#balkanska ljubav

[blesava-devojka]

Rođen pod srećnom zvezdom magičnom, ali nad ovom zemljom generalno tragičnom.

[beg-iz-stvarnosti]

Jer ja dobro znam što je ljubav

[bastard--bunny]

Kada ljubav umre

Nisam znala.

Čitala sam priče i pjesme o tome,

Ali nikad nisam iskusila smrt ljubavi.

Kako može nešto tako živahno

I divno umrijeti?

I to u trenu oka?

Nakon svakog prekida

Uvijek sam imala bar mrvicu preostale ljubavi.

Taman toliko da ima što prerasti u mržnju.

Da mi bude lakše preboljeti ih.

Nikad nije do kraja nestala.

Sve do dana kada si mi srušio snove.

Osjećaj je bio jeziv.

Svi naši planovi kao da su nestali

U vatrenoj stihiji koja je došla i o'šla u trenu.

A ja sam ostala prazna.

Bez ljubavi, bez mržnje, bez očaja.

Samo... Prazna.

Znači tako se osjeća čovjek

Kada ljubav umre.

[belog-grada-crna-princeza]

kažu,

moraš se otvoriti za ljubav

kako drugačije misliš

da te nađe?

a ja kažem,

zna gde sam

godinama

nisam menjala adresu,

da je htela

došla bi

do sad.

- Katarina

[rasplakanadevojka]

Budi drug

Nije bitno što tvoje reči ne dopiru do mene. Što uopšte ne razumem šta misliš i što bih ja to sve drugačije rekla. Noćas mi tvoje reči prijaju na drugi način. Volim kad primetim da u tvojoj glavi vlada haos, da i tvoji šavovi sa svih strana pucaju. Hoću da čujem da se i tebi izrežirane scene nikada ne odigraju. Plaše me savršeni svetovi.

Budi noćas drug, reci da nisam sama, da ćeš sebi izmišljati strahove sve dok moji ne umru. Čekaj sa mnom već odavno prošle godine uz muziku čiji duh ne razumemo i ne savetuj me. Oduzimam ti pravo, možeš ti to bolje, voliš ti mene ipak malo više. Ne kuni se da će sve biti dobro, samo pažljivo slušaj kad ti se poveravam. Smiri me uznemirenim pogledom, a kad mi te jednom bude žao rado ću ga uzvratiti. Hajde posumnjaj u mene još jedanput, samo da se setim koliko sam visoko nekada letela.

Osetiš li da grešimo svaki put kad se usaglasimo? jer slaba sam na tebe samo kad se drsko opireš. I zar ne vidiš da sam sačinjena od naših teških razgovora?

Nemoj nikada da me zapostaviš, zaboraviš ili zameniš za nekog jednostavnijeg. Nisu oni mnogo lakši sagovornici, samo malo bolje prikrivaju svoje nesavršenstvo. Hajde da uživamo u našem nesavršenstvu, da ga podelimo bar noćas. Molim te ostani, molim te budi drug.

- Bojana Boljanović

[filozofs-world]

Ti znaš moja Azra, da je ljubav uvek kazna, onom ko više zavoli.

Ipak..

Bolje bolan kraj, nego bol bez kraja.

[kanye-spika]

Jebeš slike, želim te osjetiti.

 - A

[zivela-je-ghetto]

I pakao sa tobom bio bi raj.

[blesava-devojka]

Bilo je noci, koje je trebalo provesti budan, bilo je dana, koje je trebalo prespavati.

[lepsapolovinamalogpacova1]

Nije lepo ako nema nikog to da kune,

Nije ljubav ako nije bila rođena da umre,

Nije tuga kad imaš nekog pola da je uzme,

Nisu sreća nemi dodiri i gluve usne.

[tebi-poklanjam-stihove-ove]

Preko, to zvuci tako daleko 

preko, bar da ceka te neko 

kad moras, kad ti nema druge 

da odes, zaboravis ljude 

[bastard--bunny]

Nakon svih tih godina

Tražim te u svakoj osobi,

Kao beskućnik koji traži svoj dom.

Čovjek bi pomislio da je lako zaboraviti

Nakon svih tih godina bez ijednog poziva.

Sjedim na ovoj klupi gdje smo jednom ti i ja sjedili,

Prisjećam se tvojih očiju, tvojih usana, tvoje brade.

Tvog zagrljaja.

Naša veza nije bila zdrava.

I ti i ja smo morali poraditi na nekim stvarima.

Ali nakon svih tih godina ja opet razmišljam o tebi.

Ne znam zašto.

Ljubav nije bila za nas.

Možda bi nam prijateljstvo bolje pristajalo.

[belog-grada-crna-princeza]

zovem te da ti kažem

da sam sinoć

bila zvezda večeri

nosila sam usku crvenu haljinu

pila šampanjac iz kristalne čaše

nisam rekla ništa čudno

znaš,

onako kako sam

često umela

upućivala sam svima

tople, ali odmerene osmehe

plesala uz ritam, opušteno

nisam pevala iz sveg glasa

onako kao nekad

s tobom

ukrala sam poglede

odobravanja,

milili su poput insekata

po mojoj koži

prijatni, ali tuđi

kao sve na meni

to veče,

taksi me je dovezao u sitne sate

oslobodila sam se haljine,

skinula šminku,

moje suze su tiho padale

na tuđe obraze,

legla sam u nečiji krevet

mada sam bila sama,

ujutru sam proverila poruke

na sekretarici

ni jedna nije bila od tebe

zašto bi i bila?

stanci obično ne zovu strance

a učtivost je za tebe oduvek

bila pogrdna reč

koju prezrivo izgovaraš

kladim se u sve na svetu

godine te

nisu promenile

nikad nećeš razumeti

kako neko kaže volim te,

a da to ne misli

postala sam sve

čega smo se zajedno gnušali

ako me nekad sretneš

nećeš me prepoznati

imaćeš isti onaj zamišljeni pogled

hod lak kao pero

i neopeglanu hipi košulju,

meni će noge stajati

čvrsto na zemlji

to će mi slomiti srce

zovem te da ti kažem

da sada kad valjam svima

ne valjam sebi

ne bih ni tebi

jer znam da ne mariš puno

za otmene haljine i skupa pića

ne impresioniraju te

uvežbani osmesi i fraze

veruj, sve mi to ne znači

ni pola

koliko naše ludilo i sloboda

i pripadanje tebi

ti meni, nikad njihovom svetu

ti me želiš

kad skinem kožu i zaboravim scenario,

ovakva ti se ne bih dopala,

zato mi oprosti,

a najviše oprosti mi

što negde duboko u sebi

ipak,

zauvek

ostajem tvoja.

- Katarina

[veciti-filozof]

Dođi, zaboravi, nudim ti noći čarobne.

Parni Valjak („Dođi”)

[nadjinovuljubav11]

Pomislim poziv je tvoj 

a znam da ne znas ni broj  

[rasplakanadevojka]

Imendan

Slavim tvoj imendan.

Tajno, ponekad...po potrebi.

Ništa sa mojih usana nije zvučalo tako moćno...nijedno drugo ime nisam tako naglašavala, pitko izgovarala.

Samo sam njemu komponovala melodiju za pevanje.

Od par slova sam pravila svoje umetničko delo.

U razgovoru ne postojiš,mrtav si.

Samo te ja za sebe spominjem, držim te u životu.

Puštam kratku kompoziciju isključivo u svojoj glavi.

Jer kad te naglas spomenem, zaprepastim se...tad oživim u telu prošlih godina....smekšaju mi crte lica, ruke mi se smanje, sva se izobličim u devojčicu slabašne, ravne kose.

Samo ona zna da peva tvoje ime, da ga smesti u kontekst, nađe mu smisao postojanja u ovom svetu.

Ona ga je dostojna. Ja ga nikad neću biti.

Obeležio si vreme u kome ona živi, ona se u muzici tvog imena ne oseća prevaziđena...može svakom da priča o tebi.

A ja... kad se pretvorim u to ranjivo, nekadašnje ja, bojim se da iz njene kože nikada neće izrasti ovo što zapravo jesam.

Da ako te dalje budem spominjala njenim glasom...moja kosa nikada neće postati divlji, talasasti, neukroćeni plast.

Ostaću zarobljena u telu devojčice, i u senci prošlog vremena....u zabludi da živim nešto, čega više nema, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme...sa pogrešnim imenom na usnama.

Zato, slavim imendan tiho, ne izgovarajući te.