#aronija

[zanimljivaekonomija]

DODELJENE NAGRADE “ETNOBREND GODINE”

Tradicionalna priznanja dobilo dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvođača

U Beogradu su 7. juna dodeljene nagrade "Etnobrend godine" za najbolje robne i korporativne brendove u Srbiji u 2023 godini. Organizatori ove tradicionalne akcije, koja je organizovana peti put, su manifestacija Etnobrend godine i Zadružni savez Srbije.

Na veoma posećenoj svečanosti u Zadružnom savetu Srbije, dodeljeno su nagrade "Etnobrend godine" koje je ove godine dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvodjača, a dodeljeno je i nekoliko zahvalnica.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović istakao je da  je osnovni cilj ove nagrade da promoviše visokokvalitetne zadružne proizvode kao i one iz poljoprivrednih gazdinstava. Glavna poruka, istakao je Mihailović, jeste da proizvođači treba da se udružuju u zadruge i tako lakše i efikasnije prodaju svoje proizvode i izvoze. On je istakao da je znanje najvažniji faktor u stvaranju kvalitetnih proizvoda i naveo primer Instituta za poljoprivredu iz Smederevske Palanke koji primenjuje najsavremenije tehnologije u stvaranju domaćih sorti u povrtartvu i voćarstvu.

Drago Delić, autor i urednik "Etnobrenda godine" naglasio je da se među dobitnicima nagrada nalaze i proizvodi vrhunskog kvaliteta, poznati i van granica naše zemlje, kao što su kulen, pršuta, specijalne vrste kobasica, a posebno je istakao proizvode od autohtone rase "moravka", koji se prave po starim recepturama, na prirodan način, bez aditiva i drugih hemijskih dodataka.

Ivana Popović državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, pohvalila je sve veću orijentaciju zadruga i malih proizvođača da na tržište donose gotove proizvode, a ne sirovine, što su pokazali i na pratećoj izložbi, priređenoj povodom dodele ovih nagrada.

Državni sekretar u Ministarstvu za brigu o selu Zoran Dimitrijević, zahvalio se predstavnicima zadruga i izneo podatak da je prošle godine bespovratnu pomoć dobilo 207 zadruga u iznosu oko 18 miliona evra. On je naglasio da udruživanje i povezivanje proizvođača pruža daleko veće mogućnosti za plasman proizvoda. Najavio je da će u narednom periodu pošto je proteklih  godina postignut kvantitet u zadrugarstvu ubuduće mnogo veća pažnja biti posvećena kvalitetu.

Nagrade “Etnobrend godine” uručene su na svečanosti u dvorištu zgrade u kojoj je sedište Zadružnog saveza Srbije i gde se nalazi i „Zadružni dućan“. U kategoriji Robni brend ’meso i proizvodi od mesa’ nagrađeni su Poljoprivredna stočarska zadruga Moravka iz Kaone, Industrija mesa Kosanović iz Sremske Mitrovice, Poljoprivredno gazdinstvo Vojnović iz Kuzmina i Trivuk doo iz Zemuna. Beogradski restoran „Stara Hercegovina“, koji posluje u sastavu Višnjica restorana, dobio je priznanje za najbolji restoran domaće kuhinje u kategoriji „Korporativni brend u grupi ugostiteljstvo“. Za rakije i alkoholna pića nagrađena je Zemljoradnička zadruga Pomona iz okoline Kladova, dok je Etno selo Stara planina iz Kalne kod Knjaževca nagrađeno za razvoj seoskog turizma i očuvanje tradicije. Nagradu „Etno brend godine“ dobili su i PR Stepanov iz Banatskog Novog Sela (za hladno ceđena ulja), Poljoprivredna zadruga „Darovi Rtnja“ za rtanjske etno proizvode, PZ „Vlasina fruit“ za proizvode od šumskih plodova, Poljoprivredno gazdinstvo Brankica Stojanović iz Babušnice za vurdu, PG Kajzer iz Velike Moštanice za voćne rolnice bez šećera, PZ „Zlatni ram 031“ iz Dobrače za med i pčelinje proizvode, i ZZ Meli iz Grezne kod Knjaževca za proizvode od lekovitog bilja. Dodeljeno je i više zahvalnica - Turističkoj organizaciji Beograda za doprinos u promociji zadruga i etno turizma, Institutu za povrtarstvoSmederevska Palanka, PG Ljuba Janković iz Mladenovca, Zemljoradničkoj zadruzi Seme Rajac, Udruženju žena Živica kod Požarevca. Udruženju 321 Srbija, PG Aronija Marjanović i Udruženju ‘Milutin Stojković Kličevac’ iz Požarevca.

[prijedor24]

Prirodni proizvodi sa plantaža Demirović na malome gradskom trgu u Prijedoru

Jeste li probali naše proizvode?

[receptikuvaronline]

Sok od aronije - Milica Živković

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/sok-od-aronije-milica-zivkovic/?Sok+od+aronije+-+Milica+%C5%BDivkovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Sok od aronije - Milica Živković

Sok od aronije.

Sok od aronije, sastojci:

200 gr aronije,

1 lit vode.

Sok od aronije, priprema:

Aroniju oprati, izblendirati sa malo vode, dodati vodu i staviti na vatru samo da provri.

Procediti, sipati u flaše, zatrpati i kad se ohladi držati u frižideru.

Piti 1-3 rakijske časice u toku dana a najbolje ujutru. Lako za spremanje a znamo koliko je zdravo.

Milica Živković

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[gagagrne]

#sumrakovac #volimselo #aronija #aronia #flowers #prolece #spring (у месту Sumrakovac) https://www.instagram.com/p/COa6WgnpYM-/?igshid=1uxni0stgfu8j

[olivexiqslo]

#aronia #aroniaberry #aronija (at Stari Grad, Makole) https://www.instagram.com/p/CAQAKclBpIX/?igshid=1dkl819ip7628

[weekly-tea]

9.11. - 15.11.2020.

GledHana:

·         Unabomber - In His Own Words

https://www.imdb.com/title/tt11833494/

Izvrsna i cjelovita dokumenatrna serija.

·         xniks2x provalili u novi stan (Joomboos - Prank'd)

https://youtu.be/zAXXIuPbNeQ

Blesavoća koja mi je bila za lajk.

On repeat:

·         Nucci - UDJI NA WA

https://youtu.be/1E8lCyUjywY

Blesavoća također; ne želim se cijepiti protiv ovakvih vrsta zaraze.

·         twocolors - Lovefool

https://youtu.be/hcI0FfW0MXU

Moćno. U posljednje vreme izvlačenje pjesama iz naftalina i prekrojavanje ih pretvara u neodoljive trendove.

Osobni favoriti:

Palačinke sa aronija džemom - oboje homemade, neka new age salata koja mi je sjela kao budali šamar, kombinacija avokada i maslina, te svijeće koje also prije nisam podnosila, ali sada smo dobri drugovi.

[tehnologhrane]

Razlika između kandiranog i osmotski dehidrisanog voća

Kandira se sledeće voće:

1. Bela trešnja

2. Trešnja sa belim mesom

3. Kajsija

4. Breskva

5. Kruška

6. Zimska lubenica

7. Stočna repa

8. Dinja

9. smokva

Osmotski se dexidriše:

1. jagoda

2. višnja

3. malina

4. kupina

5. borovnica

6. ribliza

7. aronija

8. može i kajsija i stenli šljiva ali se branje voca vrši u tvrdoj zrelosti

  Osmotski dehidrisana kajsija i stenli šljiva po malo liče na kandirane proizvode ali to nisu. Kandirano voće po izgledu je vrlo prozračno što kroz šalu stručnjači komentarišu da kroz njega ako je dobro urađeno možeš da vidiš brdo ispred sebe.

Voće se bere u predkompotskoj zrelosti. Priprema ovog voća podrazumeva postupak predkonzervacije i konzervacije koji traju do 2 meseca. U posebnom rastvoru ovo voće dok stoji u buradima predaje svoj sadržaj tom rastvoru i od voća ostaje samo armatura u koje će kasnije za vreme procesa kandiranja da uđe šećer. Poseban rastvor ne dozvoljava voću da omekne, već isto ostaje čvrstog mesa, naravno ako je plod ubran u potrebnoj zrelosti. 

Pri procesu kandiranja posle predkonzervacje i konzervacje, voće se prvo ispira u dve, tri vode a onda kuva da bi šećer lakše prešao u voće. Negde se krupni komadi voća i buše iglama da bi proces ulaska šećera bio lakši.

Sam proces kandiranja traje od 2 do 4 dana u zavisnosti od veličine plodova.

Proces povećanja suve materije do 50% ide 1% na svaki sat, a od 50% do 75% ide po 0.5% da bi se dobio što prozračniji plod i da je gladak po površini (nije smežuran). 

Kad se postigne 75% šećera u voću, plodovi se vade,  cede,  prosušuju, mogu da se u celofanu pakuju i tako prodaju, ili se glaziraju i kao komadi voća koriste se za razna ukrašavanja torti, kolača, sladoleda. Ili se pakuju u tegle, nalivaju rastvorom šećera, pasterišu i tako prodaju.

Kandirani plodovi voća mogu i da se čokoladiraju, i pakuju u luksuzna pakovanja.

I italijanskoj industriji je dozvoljeno dodavanje kalijum sorbata a kod nas to nije slučaj tako da je pasterizacija u teglama neophodna operacija.

Voće se za vreme kandiranja farba raznim bojama (otvorene nijanse crvene, zelene i žute boje) i zaista kao takvi izgledaju veoma dekorativno.

Prednost kandiranog voća u odnosu na osmotski dehidrisano voće je što se rastvor šećernog sirupa koristi do zadnje kapi u samom procesu kandiranja (preko obezbojavanja sa aktivnim ugljem i filtriranjem kroz odgovarajuće filtere) dok se kod osmotski dehidrisanog voća sirup posle izvesnog vremena mora upotrebiti za marmelade, kašaste nektare, pekmeze, ili na kraju za proizvodnju alkohola.

Osmotski dehidrisano voće nije prozračno kao što je kandirano voće.

Nastavak u ovom članku.

Autor:

Velja Radojičić, +38163 411 973 , preradavip@gmail.com

Diplomirani inzinjer tehnologije biljnih proizvoda

[tanyaorchid]

Matični #sokodaronije @aronija_zubovic koji pijem svako jutro i koji je odličan za #jačanjeimuniteta #krvnaslika odličan je i za #negakože jer je bogat #antioksidanti #prirodnakozmetika #prirodnanega #prirodnalepota #njegakože #prirodnanjegakože #aronija #prirodnaljepota #beautyvlog #vlogger #vegan #naturalbeauty https://www.instagram.com/p/BqXcaPqAyEW/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=3e8rtl8epqc4

[rasadnik-kalem-konjuh]

RUTAVA BUBA - Zaštita i prevencija

Veb sajt: http://kalemkonjuh.rs/index.html

Rutava buba, latinski naziv (Tropinota hirta) je insekt koji se hrani cvetovima voća, korova, cveća, povrća, strnih žita a može da uništava i listove mladih voćaka. Rutava buba se na našim područjima obično javlja tokom marta i aprila.

Odrastao insekt rutave bube veliki je oko 10 mm, crn u obrastao sivim dlačicama dok na pokriocima ima 12-15 beložutih tačkica. Larva je veličine 15 mm bele boje sa žutom glavom. Larva se hrani biljnim ostacima u zemljištu i nije štetna ali odrasla rutava buba se hrani cvetnim pupoljcima i tako nanosi veliku štetu gajenim biljkama. Od nje stradaju prašnici i tučkovi pa izostane zametanje plodova. Odličan je letač i vrlo je pokretna pa se tako lako seli na nove površine kada joj treba još hrane.

Aktivna je sve do kraja jula a najviše voli aroniju, uljanu repicu, kelj, karfiol, slačicu... Zabeleženo je njeno prisustvo i u jagodama. Takodje, ako nema cvetova, neretko jede i mlade biljke kupusa ili blitve.

Rutava buba prezimljava u zemljištu na dubini od oko 5 cm, odakle izlazi krajem marta, početkom aprila i kreće u potragu za hranom. Da bi letela, treba joj sunčano vreme, i minimalna temperature od oko 15 stepeni, inače ona miruje. U to vreme, paralelno kreću sa parenjem, i polaganjem jaja. Buba je najaktivnija od 10 do 16 časova.

Iz jaja se za 7-14 dana pile larve čiji razvoj traje 2-3 meseca i to pod zemljom odakle izlaze tek u martu sledeće godine.

Problem: Uništavanje ovog insekta je prilično komplikovano jer insekticidi za njeno suzbijanje mogu naškoditi pčelama. Rutave bube napadaju baš cvet koji pčele oplođavaju, što ne dozvoljava da se insekticid uzme u obzir. Čak i kada bismo izvršili prskanje insekticidom, njegovo dejstvo je kratkotrajno na rutavu bubu, dok na pčele deluje nešto duže.

Moguća zaštita (metode)

Sadnja kultura koje cvetaju u isto vreme kao što su fecelija i uljana repica.

Posude plave boje sa vodom kako bi se bube udavile. U njih treba staviti deterdžent, voćne bombone ili arome i postaviti ih po obodu voćnjaka.

Ostavljanje korova da procveta i da bubu odvlači od voća, jer se takodje hrani i korovom.

Probajte da ulovljene bube rasporedite oko voćaka. Veruje se da miris uginulih jedinki odbija druge rutave bube.

Plitka obrada zemljišta kako bi se uništila imaga.

Korišćenje nematoda (Beneficial Nematodes), malih mikroskopskih crva, koji se ubušavaju u imaga buba i uništavaju ih.

Kao jedna od mogućnosti su i feromonske klopke za lov ove bube čiji je osnovni sastojak C9H10O + anetol. Klopke imaju oznaku VARb3k.

Rutava buba u aroniji

Ako gajite aroniju, pratite stanje na parcelama kako biste mogli da reagujete u pravom momentu. Borba sa rutavom bubom se dobija isključivo kombinovanjem nekoliko metoda ( konstantno osmatranje zasada, lovne klopke, adekvatna obrada zamljišta).

Savetuju se mehaničke mere suzbijanja dok mogu da koriste i bele ili plave posude sa vodom u koju ste stavili deterdžent za sudove, bombone od anisa ili nekog aromatičnog voća.

Bubu privlače voćni mirisi, ona biva uvučena pod vodu i davi se. Posude postavite u većem broju po obodu parcele, a jedan broj i po centralnom delu parcele. Svakog dana praznite posude i ponovo ih napunite rastvorom sve dok ne prođe cvetanje aronije.

Dovitljivi poljoprivrednici su probali i sa stajnjakom. Ako ga rasturite po parceli, rutave bube će se javiti, ali u manjem broju jer im očigledno miris stajskog djubriva smeta.

Savet je takođe da se aroniji posvetite u vreme cvetanja kada treba ručno skidati rutavu bubu sa cveta. Nikako je nemojte gazite u zasadu već ih stavljajte u posudu sa vodom da ih udavite.Nakon toga ih spalite van zasada da ne bi ispustile larvu u zasad.

Recept protiv rutave bube u dunji

Mešavinu “Negro bombona”, tečnosti za sudove, piva i vode sipajte u plastične čaše, koje treba da vežete pri vrhu stabla. Ovakva klopka za rutave bube može biti vrlo uspešna.

[zanimljivaekonomija]

Belgrade Berry Festival - Sajam bobičastog voća 2. jula u Beogradu

Beograd, 7.6. 2022. - Prvi srpski festival jagodičastog i bobičastog voća pod nazivom Belgrade Berry Festival održaće se 2. jula na Savskoj promenadi ispred tržnog centra Galerija - najavljeno je danas na konferenciji za novinare održanoj u Privrednoj komori Srbije(PKS). Kako je rečeno, manifestacija će u potpunosti biti posvećena promociji proizvođača jagodičastog voća (malina, jagoda, borovnica, kupina, ribizla, aronija…) po kojem je Srbija postala poznata u celom svetu. Ističući izvozne rezultate u ovoj oblasti proizvodnje Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, dodao je da će na festivalu, pored predstavljanja ponude voćnih proizvoda, biti održan i edukativni panel posvećen održivoj proizvodnji. Jovanović je pozvao zainteresovane izlagače da se prijave za učešće na festivalu. “Svi prijavljeni koji su zainteresovani za dobijanje žiga ‘Čuvarkuća’ imaće besplatnu prijavu za ovaj žig, kao i 30 odsto popusta u prvoj godini korišćenja ove oznake kvaliteta”, istakao je Jovanović.

Na konferenciji za medije o predstojećoj manifestaciji govorili su i predstavnici Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), Turističke organizacije Srbije, Pelegrin studija (koji stoji iza ovog festivala), nekoliko izlagača, kao i menadžer novosadske grupe “Frajle” koji je najavio nastup ove popularne grupe na festivalu. Predviđeno je da 29.juna u podne festival bude najavljen i “Berry karnevalom”, defileoom učesnika od Trga Republike do Kalemegdana.

Foto: Momčilo Karan

[zabenundfliegen]

Naprej // avgust 2021

Takoj po vstopu v Slovenijo me piči v rit - čebela. Ne spomnim se, kdaj me je nazadnje pičila, že zdavnaj, torej. Kranjska sivka zaradi mene umre, žal mi je, čebelica pridna, saj nisva nalašč, ne jaz tebe butnila obme, ne ti mene na smrt usekala; I feel Slovenia, čutim Slovenijo in - boli. Nekdo mi zagotovi, da prinaša srečo. Zadnje čase imam pri roki vedno fenistil.

Na kartonastih škatlah piše “Berlin”, na okenskih šipah so nalepljene čipkaste papirnate snežinke, ki so zapadle prejšnjo zimo. Droben rjav ptiček skozi napol odprto okno prileti v sobo in pod stropom zmedeno prhuta s krilci. Med kupi knjig, igrač, torb in nahrbtnikov, odvečnih naslanjačev, miz in kavčev ter živopisanih predmetov, v katerih so ujeti kraji in dokodki preteklosti, se ne znajde. Frrrr frrrr! Poskušam mu pomagati na prostost, brezglavo se zaletava v okna in spušča prestrašene ptičje zvoke. Uspe mi ga zajeti v gnezdo mojih dlani, nežno mu prigovarjam - vse bo v redu, ptiček, pomagala ti bom ven, samo - če takole migaš, bo malo težje. Ptičje srčece mu  utripa z vso hitrostjo in skoraj brez presledkov, kljunček ima napol odprt, sunkovito diha. “Svoboda!” zakriči, ko se mi izvije iz dlani in poleti na leseni tram terasnega nadstreška. Gledam ga, oddahneva si, popolnoma je zadihan, oddahni si še malo, ptiček, potem pa - lêti!

Zunaj je sveže poletno jutro, črni kos je s črvom v kljunu že odskakljal neznano kam, vrane so pojedle kolutke včerajšnjih hrenovk, na kakijevem drevesu ni sadežev, trava je mokra, fuksije, ki visijo s črne balkonske ograje pa fuksijasto roza. Na vrtu naberem ogromen šopek iz živo oranžnih monbrecij, zamolklo vijoličastega ameriškega slamnika, aromatične bazilike, pomirjujoče sivke, sončno rumenih rudbekij, fluorescentno roza grozdastih plamenk, bunkastih zelenih hortenzij in po sredozemlju dišečega figovega listja. Vse najboljše za rojstni dan, po snežno belo premazani sladoslastni korenčkovi torti so posuti nasekljani orehi, nežni hmeljevi storžki in cvetki vijolične hortenzije. Pred torto jemo filane paprike in pijemo rdeče vino s Krima.

Obiram aronijo, v tišini, hvala za tišino. Oziroma v brenčanju čebel, os in še česa. Aronija mi obarva roke do komolcev in še višje, tudi majico in hlače. Malin ni. Robid je zelo malo. Paradižnika in kumar je več kot dovolj, bele paprike tudi. 

Stopim na oso, vroč in brezskrben pikniški dan mi preseka na dvoje. Tisti čebelji pik z začetka pripovedi proti temule osjemu ni bil nič; je moralo biti nekaj nadstrupenega v tej osi - dva zaporedna večera vzamem najmočnejšo protibolečinsko tableto, kar jih premorem. Pekočino na desnem nožnem sredincu čutim še danes, šesti dan po bližjem osjem srečanju. Tudi to prinaša srečo - kaj? Gotovo je le to, da me je os zdaj nekoliko bolj strah. Žute ose malo manj.

Usedem se na gugalnico in se, najprej previdno, nato pa z vso močjo, zaženem z nogami proti vejam drevesa. Veter mi hladi noge in glavo. Veter v laseh, pristrigla sem jih, v bližini morja se mi kodrajo z večjim veseljem. Valovim. 

Jezero je gladko in sladko. Zrak diši po premogu, zemeljsko, prvobitno in prej kislo kot sladko. Zaplavam pod vodo, rahlo kosmata rastlinica, ki se je odtrgala od jezerskega dna, me popraska po trebuhu. Včasih so rekli, da na dnu jezera rastejo rastline, ki se ti ovijejo okoli gležnjev in te ne spustijo, dokler ne utoneš. Tega ne verjamem več. Na dnu jezera rastejo jablane, ki ne obrodijo sadov. Nekega dne bom preveslala vse jezero, morda, bilo bi lepo.

Zdaj grem gledat, kako visoko se je že vzpelo sonce in ali bo dan kmalu za kratke rokave. 

Gremo naprej.

[prijedor24]

Aronija, najzdravija bobica na svijetu otporna na sve uslove

Aronija je tek nedavno stekla popularnost u modernom društvu, a njena ljekovitost trenutno se proučava u laboratorijama širom svijeta.

Njena ljekovita svojstva su vijekovima bila poznata Indijancima, a njene plodove su sušili i upotrebljavali za zimske pogače. Aronija je listopadni grm porijeklom iz Sjeverne Amerike, uvezena u Rusiju tek u kasnim hiljaduosamstotim, a nakon toga i u zemlje…

[receptikuvaronline]

Baklava sa aronijom - Dragana Ilić

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/baklava-sa-aronijom-dragana-ilic/?Baklava+sa+aronijom+-+Dragana+Ili%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Baklava sa aronijom - Dragana Ilić

Baklava sa aronijom – šta krije baklava od aronije? Krije jednu novu dimenziju ukusa. Hedonizam, uživanje!

Baklava sa aronijom, sastojci:

kore sa aronijom 500 g

orasi mleveni 500 g (pomešati sitno mlevene sa seckanim orasima radi boljeg ukusa)

suvo grožđe 100 g

ulje po potrebi

namaz od aronije 400 g

Sirup:

3 čaše od 2 dl šećera

5 čaša od 2 dl vode

sok od 1 limuna

2 kesice vanilin šećera

Baklava sa aronijom – Dragana Ilić – Recepti i Kuvar online

Baklava sa aronijom – Dragana Ilić – Recepti i Kuvar online

Baklava sa aronijom, priprema:

Prvo napraviti sirup i dobro ga ohladiti.

Suvo grožđe dobro oprati i ostaviti da se malo natopi u vodi.

U podmazan sud za pečenje 40 x 25 cm ređati kore.

Kore koje se ne filiuju, premazati uljem.

Svaku drugu koru filovati, tj. premazati sa dve kašike namaza od aronije i posuti mlevene orahe.

Na svaku treću koru sa filom, dodati suvo grožđe.

Svaki put, posle filovanja, kore prstima dobro sabiti.

Poslednje tri kore ostaviti bez fila, za završetak, kao gornju koru.

Baklavu iseći na kocke ili rombove i premazati vodom, četkicom, pre pečenja.

Peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 – 25 minuta, u zavisnosti od jačine rerne.

Vrelu baklavu preliti ohlađenim sirupom.

Staviti alu folijom i pritisnuti nečim, da bi baklava lepo upila fil.

Sirup:

U sudu za kuvanje, izmešati vodu, šećer i vanilin šećer i kuvati 15 minuta.

Na kraju dodati sok od limuna.

Dobro ohladiti pre prelivanja vrele baklave.

Napomena: kore sa aronijom i namaz sa aronijom proizvodi Hoff.rs.

Dragana Ilić

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[gagagrne]

Smuti od kefira i aronije - (tri načina) Recepte potražite klikom na link u opisu mog profila. https://bit.ly/3lR1UCj U saradnji sa @lupomarshall_rs . . . #mojegrne #lupomarshall #nutriblender #foodblog #recepti #smoothie #smuti #kefir #aronija #aronia #aroniasmoothie #instaserbia #foodblogfeed https://www.instagram.com/p/CEw15_bp4Vt/?igshid=k3mcel8rs0t0

[oberryme]

Aronija sok iz eko bobica - zdrava poslastica

Aronija sok iz eko bobica – zdrava poslastica

O dobrobiti aronije na Vaš organizam imate bezbroj članaka na internetu, pa se nećemo ovdje puno ponavljati. Ono što naš proizvod ističe u odnosu na druge je da mi naše eko bobice beremo u punoj zrelosti, kako bi smanjili trpkost i povećali šećere. Antioksidativni kapacitet aronije i njenog soka je mnogostruko veći nego, primjerice, borovnice i ostalih bobičastih plodova poznatih kao rasadnik…