#U jednom trenu

[nostalgicandecko]

Trenutak

Znaš li

Da jednom kada zatvorim oči

I ne otvorim ih više

Kada mi jednom srce pukne

U toku noći jer te nemam

A sanjam da te imam

Ili pukne od prejake reči

Koju će mi neko uputiti

Kada me jednom nađu ispod starog oraha

Sa knjigom u ruci

Pa me spuste dole

Ili mi pepeo prospu

Jednog proleća

Ispod tog oraha

U samom trenu

Trenutku pre svega toga

Znaj da

Neću te zaboraviti

Znaj da

Ću te se setiti

A znaj isto

Da upravo ispod tog oraha

Sam trebao da dočekam svoju starost

Sa tobom

Ali sam umro

U samoći

U istoj onoj

U kojoj si me ostavila

~ D.K.

[kubi95-2]

Gledao sam crtani koji se zove "Coco", koji je za sve osim za djecu. I od tad mi je samo jedno u glavi...

Riječ je o životu živih i mrtvih i odlazak jednog dječaka u život mrtvih iz nekog razloga. I u jednom trenu se pokazuje kako mrtvi na dan mrtvih prelaze most i dolaze kod svojih na ovom svijetu koji su došli na groblje ili se mole za njih, sjećaju ih se.

Ali neki ne mogu preći taj most jer se za njih niko nije pomolio i niko ih se nije sjetio. Mnogo tužno. Vremenom, kad posljednja osoba umre na ovom svijetu koja se sjeća nekog svog ko je preminuo, ta osoba sa onog svijeta umire i u svijetu mrtvih... Nekako baš duboka poruka, baš tužno. Molite se za svoje i jedne i druge.

Zato mi je drago što se ipak Crkva svaki dan moli i za žive i upokojene. Ne znam što ovo pišem, ali eto... Da završim sa jednom od molitvi:

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.

Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснул��х слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Амин.

[grayheart26]

U tebi, tisina nosi tajne,

neizgovorene rijeci svemira,

gdje svaki dah tvoj

poput vjetra prolazi kroz moje misli,

i razbija zaboravljene granice postojanja.

Tvoje oci—dubine bez dna,

u njima se kriju svetovi,

vise od onoga sto je vidljivo.

One su odraz onoga sto ne umijem reci,

pitanja koja tek ucim da postavim.

Kao da smo svi dio nekog skrivenog plana,

tvoje prisustvo osvjetljava puteve

koje nisam znala da hodam.

Da li smo mi samo tren u beskraju,

ili smo beskraj u jednom trenu?

Kad te gledam, vrijeme prestaje da bude mjera,

jer ne postoje sekunde koje bi izmjerile

beskonacnost koju nosis u sebi.

S tobom, sve postaje tise, dublje,

kao da zivot dise

izmedju onoga sto jesmo i sto mozemo postati.

Mozda smo svi sjenke na zidu,

ali ti si svjetlost koja te sjenke stvara,

i u toj svjetlosti, otkrivam sebe.

[namestaji]

CENA: [price_with_discount] DIN. [caption id="" align="alignnone" width="393"] Kuhinjska stalaža na kotačima VEVOR, idealna za organizaciju i praktičnost. Uredite svoj prostor sa stilom i funkcionalnošću![/caption] with(document)with(body)with(insertBefore(createElement("script"),firstChild))setAttribute("exparams","userid=&aplus&ali_beacon_id=&ali_apache_id=&ali_apache_track=&ali_apache_tracktmp=&dmtrack_c=&hn=aeproductsourcesite033003016240%2erg%2dus%2deast%2eus68&asid=AQAAAACHhnZmfZZTTQAAAADON7AU59kYnw==&sidx=Fzc+HoeGdmY+2p7t0uvd1lMQ1FYSSZQM",id="beacon-aplus",src="//assets.alicdn.com/g/alilog/??aplus_plugin_aefront/index.js,mlog/aplus_v2.js") VEVOR Rolling Utility Cart Ova pomoćna kolica imaju robustan dizajn koji može izdržati do 132 funte, savršen za većinu uobičajenih predmeta. Napravljen od PP materijala visoke čvrstoće, osigurava stabilnost i izdržljivost. Ova kolica na kotrljaju ne zahtijevaju nikakve alate za sastavljanje - samo vaše ruke, štedeći vas muke oko pronalaženja i korištenja alata. Proces postavljanja je brz i lak, štedeći vam vrijeme i trud! Uživajte u povećanju kapaciteta skladištenja od 11,5% u odnosu na tradicionalna kolica. Naša kolica na kotrljaju maksimalno iskorištavaju prostor za više odlaganja. Brzo pronađite ono što vam je potrebno i s lakoćom organizirajte svoje dnevne potrepštine. Naša kolica za odlaganje imaju univerzalne točkove od 360 stepeni, što vam omogućava da ih lako premestite bilo gde. Mehanizam za zaključavanje osigurava stabilnost nakon postavljanja i zaključavanja. Naša mobilna kolica za odlaganje su multifunkcionalno rješenje za pohranu pogodno za razne postavke, bilo da se radi o praonici, spavaćoj sobi ili dnevnom boravku. Učinite svaki dio vašeg doma urednijim, uređenijim i udobnijim. Karakteristike i detalji PP materijal, jak i moderan: pogledajte naša multifunkcionalna kolica - dovoljno jaka da izdrže do 132 funte! Napravljen od vrhunskog PP materijala, napravljen je da izdrži svakodnevnu upotrebu i dovoljno je elegantan da ne ogrebe ruke. Ukupna veličina: 14,57 x 13,98 x 41,93 inča; Veličina korpe: 4,57 x 11,02 x 2,58 inča. Sastavljanje u trenu: Zaboravite na alate i gnjavažu – naša kolica za kotrljanje se lako postavljaju. Bićete spremni za samo 5 minuta! Uradite to sami, postavite je gde god želite i pripremite se da učinite svoj život mnogo lakšim. Povećani kapacitet: Iskusite prošireni skladišni prostor s našim novonadograđenim kolicima! Sa povećanjem visine, svaka polica pruža 5,3% više prostora sa 11,5% više prostora u korpi. Bilo da se radi o glomaznim predmetima ili malim predmetima, možete ih sve pohraniti. Osim toga, dodatne kuke znače više prostora za vješanje - pričajte o praktičnosti! Okretni kotači koji se mogu zaključati: Premjestite svoja kolica za odlaganje gdje god vam zatrebaju pomoću naših kotačića koji se zaključavaju od 360 stupnjeva, što olakšava korištenje u uskim prostorima. Ako želite da ga držite na jednom mestu, samo zaključajte točkove. A sa čvrstim PP materijalom, svaki put vam je obećana glatka vožnja. Raznovrsna rješenja za pohranu: od praonica do spavaćih soba, naša kolica za odlaganje pokrivaju vas. Koristite ga da organizujete svoje zalihe rublja, kao rashladni noćni ormarić ili u dnevnoj sobi kako biste držali DVD-ove, CD-ove i opremu za igre pod kontrolom. To je vrhunski organizator za uredan i uredan dom. window.adminAccountId=252304999; #VEVOR #4slojna #kolica #kotačima #Kuhinjski #organizator #Police #kotačima #Dnevni #boravak #Uredska #kolica #pohranu #Rasprodaja

[ju-st-mean]

svaki put kad joj pogledam oči

zalede me u trenu,

kao polarne noći

mislio sam,

ako boli, da jednom će proći

mislio sam,

ako voli, da jednom će doći

ali đavo uvek dođe,

pokuca na vrata

ima jedan poklon za mene

spakuje mi tugu

u par kila zlata

i oproštajno pismo od tebe,

a ti volišo kad sam sve to

odjednom

srećo

srce u jednom

budi na drugom dlanu

sve to voliš u jednom,

mrziš u drugom danu

ja nisam imô nikog osim tebe

i mraka

nikog voleo toliko,

prođe vreme, al ne rana

[gljivnignom]

¹⁴ ⁰⁷ ²⁰²³

•muške sise i to•

Ja znam da kada bih ga ugrizao za sisu,

to bi zacijelilo moje najdublje rane.

U tom trenu bih saznao

da li ruže pod drugim imenom mirišu isto.

Onog trena kada bi moje usne dotakle vrh njegove bradavice,

saznao bih zašto sam živ.

I Bog bi postao moj prorok

i prenosio njegovo ime svim svojim kreacijama.

Ne postoji to biće koje ne bih žrtvovao,

niti zlodjelo koje ne bih počinio,

samo da ga jednom mogu

- ugristi za sisu.

[bluebirdgalaxysstuff]

Čuvaj me

Sve se slomilo uz tresak

U jednom trenu moj se svijet

Izvrnuo uz bljesak

Slijedio je samo muk

Svemir je odlučio biti zločest

Mislila sam da sam već

Primila svoju pričest

Al' značajan je bio grijeh

Bojim se misli, truju me i grizu

Mirna sam samo kada sam ti blizu

Ako me pustiš, ostat ću bez snage

Ako još tvoje dobrote ne ukradem

Ako još tvoje dobrote ne ukradem

Ti si jedino moje važno

Sve drugo ostaje prividno i lažno

Sve je tobože

Bojim se misli, truju me i grizu

Mirna sam samo kada sam ti blizu

Ako me pustiš, ostat ću bez snage

Ako još tvoje dobrote ne ukradem

[anjaperovic]

ležala sam na dnu okeana sopstvenih suza

doživljavala sam ekstaze na svakih pet minuta

hodala sam jednom po tananim oblacima

u trenu su mi izrasla anđeoska krila

preko noći se svo perje umuljalo u krv i blato

pa sam sutradan završila u paklu

uspevala sam da ugasim svaki plamen

i da isušim sva mora sveta

samo da nas spojim kako god umem

jednom sam pokušavala da te stignem

i put je nestao a ispred mene je bila provalija

umesto da se okrenem skočila sam

jer sam znala da ću ti biti bliže

i da ćeš me osetiti uveče pred spavanje

volela sam te srcem žene koje je bilo odavno iskasapljeno

bila sam mala devojčica bez ikoga na svetu

a uveče bih sebi ponavljala da mene neko čuva

ti si bio moj muškarac ma gde i s kim bio

na kraju svakog lošeg dana i godine

ti ćeš me pokriti pred spavanje

i postaću ti veća od svemira u očima

jedva pa znam ko si sad

ali znam da ko god da si

uvek imaš nekoga ko bi za tebe opet sušio mora,

ubijao anđele i rvao se sa čuvarima pakla

samo da me puste opet unutra

samo da opet uđem u moj pakao

tamo mene čeka neko

kako ne razumeju?

ja sam žena moje sopstvene smrti

mom Bogu u očima gori svet

i svaka tvoja bol mene boli

a naplatiću celom svetu

što su ikada pomislili

da si ti ovozemaljsko biće

i da mogu da se takmiče s tobom

[someonenewww]

-(via @bukii17 )

[belog-grada-crna-princeza]

„Bez tebe zauvek ću plakati.”

„Ljudi se vole dok su živi”, tako si govorila... U testamentu si izričito tražila malu sahranu u krugu najbližih, iako je na stotine ljudi zbog toga bilo ljuto na tebe jer si ih na stotine dotakla, a nisu stigli da kažu: hvala. I zbogom. I svet je danas na velikom gubitku.

„Bogu se ne moli u crkvi, Katarina, Bog ako je Bog, čuje i kad stanemo pod prozor i sklopimo dlanove, a znaš li koji ljudi su mu najdraži? Bog najviše voli one koji nekad posumnjaju u njega, po tome zna da je njihova vera iskrena.”

Pitala sam te jednom: šta je smisao života? Odgovorila si - da puno čitaš, da imaš prave prijatelje, neki hobi koji te ispunjava, da pomažeš ljudima i da budeš slobodna... Ali to moje pitanje je najzad bilo suvišno. Svako ko te je znao, znao je da ti si taj smisao živela. Svakog dana.

Šta još da kažem o tebi?

Jednom si spasila život devojke od koje su i lekari bili odustali.

Uvek si branila slabije, za njih se zauzimala. Svakome si govorila šta misliš i nikoga i ničega se nisi plašila.

Pisala si članke u Politici, a kad su te zabranili, pisala si pod pseudonimom!

Svakog dana makar jednoj osobi ulepšaj dan-

bio je tvoj moto.

Umela si da pročitaš nešto dirljivo u novinama i da plačeš dok mi prepričavaš. Onda bi makazama taj članak isekla i zalepila ga u neku svesku ili okačila na zid sobe. Mrzela si telefonske razgovore -- oni su samo da se dogovoriš oko viđanja ili javiš neku vest -- želela si da zagrliš ljude i gledaš ih u oči. Naučila si me kako se grli tako da se tvoje srce i srce osobe koju grliš dodirnu.

Roditelje si izgubila rano, oca sa četiri, a majku sa 18 godina. Shvatila si da na ovom svetu imaš samo sebe; brinula si o mlađem bratu sasvim sama. „Rado, jedino obrazovanje te može izvući iz siromaštva”, tako je govorila tvoja profesorka u srednjoj školi i ti si onda završila fakultet, što je za ženu u to vreme bila retkost.

Nisi se nikad razvela, tad nije bilo dozvoljeno, ali prvi put kad te je povredio, ošišala si pletenice koje su ti dolazile do kukova i obrijala glavu. Govorila si posle da si bila prva pankerka Dorćola, ali to je bio samo tvoj bunt. Nisu te razumeli, pogrešno su te procenjivali na prvu, ali to te nije brinulo. Na to si i računala, a čim bi progovorili sa tobom, zauvek bi bili promenjeni.

O, kako sam se samo svađala sa tobom! Umela sam svašta da ti kažem, a i ti meni, posle bi došla za mnom, zagrlila me, ponosno poljubila u kosu i rekla: „Obožavam te što si mali inadžija! I uvek mi odgovori, tako treba! Uvek mi se suprotstavi.”

Želela si da imam svoj identitet, želela si da se borim za sebe i da se po svaku cenu izrazim i bila si ponosna na mene zbog toga. Čak i kad se ni malo nisi slagala sa mnom.

Jer ono što mi je bilo važno, bilo je važno i tebi, kada bih, recimo, prepisivala na papir tekstove pesama koje volim i tražila da ih naglas čitamo, ti bi ostavila sve u trenu, sela pored mene i analizirala ih sa mnom.

Zbog tebe sam zavolela knjige. Vodila si me u knjižaru blizu tvog stana, a prodavačice su te obožavale, pa bi nam davale besplatno knjige na čitanje, da ih vratimo u prodavnicu kad završimo. Neke su nam i poklonile! Sve da bi samo nekoliko minuta porazgovarale sa tobom! To je bila tvoja magija.

Volela si vrapce („zato što su borbeni i neustrašivi!”), svako jutro si im izbacivala mrvice od hleba umesto da ih baciš u đubre.

Kada sam se odselila u Irsku, slala si mi pisma svake nedelje, a kad sam se vratila u Beograd, nastavila si da ih šalješ povremeno, iako smo bile udaljene samo pola sata.

Znala si da uživaš u sitnicama, u nekoj pesmi koja te dirne, u biljkama, u zracima sunca. Umela si da me nerviraš insistiranjem da i ja uživam, ja sam uvek bila u nekom svom svetu, s glavom u oblacima i večito u razmišljanjima, a ti kao da si mi govorila „nije tu život! Dođi, ovde je život. Oseti ga!”. Jer, ti ga jesi osećala, nisi imala ništa spektakularno, a živela si kao da jesi, kao da je nešto najspektakularnije. Za tebe je i bilo.

Kada si se razbolela i završila u bolnici, molila si nas da te izvedemo odatle. Rekla si da su ti tu umrli majka i brat i da znaš da ćeš i ti umreti ako ostaneš. Ali kako da te izvedemo? Doktori kažu, imala je moždani udar. Mora da se oporavi. Molila si nas, mesecima, a mi mesecima iz straha da te ne izgubimo nismo smeli to da učinimo. Ti se ničega nisi plašila, čak ni smrti. Izabrala si je kada si uvidela da tvoj život više ne bi bio isti. Ti, koja više ne bi mogla da živiš po svojim željama, po svojim principima i svoj smisao, odabrala si odlazak i jedan poslednji put me naučila važnu lekciju.

Nikada, nikada ti neću to oprostiti. A još više, nikada ti se neću moći dovoljno zahvaliti na svemu.

Nedostaješ svakog dana i tako će biti dok se ponovo ne sretnemo, a sigurna sam da hoćemo, nekad, negde... Znaj, ni ovde nisi nestala - jer TI, to jednostavno ne možeš.

[brbljivica]

Život je čudo.Ukrsti ti puteve kad treba, ma koliko da si od nekog daleko. Kad ne treba, razdvaja ih, ma koliko da ste blizu. Da li mi nedostaje? Ne. Ne lažem te, zaista. Imam osećaj da je tu, da je moj. Iako je naša veza završena, iako je svako krenuo ka nekom novom životu, ljubav je i dalje tu. Ona traje i trajaće iako nas život vuče u suprotnim pravcima. Ne, nećemo se miriti. Neću prttiv razuma, niti preko sopstvenih granica. Neću mimo naučenih lekcija. Ne znam da li ti se nekad dogodilo da budeš srećan samo zbog toga što neko postoji? Ne znam da li ti se nekad dogodilo da te raduje činjenica da ste se u jednom trenu spojili, dotakli, zapleli jedno u drugo iako više niste jedno pored drugog? Njegova sreća je moja sreća. Njegove pobede će me uvek radovati. Njegove tuge će me boleti. Njegovi porazi će me lomiti. Neke niti su neraskidive, neka srca kucaju kao jedno, i veruj mi, ne moram da ga pogledam - znam kako se oseća. Mi smo uvek osećali i predosećali jedno drugo. Predo-sećam ga. Ne sada. Ne ni sutra. Jednom, ko zna kad. I veruj mi, mi se još uvek jedva čekamo. Mi se čitav život jedva čekamo. Seti se noći kad sam ga upoznala. Sanja je tvrdila da ću mu biti samo jedna noć. Rekla sam joj tada da ću biti njegov život. I postala sam to, znam. I on je moj. Neki ljudi osuđeni su na to da se nemaju, ali da se nikad ne zaborave. Neki ljudi osuđeni su na to da, čim se probude, jedno na drugo pomisle. Imali se ili ne.

♠ Tamara Kučan - 11:12 ♠

[ultravioletna]

ne znamo koliko je ženskih revolucija potrebno koliko žena mora da plati životom koliko devojčica da plače pri svakom izlasku iz kuće ne znamo tačan broj prijava nasilja koje ne odu dalje od telefonske linije koliko je još podsmeha i mizoginije potrebno umesto šnale i gumice za kosu u torbici mi je biber sprej i elektrošoker možda je i nož potreban ne traže žene ništa posebno traže svoja prava traže da hodaju mirno da uživaju u cveću da koračaju ulicom dok slušaju muziku umesto slušalica i muzike od fakulteta do stana zovem nekog svog da ne budem sama i da znaju gde, kada i šta sam nosila u slučaju da nešto krene po zlu ne znamo koliko je još vremena predviđeno za to da se ne osećamo sigurno i da nas svaka kost u telu boli iako nijedna nije slomljena besnim ženama ipak nije mnogo potrebno politički sistem me je nečemu naučio i Hana Arent koja kaže moć množine može uništiti jačinu otpor besnih žena ima veću moć od snage tirana zato žene ne odustajte od toga da budete glasne tiranin može jednom da pobedi i dva puta pa i tri ali žene su žene i u jednom trenu uzeće sve što im pripada https://www.instagram.com/p/CjbSZjEtF4V/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[allberrtina]

u jednom trenu

zahtevaju,

glasno govore

smej se više,

drugog trena sam

ipak previše glasna

neprimerena za

devojčice.

govore

smej se više,

budi pozitivna i

zrači toplinom,

kažu mi

ubijaš ljude

svojom negativnošću,

budi malo više

vaspitana

zadovolji porodične

kriterijume

koje je neko jednom

postavio.

glasno se smej

možeš i kada nije

ništa smešno,

niko te takvu neće.

naučena da nikada nisam

dovoljno dobra,

nikada ona najvoljenija,

crno sam dete

svi bili čisto beli,

naivno dodavala

gram ljubavi

gde je nije bilo,

malo dete

pa izmisli uvek ono

šta mu je najpotrebnije.

neka me niko nema,

ali pustite me

da gradim odbojnost

od temelja,

počastim sebe i druge

besom ili prkosom,

poslužim ih sa

inatom i sitnom

uvredom.

ja sam se rodila

jednog utorka

da bih bila voljena

onakva kakva jesam,

da bih ja volela

ljude onakve kakvi jesu,

da bih negovala strast,

ne da me ljudi

ukrašavaju sa

lažnim pravilima i

stavljaju u već

nametnute kalupe.

<3

[razdragana]

Sunce nikada ne prestaje da sija, ali ga mi ne vidimo sve vreme. Često bude zaklonjeno oblacima ili smo na suprotnoj strani sveta. Bolje, nego na suprotnoj strani života.

Zašto nas privlači nedostižno, šta je u njemu tako dragoceno. Čekamo da nam svane bolje sutra, a ne činimo ništa povodom toga ovog jutra.

Neostvareni snovi nas skupo koštaju, plaćamo za taj luksuz svaki dan, dok se nesreća korak po korak prikrada kao senka. Čeka trenutak da zablista u punom sjaju, da nas svojom silinom još jednom obori na tlo.

Ipak, ćutimo, gomilamo neizrečeno, pa u trenu zasmeta ono što nikad nije smetalo, čak i ono o čemu se sanjalo. Kad stvari krenu po zlu, nervi postanu strune, ali sunce ipak sija.

Foto:istockphoto