#Jugoslovenska muzika

[exyu-rock-lovers]

I ponesi me u zemlju galebova 

povedi me u jedan novi dan 

tamo gdje se cuje samo pjesma

gdje pupoljci nikada ne trunu 

Bolero

[zanimljivaekonomija]

Nova knjiga i pesma Srdjana Marjanovića „Nisam ti baš sve rekao“ - u izdanju „Nove poetike“

Nova pesma Srdjana Marjanovića najavljuje njegov novi treći roman pod nazivom „Nisam ti baš sve rekao“ - u izdanju „Nove poetike“ koja izlazi ovih dana iz štampe. Pesma je snimljena zajedno sa legendom džeza, saksofonistom Jovanom Maljikovićem, jer glavni junak knjige je upravo saksofonista.

Srdjan Marjanović, posle 15 albuma, više od 45. (nedavno je obeležio jubilej koncertom u Sava centru) godina bavljenja muzikom i novinarstvom („Itd”, „Reporter”, „Ćao”, „Večernje novosti”) I ako je teško preboleo kovid 19 I dalje ne miruje. Objavio je do sada dva romana „Žice” u izdanju Službenog glasnika i „Ok, presvući ću se” u izdanju Čarobne knjige.

Mnogi pamte Srđana Marjanovića kao bivšeg gitaristu beogradskih rok grupa i po sjajnim hitovima i urbanim tekstovima. Jugoslovenska rok muzika drugačije izgleda od pojave njegovih pesama: "Mi smo jedno drugom govorili vi", "Nije ti se htelo", "Idi", "Zaustavite muziku", "Bebo ne placi"… Jedan je od retkih umetnika, koji je izdržao više od 45. godina, baveći se kantautorskim radom. Njegove pesme se nalaze u mnogim antologijama Jugoslovenske rok poezije.

[momokaranzanimljivaekonomij-blog]

PRODAJA Knjige sa istorijskom tematikom i biografija po povoljnim cenama

1.��    Ljuban Karan, Darko Trifunović, „Najveće obaveštajne akcije i afere na Balkanu“, 400 strana, „Filip Višnjić“, 2016, 400 dinara

2.     NAŠA ISPOVIJEST, Žene žrtve rata iz Republike Srpske 1992-1995, ispovesti 15 žena, srpski/engleski, priredili Aleksandar Vranješ, Bojana Miodragović, 435 strana velikog fromata, 700 dinara

3.     Henri Ford, Moje život i delo, strana 320, 350 dinara

4.     Donald Dž. Tramp, „Obogaljena Amerika“ – Kako Ameriku učiniti ponovo velikom, Službeni glasnik 2016,  300 dinara

5.     175 godina Pošte Srbije, monografija, tvrdi povez, plus korice, JP Pošta Srbije, 2015, 400 dinara

6.     Dušica Velemir Tanasković „Srpska oficirska sablja M.1895/1995“, monografija, tvrdi povez, Globus M 2015, 350 dinara

7.     SPOMEN PRINCIPU, izbor iz poezije Mladobosanaca i srpske poezije o Gavrilu Principu, Pečat, Beograd, 2014, 130 dinara

8.     Vladimir Gaćinović „Smrt jednog heroja“, NIP Radnička štampa,Beograd 2014, 60 dinara

9.     Jovan Šević, Nad Miljackom Zvijezda B (svjedočanstvo o prvoj godini rata u Sarajevu), Svet knjige, 1998, 200 dinara

10.       Đorđe J. Janjić, „Mali hrišćanin – pouke srpskoj deci o Bogu i narodu“, ilustrovano crtežima, tvrdi  povez, Srpska književna zadruga 1994, 150 dinara

11.       Tiodor Rosić, Gospodar sedam bregova – priče iz srpske starine, ilustrovano, tvrdi povez, Srpska književna zadruga, 1996, 150 dinara

12.       Esad Ćimić, „Društvo i religija – marksistička kritika religije“, RU “Đuro Salaj“ Beograd, 1964, 150 dinara

13.       STUDIJE I OGLEDI O DIPLOMATIJI CRNE GORE, priredio dr Đorđe N. Lopičić, Vaša knjiga, Beograd 2006, tvrde korice, 820 strana, 800 dinara

14.       STUDIJE, OGLEDI, DOKUMENTI I SPISI o konzularnim odnosima Crne Gore 1611-1918. godine, priredio dr Đorđe N. Lopičić, Beograd, 2007, tvrde korice, 850 strana, 800 dinara

15.       Jeni Ligtenburg „Ratni dnevnik Pale 1993- 1995“, priredio prof. dr Mirko Šošić, Svet knjige 2016, 400 dinara

16.       Genocid nad Srbima – Sarajevo 1992-1995, svedočenja preživelih logoraša, priredili Milivoje Ivanišević i Dragana Grčić-Gavrilović, „Pešić i sinovi“, 412 str., Beograd 2016, 300 dinara

17.       Dejtonska struktura Bosne i Hercegovine i pravni položaj Republike Srpske, Predstavništvo Rep. Srpske u Srbiji, Beograd, 2017, na srpskom i engleskom,  200 dinara

18.       Jovo Bajić, „Goranova JAMA i ustaški zločini“, pogovor Tanasije Mladenović, Svet knjige 2002, 150 dinara

19.       Ljubica Bačanac, Nebojša Petrović, Nenad Manojlović „SPORT I NASILJE, empirijska analiza nasilja u sportu Srbije“, 280 strana, Sportski savez Srbije, 2016, 350 dinara

20.       Doc.dr Dragoslav Ivanišević, dipl. inž. Darko Jakšić, prof. dr Nada Korać VINOGRADARSKI ATLAS (Popis poljoprivrede 2012, Poljoprivreda u Srbiji), Beograd 2015, 412 strana velikog formata, 700 dinara

21.       VOJNOTEHNIČKI glasnik, naučni časopis Ministarstva odbrane,vol.64, br. 3/2016, na srpskom, engl. i ruskom jeziku, 200 dinara

22.       Vesna Zmijanac, Kad zamirišu jorgovani, tvrdi povez, ilustrovana, 190 str. (350 dinara)

23.       „Joksimović, lično“(o Željku Joksimoviću), plus CD, neotpakovano (250 dinara)

24.       Borislav Stanković „Moje olimpijske igre – od Pariza 1960 do Pekinga 2008“, ilustrovano, strana 235 , 350 dinara

25.       Dušan Glišić, „Poznati u čizmama“ (poznate ličnosti o služenju vojnog roka u JNA), 240 strana,  200 dinara

26.       Slavica Danilović, „Estrada bez mikrofona“ (intrige o estradnim ličnostima i njihovim interesovanjima kad nisu na sceni),  250 dinara

27.       Vladimir Stanković , „Montevideo, bog te video“, knjiga po kojoj je snimljen film, strana 240 , 350 dinara

28.       Vladimir Stanković, „ESPANJA, Od našeg dopisnika“, tekstovi dopisnika iz Španije od 1993. do 2010., strana 260,  KMD i Ambasada Španije, 2010, 250 dinara

29.       Milutin Čolić, Ćudi našeg filma, Jugoslovenska kinoteka i Prometej, 1997 , 500 dinara

30.       FEST 1999, 27. međunarodni filmski festival, katalog, 250 dinara

31.       FEST 2011, 39. međunarodni filmski festival „U kom si filmu?“, katalog, 300 dinara

32.       FEST 2013, 41. međunarodni filmski festival, katalog, 300 dinara

33.       FEST 2015, 43. međunarodni filmski festival, „Tu smo! U sazvežđu pobednika“, katalog, 350 dinara

34.       SREBRENICA – Službena laž jedne epohe, Pečat, Beograd, 2013, 70 dinara

35.       Knjiga mrtvih Srba Srebrenice 1992-1995, Muzej žrtava genocida, Beograd 2016, 150 dinara

36.       Ijan Bremer, SUPERSILA – tri moguće uloge Amerike u svetu, 240 strana, CIRSD 2015., 300 dinara

37.       Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2014. i 2015. godine, Fond za humanitarno pravo, 2016, 200 dinara

38.       Sting, „Raštimovana muzika“(biografija popularnog muzičara), strana 320, 300 dinara

39.       Velimir Bata Živojinović „Samo ću da vas gledam šta radite“, Blic Biblioteka, 2016, 40 dinara

40.       100 persijskih i srpskih poslovica, sakupio i preveo:Abdolkarim Azizi, Kulturni centar Irana u Beogradu, 2005, 100 dinara

41.       BELGRADE  WATERFRONT, luksuzna foto monografija o projektu Beograd na vodi, Eagle Hils 2014., 700 dinara

42.       Nives Celzijus „Gola istina“, strana 225 , 70 dinara

43.       Branislav Kovač, Linije sreće, roman(ljubav iz Sarajeva obnovljena u Kanadi), Svet knjige 2011, 180 dinara

44.       Momir S. Pavlićević, Radivoje S. Jevtić  „Privredna komora Srbije 1857 – 2007“, tvrdi povez, luksuzna monografija , 400 dinara

45.       Marko Vrbica „Dejan Stanković“, knjiga o životu i karijeri fudbalera Dejana Stankovića, tvrdi povez, luksuzno izdanje , 700 dinara

46.       Prof. dr Zoran Bingulac „Slepi crveno-beli dani“ (o dešavanjima u FK Crvena  zvezda), strana 290 , 250 dinara

47.       Aleksandar Milošević, „Šta bi rekao Che?“, roman u stihovima, tvrd povez, 240 strana, ilustrovano fotografijama sa Kube, Beograd-Stokholm 2012, 250 dinara

48.       Aleksandar Milošević, „Que Diria Che?“, novela eu verso, na španskom jeziku, Beograd-Stokholm 2013, 170 dinara

49.       Vera Crvenčanin, „Ima tako ljudi“ (Drugi svetski rat na našem području...), roman, 350 strana, 180 dinara

50.       Posete poznatih ličnosti Vojnom muzeju, katalog, Vojni muzej/MC Odbrana, 2013, 120 dinara

51.       Milan Šipka, Kultura govora, Prometej 2008., 400 dinara

52.       Radmila Stanković „Zoran Radmilović“ , Blic, edicija Velikani, 2016, 50 dinara

53.       HORIZONS, časopis, broj 1, glavna tema 100 years after WWI, na engleskom, 2014,  CIRSD, 300 dinara

54.       HORIZONS, časopis, winter 2016, glavna tema Global South Rising, na engleskom, CIRSD, 300 dinara

55.       Petar II Petrović Njegoš, The Ray of the Micrososm (Luča Mikrokozma , na engleskom), tvrdi povez, Svet knjige, 2013, 150 dinara

56.        Ognjen Topalović, MILAN I BOŽA(Milan Vuković, Boža Miljković), Narodna biblioteka, Vrnjačka Banja, 2003, 150 din

57.       Pazovačke porodice, publikacija o najpoznatijim pazovačkim porodicama (sa fotografijama), priredio Milivoj Kovačević, 2015, 200 dinara

58.       Statistički godišnjak  2015, Republički zavod za statistiku, 2015, 436 strana velikog formata, 400 dinara

59.       Deset godina Niš Art fondacije – Nagrađeni radovi 2005-2015, katalog, 100 dinara

60.       BIZNIS PARTNER 2016, 22 godine, publikacija o manifestaciji i nagrađenima, tvrde korice, Mass Media International, jun 2016, 300 dinara

61.       Corporate Superbrands, Serbia 2012/2013 – Pregled najpoznatijih korporativnih brendova u Srbiji, tvrdi povez, veliki format, 400 dinara

62.       Corporate Superbrands, Serbia 2015/2016 – Pregled najpoznatijih korporativnih brendova u Srbiji, tvrdi povez, veliki format, 400 dinara

63.       HORES HOTEL GUIDE/Hotelski vodič-odabrani hoteli Srbije, Beograd 2015, 150 dinara

64.       Turistički vodič kroz Vojvodinu – čarde, salaši, etno kuće i vinski podrumi, 310 str., Turistička org. Vojvodine 2016, 150 din.

65.       Angelina Čanković Popović, PETROVARADINSKA TVRĐAVA, vodič, Prometej 2008, 160 dinara

66.       Srbija - Putevi vina, brošura, autor teksta:Jovo Simišić, Turistička organizacija Srbije,2016, 60 dinara

67.       NAŠE BLAGO – Iz zbirki muzeja i legata Beograda, Kuća legata, Beograd,2016, 100 dinara

68.       Petrovaradinska tvrđava – korak po korak, vodič, Studio Bečkerek, Novi Sad, 2011, 50 dinara

69.       Stari brojevi revije „Istorija“, cena po primerku 70 dinara

Knjige koje Vas interesuju možete naručiti na mob. 064 1626 663 ili na

e-mail: slakaran@eunet.rs

[exyu-rock-lovers]

[exyu-rock-lovers]

Milan, Magi i Marko

[exyu-rock-lovers]

•"Kad dođe oktobar, i kise padaju,

ja sjetim se ljeta, i pomislim na nju."• Hari Mata Hari

[exyu-rock-lovers]

"Ispod svih tih zastava

Sto vijore svud oko nas

Ne postoji mjesto

Gdje mogla bi stati

Visoko dignuti ruke

I pjevati nasu pjesmu.."

-Haustor, Šal od svile

[exyu-rock-lovers]

Zoran Miščević, harizmatični pevač Silueta. Njegova dugačka, plava kosa toliko je šezdesetih nervirala ljude da je bilo i onih koji su pokušavali da ga nasilno, na ulici, ošišaju.

[exyu-rock-lovers]

Sjecanja na tebe

ne umiru u snu

plasim se svakog sna

jer znam da nisi tu...

Bolero - Sjećanja

[exyu-rock-lovers]

Bijelo dugme - Padaju zvijezde

[exyu-rock-lovers]

Prodajem svoje ruke nerazvijene 

noge koje jedva hodaju 

nudim kapilare, arterije i vene 

dusa mi nije na prodaju

Dusa nije na prodaju ,,Riblja Corba"

[exyu-rock-lovers]

Pank rok (1970-e)

Pank rok album Prljavog kazališta iz 1979. godine

Jugoslovenska pank rok scena javlja se u kasnim 1970-ima, a na nju je uticao prvi talas pank rok bendova iz Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, kao što su Seks pistolsi(1975), Kleš (1976) i drugi, ali i protopankbendovi kao što su Em si fajv (1964), Studžiz(1967) i Njurjork dolsi (1971). ’Uradi sam’ scena sa pank magazinima takođe se počela razvijati. Jugoslovenski pank bendovi bili su prvi pank bendovi koji su se ikada formirali u nekoj socijalističkoj državi. Među prvim osnovanim bili su oni iz SR Slovenije i SR Hrvatske: Pankrti (1977) iz Ljubljane i Paraf(1976/77) iz Rijeke. Slovenačka i hrvatska scena tog perioda predstavljena je kompilacijskim albumom Novi punk val, čiji je kompilator Ljubljančanin Igor Vidmar (1950). Između kasnih ’70-ih i ranih ’80-ih na beogradskoj sceni su bili prisutni Radnička kontrola (1979), Urbana gerila (1980) i mnogi drugi bendovi. Ova generacija bendova uključena je u kompilaciju Artistička radna akcija (1981). Pekinška patka (1978) bio je kultni bend iz Novog Sada. Neki od značajnijih pank rok bendova iz SR Makedonije bili su Fol jazik (1978) [vjerovatno prvi pank bend iz Skoplja] i Afektiven naboj (1979) iz Struge[feat. Goran Trajkoski (1963) iz Titovog Velesa]; još dva bitna akta iz Skoplja bili su Badmingtons (1983) i Saraceni (?), koje je vodio Vladimir Petrovski Karter (1962/63). U Sarajevu (SR Bosna i Hercegovina), pojavili su se sljedeći umjetnici: Ševa [koji se kasnije razvio u grupu Bombaj štampa (1982), pod vodstvom harizmatičnog Sarajlije Branka Đurića Đure (1962)], Ozbiljno pitanje (?) [koji se kasnije razvio u pop-rok bend Crvena jabuka (1985)] i kultni bend Zabranjeno pušenje (1980). Ovi sarajevski bendovi su kasnije (1983. godine) osnovali pokret novi primitivizam inspirisan pankom, što je bitan fenomen u kulturi bivše Jugoslavije.

Tokom kasnih ’70-ih neki pank bendovi bivaju pripojeni muzičkoj sceni novog talasa, te označeni i kao pank rok i kao nju vejv bendovi. Tokom jednog perioda termin „muzika novog talasa” mogao se zamijeniti terminom „pank”.

Na prijelazu iz ’70-ih u ’80-e javljaju se podžanrovi pank roka, kao što su oi! (kraj 1970-ih) i strit pank (početak 1980-ih). U ovo vrijeme se javlja i hardkor pank, za kojim su slijedili razni ekstremni stilovi, kao što su krosover treš (početak 1980-ih) i krast pank(sredina 1980-ih), pa sve do grajndkora(takođe sredina 1980-ih). Bitni hardkor pank aktovi tokom ’80-ih bili su KBO! (1982), Nijet(1983), Patareni (1983) i drugi. Značajan mejnstrim pop pank bend bio je Psihomodo pop (1983) iz Hrvatske, čija je muzika bila pod velikim uticajem američkih Ramonsa (1974). Mnogi eminentni strani pank bendovi svirali su na koncertima u bivšoj Jugoslaviji, među kojima i Suzi i Banšiz (1976), Ratsi (1977), Ju-Kej sabsi (1976), Andželik apstars (1977), Eksploited (1979) i Antinover lig (1980). Godine 1983, engleska grupa Antinover lig objavila je album Live in Yugoslavia, dok je 1985. godine Andželik apstars iz Saut Šildsaobjavio lajv album sa istim nazivom. Osim muzičara, jugoslovenska pank supkulturaobuhvatala je i pank književnike, od kojih je srpski intelektualac, pisac, slikar i novinar Ivan Glišić (1942) iz Pirota bio među najznačajnijima.

[exyu-rock-lovers]

1960-e (II dio)

Socijalistička država protiv roka

Kako je pomenuto u uvodu, rok muzika na početku nije bila veoma prihvaćena u SFRJ zbog navodnog skretanja sa svijetlih staza revolucije. U izvještaju Saveza omladine Jugoslavije iz 1963. godine tako je stajalo da „treba osuditi pjevanje rokenrola na talasima Radio Beograda” — preko čega je ubrzo nepoznata osoba (iz vrha Partije) crvenom olovkom na riječ osuditi napisala zahvaliti.

Po citatu istoričara Aleksandra Rakovića(1972), čija doktorska disertacija nosi naziv Rokenrol u Jugoslaviji 1956—1968. (2011), situacija je bila sljedeća:

„Bilo je rezervisanosti, ali ne i zabrana! Rokenrol se samo jednom pojavio kao problem, i to u ideološkom smislu 1966. godine. Bilo je to u vezi s trvenjima u Savezu komunista Jugoslavije između Kardeljeve i Rankovićevestruje. Rankovićeva struja je izgubila, te joj je pored svega napakovano i to da je bila ’dobra s omladinom sklonom novim vrijednostima’, a najveća nova vrijednost omladine u to vrijeme bio je rokenrol.”

Pomenute godine je, uz odobrenje predsjednika Saveza omladine Jugoslavije Tomislava Badovinca (1934), održana beogradska Gitarijada na kojoj pobjeđuju Elipse.

U Politici mladi su prozvani zbog neprimjerenog ponašanja, ali nakon Gitarijade održana je partijska analiza; analitičari su zaključili da rok kao muzika mladih može da bude dobar način da ih se privuče socijalizmu. Zaključeno je još da nošenje dugih kosa i minica ne predstavlja ideološki problem, već je riječ o generacijskom jazu.

„Tada se praktično formira model primjernog socijalističkog omladinca istovremeno naklonjenog zapadnim kulturnim vrijednostima.”

— Aleksandar Raković

1968. — protesti i hipi pokret

Nakon takozvanog Toplog ljeta ljubavi (1967), širi se hipi pokret — kako po svijetu tako i u Jugoslaviji. Godina 1968. bila je takođe obilježena studentskim protestima u svijetu, što je uključivalo i masovne demonstracije studenata u mnogim gradovima SFRJ. O nemirima govori i novotalasna pjesma Azre iz 1982. godine, nazvana ’68 (č. osam šezdeset), a više puta pominju se i u filmu Varljivo leto ’68.

Značajna grupa hipi ere je hrvatska Grupa 220, osnovana 1966. godine, čiji je član određeno vrijeme bio Daljanin Piko Stančić(1953) koji je postao jedan od najpoznatijih aranžera i producenata u Jugoslaviji. Mnogi mladi ljudi koji su slušali muziku Boba Dilana i Džoan Baiz prigrlili su akustični zvuk. Prozvali su se „akustičarima”, kao suprotnost od „električara” iz ere ’50-ih. Akustičnu muziku je svirao Zagrepčanin Ivica Percl (1945—2007), bivši član Robota. Na njega su uticali već pomenuti Bob Dilan, ali i Škot Donovan (1946), a osim što je bio muzičar bavio se i mirovnim aktivizmom.

Druga poznata grupa ovog vremena bili su sarajevski Ambasadori (1968). Jedan od članova i Korni grupe i Ambasadora bio je poznati Sarajlija Zdravko Čolić (1951), koji je kasnije prešao na solo karijeru a ostao zapamćen kao najveća pop zvijezda Jugoslavije.

Hipi period obilježio je mjuzikl Hair. Napravljeno je više produkcija u svijetu nakon prvobitnog izdavanja u SAD 1967. godine, npr. u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Brazilu, Argentini, Izraelu, Japanu. Jugoslovenska produkcija (Kosa) bila je prva napravljena u nekoj komunističkoj državi i veoma hvaljena od izvornih autora Džeroma Ragnija (1935—1991) i Džejmsa Radoa(1932), koji su putovali iz zemlje u zemlju kako bi pogledali svako izvođenje.

Ragni je rekao da je beogradski šou „bio tako lijep, tako spontan, da smo morali otići na pozornicu da podijelimo entuzijazam”. Za vrijeme boravka u Beogradu, izjavio je:

„Ovdje nema predrasuda o srednjoj klasi.”

— Džerom Ragni

Što se pjevačica tiče, vrijedi pomenuti Josipu Lisac (1950), eminentnu umjetnicu iz Zagreba koja je u to vrijeme pjevala svoje prve pjesme (poput Voljeti, to je radost iz 1967) a već bila primijećena. Izdala je brojne albume u svojoj bogatoj karijeri, pa i danas uživa veliku popularnost na prostorima bivše SFRJ. Još jedna istaknuta hrvatska pjevačica, Dubrovčanka Tereza Kesovija (1938), koja je predstavljala Monako na Pjesmi Evrovizije 1966. — tokom 1960-ih i ’70-ih izgradila je karijeru u Francuskoj gdje se preselila 1965. godine.

Od muških vokalista je čuven Beograđanin Boba Stefanović (1946—2015), koji je pjevao u Zlatnim dečacima i čija se prva zlatna ploča Čudna devojka i danas može čuti u radio-programima a novije generacije su imale priliku da je poslušaju u filmu Lajanje na zvezde (1998).

Festivali

Širom SFR Jugoslavije osnivani su mnogi festivali pop muzike, uključujući Splitski festival, Opatijski festival, Beogradsko proleće, Skopljanski festival, Vaš šlager sezone u Sarajevu, a kasnije i Makfest u makedonskom Štipu. Porodična pop muzika koja se svirala na ovim festivalima može se uporediti sa starijim Evrosongovima, žanrom njemačkih šlagera, te italijanskim Festivalom Sanremo; predstavlja kategoriju pop muzike čija su ciljana publika odrasli. Specifični prizvuk dalmatinske pop muzike svirane na festivalima u turističkim dijelovima jadranskeobale, a koja je sadržavala i lokalne folklorneelemente, bio je veoma popularan; neki od poznatijih izvođača su Velolučanin Oliver Dragojević (1947) i Tribunjac Mišo Kovač(1941).

[exyu-rock-lovers]

1960-e (I dio)

Rokenrol scena u Jugoslaviji se počela izgrađivati tokom ’60-ih, a na nju su uticali izvođači klasičnog roka i rokabilija — kao što su Elvis Presli, Čak Beri, Bil Hejli, Karl Perkins, Badi Holi i dr. Mnogi mladi ljudi počeli su svirati „električnu muziku”, prozivajući sebe „električarima”. Prvi takav muzičar koji se uspio uzdići do popularnosti bio je Zrenjaninac i beogradski gitarista Mile Lojpur(1930—2005).

Treba pomenuti i Zagrepčanina Karla Metikoša (1940—1991), koji je — preselivši se u Pariz — ostvario međunarodnu karijeru pod pseudonimom Met Kolins. Snimao je za Filips rekords i imao prilike upoznati legende poput Džerija Lija Luisa i Pola Anke.

Srpski pjevač Đorđe Marjanović (1931) bio je pak prva jugoslovenska megazvijezda.

Početkom 1960-ih dolazi do nicanja brojnih bendova; mnoge su inspirisali tada popularni Klif Ričard (1940) i Šedouz (osnovan 1958/59), među kojima su i Uragani iz Rijeke(oformljeni 1960),[5] Bijele strijele iz Zagreba i Siluete iz Beograda (osnovani 1961), beogradski Zlatni dečaci i zagrebački Crveni koralji (okupljeni 1962) itd. Godine 1963. osnovana su još dva važna beogradska benda: Samonikli i Crni biseri, a član posljednjih bio je Vlada Janković Džet (1946) — istaknuti jugoslovenski muzičar, koji je svoj nadimak dobio po basisti Šedouza Džetu Harisu (1939—2011). Delfini, sa sjedištem u Zagrebu, takođe su osnovani iste godine. Nakon Britanske invazije (1963—1967), mnogi od ovih bendova prešli su na britanski ritam i bluz. U Skoplju je osnovana popularna rokenrol grupa ’60-ih, Bis Bez (mk), smatrana „makedonskim Bitlsima”. Nastali su spajanjem dviju već postojećih grupa: Biseri i Bezimeni.

1960-ih se takođe javlja Bitlmanija. Mnogi novooformljeni bendovi bili su pod uticajem Bitlsa ili Stonsa, a obje grupe imale su kultni status i veliki broj obožavalaca u Jugoslaviji. Svađe između fanova dviju grupa bile su česte, mada ne nužno nasilne. Jedan od najvažnijih izvora preko kojeg su se mladi informisali o najnovijim vijestima u svijetu roka bio je čuveni Radio Luksemburg. Neki britanski muzičari su održavali koncerte u Jugoslaviji (npr. Serčersi i Holis), a i jugoslovenski muzičari su svirali po Evropi — pogotovo u susjednim zemljama Italiji i Austriji. Na granici sa Italijom postojalo je nekoliko jugoslovensko-italijanskih festivala bit muzike.

Mladi Jugoslavije nisu zaostajali za Zapadom, i sami pokazuju buntovništvo: momci puštaju kosu, a cure je krate i — naravno — nose minice. Pojam mladenačkog buntovništva pominje se i u hrvatskom jugoslovenskom filmu Imam dvije mame i dva tate (1968), u kojem se jedan od likova — tinejdžera — druži sa svojim istomišljenicima koji slušaju rok, nose dugu kosu, te pokazuju buntovništvo spram društva i roditelja.

Prvi ’čupavac’ bio je pjevač Silueta, Zoran Miščević (1945—1995), koji postaje idol nove generacije i seks-simbol. Njegov primjer uskoro su slijedili i neki drugi muzičari, uključujući i tri člana Silueta. Međutim, stari partizanski borci dugu kosu su povezivali sa četnicima, pa se ispočetka tako gledalo i na rokere. Ipak, krajem ’60-ih čupavci su uspjeli uvjeriti funkcionere da su lojalni socijalizmu, pa se 1967. u Savez komunista učlanio i prvi dugokosi mladić. Tako je duga kosa postala društveno prihvatljiva. Mini suknja je postala omiljena među tinejdžerkama, a prve koje su nosile minicu (ili minić) bile su beogradske i zagrebačke srednjoškolke.

Sredinom 1960-ih, neki bendovi (poput pančevskih Džentlmena, zagrebačkih Robota i reformiranih Silueta) bili su pod uticajem ritma i bluza, dok su drugi bili više orijentisani na pop. Najpopularniji strani bendovi bili su engleski Manfred Man (1962), Animalsi(1963), Kinksi (1964) i Hu (1964), te američki Berdsi (1964) i Mankiz (1965). Takođe je bio prihvaćen i garažni rok (prozvan i pankom’60-ih). Glavni konkurenti već pomenutih Silueta bile su beogradske Elipse (1962/63), koji su počeli svirati soul nakon što su dobili novog pjevača — afričkog studenta iz Kongapo imenu Edi Dekeng.

Ne smiju se zaboraviti ni čak trideset (ukupno četrdeset) godina aktivni Indeksi, okupljeni 1962. godine u Sarajevu i uticajni ne samo u SR Bosni i Hercegovini već i u ostatku zemlje. Uz bend Pauk predstavljaju početak poznatu Sarajevsku školu pop-roka (1960—1991). U početku, njihova muzika je bila vidno inspirisana Bitlsima i Šedouzom. Napisali su brojne evergrine, a obradili su i pjesmu Bitlsa Nowhere Man (pod nazivom Jednom smo se svađali). Zaštitni znak bio im je prepoznatljivi „Pjevač”, Sarajlija Davorin Popović (1946—2001) takođe zvan „Pimpek”. U nekim pjesmama eksperimentisali su sa zvukom nalik Bitlsima na albumu Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band; zvuk je postepeno postajao psihodeličniji, sa kompleksnijim solo dionicama na gitari i klavijaturama te sa primjesama elemenata narodne ili čak klasične muzike. Jedan od najpoznatijih članova Indeksa, Nišlija Kornelije Kovač(1942), napustio je svoj drugi po redu bend i uskoro (1968. godine) oformio legendarnu beogradsku Korni grupu (raspuštena nakon šest godina).

[exyu-rock-lovers]

Jugoslovenska rok muzika I

Kod nas je rokenrol stizao uporedo sa svetom, slušao se Radio Luksemburg, stizale su najaktuelnije gramofonske ploče …Krajem 50tih i početkom 60tih bile su u modi igranke, u Beogradu na Kalemegdanu, u Lazarevićevoj, na Mašincu. Pored džeza i šlagera, počeo je da se izvodi i rokenrol. Naš prvi roker i šoumen bio je Mile Lojpur koji je nastupao na letnjim igrankama na Kalemegdanu, sa svojim hitom “Mile br.1, Mile br.2”.

Jedan od naših prvih bendova bile su “Siluete”, nastli pod uticajem “Šedouza”, pod vodjstvom legendarnog Zorana Miščevića. 

Siluete

Pored “Silueta”, svirali su i “Zlatni Dečaci”,”Elipse”,”Crni Biseri”, “Bijele strijele”, “Crveni koralji”, “Dinamiti”… 1966.godine održane su gitarijade na Beogradskom sajmu i u Zaječaru i to je početak široke popularnosti domaćeg rokenrola. Tih šezdesetih godina uglavnom su se kopirali zapadni uzori. 

Crni Biseri

Sedamdesetih se osnivaju grupe koje su prezentovale svoju, autorsku rok muziku: Korni Grupa, Yu Grupa, Tajm, Smak...

Tajm

Smak

Najuspešnija rok grupa na ovim prostorima je “Bijelo Dugme”, osnovana 1974. Njihovi prvi albumi koketiraju sa etno muzikom, tzv “pastirski rok”. Tvorac i vođa “Dugmeta” Goran Bregović, kameleonski prilagodljiv, uspešno je vodio grupu kroz razne faze do kraja 80tih. Bili su megapopularni i prvi koji su uspeli da zarade veliki novac od muzike. Kroz “Dugme” su prošla tri pevača: Željko Bebek, Mladen Vojčić Tifa i Alen Islamović

Goran Bregović

Bijelo Dugme

Alen Islamović

Željko Bebek

Mladen Vojičić Tifa

Pocetkom osamdesetih, na talasima panka i ska muzike, ovde dolazi do pojave “Novog talasa” u Zagrebu i Beogradu. Odlikovala ih je sjajna energija i angažovani tekstovi. U Beogradu izlazi ploča “Paket Aranžman” koju su zajedno izdali “VIS Idoli”, “Šarlo Akrobata”, Ekaterina velika, Električni orgazam. U Zagrebu “Prljavo Kazalište”, “Haustor”, “Film”, “Azra”. Na neki način bili su pretnja tadašnjem komunističkom društvu, jer su se pojavili neki novi kreativni “klinci” koji su kroz svoje pesme širili novu energiju i terali ljude da razmišljaju. 

Idoli

Šarlo Akrobata

EKV

Električni orgazam

Haustor

Film

Neke pesme iz tog vremena – “Zamisli život u ritmu muzike za ples”, “Crno bijeli svijet”,”Maljčiki”, “Ona se budi”, “Zlatni papagaj” itd. Kasnije, nastaju “Disciplina Kičme”, “Ekv”, “Partibrejkersi”… Van Novog talasa, svoje mesto su imali “Riblja Čorba”, “Bajaga i instruktori”, “Galija”, “U škripcu”, “Parni Valjak”, “Leb i Sol”… 

Riblja čorba

Bajaga i instruktori

Leb i sol