#za nju

[new-beginnings-old-habits]

Six months have passed, yet I still fall asleep with your picture held close in my arms.

- Aug 27, 2024 | A.S.

[lilacerull0]

iritantan esej u tagovima jer me probudila stvaralačka misao...

[uraandri]

sramote bez

[kovilm]

Šta obući na maturskoj večeri?

Mature su završni ispiti zrelosti, proslava kraja jedne etape života, vrijeme kada se donose važne životne odluke i trenutak kada otvarate novu stranicu života. Postavlja se glavno pitanje: “Šta da obučem?“.

San svake djevojke je da se pojavi u unikatnoj haljini krojenoj samo za nju sa potpisom čuvenog kreatora, dok muškarci žele da se pojave u ručno rađenim odijelima. To ostavite za kasnija vremena kada se bude svodio račun ko je što uradio u zivotu. Trošite novac koliko događaj zaslužuje. Nemojte dozvoliti da vaši roditelji kalkulišu sa finansijama, jer su uz cipele i odjevne predmete troškovi frizura, angažovanje profesionalnog fotografa i još mnogo drugih troškova. Odluka je na vama, a evo i nekih modnih savjeta koji će vam pomoći u vašoj odluci.

Ukoliko želite istaći svoj umjetnički talenat ipak se opredijelite da šijete u krojačkoj radnji i neka materijal bude od čiste mat svile. Ako pratite modne trendove, kombinujete ih sa sopstvenim stilom i opredijelite se za cipele i odjevne predmete iz konfekcije. Ponovo obucite omiljeni odjevni predmet iz svog plakara za koji vas vežu lijepe uspomene. Ozvaničite ga i proživite kako bi taj odjevni predmet imao još veću vrijednost. Možete se opredijeliti da obučete haljinu i odjevne predmete koje je već neko od vaše rodbine ili neko vama veoma drag nosio na svojoj maturi i koje vam se više dopada od ponuđenog izbora u butiku ili iznajmljivanja u modnom studiju. Ako ipak želite da budete sigurni da ste donijeli ispravnu odluku potrudite se da vaš odjevni predmet bude u neprolaznom stilu elegancije i klasičnom stilu koji su dio kruga u svakom novom trendu. Pravila koja trebate poštovati za matursku haljinu su da leđa i dekolte budu prekriveni može i proziran materijal.

Za mušku odjevnu kombinaciju je obavezan kaiš koji treba biti u boji obuće ukoliko se ne opredijelite za novčanik sa tanjim ukrasnim lancima ili tregere. Važno je da ne pravite modne greške, da znate što je najvažnije u bontonu odijevanja i da budete koloristički gledano skladni, da imate ravnotežu u različitostima i sličnostima. Ne dozvolite da vaša odjevna kombinacija bude disharmonična.

Kada se rastanete od svojih dragih razrednih starješina, profesora, pedagoga i direktora škole trudite se da ih ne zaboravite do kraja života. Trudite se da ih više poštujete i da opravdate njihov nesebičan trud da vas nauče pravim vrijednostima. Trudite se da budu ponosni na vas, da budete pozitivan primjer drugima.

Rada Krivokapić Radonjić modna kreatorka i stilistkinja

Objavljeno u aprilu 2020. godine

Preuzeto sa zvaničnog veb-sajta modne kreatorke i stilistkinje Rade Krivokapić Radonjić

[eknac]

gledam je sad, poslije pet godina,

kako mi nazdravlja

preko njegovog ramena

i ta časica bi me manje boljela

da me je njome gađala

a ostali smo u dobrim odnosima

prilazim joj

ćaskamo nešto, bezvezno

pokazujem neku pjesmu što sam napisao

valjda ne konta da je za nju

čita, više puta

klima glavom

govori kako je ponosna

i kako bih morao da promijenim kraj

jer joj se ne dopada

pa me direktno u oči pogleda

izgovara

kako je dobro što se može promijeniti kraj

bar u pjesmama.

[tvoja-tt]

Moja Cherry bombonjera.

Dobro jutro, rekla je.

- Dobro jutro, uzvratio sam uz osmeh.

Uvukla mi se ispod pokrivača i prilepila mi se uz golo telo. Zagrlio sam je. Njene sise svakoga bi ostavile bez daha, okrugle čvrste stoje taman, kako treba da stoje prosto provociraju pogled. ( Diže mi se, još je i rano jutro pa to mi je to ono najslađe ) uzima mi ga u ruku i smeje se...

- Mazi ga, obradovao ti se. Govorim.

Ma jel? Pita i dodaje (smeh) i ja sam se njemu obradovala. Traži mi dopuštenje, da sedne na njega govorim samo izvoli... Nabija se, prodro sam u nju, sočnu, vrelu, uh! Dobro mi je tako mirujemo. Ruke su mi na njenoj guzi, njene na mojoj glavi mazi me, grli me, dok su joj sise na mojim grudima. Stavila mi je glavu na grudi, osluškuje otkucaje mog napaljenog srca koje sada ubrzano kuca. Ustajem sa njom zajedno pribujam je uz zid, dva minuta potom vraćam na krevet, ja vodim igru. Ljubimo se nabijam je u ritmu, sunčeva svetlos se probuja preko njenog lica, Bože izgleda kao neka glumica, možda pevačica. Jebem je, ne želim ovo nikda da prestane.

- Hej, ne želim da svriš još.

Ni ja.

- Želim dugo da uživam u tebi ljubavi.

Znam da voliš duge staze kroz extaze.

- Šta si rekao?

Ništa, lepa si.

- Veži me.

Odavno sam to uradio.

- Ne, ne, ne sad me veži.

Kanap?

-Da, kanap

Vezao sam joj ruke iza leđa, kao policajci kad stavljaju lisice.

- Jebi meee, malo brže, molim te, vikala je.

Nisam hteo da promenim ritam, telo joj se kočilo, od pozadi sam joj ga ubacivao - izbacivao par puta, posle sam uhvatio lagani titam, hteo sam da joj ga ne dam, a ujedno i dam. Podigla se na kolena, i vratila u nazad ka meni klasična blokada. Držao sam joj ruke tu za kanap i pumpao od pazadi, dok je njena kosa prekrivala grudi i leđa. Savršeno, jebali smo se tako neko vreme, vezao sam joj i oči, vezao sam joj i noge posle bio sam na njoj, i svršio sam unju, dok je ona prskala po meni kao da 10 dana nije išla pišati. Bio je to najduži njen, a ujedno i moj orgazasam koji smo doživeli. Tada smo i napravili sina "Vuka"

Danas je ona moja žena. Danas je ponižavam, ali samo u krevetu. A i shvatio sam da sam dominantniji od nje i da je to strašno pali da to prosto obožava kod mene, zato joj se i zviđam zato me i voli, ali zato me i u sobi često i moli...ili da prestanem ili da nastavim. (Smeh)

- Znaš, mili...

Pre tebe nikada nisam doživela vrhunac, mučila sam se godinama da shvatim šta nije uredu sa mnom, onda si se ti pojavio i kod mene čudo učinio. Danas imam milion vrhunaca ali sa tobom. I danas niko osim tebe ne ume da me ponizi (smeh)

Hej ništa ja nisam učio, sve se samo odvijalo i zavijalo. Danas si postala moja "Cherry bombonjera" potpuni ukus, potpuni doživljaj, kao naš vrhunac. Ali i tvoje kapljice. (Smeh)

- Baš si nešto danas raspoložen.

Kako i ne bi bio kada imam ovakvog Anđela pored sebe.

- Volim te

I ja tebe, rekao sam to na glas?

- Da jesi, (smeh)

Onda je tako.

(Nastaviće se...)

Tvoja. t.t.

[tijanatasmaric11]

Prsten slučajnosti

Kupila si prsten potpuno spontano, bez nekog posebnog razloga. Ugledala si ga u izlogu dok si šetala gradom – tanak srebrni obruč sa diskretnim svetlucavim kamenom. Delovao je kao da te zove. “Zašto da ne?” pomislila si. Nekad trebaš sebi pokloniti nešto lepo, bez povoda.

Nosila si ga gotovo svakodnevno, uživajući u njegovoj jednostavnoj eleganciji. Bio je to mali znak pažnje prema sebi, podsećanje da je važno voleti se, čak i kad nema nikoga ko će to da ti pokaže. Nisi ni slutila da će taj naizgled beznačajan prsten postati simbol nečeg mnogo većeg.

Nekoliko nedelja kasnije, dok ste sedeli zajedno u kafiću, počeo je da priča o planovima koje ti do tada nije spominjao. Njegov ton bio je uzbuđen, a u očima se video sjaj nade. Spomenuo je kako je pronašao savršen prsten za “jednu posebnu osobu”. Srce ti je na trenutak stalo – nisi znala o kome priča.

“Pokazao bih ti, ali hoću da ostane iznenađenje,” rekao je, osmehujući se. Ali sudbina se umešala – dok je preturao po torbi, kutijica je na trenutak ispala na sto. Prepoznala si ga odmah. Bio je isti kao tvoj. Identican.

Gledala si u svoj prst, pa u kutijicu pred njim. Svet je na trenutak stao. “Kupila sam isti ovakav pre nekoliko nedelja,” rekla si tiho, pokušavajući da sakriješ zbunjenost. Njegov izraz lica promenio se u trenu – od iznenađenja do nečega što nisi mogla odmah da pročitaš.

“Za koga je prsten?” upitala si, iako si već znala odgovor.

Zaćutao je. Pogled mu je skrenuo u stranu, kao da traži izlaz iz situacije u kojoj nije želeo da se nađe. “Za nju,” rekao je na kraju, ne izgovarajući ime. Srce ti je već dalo odgovor pre nego što su njegove reči stigle do tebe.

Tog dana si skinula svoj prsten. Odložila si ga u malu kutiju, tamo gde više nisi mogla da ga vidiš. Nije ti više bio lep, nije ti više bio tvoj. Ipak, nisi ga bacila. Čuvao je deo priče – priče o slučajnosti, o osećanjima koja nikada nisu bila uzvraćena, i o lekciji koju si naučila.

Jer prsten je bio samo simbol. Ljubav ne dolazi iz nakita ili velikih gesta – dolazi iz istine. A ti si znala da zaslužuješ više od slučajnosti.

[hodajuciputevimacudesa]

Žurba

Žao mi je što trčim u mislima

Za nečim što ne mogu stići

Jer to je Allahova volja i određenje

Vodim bitke sama sa sobom

Kakve ne znam ni da li će postojati

Kroz par godina

Ne znam ni da li ću ja postojati

On mi daje svaki dan priliku

Da se uvjerim

Koliko mi ništa moje suđeno

Ne može promaći

A ja opet žurim kao da ću nešto stići

Kao da ću sama sebe prestići

Najgora verzija mene da će pobijediti

Međutim, nisam ja došla do ovog dijela

Da bih sebi noge zapetljala

Premišljajući koliko su zapravo spretne

I brze

Te da bih sebi um ugasila

Jer ne znam koliki mu je kapacitet

Nije me Allah doveo do ovog momenta

Da bih u sebe sumnjala

Doveo me je na stanicu

Na kojoj trebam izaći

Sa prtljagom ponim prošlosti

Koja je samo moja

I ničija više

Zbog toga tako jedinstvena

Ničijoj slična

Jer to i jest poenta

Voz koji mi već sad putuje iza leđa

Nema više sjedište za mene

A ja znam koja mi je iduća adresa

Te čekam voz za nju

Ipak, možda me u putu

Muka u stomaku

Prisili da izađem negdje između

Ne znam

Niti trebam da znam

On zna

[bluuurrry]

U tebe sam usadila

Cijelu svoju dušu

Ako ikad odeš od mene

Molim te pripazi na nju

I sam znaš koliko je nježna

Koliko je krhka

Koliko je željna ljubavi

Za mene nemoj da brineš

Ja ću se snaći i bez nje

Ipak oduvijek tebi i pripada

[indira2004]

21.11.2024 czwartek

1. Przyszła faktura z nju za zużycie internetu w UK. Otwierałam z drżeniem serca, ale no jednak na 6.33 zł mnie stać.

2. Poszłam wczoraj z K. na pizzę do Kwadratowego Psa. Dobra była, ale 49 zł to sporo, nie wspominając, że puszkę coli mają za 11 zł 🤦🏻‍♀️

3. Śnieg pada i uznałam, że jednak czas już na kurtkę.

4. Chciałam zostać dziś po pracy w bibliotece liceum, żeby zrobić cholerne zadanie z Worda na poniedziałek, ale tam Office jest po angielsku i nie wiem, czy mam siłę na to. Praca z Wordem jest wystarczająco frustrująca po polsku.

5. Nic się złego nie dzieje, ale jakoś ciężko mi dziś na duszy.

6. Zmęczona jestem jak zwykle.

7. Nie mam się w co ubrać.

[lilacerull0]

uf...

[bojesvemira]

Plan za kraj

Izgradiću sobu, malu i mračnu,

četiri zida da me zagrle zauvek.

Bez prozora, bez vrata,

da svet ne zna gde sam nestala.

Zidaću je od cigli tuge,

spajati malterom tišine.

Na plafonu će visiti tvoj pogled,

uvek uperen, ali nikad blizu.

Poda neće biti,

samo gola zemlja,

da mogu lagano u nju da utonem,

da me primi kada istrunem u svom bolu.

Ništa mi neće trebati osim mraka,

jer mrak razume.

Jer mrak ne pita.

Jer mrak ne odlazi.

Biće to moje mesto,

svet kojem ne pripadam ostaviću napolju.

I konačno,

konačno ću biti mirna.

[nije-mi-nista]

Drugi put kada sam bila hospitalizovana, od prvog do poslednjeg dana, družila sam se sa jednom devojkom. Bila je malo starije od mene, ali je brinula o meni kao da mi je majka. Pričala sam i sa ostalima, brinula je i ona o ostalima, ali smo se ipak izdvajale nas dve. Za svo vreme tamo nijednom nije forsirala razgovor i bila u čudu zvanom "kakve ti probleme imaš sa 18, šta je to toliko strašno pa si u ludnici završila?". Ko god bi me to pitao, ona bi počela da vrišti na njega. Ta moja drugarica imala je plave oči, plavlje od bilo kakvog neba. Pušila je nenormalno mnogo, ali čim bi videla nekog drugog da pali, odmah bi sve pobacala kroz prozor. Kada god sam se rastužila pošto sam daleko od kuće ili zbog nečeg drugog, bila je tu sve dok mi ne izmami osmeh i prosto je bilo nemoguće ne na smejati se kada i ona to uradi. Imala je zavijena oba zgloba ruke mada nikada nije pričala zbog čega je to uradila. Trudila se svim srcem da izvuče dobro iz svakoga, ali je to tako teško sada. Nikada nije povisila ton ni na koga. Svaku prepreku je sama prevazilazila. Sklapala je i sklapala sve ostale, dok se ona lomila na hiljadu komadića. Volela je život, ali on nije voleo nju. Rekla bih vam pitajte je, ali nje već odavno nema... stoga meni morate verovati na reč.

[nijeesvejedno]

kasno je

kasni su sati

al nije kasno za život

još uvijek nije

poslušaj najdražu pjesmu

otpleši uz nju ples

pozovi dragu osobu

ne

nije kasno

za promjene

za uspjeh

za napredovanje

jer tvoje je

onoliko koliko daš životu

zato

nije kasno

još uvijek nije

[belog-grada-crna-princeza]

[28.07.2024.]

"Razumi me. Nisam ja kao običan svet. Imam svoje ludilo, živim u drugoj dimenziji i nemam vremena za stvari koje nemaju dušu." - Čarls Bukovski

I posle toliko godina.. ne znam šta da očekujem od sebe. Znam samo da mi je na momente koža pretesna, da mi tada na licu piše sve ono što niko ne čita, da im svojim pogledima vrištim u lice, "spasite me", usne razvučene u osmeh sakrivaju sve to i lažem se, u redu je. A šta (mogu) da urade, u to nisam sigurna, ili je i to laž koju gutam umesto tableta jer. Nisam. Bolesna. I nema svrhe i ne sećam se skoro ničega iz tog perioda, a opet možda sam jedino tad bila kao "dobro". Menjam raspoloženja na nekoliko minuta i jedna neodmerena reč, jedan hladan pogled, jedan film koji se pokreće u mojim moždanim vijugama me bacaju u ponor, i kako? Kako? Kako to izdržati? Hajde mi kaži, kako živeti u ovoj glavi? Umem da odglumim ulogu, samo vidiš u meni raste bes, mržnja, prezir prema svetu koji tapše na kraju te scene i još veći prezir prema onoj koja me osuđujuće gleda iz ogledala, u mraku, kada se zavese spuste. A kad bi upoznali nju, ne bi je voleli, ne vole je, beže od nje i sklanjaju poglede; mislite da ja ne bih pobegla? Osuđena sam na nju, pogrešnu, nikad neće biti prava, nikad vam neće biti po meri(lima). Hajde reci, koga da izaberem? Ako me voliš, ne spašavaj me(ne), heroji m(en)i nisu potrebni. Ovakve kao ja se uvek snađu. Spasi nju, njoj je potrebnije; zavoli je takvu, nesavršenu, nepromišljenu, neuklopljenu. Nauči je da se prepusti, ona će umeti da veruje da ćeš je uhvatiti kad krene da pada, još uvek ne vidi ništa osim dobrog na ovom svetu. Oni je zbog toga lome na delove, žele da unište u njoj isto ono što su drugi uništili u njima i to je taj začarani krug, ona zariva očnjake u svoje meso jer ipak se svete samo slabi. A valjda se sveti i sebi, jer nije uspela, da ih spasi od njih samih. I možda ni ti nećeš, ne možeš, spasiti me od mene same. Znam(o) kako se ta igra završava, zar ne? Skoro je godina prošla, od kako sam otišla i od one koja je jedina videla sve, nikad se nisam ni šminkala kad sam je viđala, znaš li? Nisam se sređivala za nju, nekad se nisam čak ni češljala, želela sam da joj pokažem svu ružnoću u sebi i gledam kako zgađeno sklanja pogled. Umesto toga, u njenim očima, rečima, postupcima, videla sam samo ljubav i nežnost i beskrajno razumevanje u koje sam želela da se ogrnem i zauvek ostanem tu, sakrivena od celog sveta. Nije bilo dovoljno, kao što mi je i rekla da neće, jer ja moram da želim da mi se pomogne i možda je vreme da pogledam istini u oči. Ne znam kako da prestanem da potapam brodove koji dolaze da me odvuku na obalu, a previše se plašim da sam potopila i onaj poslednji. Sada kada plivam iz sve snage, možda je uzalud, možda je kasno... Molim te, oprosti mi, nemoj me kriviti ako odustanem, a još važnije: nemoj ni sebe. Jer to ja tebi nikad ne bih oprostila.

-Katarina