#ljubav za ovo

[intomesea]

Nema što oni neće sve izmislit da profitiraju na nama ženama..

[jokeroutsubs]

Joker Out’s third studio album, 'Souvenir Pop', is out now!

We here at JokerOutSubs have, of course, translated all the new songs: Muzika za decu, Ako toga više neće biti, Mesto duhov and Sonce, as well as transcribing the new English song, Lips.

Check them out below the cut, as well as our Lyrics Translate page for more lyric translations! Full ‘Souvenir pop’ masterpost with further translations coming soon!

Transcript and translation by IG marija_rocen, review by IG irenalemajic, @moonlvster, IG mia_djordjevic_ig, proofread by IG Gboleyn123

Muzika za decu (SRP)

Nek' se čuje glasno ova naša pesmica

Pronađena izgubljena zlatna dečica

Tu su rokeri, hip-hoperi, cajkaroši, poperi, hipsteri i pankeri

Uvek može biti gore, hvala onom tamo gore

nismo TikTokeri

(Pa dobro malo i jesmo)

Šta me gledaš tako lepo, nerviraš me strašno

Obriši se ispod nosa, pao si u brašno

Ništa pametno da kažeš, pa si našo da me lažeš

Pa si našo da me lažeš

Ne znamo šta radimo dok si budućnost gradimo, sami se sebi gadimo

Ne znamo šta radimo pa pusti barem muziku da đuskamo i slavimo

Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol

Ovo je, ovo je muzika za decu

Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol

Ovo je, ovo je muzika za decu

Muzika za decu, muzika za decu

Muzika za decu, muzika za decu

Ajde ugasi muziku ako smeš

Ajde ugasi muziku ako smeš

Ajde smej se ako smeš

Smej se ako smeš

Smej se ako smeš

Ugasi muziku ako smeš

Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol

Ovo je, ovo je muzika za decu

Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol

Ovo je, ovo je muzika za decu

(Muzika za decu, muzika za decu)

(Muzika za decu)

(Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol)

(Muzika za decu)

(Ovo nije rokenrol, ovo nije rokenrol)

Ovo je muzika za decu

Music for Children (ENG)

Let this little song of ours be heard loud and clear

Golden children, lost and found

There are rockers, hip-hoppers, folk and pop fans, hipsters and punks

It can always be worse, thanks to the one up above

We aren't TikTokers

(Well, we are a little bit)

Why are you looking at me so nicely, you annoy me terribly

Wipe your nose, you fell into some flour

Nothing smart to say, so now you lie to me

So now you lie to me

We don't know what we're doing while we're building our future, we're disgusted with ourselves

We don't know what we're doing, so at least play some music so we can dance and celebrate

This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll

This is, this is music for children

This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll

This is, this is music for children

Music for children, music for children

Music for children, music for children

C'mon turn the music off if you dare

C'mon turn the music off if you dare

C'mon laugh if you dare

Laugh if you dare

Laugh if you dare

Turn the music off if you dare

This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll

This is, this is music for children

This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll

This is, this is music for children

(Music for children, music for children)

(Music for children)

(This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll)

(Music for children)

(This isn't rock 'n' roll, this isn't rock 'n' roll)

This is music for children

Transcript and translation by @moonlvster, review by IG mia_djordjevic_ig, IG irenalemajic, IG marija_rocen, proofread by IG Gboleyn123

Ako toga više neće biti (SRP)

UPDATED LYRICS

Prošlo je već devet dana, još se nisi vratila

Ja ću da sačekam još malo,

možda mesec, možda dva,

pa da otvoriš vrata ko da ništa nije bilo

I da te klasično pitam kakav ti je bio dan, da se gubimo u malim pričama

Šta ćemo za ručak, imamo li neki plan, da l' se izlazi večeras il' se sudimo na stan?

Da se grlimo i ljubimo, grlimo i ljubimo, i da si šapćemo

da se volimo, i da se sprdamo i smejemo dok si noge grejemo

Ako toga više neće biti, ljubav je najobičnija laž

Ako toga više neće biti, ako me stvarno ostavljaš

bez da me jednom pogledaš i da mi jedan razlog daš

Prošlo je već mesec dana i još te nema tu

Više-manje slabo spavam, da ne zakasnim u snu kako otvaraš vrata ko da ništa nije bilo

I da te klasično pitam kakav ti je bio dan i da se smejemo svim malim pričama

Šta ćemo za ručak, imamo li neki plan, da l' se izlazi večeras il' se sudimo na stan?

Da se grlimo i ljubimo i grlimo i ljubimo i da si kažemo

da se volimo, i da se sprdamo i smejemo dok si noge grejemo

Ako toga više neće biti, ljubav je najobičnija laž

Ako toga više neće biti, ako me stvarno ostavljaš

bez da me jednom pogledaš i da mi jedan razlog daš

Mene nema, znam da znaš

Prošla je godina dana

Ako toga više neće biti, ljubav je najobičnija laž

Ako toga više neće biti, ako me stvarno ostavljaš

bez da me jednom pogledaš i da mi jedan razlog daš

Mene nema, znam da znaš

Mene nema, znam da znaš

Znam da znaš

If That Won't Exist Anymore (ENG)

UPDATED LYRICS

Nine days have already passed, you still haven't come back

I'll wait a bit longer

Maybe a month, maybe two

For you to open the door like nothing happened

And like always, I'll ask you how your day was, so we can get lost in the little stories

What will we have for lunch, do we have a plan, will we go out or decide to stay at the apartment?

So we can hug and kiss, hug and kiss, and whisper to each other

That we love each other, and joke around and laugh while we warm our legs

If that won't exist anymore, love is nothing but a lie

If that won't exist anymore, if you're really leaving me

Without looking at me even once or giving me a single reason

A month has already passed and you're still not here

I sleep more or less poorly, so that in my dreams I won't be late when you open the door like nothing happened

And like always, I'll ask you how your day was, so we can laugh at all of the little stories

What will we have for lunch, do we have a plan, will we go out or decide to stay at the apartment?

So we can hug and kiss and hug and kiss and say

That we love each other, and joke around and laugh while we warm our legs

If that won't exist anymore, love is nothing but a lie

If that won't exist anymore, if you're really leaving me

Without looking at me even once or giving me a single reason

I'm gone, I know you know

A year has passed

If that won't exist anymore, love is nothing but a lie

If that won't exist anymore, if you're really leaving me

Without looking at me even once or giving me a single reason

I'm gone, I know you know

I'm gone, I know you know

I know you know

Transcript by IG Gboleyn123, X klámstrákur, @kurooscoffee

Lips (ENG)

Heavy breathing

In our Garden of Eden

We have a drink while I’m bleeding

In your arms

Can we discover

Naked undercover

With the pressure we’re under

We could make diamonds

Put your lips on mine

Put your lips on mine

You single-handedly wiped the smoke off my rose-tinted glasses

Suddenly I feel the choke from the hand of time, as it passes

Who would’ve guessed we would end up in this mess

Try to pass the test without breaking from the stress

I belong with you, not the earth and not the sky

And you say you feel it too, yet try to find a reason why

This love will kill us in the end, like waves kill castles in the sand

True love and pain go hand in hand.

Put your lips on mine

Put your lips on mine

Put your lips on mine

Put your lips on mine

Transcript, translation and review by @kurooscoffee, X coffeebiscuitxx and a member of JokerOutSubs, proofread by IG Gboleyn123

Mesto duhov (SLO)

Moje mesto je mesto duhov,

še svojega praga nisem spoznal.

Tukaj po ulicah neki straši,

noben več ne sanja, noben več ne spi.

Mimo mene lebdijo sami žalostni ljudje.

Nazaj v nostalgijo včerajšnjega dne.

Pod nogami se trese.

Zapihal je veter, da vse nas odnese.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Res je blo lepo.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Zdaj pa več ne bo.

Umrla je muzika, ugasnil je smeh.

Solze utopile so iskre v očeh.

Pod nogami se trese.

Zapihal je veter, da vse nas odnese.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Res je blo lepo.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Zdaj pa več ne bo.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Res je blo lepo.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Kratko in sladko.

City of Ghosts (ENG)

My city is a city of ghosts,

I didn't even recognise my own doorstep.

Something is haunting these streets,

no one is dreaming anymore, no one is sleeping anymore.

Only sorrowful people are floating past me.

Back into the nostalgia of yesterday.

The ground is shaking under our feet.

The wind has blown to sweep us all away.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. It really was beautiful.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Now it won't be anymore.

Music has died, laughter has gone out.

Tears have drowned the sparkle in their eyes.

The ground is shaking under our feet.

The wind has blown to sweep us all away.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. It really was beautiful.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Now it won't be anymore.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. It really was beautiful.

Pa pa pa pa pa. Pa pa pa pa pa. Short and sweet.

Transcript and translation by @chaosofsmarty and a member of JokerOutSubs, proofread by IG Gboleyn123

Sonce (SLO)

Izgubil sem vse,

čemur ti si rekla sonce.

Ko pade zadnja kaplja,

mene več ne bo.

Pazi na korak,

da prehitro ti ne mine.

Ko zajemaš zrak,

vdihni še spomine.

Učila si me, da sem vse,

a očitno vreden nič.

Tudi brez mene se vrti naprej,

preliva kri v kič.

Mogoče pa nisva dovolj glasno jokala.

Mogoče pa ni dovolj jasno bilo,

kako sva se bala.

Mogoče pa najine so solze odveč,

za ceno udobja vsi kriki preveč.

Mogoče le naju bolelo bo,

da ni naju več.

Sun (ENG)

I've lost everything

That you called the Sun

When the last drop falls

I'll be gone

Watch your step

So it doesn't pass too quickly

When you inhale

Breathe in the memories, too

You taught me I was everything

But apparently worth nothing

It keeps turning without me,

Shedding blood into kitsch

Maybe the two of us didn't cry loud enough

Maybe it wasn't clear enough,

How afraid we were

Maybe our tears are redundant

For the price of comfort, all the screams are too much

Maybe it'll hurt only us

That we're gone

[comonblancechance]

Draga moja Dubravka!

Mama te nije zaboravila! Mama te mnogo voli! Ovim pismom zelim da doprem do tebe I da te pronadjem I da se sve ovo jednom zavrsi. Godine su ostale za nama ali nisu mogle da ugase tu ljubav majke prema svome detetu. Ako sebe prepoznas u ovome pismu razmisli dobro o svemu! Tvoje pravo ime je Dubravka I dali smo ti ga onoga dana kada si se rodila,21.Avgusta 1973. godine. Mozda je tvoj datum rodjenja bas 01. Novembar 1973. godine ili neki blizu njega, jer tada su nam saopstili kada smo ocekivali da dodjes u nas dom, da si iznenada preminula. I ako su nam rekli sve to mi nismo nikada verovali u to da je istina. Znali smo dase tu nesto desilo, ali nismo ni pomisljali da poverujemo da je to istina. Vremena su bila takva da se moralo sve prihvatiti kao da je tako I nismo smeli preduzimati nikakve postupke da probamo nesto izmeniti. Prolazile su godine a sa njima  su se menjali I uslovi zivota, tako da smo dobili priliku I mogucnost da jos jednom mozemo da sve proverimo u vezi tebe. Posebno kada smo uvideli da postoje mnogi slucajevi kod nas slicni nasem I da je veliki broj dece nestao na slican nacin kao ti. Ja sam sve preduzela da dodjem do svih potrebnih dokumenata I tako pred Sudom dokazemo da si negde ziva I takodje kao mnoga deca, oteta od majki, I ti si oteta od mene. Tako da sada zelim da ti saopstim da prvo na sta treba da obratis paznju jeste datum tvog rodjenja koji je verovatno 01. Novembar ili neki blize tome, koji je lazan! Drugo na sta treba da obratis posebno paznju je tvoje srce I osecaj da nikada nisi pripadala onima gde se sada nalazis, a posebno stanje tvoga srca I duse koje se uvek osecalo prazno I da mu nesto jako vazno ne dostaje! A toje prava majka I porodica od koje si oteta! Mozda si I ti krenula u potragu za nama, kada su ti lazni roditelji pod pritiskom prljave savesti morali priznati da oni nisu tvoji pravi roditelji. Sto bi bilo jako dobro I pomoglo jos brze da me pronadjes. Jedno znaj da te mama mnogo voli I da sve ove godine nisu nista uradili da nas odvoje! Znam ti si danas zena od 49. godina ,mozda imas I porodicu, ali znaj da nista od toga ne moze odvojiti pravu majku od svoga deteta. Osim mene imas tvoga brata koji je osam godina stariji od tebe, snaju troje velike divne dece koj isu danas ljudi sa svojim porodicama. Necu vise o detaljima ali ono sto je najbitnije da ti pomognemo da nas pronadjes smo ti rekli. Ako sebe prepoznajes u ovome pismu javi mi se, mama ce biti mnogo sretna da se sretnemo I ovo zavrsimo jednom za sva vremena! Javi se u inbox I lako cemo dalje da uspostavimo nas kontakt. Mama te mnogo voli I zeli ti reci da ocekuje uskoro da te vidi! Dragi Bog neka te cuva I pomogne ti da me lako pronadjes!

[ultravioletna]

Uvek je važnije prvo voleti sebe, pa onda druge. Nemojte to shvatiti na teži način. Nekada se dajemo celi ljudima koji se ni mrvicu ne daju nama. Svi po jednu kartu za ljubav prema sebi! 🌷🧚‍♂️🌺

Ovo je odlomak Ultravioletne 2, a ti mi u komentaru napiši da li se slažeš sa ovim? ☺️

[osetivajb]

Zar sam stvarno prošla?

Možda je muškarcu mnogo lakše ovo da prizna, nego jednoj ženi kao što sam ja. Naglašavam ti ovo kao što sam ja. Jer ti najbolje znaš kakva sam. I sad kao nešto dramim, ne razumem zašto si srećan i šta ona traži pored tebe. Kao da ti lično ja nisam poželela tu sreću i nastavila dalje. Jer prošao si me. Stvarno. Ne želim te više, ali očigledno nije dovoljno. Jer ne želim ni da mi se nikad više ne vratiš. Jel razumeš smisao ove rečenice? Ni ja. Ali svakako ti i ja nikad nismo ni imali smisla. Ni naša ljubav, ako je uopšte bila ljubav. Ni naše danas, koje nikad nije imalo sutra. Ali uvek smo živeli za ono naše juče, kako to, ne znam. Ali živela sam mnogo više to juče sa tobom, nego ovo danas bez tebe. I svako to naše juče mi sada deluje tako daleko. I sva ta naša sećanja, uspomene i trenuci koje smo proveli zajedno mi se podsmevaju danas i govore mi da u mojoj budućnosti ti ne postojiš. Mene nikad niko nije činio tako srećnom kao ti. I niko me nikad nije razumeo. Nikad. I bila sam ubedjena da nikad neće. A onda si došao ti. I razumeo si me. Čak i onda kada ni samu sebe nisam razumela. I samo jednom si bio ljut na mene. One noći kada smo mi prestali da postojimo. I te noći me prvi put nisi razumeo. I znala sam da je to naš kraj. Nisi me uplašio ljut, ali jesi srećan. Sa njom. Ali želim da znaš, ako ikada pročitaš ovo, da je postojao period kada bih radije imala tebe pored sebe nego ove reči. Ali sada su mi i one dovoljne. I želim ti da nikada ne moraš da misliš ovoliko o nečemu, koliko ja mislim o tebi. I da, za mene jeste bila ljubav.

[prava-ja]

Moje su oči kao barut suhe zbog suza koje su isplakane za pogrešne osobe.

Moji su kapci teški kao olovo, jer su odustajali od sna zbog osoba koje nisu znale cijeniti ni minutu mog vremena.

Moje su usne iscrpljene od poljubaca onima koji nikad ljubili nisu.

Moje je srce umorno ostalo davajući ljubav onima koji nisu osjetili ljubav šta je.

Moja duša se izliva po papiru na kojem je ispisan još jedan moj brodolom.

Kiša, kako bi bilo dobro da kiša umije da spere ovo zlo u ljudima i uništi korov, a onda potakne srce da nauči voljeti...

[belog-grada-crna-princeza]

04.05.2024. 00:10 am. "Okej si, mala."

(...)

Da li drvo proizvede zvuk u šumi kad padne, a nema nikog da ga čuje? Da li cela ja, takva kakva jesam, postojim, ako me niko do sad nije stvarno video i doživeo? Evo opet sam se rasplakala. Ubola sam živac, jebeš tu usamljenost koja me prati ceo život. Do sada od svih osećanja, to je bilo uvek najbolnije, to su želje deteta i jedina osoba koja je moja sam ja. Pa čak i to, ako sledimo duhovnost je kao - ko si ti? Da li uopšte postoji sopstvo? Oduzmi sećanja, okruženje, ljude, stvari i šta je još ostalo? Ako izbrišemo sve, počnemo od nule, postoji samo potencijal. Sopstvo, koje, iako je iluzija, takođe je nešto što se stalno menja, stalno teče, stalno evoluira. Možda je moja prednost što nemam nešto čvrsto u šta bih se uobličila.

(...)

Nedostaje mi taj život od pre, nedostaje mi da budem zdrava, da živim. Ali i sad živim, i sad sam živa, zar ne? Evo ovaj tren. Bolest mi je dosta toga i uzela i dala. Zar mi nije uzela toliko iluzija, zar mi nije pomogla da pogledam mnogo dublje u sebe, u život, u stvarnost, zar mi nije dala iskrenost, a oduzela izgovore i obmane, pogotovo sebe? Tačno je da sam drugačija osoba nego pre svega ovoga, vrednujem drugačije stvari i drugačije posmatram mnogo toga iako sam se tako dugo trudila da budem neka koja više nisam. (..) Biće kako mora, kontrola je odavno iluzija koju sam takođe izgubila. Ja kontrolišem evo ovo, jedino ovo, a i ovo je previše kompleksno da bih do kraja sebi davala zasluge. I to je Bog, to je ta, kao, ljubav prema "sebi". Volim to u meni što me prevazilazi. 

(..) sve sam zbrkala u sebi i iz nekog štita povredila sve uključene. A opet bez neke ekstremne megalomanije jer nisam samo ja sjebala, doneli su i oni svoju prošlost, svoje traume, svoje želje, snove, strahove, tripove i sve se lepo zbrčkalo u jednu čorbu gde više ne znaš šta je čije i od koga je počelo uopšte. Vasko Popa je rekao "vrati mi moje krpice", sad razumem tu pesmu na jednom totalno novom nivou. To su puste želje i pozivi, nema na kraju moje, tvoje. Kako ide ona pesma, od Dade Glišića, ček da guglam tekst. "Nema moje i tvoje, kad ljubav prođe, sve je ničije, i samo hrabri se bore al' tvoje srce za moje nije". Jebeni Dado Glišić. 

(..) 

Terapeutkinja je rekla da vizualizujem sebe kao drvo koje je nekako uzemljeno, postojano, stabilno, zajedno smo došle do te vizualizacije. Malo me je trigerovala danas ali ajde, možda ima nešto u tom geštaltu zbog čega vredi istrajati. Dopada mi se što nema predubeđenje o tome ko sam i što sam do sad bila skroz iskrena sa njom. I sa sobom, isto. Dopada mi se što se osećam pozvano na to, kao da mogu da dođem "as I am". Come as you are. Pitam se da li može da me razume, ali definitivno me oseća, i vraća mi, imenuje, to što dobija. To je dobro, možda mi to treba. Ranije je dosta bilo fokusa na to da nisam ja kriva itd, sistemsko viđenje i shvatanje i nekog uzroka i posledica, ovde je kao ok, da, i? Šta ćeš s tim? Pogledaj u sebe. Neka tvoja glava bude samo tvoja briga.. ne daj da joj govore, neka sama otkrije, Kaća.

[leylaslittleworld]

Mama

jedina uloga u ovom životu u kojoj se nisam mogla zamisliti jeste uloga majke.

Mogla sam se zamisliti kao žena pilot, vatrogasac, kamiondžija i tako te neke uloge koje nisu baš stereotipične za ženu.

Nikada nisam mogla zamisliti da kućom trči neko miniaturan i da me oslovljava s “mama”, valjda o tom nisam nikada ni pomišljala.

Znate da kažu kada nešto ne možeš imati, srce ti gori za tim, pa tako se i meni prvi put probudio taj neki blagi instinkt, a ogromna želja.

Samo eto poželim imati malu djevojčicu koja će bosa trčkarati, s dugim pletenicama i u roze patikicama.

Kojoj ću svaki dan praviti drugačije frizurice i stavljat raznorazne mašnice.

Kojoj ću jednog dana dati da pročita moje spomenare, memoare, kojoj ću pričat o svojoj najvećoj ljubavi, tješiti je kad se prvi put razočara u ljubav i muški rod. Pričat ću joj o svim ludostima koje sam iz ljubavi radila, kako sam upoznala njenog tatu i zašto sam baš njemu od svih njih rekla “Da”. Uloga majke je najteža uloga, toga sam oduvijek bila svjesna. Zahtjeva punu posvećenost, ljubav, strpljenje, dio duše, a ja sam se oduvijek plašila uzimati štivo koje je za moje godine previše.

Ovo je prvi put sam poželjela roditi sebi ljubav, kada je nikada nisam od drugih mogla na pravi način dobiti.

Mama.

[cigarete-i-poezija]

Dragi pjesniče,

Ovo pismo pišemo tebi,

Ponovno padaš u mračnu komoru duše svoje,

Depresija navlači zavjese i bdije nad srcem,

Gušim se cigaretama i zatvaram prozore slobode,

Nestajem polako i mnogo se bojim,

Povrijedio sam sebe,

Polako nestajem,

Isparavam i vraćam se u oblake,

Suze poput kiše,

Kvase zelenu površinu,

Nadam se da će rasti cvijeće,

Živim od bola,

Teško razumijem osjećaj sreće,

Bojim se sebe,

Bojim se života,

Nepoznat pojam,

Empatije prema sebi,

Naučen da šutim i pušim,

Izgleda da uživam,

Da sam sebe mučim,

Duša me boli kad pišem,

Ali eto izgleda da ipak,

Lakše kroz stihove dišem.

Dodaj mi olovku i papir,

I pusti me da kroz stihove sviram klavir,

Ne znam pričati o tome kako se osjećam,

Često govorim izvini,

I mrzim sam sebe,

Mnogo plačem,

I kvarim sliku,

Mladića punog života,

A u glavi smatram,

Da je živjeti sramota.

Nisam dobro i često sanjam crnilo i tamu,

Valjda zato volim bacat tintu na papir,

U potrazi za spokojom koji čitav život tražim,

Život mi mira neda,

Proganja me uspomena prijatelja,

Često ga sanjam i budim se u suzama,

Pitam se gdje je nestala ljubav,

Koju sam gajio prema sebi,

Pitam se i čime sam tebe zaslužio,

Da me trpiš,

Kada ne mogu trpit sebe,

Pitam se gdje je moj bog,

I zašto je cigareta moj porok,

Kada li sam izgubio svoj oklop?,

Često sjedim a sve manje pišem,

Jebiga teško mi je,

Pitam se nekad zašto dišem,

Od satova koji kucaju,

Stvorio lažne bogove u glavi,

Postao sam svoj rob,

I polako u ovim stihovima kopam svoj grob.

Jebiga u životu kažu,

Misli dobro i dobro će doći,

A svaki put kada o dobrom mislim,

Suze lice kvase,

I nestaje mi prostora na ovom papiru,

Nemam više smisla za poeziju,

Ali na ovom papiru ispoljavam dušu,

I lijem suze,

Duša me boli,

Ali volim,

Svaki ovaj napisani stih,

Svaku bolnu uspomenu,

I svaku ljubavnu pjesmu napisanu,

Živim da volim,

Teško je i mnogo boli,

Ali dišem,

I pišem,

Pa eto ispadne sve uredu,

Imam tebe pored sebe,

Tješiš me i govoriš da će sve biti okej,

Možda i život ipak nije toliko mračan,

Samo pazi se,

Ljubi,

Voli,

Svaku zraku sunca,

I slušaj svaku pjesmu ptica,

I dobro upamti,

Neko te voli i o tebi misli,

Svanulo je divno jutro nema veze što je vrijeme tmurno,

Nemoj da se ubiješ danas...

Puno ljubavi šaljem svima.

[bojesvemira]

Bordeline

Ja sam svijetlost i tama,

čista ljubav i razorna oluja,

granica koja se pomjera,

most koji se ruši i ponovo gradi.

U meni su ratovi, koje niko ne vidi,

grmljavina koja ne prestaje,

i tišina koja guši. Zar i vi ne osjećate

kako svaki dan nosi kraj svijeta?

Kako ljubav može biti dom,

ali i požar koji guta sve?

Ja sam krajnost. I volim vas sve,

one izgubljene, one slomljene,

one što žive na ivici, na toj tankoj liniji gde sve boli ali sve i postoji.

Kažu da smo haos.

Da smo preteški.

Ali zar haos nije početak svake zvijezde?

Zar nije težina dokaz da smo stvarni?

Vi, što me razumijete bez riječi,

mi smo porodica na granici svijeta.

I možda se nikada nećemo sklopiti,

ali zato sijamo, svijetlo koje nikada neće zgasnuti.

Ovo je za nas,

one koji hodaju po ivici noža,

i preživljavaju svaki rez.

Za nas koji smo “previše”,

a znamo da smo zapravo sve.

[nije-mi-nista]

Kada sam te upoznala, nisam bila spremna ni da imam novog prijatelja, a tek da imam novu ljubav. Nisam bila spremna da se ponovo zaljubim, ali si kasnije ipak uspeo da erupciju emocija probudiš u meni. Znaš, i dalje se nađe neko da me pita šta se desilo sa nama. Ali šta da im odgovorim? Jednostavno nekada je suđeno da stvari kraju kratko i da se pamte; ne može ništa na silu, tako ćemo samo uništiti sve. Prosto smo imali previše različitih mišljenja, i gledanja na stvari. Dok sam ja bila osoba samo od dela, ti si bio samo od reči. Iako je sve gorelo jedno vreme, taj plamen se ipak ugasio. I iako nam je stalo, ne vredi ništa. A i ja sam shvatila da svemu mora doći kraj. Oduvek sam ti samo dobro htela i svu sreću sveta, i došlo je vreme da prhvatim da se ja u taj šablon tvoje sreće ne uklapam i bolje je da odem. Lepo je Đole Balašević jednom rekao: "Sve prave su ljubavi tužne...". I koliko god ja bila povređena, koliko me i dalje sve boli, nije ovo bila nikakva greška kao što znaju da me pitaju. Da je bila greška, ne bih se ja smejala svaki put kada te se setim. A najviše od svega mi je drago kada to i pokažem, i zadrhtim svaki put kada mi kažu kako mogu i dalje sa ovolikom količinom topline i dobrote da pričam o tebi. Čak i kada kažem nešto lošije, ne uspeva i niko mi ne veruje da stvarno tako mislim, pošto čak i to propliće prste sa nekom dozom ljubavi. A i nikada mi neće biti jasno, kako može iko mrzeti ikoga, koga je jednom toliko voleo. Meni je drago što samti pružila sve što sam imala, iako sada ko zna kada ću sledeći put moći nekom drugom. Iako se verovatno više nećemo sastajati, znaj da to što sam te zavolela, to ti je za zauvek.

[shesadhernamewascinderella]

U kutiji pod krevetom još uvek

Stanuje nešto požutelih slika.

Mladost, osmesi, prošli vek

I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,

A kad poslednja kapija odbrane nestane,

Kartu za bioskop prošlosti kupim

I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj kruži oko Slavije,

Nad gradom oblaci dremaju,

Bluz malih koraka u glavi je,

Plave se kiše spremaju.

Na uglu kod pozorišta stojim,

Večeras igraju Glembajevi, Krleža.

Srcem otkucaje sata brojim,

Dok čekam da dođe od Manježa.

Iznajmljena soba u dnu dvorišta,

Jedan krevet i poster glumca iz novina.

Nama sem nas nije trebalo ništa,

Možda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve srušio,

Na lošem mestu presek`o špil.

Rasparao život pa pogrešno ušio,

Neko je rđav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav.

Ko šmirant bedno krade mi noći.

I kad u laž potonem sav,

Ponavljam samo: I ovo će proći, kad tad će proći.

-Dušan Stojanović, pjesma iz zbirke “Radost i ljubav”, posvećena Žarku Lauševiću

[salc3]

Ako ju jednom unistis, ne racunaj da ce ostati ista. Ne racunaj da ce biti vesela, "ziva", da ce se smijati. Ne racunaj da ce imati volju za zivotom. Ne racunaj da ce biti ona ista cura koju si upoznao. Jer vjeruj mi brate. Od tog trenutka kad ce je napustis, napusta i ona sebe. Napusta volju za zivotom, nadom i ljubavi. Gubi sve.. Sve nestaje kao da nikad nije ni bilo tu.

Ona se mjenja.

Postaje druga osoba.

Zatvara se u sebe.

Zaboravlja znacaj zivota.

Zaboravlja sta je imala prije njega.

Zaboravlja sta je bila prije njega.

Zaboravlja sve, i zakljucava se u sebe.

Ne dopusta vise ikome da joj se priblizi.

Sviju odbacuje. Sviju gura daleko od sebe. Neda im da sruse zid, koji je sagradila.

Ne probava da ikome dopusti da joj priraste srcu. Zapravo ne moze. Jednostavno ne moze. Ne zeli da ponovo prolazi kroz sve, zato sviju gura daleko od sebe. Takva je ona.

Pa zar ti je nije zao, brate?

Upitas li se ikada "Pa sto sam ovo ucinio? Nije mi nista skrivila. Samo me je voljela. Zar mi to nije bilo dovoljno? Sta sam drugo trebao, osim njene ljubavi?,,.

Ili ti tvoj "ponos" neda?

Jeli ti ego previse velik da joj odes,zagrlis je i kazes joj kako je volis?. Kako ti znaci sve? Jeli ti ego to ne dopusta?

Brate, vjeruj mi. Nije samo da ces njoj olaksati, vec ces i sebi.

Pusti ponos. Zagrli je i reci joj da je volis. Nista neces izgubiti.

Jer vjeruj mi. Ljubav je bitnija od laznih prijatelja i tvog ega.

Gdje ce biti ti "prijatelji" kada ostaris? Kada ti netko bude trebao? Kada padnes na dno, i ne mozes da ustanes? Tko ce ti tada biti tu?

Nitko, brate.

A nju nisi znao cuvati. Unistio si je i dopustio joj da ode. Mislio si da ces ju na taj nacin zaboraviti. Da ce tvoja ljubav prema njoj nestati. Ali jbga...

Sad je postala ljubav, zudnja, zelja, nedostajanje, postao si ovisan o njoj.

Ali nema je.

Sada umires polahko bez nje.

Bila ti je kao droga koju ubrizgas u vene.

Jedina te je mogla smiriti.

Ni jedna te nije mogla usreciti kao ona..

Ni jedna nije mogla zauzeti njeno mjesto.

Ali jbg, brate.

Unistio si je i pustio da ode.

Eto ti sada.

Sada oboje tugujete. Umirete. Patite.

A sta si sa tim postigao?...

NISTA!

[love-n-purple]

❅

I samo mir, i samo mir, pod ovim nebom samo mir nek vlada

❅

I neka celi svet se grli sada

❅

Stihovi neke novogodišnje pesmice koju smo pevali u 4. razredu osnovne škole.

Ove godine sam odlučila da sebi ne poželim više ovoga ili onoga. Samo zdravlje, za ostalo ćemo lako. I ako, eto, potraje ovo stanje, da me više ima na ulicama na protestima.

Neka napokon zavlada ljubav u ovom svetu. Ako mora biti suza, da one budu samo radosnice.

Ljubi vas ljubičica. Srećna Nova💜

[laniakearose]

ZAMKA (trigger warning)

Ovo piše moja ranjena unutrašnja tinejdžerka.

Sećam se alegorije o vuku. Zima je i izgladneli vuk upada u zamku koju mu lovac postavi a zamka je krvavi bodež, balčak mu je zariven u led. Glad je toliko jaka da vuk halapljivo liže krv sa nje i ne primećuje da se povređuje i da sopstvenu krv meša s krvlju na bodežu. Svi znamo kakav je kraj ove priče.

E pa...tako i ja. Celoga života upadam u sopstvene zamke. Kažem: "evo ti oružje, sama sam ga napravila." Kažem: "Jedino ono može da me ubije".

Stavljam ti oružje u ruke, kažem: "hoću da vidim da li ćeš me ubiti".

Još nisam naišla na osobu koja nije.

Umrla sam hiljadu puta. Je l postoji zavisnost od bola? Ako da, ja sam zavisnik. Od smrti isto. Pravila sam kućicu od bola. Moju zonu (ne)komfora. Zar i dalje misliš da ne zaslužuješ da budeš srećna, M? Da ne zaslužuješ ljubav? Ne, ne, ne...toliko smo dugo ušivali te rane, M. Ne otvaraj ih ponovo.

Pitam se, zašto se mrzim toliko? Gde je taj zaštitnik u meni koji me je čuvao od čudovišta dok sam bila mala?

Gde je zaštitnik, kad je unutrašnji mučitelj tu?

Gde?

Pa ja nikad ne bih povredila nekoga do koga mi je stalo! Ne namerno. Ne tako. Ne kad je najranjiviji. Vučem repove iz prošlih života, valjda. Zašto onda povređujem samu sebe iznova i iznova?

Zar nije moja dužnost da se čuvam? Da štitim svoje izranjavano srce? Ne znam koliko će me još trpeti.

To moje srce.

Nisam ja žrtva. Ja sam ratnica. Ali ratnica koja ratuje protiv sebe. Dokle? Dokle samo-sabotaža?

Dokle ogoljavanje pred lovcima? Dokle ću piti sopstvenu krv jer ne mogu da popunim tu prazninu u duši? Ne postoji ništa što može da je popuni.

Pa i ne treba mi ništa. Neka zjapi.

Da li je realno da sada, kada treba da se radujem, kada započinjem život iznova(ili po prvi put zapravo živim) opet radim istu stvar?

Opet sam tu, držim prostor nekome ko je previše sjeban da shvati šta misli i šta želi...a ne misli o meni. Ne želi mene. Tj. želi me kad mu je zgodno. Dok ne naiđe neka zgodnija (prilika).

Gde je granica između prijatelja i benefita? Da li je istina ono što zapravo tražim? Da li je istina da nemam nimalo samopoštovanja? Kažeš: "ali shvataš li da ako ovome dodje kraj, to nema veze sa tvojom vrednošću?" "Mmmmmm. Da. Važi."

Ili su to samo tvoje projekcije? Uveče kažeš da se sa mnom osećaš bezbedno, ujutru mi zariješ nož u srce. Da, odgurni me jer sam ti previše blizu.

Da li sam zapravo samo preuzela tvoje demone na sopstvena pleća? Ako jesam, odričem ih se.

Odričem se odgovornosti za tudje mrakove.

Nisam ti ja terapeut. Nemam kapacitet da ti budem i terapeut i ljubavnica. Ne želim.

Nije fer. Ja nisam žrtva.

Ovo prestaje sada.

Vučem granicu kod krvavog bodeža.

Povlačim svu energiju koju sam ti dala.

Ne možeš da imaš moć nad mojom dušom i telom.

Samo ja imam tu moć.

Ne treba mi tvoja "ne-ljubav".

Evo ti tvoj krvavi bodež nazad.

Zbogom.

[tvoja-tt]

Šta radiš?

Šta radiš u ove sitne sate, što čitaš moje krajeve pa početke, što čitaš kad ne razumeš, jer prosto ne umeš srce da mi daš da bude u delima tu, tu u komadu celo i vrelo ko moje telo. Ajde na spavanje nisu ti moje reči rame za plakanje, ne pišem ja o ničemu jer u suštini ničega ni nema osim ovog osećaja stranog od emocije, zvanom zabluda, ljubav je stvarno luda priča ko afera koja te tera da ne staneš ni na gram da ti dam. Ajde brini nije ovo mesto za vas neobične.

Tvoja.t.t.