#пршут

[slavec68]

Национальное Черногорское блюдо - пршут. Копчёная и вяленая свиная нога. #отпуск #лето #море #черногория #монтенегро #будва #горы #природа #montenegro #пршут #кафеПарма #обед #novegan🐷🐽 (at Budva) https://www.instagram.com/p/Bmk-CXOHTtr/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1ilb7jkitwr0a

[alekkeblazhin-blog]

Помните я писал про Черногорский #пршут ? Это мясо которое вялится около года в специальных местах, так вот Наденька @savinskaya нас нонче балует и сегодня мы будем пробовать Мадридский Испанский Хамон (это просто он так называется в Испании) и, кстати, он вялился целых два года ))) Приятного аппетита нам 😋

[krasotabalkan]

Сербский ресторан «Орнамент» в Москве

Каждое новое открытие ресторана сербской кухни в Москве – это праздник для всех любителей сытных блюд и приятной расслабленной атмосферы в стиле Балкан. Потому, ч��о именно там люди умеют ценить неторопливое общение, разнообразие деликатесов и верность традиции. Именно такая обстановка

http://krasotabalkan.ru/serbskiy-restoran-ornament-v-moskv/

#Алкоголь, #БалканскаяКухня, #Вино, #Вкусно, #Вранац, #Десерты, #Кофе, #Москва, #Мясо, #Обед, #ОрнаментРесторан, #Пост, #ПостноеМеню, #Пршут, #Ракия, #Ресторан, #Рыба, #Сербия, #СербскаяКухня, #Чевапчичи, #Чевапы

[bigpictureru]

Каймак, пршут и еще 3 необычных продукта, которые вы полюбите

Рассказываем, чем разнообразить семейный рацион и заодно заменить любимые санкционные продукты, которые в ближайшее время привезти точно не получится Подробнее на https://bigpicture.ru/kajmak-prshut-i-eshhe-3-neobychnyh-produkta/

[avantage21]

Що обов'язково потрібно зробити в Чорногорії: ✔️ Зайти в будь-якє кафе і зрозуміти, що "лимонад" - це не солодка газована вода, а свіжовичавлений лимонний сік з цукром і холодною водою. ✔️ Випити кави в Будві, біля стін Старого граду, дивлячись на марину, і запам'ятати, що "марина" - це не жіноче ім'я. ✔️ На обід замовити головне національне страву "пршут". ✔️ ��ійти острову Святого ��тефана, захопитися красою. ✔️ Перестати поспішати кудись. Розслабитися. Зрозуміти, що все в світі порожнє, крім моря, сонця, усмішок навколо і власного душевного спокою. ✔️ Обов'язково спробувати "Гіркий лист" - солодку полинову настоянку з льодом і лимоном. ✔️Доїхати до штучного острова поруч з Пераста, відвідати храм Богоматері на рифі. Чорногорія із Києва! Гарантовані блоки на рейсах а/к Windrose! Виліт 18.07 від 206 EUR за 4 ночі 🔹Fortuna Villa ROOM ONLY 6654 UAH (206 EUR) 🔹Villa Salus ROOM ONLY 7839 UAH (243 EUR) 🔹Stella Di Mare 4 ROOM ONLY 8875 UAH (275 EUR) 🔹Splendid Conference & Spa Resort 5 BB 16285 UAH (505 EUR) У вартість включено: переліт, проживання, харчування, страхування, трансфер Ціна дана за людину у номері DBL (at Ресторан "Сковорода") https://www.instagram.com/p/CCtsuJOBmj0/?igshid=12cfux96sk5k0

[udikov]

🍝 Общепит в Черногории - У нас апартаменты, есть кухня, и мы готовим себе сами. Но в половине случаев, раз-два в день, ходим обедать и ужинать куда-нибудь. - Начинали мы со Старого города, несколько раз обедали в одном ресторанчике, потом попробовали другой. Очень неровный уровень. Сегодня может быть вкусно, завтра - не очень. Видимо, кафе и рестораны здесь испорчены плотным туристическим трафиком. За пределами городских стен за те же деньги сервис лучше, а блюда вкуснее. - Здесь очень здорово готовят мясо, порции огромные, их вполне хватит и на двоих. Плюс много где есть "комплексы" из нескольких блюд. Это ни разу не бизнес-ланч, так как порции больше, блюда вкуснее, но и цены выше в разы. В целом отношение очень доброжелательное, только в Тивате наш официант не говорил на русском. Очень часто ты говоришь на английском, а тебе отвечают уже на русском. - Из негатива. В ресторанах мы в основном расплачивается наличкой, очень часто это крупные купюры. И в паре мест сложилось ощущение, что официанты рассчитывают, что мы уйдем, а сдача останется им. Ну да, ну да. Поели на 18 евро, а 32 на чай, ага ) - Забыл сказать о ценах. В среднем мы едим на 15-30 евро. Бывало больше, бывало меньше. Самое недорогое и довольно сытное блюдо в местных едальнях - рыбный суп. По нему мы определяем уровень цен в заведении. В тех местах, где мы ели, он был в среднем по 4 евро. Но очень часто другие блюда могли стоить на порядок дороже. - И да - здесь подают очень вкусный хлеб, похожий на лепешки. Обычно он прямиком из печки, горячий. Это бесплатно. - На чай мы оставляем в среднем 10% от стоимости заказа. Или просто сдачу. Были случаи, когда на чай не оставляли. Или оставляли мало. И да - мы кормили котиков. Надеемся, что количество сытых и счастливых котиков здесь благодаря нам несколько выросло. - А вот пршут у меня не зашёл. Слишком соленый. Но при этом здесь очень вкусное мясо на гриле. Правда, скоро оно у меня уже полезет из ушей... 😁 --- 🥗 #Montenegro #Черногория #Котор #Kotor #MontenegroUdikov #UdikovRu #UdikovTravel #HoneyMoonUdikovs #Общепит (at Kotor, Montenegro) https://www.instagram.com/p/B9WAUZ9gruf/?igshid=1ghgj8rpqf9ox

[krizic]

Коптильня, где делают пршут.🐷🐖 https://www.instagram.com/p/B4ndgWsCQWA/?igshid=13xmwuvwi2prz

[xrusslandx]

Рыбный ресторан "Крапина" представляет из себя довольно фактурное место, занимающее большую площадь. Гостей встречают осел, собака, петухи и индейки, остальная живность обитает непосредственно при кабаке. У заведения собственные пруды для выращивания рыбы (карп, форель, угорь), несколько ульев (по мне так показушных), пруд с птицей. Отдельная история - это три попрошайных друга. Кот и 2 пса конкурируют между собой за внимание клиентов и их подачки. Перепадает всем. Мы заказали тарелку рыбы, которая выращивается непосредственно на месте. 45 евро. Вкусно, но мало. За такие деньги я ожидал порцию больше хотя бы раза в 2. Ещё на месте можно купить мед, сыр, пршут (окорок), ракию. Сил на обратный пеший путь у нас не осталось, поэтому возвращались на такси (7 евро), которое приехало непосредственно к ресторану. В целом, место рекомендуется при наличии времени и желания. #Черногория #Будва #Montenegro #Budva #олечкарекомендует

[palankaonline]

АОЈ ЛИКО ДОК ТИ ИМЕ ТРАЈЕ - РазБуђивање - Никола Ђапић КУД Плитвице У шестој емисији Разбуђивање, на Хелмкаст каналу угостили смо господина Николу Ђапића, оснивача и вођу групе "Плитвице". Група "Плитвице" је етно група која је основана у љето 2006. године, са циљем да чува традицију и насљеђе динарских Срба, односно крајишких Срба који су стољећима насељавали подручије Лике, Сјеверне Далмације, Босанске Крајине, Кордуна и Баније. Никола Ђапић је рођен 1986. године у Кореници, иако има и далматинских коријена из Сиња. У Лици је започео школовање, које је усљед ратних дешавања прекинуто, а он се нашао у августовској колони 1995. године са 280.000 прогнаних крајишких Срба и тако дошао у Београд, гдје је наставио школовање. Дружећи се својим земљацима крајем 1990-их година у њему су прокључали крајишки гени, тако да је слушајући стихове личког ојкана и кордунашке ојкаче добио жељу да и сам запјева такве пјесме. Као поштовалац народне традиције објаснио је зашто је своју изворну групу баш тако назвао, по националном парку Плитвице, а не рецимо по планинама Пљешевица или Велебит рецимо. Прву поставку групе "Плитвице", чинили су поред њега: Лазар Ћук, Рајко Кесић и Бранислав Вујанић... због породичних и пословних обавеза група је често доживљавала измјену вокалног кадра, тако да су кроз групу "Плитвице", прошли још: Милан Свилар, Никола Радека, Саша Лукић, Јован Тричковић, Никола Жигић, Саша Вукша и др. Никола Ђапић је причао и о животу Срба пре ви��е од једног вијека, какав је био на том личком кршу, што је описано у књизи: "Сваки своју рече", аутора: Илије Дракулића и Николе Радеке. Група Плитвице је до сада имала велики број наступа за протеклих 12 година (често и хуманитарних), а наступали су углавном по Београду, Војводини, Босанској Крајини, Далмацији, Лици, Кордуну... Са крајишком пјесмом увек разгале наше људе који се тако врате пут завичаја макар мало у мислима.Освајали су и награде: у Ваљеву на "Златном опанку", у Пландишту "Крајишки бисери"... а задњих година често учествују на ревијалном такмичењу у Стрмици код Книна на "Сијелу Тромеђе", једној од највећих и најбољих смотри народног стваралаштва које деценијама траје. Са групом "Плитвице" Никола Ђапић је био један од организатора личког прела у земунском насељу Бусије новембра 2013. године, које је било и посјећено и служена је аутентична личка храна: баса, полице, купус, пршут, кобасице и др. У емисији Разбуђивање, Никола је објаснио неке термине и разлике између: розгалице, ојкаче, ојкана... засвирао је личку тамбурицу - дангубицу, двојнице, а на крају запјевао своју чувену пјесму: "Мрки вук се с'Пљешевице чуди". Поред тога, Ђапић је најавио нове наступе које је планирао са својом групом Плитвице: 15. јула у Београду на XII Крајинади, 21. јула у Стрмици на XXIV Сијелу Тромеђе. Аутор и водитељ Милан Чучковић Ставови изнесени у емисији не морају бити обавезно и ставови ХелмКаст-а , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[annapozrat-blog]

#давайтепожрём #еда #сыр #пршут #черногория #montenegro #люблюготовить

[alex-sagittarius]

#Пршут хорош, как более мягкий и приятный хамон, а #Негушскийсыр не очень, как прессованый творог. 🧀 🍖 (at Hotel Restaurant Kangaroo)

[catadamant-blog]

Пьем черноморское красное вино Вранац и едим пршут, это тот же хамон только вкусней. 😺 Обсуждаем следующее путешествие, уже меньше чем за неделю отправимся вместе с вами в круиз по Красному морю и посмотрим такие великие творения древности как: Луксор, Пирамиды Гизы, Петру и много всего интересного. #Черногория #вино #Вранац #Пршут #кот (в Rafailovići)

[adventuretv]

Истринское блюдо: #Пршут и #козий сыр #Хорватия #Истрия

[palankaonline]

АОЈ ЛИКО ДОК ТИ ИМЕ ТРАЈЕ - РазБуђивање - Никола Ђапић КУД Плитвице https://ift.tt/2rL3eeO, АОЈ ЛИКО ДОК ТИ ИМЕ ТРАЈЕ - РазБуђивање - Никола Ђапић КУД Плитвице У шестој емисији Разбуђивање, на Хелмкаст каналу угостили смо господина Николу Ђапића, оснивача и вођу групе "Плитвице". Група "Плитвице" је етно група која је основана у љето 2006. године, са циљем да чува традицију и насљеђе динарских Срба, односно крајишких Срба који су стољећима насељавали подручије Лике, Сјеверне Далмације, Босанске Крајине, Кордуна и Баније. Никола Ђапић је рођен 1986. године у Кореници, иако има и далматинских коријена из Сиња. У Лици је започео школовање, које је усљед ратних дешавања прекинуто, а он се нашао у августовској колони 1995. године са 280.000 прогнаних крајишких Срба и тако дошао у Београд, гдје је наставио школовање. Дружећи се својим земљацима крајем 1990-их година у њему су прокључали крајишки гени, тако да је слушајући стихове личког ојкана и кордунашке ојкаче добио жељу да и сам запјева такве пјесме. Као поштовалац народне традиције објаснио је зашто је своју изворну групу баш тако назвао, по националном парку Плитвице, а не рецимо по планинама Пљешевица или Велебит рецимо. Прву поставку групе "Плитвице", чинили су поред њега: Лазар Ћук, Рајко Кесић и Бранислав Вујанић... због породичних и пословних обавеза група је често доживљавала измјену вокалног кадра, тако да су кроз групу "Плитвице", прошли још: Милан Свилар, Никола Радека, Саша Лукић, Јован Тричковић, Никола Жигић, Саша Вукша и др. Никола Ђапић је причао и о животу Срба пре више од једног вијека, какав је био на том личком кршу, што је описано у књизи: "Сваки своју рече", аутора: Илије Дракулића и Николе Радеке. Група Плитвице је до сада имала велики број наступа за протеклих 12 година (често и хуманитарних), а наступали су углавном по Београду, Војводини, Босанској Крајини, Далмацији, Лици, Кордуну... Са крајишком пјесмом увек разгале наше људе који се тако врате пут завичаја макар мало у мислима.Освајали су и награде: у Ваљеву на "Златном опанку", у Пландишту "Крајишки бисери"... а задњих година често учествују на ревијалном такмичењу у Стрмици код Книна на "Сијелу Тромеђе", једној од највећих и најбољих смотри народног стваралаштва које деценијама траје. Са групом "Плитвице" Никола Ђапић је био један од организатора личког прела у земунском насељу Бусије новембра 2013. године, које је било и посјећено и служена је аутентична личка храна: баса, полице, купус, пршут, кобасице и др. У емисији Разбуђивање, Никола је објаснио неке термине и разлике између: розгалице, ојкаче, ојкана... засвирао је личку тамбурицу - дангубицу, двојнице, а на крају запјевао своју чувену пјесму: "Мрки вук се с'Пљешевице чуди". Поред тога, Ђапић је најавио нове наступе које је планирао са својом групом Плитвице: 15. јула у Београду на XII Крајинади, 21. јула у Стрмици на XXIV Сијелу Тромеђе. Аутор и водитељ Милан Чучковић Ставови изнесени у емисији не морају бити обавезно и ставови ХелмКаст-а , https://ift.tt/1rMQyM6