan terkikis dengan dihadirkan sisi pahit, kecewa dan rasa sakit. Oleh karena itu hal yang penting harus saya bangun ialah keyakinan karena keyakinan ialah bentuk lain dari hadirnya cinta. Satu hal lagi yang ingin saya ceritakan yakni penantian, banyak orang membicarakan penantian ialah sebuah cerita panjang dari waktu yang berjalan. Hemat saya penantian ialah keyakinan yang berakar dari sinergi cinta dan kenyataan, dan saat ini saya hanya yakin akan sebuah harapan dimana suatu saat ada kesempatan dimana harapan itu datang, harapan itu memberikan celah dan harapan itu nawarkan impian. Begitu juga dengan kesuksesan dimana investasi terbesar dari kesuksesan ialah keyakinan, dan kerja keras merupakan poros roda proses dari berjalannya sebuah kesusksesan. Nah bagaimana dengan anda tentu punya pandangan kaca mata tersendiri kan dalam menerjemahkan kata cinta dan kenyataan, point akhirnya ialah jangan pernah menyesal untuk mencoba dan lakukan sesuatu jika itu adalah keharusan, dari pada nantinya berurusan dengan kata menyesal. Dan semoga saya tidak termasuk orang yang menyesal dengan cinta dan kenyataan meskin keadaan sebalikanya seperti itu. MENYESAL!!!

By: Abdullah Al Muzammi

[thevoidbreather]

FSP6 intervju: MAN-E-FACES

Kao što mnogi znaju, Festival srpskog podzemlja će se ove godine održati na malo drugačiji način. Kovid kriza i mere uvedene zbog toga su vezale ruke organizatorima koji ne samo da nisu klonuli duhom, već su smogli snage da održe kontinuitet ove manifestacije. Ekipa Ciklonizacije je veoma počastvovana time što je dobila mogućnost da postavi pitanja ovogodišnjim učesnicima 6. FSP-a.

Akcenat je namerno stavljen na suludu situaciju nastalu zbog korona krize, kako bi fanovi sklopili neku generalnu sliku o tome šta i kako anderground umetnici misle, rade i osećaju u ovom nezahvalnom periodu. O svemu ovome ovom prilikom govore članovi beogradskog benda Man-E-Faces.

1. Kovid kriza je uticala na sve sfere društva na globalnom nivou. No, posebno su pogođeni umetnici, pogotovo oni iz andergraund miljea. Kako se vi snalazite u ovom teškom vremenu? Oslanjamo se jedni na druge. Realno još samo imamo jedni druge. Trudimo se da umanjimo buku sa TV i Radija i smanjimo uticaje na lokal. Tu se nalaze porodice, prijatelji, komšije i drugari sa scene. U tom i takvom okruženju možemo lako da se organizujemo i dejstvujemo.

2. Činjenica je da članovi inostranih i, uslovno rečeno, uspešnih bendova imaju neke druge, mahom nemuzičke izvore prihoda, te im egzistencija ne zavisi od sviranja. Kakav je slučaj kod vas – kojim se poslovima vi bavite da biste paralelno sa preživljavanjem u Srbiji održavali svoje bend? Na žalost prostom stratifikacijom od ukupnog broja stanovnika prema broju potencijalne publike dolaziš do zaključka da je manevarski prostor prilično uzak. U takvom prostoru mogućnost profita od muzičkog rada je još manja. Kada se, kao mi, baviš umetničim izražajem koji je prilično ciljano, onda si definitivno na margini. To je OK. Većina nas je imala razgovor sa samim sobom tamo oko 25/26-e. I shvatili smo da je regularan posao potreban da se jede i plate računi, dok muzkom možemo da se bavim najbolje moguće, odmah tu do normalne šljake. Takva postavka nam otvara mogućnost da se bavimo muzikom tačno na način na koji mi želimo, bez spoljnjih uticaja.

3. Lično smatram da se previše ljudi poziva na andergraund i međusobno pomaganje, ali da s reči na dela pređe veoma mali postotak njih. Kakvo je vaše dodadašnje iskustvo u toj sferi? Man-E-Faces je sastavljen od veterana HC/Punk scene, pa se poslednjih godina, hahaha možda desetina godina, ne uznemiravamo previše oko toga da li je ko i kome pomogao. Obožavamo da pomognemo kada možemo i primamo pomoć od dragih prijatelja svakako. Na tome leži scena i potencijalni kvalitet. Imamo samo jedni druge. Beležnica o tome ko je kada i kako pomogao, i ko samo priča, a ko zaista radi, nema mesta kod nas. Preporučujemo da ko god je ima, izbaci je pod hitno iz svog života.

4. S obzirom na to da su građani Srbije prošli tušta i tma tokom poslednjih nekoliko decenija, ljudi sa andergraund scene su baš u najtežim vremenima bili najtešnje povezani. Koliko je korona kriza uticala na vaše kolege, fanove, prijatelje i poznanike iz UG sveta da se okrenu jedni drugima? Mogu ti reći da je odlično u ovom momentu. Probudili smo se malo (gledajući početak godine). Očigledno je da je svima sve nedostajalo i da kada sve što shvataš zdravo za gotovo nestane, vidiš koliko nedostaje. Sve nam nedostaje, svirke, komunikacija, svi činioci scene. Drugari su počeli da se javljaju i oseća se jedno uzbuđenje u vazduhu. Svi kao da jedva čekaju da počnu okupljanja, verujem da će biti ludilo!

5. Digitalizacija je danas svojevrsni standard, delimično omržen kod tvrdokornije garde. Ipak, činjenica je da se baš digitalizacijom još više ljudi povezalo tokom godina i da im je ona pomogla kroz nametnutu socijalnu izlociju tokom kovid krize. Kakav je vaš pogled na sve to? Iz tačke undergrounda sa koje mi gledamo, sve je dobrodošlo. Ljudi treba da dele dobre stvari među sobom. Naša obaveza kao veterana je da pokažemo primerom, ali i podučimo mlađe, dolazeće generacije, da je u redu ako digitalno nesto slušaš. Međutim, još bitnije je da ako razviješ ljubav prema tom zvuku i umetniku, podrziš time što ćeš nabaviti tvrdu kopiju, majicu, otići na koncert. Opstanak kompletne industruje zavisi od toga da davanje ide dvosmerno. Uzimaj ali i vrati za ono što voliš, da bi točkovi mogli da nastave da se okreću.

6. Na ovogodišnjem FSP-u ćete nastupati onlajn. Iako mnogi bendovi snimaju, te i direktno strimuju probe, onlajn nastupi su postali „standard“ tek poslednjih 6 meseci. Da li ovakav sled okolnosti predstavlja izazov za vas? Prvi put radimo takav nastup i mislimo da će biti interesantan izazov. Uzbuđeni smo zbog tog novog formata. Jedan od glavnih elemenata živog nastupa (publika) će mnogo nedostajati, a mi se nadamo da ćemo našom energijom uspeti da nadomestimo to i pokrenemo te guze u stolicama i kaučima. 

7. U nekim evropskim zemljama je bilo festivala tokom leta (sa sve pratećim sigurnosnim merama), a neki koncerti u zatvorenom su bili ispunjeni svojevrsnim boksevima za nekoliko osoba radi izolacije od drugih grupa. Da li je bolje i tako održavati svirke, makar na određeni period, iako to znači manju zaradu? Hahaha, zaista ne bih mogao da ti kažem kako bi takav scenario uticao na “zaradu” underground bendova. Svakako ce proći jedan period dok se stvari ne vrate na staro. Mnogo ljudi je zavisilo od turneja i festivalskih nastupa. Ono što je sigurno je da format sam zahteva da postoji i da će sigurno naći neki put da se ostvari, a na nama će biti da prihvatimo i prilagodimo se.

8. Nevezano za žive nastupe, bend svoj rad prezentuje i kroz relativno redovna izdanja, prateći merchandise i slično. Ipak, da bi sve to bilo moguće potrebno je finansirati sve to. Koje su razlike u tome pre i posle kovid krize? Još uvek smo u Covid krizi, pa ne mogu baš najtačnije da kažem kako će da bude. Ono što je sigurno je da smo iz nekog samoodrzivog stanja stalne nule, prešli u nepostojanje ničega. Ljudi su eliminisali iz života sve što im je činilo zadovoljstvo i ograničili se samo na elementarne forme preživljavanja. Recimo da je to bio prvi talas straha. Sada je malo lakše, ali trenutno stanje zahteva potpuno samofinansiranje. Hahahaha, mi sada jezdimo iskljucivo na nasušnoj potrebi organizma da stvara i publici koja ima potrebu da konzumira.

9. Da li su „plati i gledaj“ onlajn probe i nastupi jedan od načina da bendovi i umetnici sa UG scene prežive (tj. da natave da održavaju svoj rad)? Mislim da je taj format rezervisan za srednju i visoku klasu muzicče industrije. Anderground se uvek zasnivao na podršci i ljubavi ljudi jedni prema drugima. To je bio couch surfing pre couch surfinga! Ako mi puštamo probe i nastupe online, mislim da ce to biti u maniru lečenja duša i iznova buđenje te dobre energije kod ljudi.

10. Da li ste tokom karantina bili u prilici da otkrijete neke nove bendove, muzičke pravce, da li vas je nešto novo oduševilo što bi dalje uticalo na vaše ideje tokom izolacije, ali i buduće stvaralaštvo? Ono što je bilo inspirativno su neki od naših heroja koji su na svojim primerima pokazali koliko je moguće da se čovek sa high management modela vrati na underground modele. Mnogi su radili kolaboracije preko interneta i slali jedni drugima snimke i snimali i kačili iz dnevne sobe muziku. To je prelepo čoveče. To pokazuje da je snaga muzike nenadjebiva. To je na nas uticalo tako da se mi spremamo i usviravamo kao da je scena jača nego ikada, bez obzira što ne znamo da li će i kako i kada da se opet svira.

11. Kako je u prethodnom periodu bilo neophodno okrenuti se drugim kanalima komunikacije i plasiranja stvaralaštva u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj, da li za vas YouTube komentari mogu nadomestiti reakcije publike uživo? Apsolutno ne mogu! U razmeni energije kroz nastup uživo, brišu se gomila inhibicija i kod publike i izvođača. Tu nema laži i konformizma. Gledaš se sa ljudima oči u oči. YT je forma koja dozvoljava duboku anonimnost komentarisanja bez posledica. Mi tu ne vidimo koliko smo i zaista dotakli nekoga sa našom muzikom. Na žalost te dve forme reakcija su neuporedive

12. Koliko znači pozitivan komentar na mreži u poređenju sa pozitivnom reakcijom nekog iz publike tokom živog nastupa? Da li vas pogađaju i oni negativni, ukoliko ih ima? Za sada nismo imali mnogo komentara na mreži. Bend je relativno nov i još uvek nismo nagazili dovoljno žuljeva da bi krenuli on line ratnici hahahah. Šalu na stranu, nije neohodno pratiti negativne komentare. Uživo je lakše jer možeš da porazgovaraš o tome, dok ON LINE zaista nije neophodno pratiti, tako da se ni mi nešto ne uznemiravamo oko toga.

13. Da li je Covid kriza smanjila jaz između poznatijih umetnika i underground scene, s obzirom da ste tokom prethodnog perioda bili prinuđeni da na neki način delite istu scenu? Da li je bilo kolaboracija u tom pravcu, ili takvih ideja? Jaz, ako je  postojao, onda i dalje postoji. Svako se trudio da održi svoj status tu. Malo njih su pogledali u oči situaciji stvarno. No, odgovor na ovo pitanje ��e se sam dati, kada ovo ludilo prestane i ponovo prodišemo punim plućima. Tada će se videti ko je zaista naučio i cenio lekcije iz skromnosti koje mu je život nametnuo u 2020. godini.

14. U jednom tekstu vezanom za jednu posve drugačije temu je potpisnik istog napisao da svet i njegovo funkcionisanje treba gledati na period pre i posle kovid krize. Šta su vaša očekivanja kako za ovaj „prelazni“ period i i na vreme posle njega? Naša očekivanja su da smo nešto naucili iz ovoga kao kolektiv. Da smo se malo usmerili. Da se nismo uplašili svi sa džabe. Želimo približavanje svih sa svima. Želimo kolaboraciju i proširenje mogućnosti kroz zajedništvo. Zvuči kao prazan ideal, ali ko je dovoljno mator, može da se priseti kraja 90tih i osećaja koji je tada vladao na sceni.

15. Underground kao pod-svet kulture bi trebao da bude mnogo ujedinjeniji nego što jeste. Na žalost sve se svodi na žanrovske podele, stilske podele i razna druga svojatanja i odvajanja. FSP je od starta zauzeo stav, što mu i naziv govori kompletan underground ove zemlje na jednom mestu svih alter stilova, svih vrsta umetnosti... Kako gledaš na kreaciju kao što je FSP, a sa druge strane na činjenicu da je kao takav skoro kompletno usamljen zbog prethodno pomenutih podela itd? Mislimo da je to sto FSP radi najmoderniji oblik postojanja jednog medijskog delovanja. Ko imalo čita i prati dešavanja u muzičkom svetu, čak i pre Covid udara, zna da nema više podela. Nema žanrovskih presecanja. Svi sve slušaju, roosteri za svirke se prave sa mešovitim bendovima, jer su uši slušaoca razvijene i traže osveženje. Publika je postala sofisticiranija u neku ruku. U takvoj formi se traži emocija koja ostaje. To je jedino važno i očigledno je da FSP cilja na to. Odlična priča i srećni smo što smo deo kolektiva koji ceni i sa radošću prati kompletnu sliku. Zaista je divno!

Intervju su priredili: Antonio Jovanović, Peđa Eraković i Milan Rakić

[thevoidbreather]

FSP6 intervju: TERRORHAMMER

Kao što mnogi znaju, Festival srpskog podzemlja će se ove godine održati na malo drugačiji način. Kovid kriza i mere uvedene zbog toga su vezale ruke organizatorima koji ne samo da nisu klonuli duhom, već su smogli snage da održe kontinuitet ove manifestacije. Ekipa Ciklonizacije je veoma počastvovana time što je dobila mogućnost da postavi pitanja ovogodišnjim učesnicima 6. FSP-a.

Akcenat je namerno stavljen na suludu situaciju nastalu zbog korona krize, kako bi fanovi sklopili neku generalnu sliku o tome šta i kako anderground umetnici misle, rade i osećaju u ovom nezahvalnom periodu.

Danas su naši sagovornici članovi pančevačkog benda Terrorhammer.

1. Kovid kriza je uticala na sve sfere društva na globalnom nivou. No, posebno su pogođeni umetnici, pogotovo oni iz andergraund miljea. Kako se vi snalazite u ovom teškom vremenu? Pa evolucionistička mudrost nas uči, da ukoliko smo zbog nečega i za nešto stvoreni, to je sposobnost prevazilaženja problema, adaptiranjem i iznalaženjem novih rešenja. Mislim da pitanje nije kako, već šta se mora postići, a to je pre svega neka normalnost života ma kako i ma gde.

U skladu sa tim snalazimo se "kako znamo i umemo", TERRORHAMMER svirački nije bio aktivan otprilike oko pet meseci, sada smo ponovo tu, oživljavamo bend nastupima posle kojih ulazimo u studio i snimamo novi materijal.

2. Činjenica je da članovi inostranih i, uslovno rečeno, uspešnih bendova imaju neke druge, mahom nemuzičke izvore prihoda, te im egzistencija ne zavisi od sviranja. Kakav je slučaj kod vas – kojim se poslovima vi bavite da biste paralelno sa preživljavanjem u Srbiji održavali svoje bend? TERRORHAMMER je bio i ostaće zauvek underground bend što između mnogo ostalih stvari znači da prihode ostvarujemo isključivo na kraju procesa kao posledicu našeg stvaralaštva, a ne kao početnu ideju ili cilj. Sa tim u vezi, trenutna situacija oko epidemije nas finansijski nije potresla u vidu benda, jer svako od nas izvorno zarađuje kroz lična zanimanja, Debilcyna je trenutno zaposlen kao kuvar, U-Predator 47 ima više malih poslića između kojih drži časove jezika, a ja radim kao studijski inženjer zvuka kao i do sada.

3. Lično smatram da se previše ljudi poziva na andergraund i međusobno pomaganje, ali da s reči na dela pređe veoma mali postotak njih. Kakvo je vaše dodadašnje iskustvo u toj sferi? Mislim da je to o čemu govoriš više opšta ljudska osobina koja je nažalost izgleda poprilično inheretna našoj lokalnoj i domaćoj kulturi. Kažem nažalost, jer mi se čini da ljudi sa našeg prostora mnogo presudne energije ulažu u reči, planove i snove tako da na kraju vrlo malo toga ostane kada dođe momenat realizacije. Iz ličnog iskustva znam dosta kvalitetnih bendova koji su propali baš na takav način.

4. S obzirom na to da su građani Srbije prošli tušta i tma tokom poslednjih nekoliko decenija, ljudi sa andergraund scene su baš u najtežim vremenima bili najtešnje povezani. Koliko je korona kriza uticala na vaše kolege, fanove, prijatelje i poznanike iz UG sveta da se okrenu jedni drugima? Iskren da budem nisam mnogo pratio situaciju iz tog ugla, ali sam evidentno primetio da se dosta snima, naročito sada kada je u većini evropskih zemalja došlo do popuštanja mera u vidu slobode kretanja itd. Biće zanimljivo pratiti dešavanja na muzičkoj sceni sledeće godine kada će bukvalno svaki autorski bend objaviti novi album heh.

5. Digitalizacija je danas svojevrsni standard, delimično omražen kod tvrdokornije garde. Ipak, činjenica je da se baš digitalizacijom još više ljudi povezalo tokom godina i da im je ona pomogla kroz nametnutu socijalnu izlociju tokom kovid krize. Kakav je vaš pogled na sve to? Digitalizacija je nužnost i civilizacijsko ostvarenje našeg doba. Drugo pitanje je da li tu tekovinu koristimo na pravilan način i koliko je ona uopšte razvijena na našem području. U slučaju aktuelne krize pokazala se kao spasonosna u očuvanju mentalnog zdravlja velikog broja ljudi koji su bili zatvoreni u svojim domovima, mada ruku na srce sve je više slučajeva gde i nije odolela izazovu.

6. Na ovogodišnjem FSP-u ćete nastupati onlajn. Iako mnogi bendovi snimaju, te i direktno strimuju probe, onlajn nastupi su postali „standard“ tek poslednjih 6 meseci. Da li ovakav sled okolnosti predstavlja izazov za vas? Online stream nije nešto sa čime ćemo se sada prvi put susresti, ali je svakako zanimljiv izazov pogotovu što ćemo ovaj put nastupati bez publike.

7. U nekim evropskim zemljama je bilo festivala tokom leta (sa sve pratećim sigurnosnim merama), a neki koncerti u zatvorenom su bili ispunjeni svojevrsnim boksevima za nekoliko osoba radi izolacije od drugih grupa. Da li je bolje i tako održavati svirke, makar na određeni period, iako to znači manju zaradu? Mislim da je to lični odabir umetnika da li želi da nastupa pod takvim uslovima, a to verujem dolazi od osnovnih ciljeva koje želi da postigne sa svojom muzikom i bendom. Naš stav prema tome je još uvek ambivalentan, jer je celokupna situacija za sve još uvek nova i ne toliko poznata i rekao bih da ćemo tek videti u vremenu koje dolazi.

8. Nevezano za žive nastupe, bend svoj rad prezentuje i kroz relativno redovna izdanja, prateći merchandise i slično. Ipak, da bi sve to bilo moguće potrebno je finansirati sve to. Koje su razlike u tome pre i posle kovid krize? 14. Aprila ove godine, tačno na desetogodišnjicu smrti Peter Steel-a, a u sred pandemijske krize, TERRORHAMMER je objavio kasetni i digitalni singl "World Wars III & IV" koji je iako u ograničenom tiražu vrlo brzo rasprodat na prijatno iznenađenje naših izdavača, a i nas samih. Pored pomenutog izdanja, fanovi su nam u jeku krize pružali pomoć i kupovali druga izdanja direktno od nas, tako da ovom prilikom želim da im izrazimo iskrenu zahvalnost na podršci koju nam iskazuju naročito u poslednje vreme.

9. Da li su „plati i gledaj“ onlajn probe i nastupi jedan od načina da bendovi i umetnici sa UG scene prežive (tj. da natave da održavaju svoj rad)? Možda pojava tog fenomena "plati i gledaj" nije direktna posledica pandemijske krize već procesa svođenja serijske proizvodnje na zanatsku. Svedoci smo "crowd-funding" modela kojim se sve više finansiraju umetnički projekti pri čemu on uključuje fanove još u ranim fazama stvaralaštva ponekad i u ličnom, prisnom odnosu baš kao i kod veze majstora i klijenta prilikom izrade nekog zanatskog posla.

10. Da li ste tokom karantina bili u prilici da otkrijete neke nove bendove, muzičke pravce, da li vas je nešto novo oduševilo što bi dalje uticalo na vaše ideje tokom izolacije, ali i buduće stvaralaštvo? Izolacija kuša i izolacija razotkriva. Nekad je to otkrivanje prijatno, češće suprotno, ali svakako ume da bude dosta inspirativno za umetnika. U ličnom slučaju ostavilo je dosta kreativnog traga i dosta novih snimaka (što demo, što albumskih) je urađeno tokom krize o kojima će tek biti reči kasnije.

11. Kako je u prethodnom periodu bilo neophodno okrenuti se drugim kanalima komunikacije i plasiranja stvaralaštva u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj, da li za vas YouTube komentari mogu nadomestiti reakcije publike uživo? Naravno da ne mogu, ali je dobro da svakako postoji nekakva interakcija između publike i bendova.

12. Koliko znači pozitivan komentar na mreži u poređenju sa pozitivnom reakcijom nekog iz publike tokom živog nastupa? Da li vas pogađaju i oni negativni, ukoliko ih ima? Negativni komentari su uvek dobrodošli, jer oni indirektno ukazuju na relevantnost benda i njegovog izraza. Ukoliko je neko spreman da uloži svoje vreme, ma kakav intelektualni i emocionalni napor da bi poslao bendu takvu poruku, očigledno je bend na njemu ostavio temeljan utisak, pa bio on i negativan.

Pozitivni komentari su naravno takođe dobrodošli, osobeno ako su iskreni, pa bila to makar i slepa podrška, jer ukoliko smo već odabrali da svoje stvaralaštvo objavljujemo javno, stalo nam je (ali ne i isključivo) da znamo šta publika misli i kako se odnosi prema tome.

13. Da li je Covid kriza smanjila jaz između poznatijih umetnika i underground scene, s obzirom da ste tokom prethodnog perioda bili prinuđeni da na neki način delite istu scenu? Da li je bilo kolaboracija u tom pravcu, ili takvih ideja? Situacija još uvek traje i još uvek se razvija tako da je iz ove vremenske tačke još uvek nezahvalno prejudicirati tok stvari mada se trenutno vidi da će posledice mnogo više snositi ona imena koja su se finansijski vezala za scenu. Da li će se ti bendovi rasformirati, prelaziti na manje nastupe što ti napominješ zajedno sa underground umetnicima ili ih očekuje nešto treće preostaje da vidimo u vremenu posle krize.

14. U jednom tekstu vezanom za jednu posve drugačije temu je potpisnik istog napisao da svet i njegovo funkcionisanje treba gledati na period pre i posle kovid krize. Šta su vaša očekivanja kako za ovaj „prelazni“ period i i na vreme posle njega? Kao što sam pomenuo u prethodnom odgovoru, fenomen krize još uvek traje i nismo u stanju da ga sagledamo sa strane, da iskoračimo izvan njega. Ono što je sigurno je da će definitivno promeniti neke tokove života, a samim tim i sve ostale čovekove sfere. Na ličnom planu ja se pribojavam da bi dotični potpisnik citata mogao biti u pravu, ali ću svoju pamet ostaviti da mi je sud vremena ospori, nadam se.

15. Underground kao pod-svet kulture bi trebao da bude mnogo ujedinjeniji nego što jeste. Na žalost sve se svodi na žanrovske podele, stilske podele i razna druga svojatanja i odvajanja. FSP je od starta zauzeo stav, što mu i naziv govori kompletan underground ove zemlje na jednom mestu svih alter stilova, svih vrsta umetnosti... Kako gledaš na kreaciju kao što je FSP, a sa druge strane na činjenicu da je kao takav skoro kompletno usamljen zbog prethodno pomenutih podela itd? Pre svega veliki naklon i poštovanje prema tvojem entuzijazmu, energiji i borbi za underground kulturu što nije nešto čime se baviš tek od juče. Ne znam šta bih ti rekao na tu pojavu "sektašenja" kod underground umetnika ili fenomenu da što nas je manje to smo podeljeniji. U ovom trenutku meni se čini gorim problem da živimo u "seljačkom" društvu koje naravno ima svoje prednosti i mane, ali je u njemu skoro svaka "urbana" kultura već duže vreme sistematski satirana i istrebljivana, a između ostalih underground vidim kao jednog od žrtava istog tog kulturocida.

U svakom slučaju radujem se novom FSP-u, nemam ništa protiv da underground umetnici različitih usmerenja budu ujedinjeni jednim festivalom i čak pozdravljam to što nasuprot raznoraznim izazovima FSP odoleva i za sada opstaje kao tradicija!

Intervju su priredili: Antonio Jovanović, Peđa Eraković i Milan Rakić

[thevoidbreather]

FSP6 intervju: ODVOJENA STVARNOST

Kao što mnogi znaju, Festival srpskog podzemlja će se ove godine održati na malo drugačiji način. Kovid kriza i mere uvedene zbog toga su vezale ruke organizatorima koji ne samo da nisu klonuli duhom, već su smogli snage da održe kontinuitet ove manifestacije. Ekipa Ciklonizacije je veoma počastvovana time što je dobila mogućnost da postavi pitanja ovogodišnjim učesnicima 6. FSP-a. Ovog puta su na naša pitanja odgovarali novosadski alternativci iz benda Odvojena stvarnost.

1. Kovid kriza je uticala na sve sfere društva na globalnom nivou. No, posebno su pogođeni umetnici, pogotovo oni iz andergraund miljea. Kako se vi snalazite u ovom teškom vremenu? Zapravo, ne može se reći da se snalazimo, više liči na preživljavanje. Koristimo vreme za pravljenje nove muzike, planiramo snimanje novog materijala i čekamo (nadamo se) podnošljivijoj situaciji.

2. Činjenica je da članovi inostranih i, uslovno rečeno, uspešnih bendova imaju neke druge, mahom nemuzičke izvore prihoda, te im egzistencija ne zavisi od sviranja. Kakav je slučaj kod vas – kojim se poslovima vi bavite da biste paralelno sa preživljavanjem u Srbiji održavali svoje bend? Radimo svoje poslove koje smo radili i pre Corona perioda (uglavnom slabo plaćeni).

3. Lično smatram da se previše ljudi poziva na andergraund i međusobno pomaganje, ali da s reči na dela pređe veoma mali postotak njih. Kakvo je vaše dodadašnje iskustvo u toj sferi? Pa, to malo ljudi koji se bave (zanimaju) za underground se (barem što se nas tiče) solidno povezuju i trude da održe kakvo-takvo stanje.

4. S obzirom na to da su građani Srbije prošli tušta i tma tokom poslednjih nekoliko decenija, ljudi sa andergraund scene su baš u najtežim vremenima bili najtešnje povezani. Koliko je korona kriza uticala na vaše kolege, fanove, prijatelje i poznanike iz UG sveta da se okrenu jedni drugima? Okrenuli smo se jedni drugima jer jedino tako možemo da probamo da opstanemo. Kako će dalje to teći - videćemo.

5. Digitalizacija je danas svojevrsni standard, delimično omržen kod tvrdokornije garde. Ipak, činjenica je da se baš digitalizacijom još više ljudi povezalo tokom godina i da im je ona pomogla kroz nametnutu socijalnu izlociju tokom kovid krize. Kakav je vaš pogled na sve to? Digitalizacija jeste pomogla, naročito kod nametnute nam krize ali ne bi valjalo da se sve svede samo na društvene mreže i livestreaminge.

6. Na ovogodišnjem FSP-u ćete nastupati onlajn. Iako mnogi bendovi snimaju, te i direktno strimuju probe, onlajn nastupi su postali „standard“ tek poslednjih 6 meseci. Da li ovakav sled okolnosti predstavlja izazov za vas? Naravno da predstavlja izazov jer nam je to još uvek novina. Probaćemo da se snađemo i da to dobro odradimo.

7. U nekim evropskim zemljama je bilo festivala tokom leta (sa sve pratećim sigurnosnim merama), a neki koncerti u zatvorenom su bili ispunjeni svojevrsnim boksevima za nekoliko osoba radi izolacije od drugih grupa. Da li je bolje i tako održavati svirke, makar na određeni period, iako to znači manju zaradu? Mislim da da. Problem je u gledaocima koji bi došli na takav koncert: da li bi se oni osećali cool?

8. Nevezano za žive nastupe, bend svoj rad prezentuje i kroz relativno redovna izdanja, prateći merchandise i slično. Ipak, da bi sve to bilo moguće potrebno je finansirati sve to. Koje su razlike u tome pre i posle kovid krize? Ne znam, to ćemo još videti.

9. Da li su „plati i gledaj“ onlajn probe i nastupi jedan od načina da bendovi i umetnici sa UG scene prežive (tj. da natave da održavaju svoj rad)? Može da bude, ali na kraći period.

10. Da li ste tokom karantina bili u prilici da otkrijete neke nove bendove, muzičke pravce, da li vas je nešto novo oduševilo što bi dalje uticalo na vaše ideje tokom izolacije, ali i buduće stvaralaštvo? Naravno. Mnoštvo. 11. Kako je u prethodnom periodu bilo neophodno okrenuti se drugim kanalima komunikacije i plasiranja stvaralaštva u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj, da li za vas YouTube komentari mogu nadomestiti reakcije publike uživo? Naravno da ne mogu. 12. Koliko znači pozitivan komentar na mreži u poređenju sa pozitivnom reakcijom nekog iz publike tokom živog nastupa? Da li vas pogađaju i oni negativni, ukoliko ih ima? Kao što sam rekao, po meni se to ne može porediti. 13. Da li je Covid kriza smanjila jaz između poznatijih umetnika i underground scene, s obzirom da ste tokom prethodnog perioda bili prinuđeni da na neki način delite istu scenu? Da li je bilo kolaboracija u tom pravcu, ili takvih ideja? Nije bilo kolaboracija, još uvek svako drži „svoju poziciju”.

14. U jednom tekstu vezanom za jednu posve drugačije temu je potpisnik istog napisao da svet i njegovo funkcionisanje treba gledati na period pre i posle kovid krize. Šta su vaša očekivanja kako za ovaj „prelazni“ period i i na vreme posle njega? Problem je što ne znamo da li će biti „period posle nje”.

15. Aderground kao pod-svet kulture bi trebalo da bude mnogo ujedinjeniji nego što jeste. Nažalost, sve se svodi na žanrovske i stilske podele, kao i na razna druga svojatanja i odvajanja. FSP je od starta zauzeo stav, što mu i naziv govori -  kompletan andergraund ove zemlje na jednom mestu svih alter stilova, svih vrsta umetnosti… Kako gledaš na kreaciju kao što je FSP, a sa druge strane na činjenicu da je kao takav skoro kompletno usamljen zbog prethodno nametnutih podela i sličnog? Zdušno vas podržavam!

Intervju su priredili: Antonio Jovanović, Peđa Eraković i Milan Rakić

[thevoidbreather]

FSP6 intervju: Že-Že

Kao što mnogi znaju, Festival srpskog podzemlja će se ove godine održati na malo drugačiji način. Kovid kriza i mere uvedene zbog toga su vezale ruke organizatorima koji ne samo da nisu klonuli duhom, već su smogli snage da održe kontinuitet ove manifestacije. Ekipa Ciklonizacije je veoma počastvovana time što je dobila mogućnost da postavi pitanja ovogodišnjim učesnicima 6. FSP-a. Čast da prvi odgovori na načih 15 pitanja je pripala Željku Dikliću iz benda ŽeŽe.

1. Kovid kriza je uticala na sve sfere društva na globalnom nivou. No, posebno su pogođeni umetnici, pogotovo oni iz andergraund miljea. Kako se vi snalazite u ovom teškom vremenu? Prosto sam nastavio da pravim muziku kao da se ništa nije promenulo. Šta više fokusirao sam se na pravljenje nove muzike u svim mojim bendovima. Mnogo više nego ranije, jer nemamo ono "ometanje" sa pripremama za nastup. Ja inače najviše uživam u tom kreativnom procesu, čak mogu reći i mnogo više nego u nastupima pa mi nekako nije teško ovo palo ako zanemarimo da se zaista desila katastrofa. Sve se nadam da ovo neće trajati jako dugo i time održavam taj pozitivni stav. U fazonu sam super, sada konačno imam vremena da napravim gomilu nove muzike.

A sto se tiče samog života i tu sam nekako ok sa situacijom jer sam skoro dobio dete pa sam se više pitao kada bih ja uopšte bio sa detetom obzirom na gomile poslova i obaveza koje sam imao pre krize, nego što sam brinuo o tome što su mi se finansije prepolovile u najbolju ruku. 

2. Činjenica je da članovi inostranih i, uslovno rečeno, uspešnih bendova imaju neke druge, mahom nemuzičke izvore prihoda, te im egzistencija ne zavisi od sviranja. Kakav je slučaj kod vas – kojim se poslovima vi bavite da biste paralelno sa preživljavanjem u Srbiji održavali svoje bend? Igrom slučaja jedan od mojih poslova je držanje prostorija za probe bendova "Brutal Studio" pa imam mogućnosti da bukvalno radim dok sviram. To je idealna varijanta. E sada, bendovi slabo dolaze pa nemamo posla kao ranije ali za sada možemo da se održavamo. Pored toga bavim se pravljenjem nameštaja, a od nedavno se zatvorila fabrika vinyla "Soulpeddler" u kojoj sam pravio ploče i radio razne iventove pa sam malo lošiji finansijski ali zato mnogo bolji vremenski, što mi baš prija. U svakom slučaju nije mi loše.

3. Lično smatram da se previše ljudi poziva na andergraund i međusobno pomaganje, ali da s reči na dela pređe veoma mali postotak njih. Kakvo je vaše dodadašnje iskustvo u toj sferi? Ja lično baš puno podržavam domaću scenu, ne samo muzičku. Nema tu pravila, neko voli da priča a ne radi ništa po tom pitanju, neko prosto učestvuje koliko god može... Mislim da ljudi ovde još uvek nemaju tu svest o podršci, ne shvataju koliko je to u stvari bitno, čak i oni koji se bave time. Mnogo ljudi je revoltirano jer se puno u poslednje vreme priča o tome pa namerno ne podržavaju, čak imaju i neki kao stav o tome. Jako mi je to tužno. Mislim da samo primerom možemo postići nešto, a ne olajavanjem onih što ne podržavaju. Radi, podigni to što radiš na što ozbiljnini nivo i ako to radiš iz pravih razloga, nemaš nikakve brige.

4. S obzirom na to da su građani Srbije prošli tušta i tma tokom poslednjih nekoliko decenija, ljudi sa andergraund scene su baš u najtežim vremenima bili najtešnje povezani. Koliko je korona kriza uticala na vaše kolege, fanove, prijatelje i poznanike iz UG sveta da se okrenu jedni drugima? Pa ovo je situacija koja te udaljava praktično od prijatelja, ali nije se puno toga promenulo osim što nema tih većih koncerata na kojima smo se svi sretali i družili. Ovako se vidjamo isto, na manjim iventovima, u studiu, itd. Samo se pridražavamo mera zaštite, distanca i ne pušimo isti džojus, nego svako svoj.

5. Digitalizacija je danas svojevrsni standard, delimično omržen kod tvrdokornije garde. Ipak, činjenica je da se baš digitalizacijom još više ljudi povezalo tokom godina i da im je ona pomogla kroz nametnutu socijalnu izlociju tokom kovid krize. Kakav je vaš pogled na sve to? Najbolje je kada je tu sve! I digitalno i analogno, ali obzirom na situaciju samo će malo više sada da bude digitalno i to može da mrzi ili voli ko hoće ali bolje da se dešava nego da se ne dešava. I svaka vam čast na ovome, baš ste me obradovali što ste se odlučili da ipak održite moj omiljeni festival 🖤

6. Na ovogodišnjem FSP-u ćete nastupati onlajn. Iako mnogi bendovi snimaju, te i direktno strimuju probe, onlajn nastupi su postali „standard“ tek poslednjih 6 meseci. Da li ovakav sled okolnosti predstavlja izazov za vas? Apsolutno da, vrlo zanimljiv koncept iz koga sam za ovako malo vremena puno toga naučio. Skroz je drugačija postavka i priprema. Vrlo sam uzbudjen što imam priliku da ovako nastupam i još jednom veliko hvala na pozivu!

7. U nekim evropskim zemljama je bilo festivala tokom leta (sa sve pratećim sigurnosnim merama), a neki koncerti u zatvorenom su bili ispunjeni svojevrsnim boksevima za nekoliko osoba radi izolacije od drugih grupa. Da li je bolje i tako održavati svirke, makar na određeni period, iako to znači manju zaradu? Apsolutno da! Uvek je bolje da se nešto dešava nego da se čeka da situacija prodje. Lično mislim da je vrlo lako rešivo pitanje koncerata i bez boxeva čak i sa istom zaradom samo treba da se oforme neka pravila koja bi bila zakonski regulisana. Kao npr. Broj ljudi je ograničen (dovoljno da ima razmaka izmedju gostiju) obavezno nošenje maski, stroga kontrola i veće cene karata, pa ko zaista želi on neka plati kartu. I ovako su cene karata mislim na underground scenu bile niske. Mislim da će time i bendovi biti motivisaniji da ozbiljnije pristupe svom radu jer neće plaćati oni koji će biti tamo samo zbog druženja.

8. Nevezano za žive nastupe, bend svoj rad prezentuje i kroz relativno redovna izdanja, prateći merchandise i slično. Ipak, da bi sve to bilo moguće potrebno je finansirati sve to. Koje su razlike u tome pre i posle kovid krize? Razlike su velike jer ljudi u glavnom kupuju merch na samom nastupu. Nije sjajna situacija bila ni pre krize barem kod nas, jer i dalje ljudi misle da treba da dobiju cd ili majcu a ne da kupe i podrže rad umetnika. Treba se više aktivirati na on-line prodaju pa će vremenom to doći na isto nadam se. U svakom slučaju je manja prodaja trenutno.

9. Da li su „plati i gledaj“ onlajn probe i nastupi jedan od načina da bendovi i umetnici sa UG scene prežive (tj. da natave da održavaju svoj rad)? To jeste jedan od načina i mislim da je sasvim korektno. Mada zaista mislim da je uz odredjene mere moguće nastaviti sa live nastupima, pa će biti obe opcije što je super za scenu generalno.

10. Da li ste tokom karantina bili u prilici da otkrijete neke nove bendove, muzičke pravce, da li vas je nešto novo oduševilo što bi dalje uticalo na vaše ideje tokom izolacije, ali i buduće stvaralaštvo? Jeste, provalio sam nekoliko novih bendova koji su me inspirisali za budući rad, čak sam par novih projekata i sam pokrenuo baš za vreme karantina. 11. Kako je u prethodnom periodu bilo neophodno okrenuti se drugim kanalima komunikacije i plasiranja stvaralaštva u većoj meri nego što je to ranije bio slučaj, da li za vas YouTube komentari mogu nadomestiti reakcije publike uživo? Ne mogu nadomestiti nikako, sasvim druga stvar je u pitanju ali podjednako bitna i zanimljiva na skroz drugi fazon. Ne bih uporedjivao te dve stvari. 12. Koliko znači pozitivan komentar na mreži u poređenju sa pozitivnom reakcijom nekog iz publike tokom živog nastupa? Da li vas pogađaju i oni negativni, ukoliko ih ima? Pozitivni komentari na mrežama mi znače podjednako kao i pozitivni komentari na koncertima a negativni komentari me nikako ne pogadjaju jer niko ne može da mi bude veća kritika od samog sebe. 13. Da li je Covid kriza smanjila jaz između poznatijih umetnika i underground scene, s obzirom da ste tokom prethodnog perioda bili prinuđeni da na neki način delite istu scenu? Da li je bilo kolaboracija u tom pravcu, ili takvih ideja? Ne, nisam primetio da se bilo šta promenulo tu, niti je bilo nekih ideja na tu temu barem sa moje strane.

14. U jednom tekstu vezanom za jednu posve drugačije temu je potpisnik istog napisao da svet i njegovo funkcionisanje treba gledati na period pre i posle kovid krize. Šta su vaša očekivanja kako za ovaj „prelazni“ period i i na vreme posle njega? Možemo samo da nagadjamo, od očekivanja nemamo ništa. Mislim da je bitnije da se prilagodjavamo pa sve što se vrati posle biće super a do tada treba maximalno uživati u tome što imamo i treba pokušati približiti stvari koje smo voleli a sada ih nemamo, na neki način koji je prihvatljiv.

15. Aderground kao pod-svet kulture bi trebalo da bude mnogo ujedinjeniji nego što jeste. Nažalost, sve se svodi na žanrovske i stilske podele, kao i na razna druga svojatanja i odvajanja. FSP je od starta zauzeo stav, što mu i naziv govori -  kompletan andergraund ove zemlje na jednom mestu svih alter stilova, svih vrsta umetnosti… Kako gledaš na kreaciju kao što je FSP, a sa druge strane na činjenicu da je kao takav skoro kompletno usamljen zbog prethodno nametnutih podela i sličnog? Usamljen ali i pun. Ja sam bio na svakom FSP-u i uvek je bilo krcato. Ljudi koji su žanrovski usko usmereni se neće promenuti, ali opet će doći na FSP jer će nastupati barem jedan od bendova koje oni vole. Ne znam kako je u nekim drugim mestima ali da, ovde ima primetio sam puno sujete i mržnje. Ne znam da li je to zato što smo u "manjem" gradu ili je to tako svuda... U principu se treba fokusirati na to da se  više bavimo podrškom onoga što ti se svidja umesto blaćenjem onoga što ti se ne svidja u čemu mahom ljudi više uživaju na žalost. Tako se leči sopstveno nezadovoljstvo meni se čini.

U svakom slučaju da, fali malo ujedinjenosti i podrške izmedju samih umetnika. Svako ko misli da mogu stvari da se poboljšaju po pitanju scene, treba samo da počne od sebe i problema nema. FSP je odličan primer da je sve moguće. I raznovrsnost bendova i medijski ispraćeno i kvalitetno tehnički... Svaka čast, cheers! 🍻

Intervju su priredili: Antonio Jovanović, Peđa Eraković i Milan Rakić