#za nju

[new-beginnings-old-habits]

Six months have passed, yet I still fall asleep with your picture held close in my arms.

- Aug 27, 2024 | A.S.

[lilacerull0]

iritantan esej u tagovima jer me probudila stvaralačka misao...

[uraandri]

sramote bez

[kovilm]

Šta obući na maturskoj večeri?

Mature su završni ispiti zrelosti, proslava kraja jedne etape života, vrijeme kada se donose važne životne odluke i trenutak kada otvarate novu stranicu života. Postavlja se glavno pitanje: “Šta da obučem?“.

San svake djevojke je da se pojavi u unikatnoj haljini krojenoj samo za nju sa potpisom čuvenog kreatora, dok muškarci žele da se pojave u ručno rađenim odijelima. To ostavite za kasnija vremena kada se bude svodio račun ko je što uradio u zivotu. Trošite novac koliko događaj zaslužuje. Nemojte dozvoliti da vaši roditelji kalkulišu sa finansijama, jer su uz cipele i odjevne predmete troškovi frizura, angažovanje profesionalnog fotografa i još mnogo drugih troškova. Odluka je na vama, a evo i nekih modnih savjeta koji će vam pomoći u vašoj odluci.

Ukoliko želite istaći svoj umjetnički talenat ipak se opredijelite da šijete u krojačkoj radnji i neka materijal bude od čiste mat svile. Ako pratite modne trendove, kombinujete ih sa sopstvenim stilom i opredijelite se za cipele i odjevne predmete iz konfekcije. Ponovo obucite omiljeni odjevni predmet iz svog plakara za koji vas vežu lijepe uspomene. Ozvaničite ga i proživite kako bi taj odjevni predmet imao još veću vrijednost. Možete se opredijeliti da obučete haljinu i odjevne predmete koje je već neko od vaše rodbine ili neko vama veoma drag nosio na svojoj maturi i koje vam se više dopada od ponuđenog izbora u butiku ili iznajmljivanja u modnom studiju. Ako ipak želite da budete sigurni da ste donijeli ispravnu odluku potrudite se da vaš odjevni predmet bude u neprolaznom stilu elegancije i klasičnom stilu koji su dio kruga u svakom novom trendu. Pravila koja trebate poštovati za matursku haljinu su da leđa i dekolte budu prekriveni može i proziran materijal.

Za mušku odjevnu kombinaciju je obavezan kaiš koji treba biti u boji obuće ukoliko se ne opredijelite za novčanik sa tanjim ukrasnim lancima ili tregere. Važno je da ne pravite modne greške, da znate što je najvažnije u bontonu odijevanja i da budete koloristički gledano skladni, da imate ravnotežu u različitostima i sličnostima. Ne dozvolite da vaša odjevna kombinacija bude disharmonična.

Kada se rastanete od svojih dragih razrednih starješina, profesora, pedagoga i direktora škole trudite se da ih ne zaboravite do kraja života. Trudite se da ih više poštujete i da opravdate njihov nesebičan trud da vas nauče pravim vrijednostima. Trudite se da budu ponosni na vas, da budete pozitivan primjer drugima.

Rada Krivokapić Radonjić modna kreatorka i stilistkinja

Objavljeno u aprilu 2020. godine

Preuzeto sa zvaničnog veb-sajta modne kreatorke i stilistkinje Rade Krivokapić Radonjić

[tijanatasmaric11]

Prsten slučajnosti

Kupila si prsten potpuno spontano, bez nekog posebnog razloga. Ugledala si ga u izlogu dok si šetala gradom – tanak srebrni obruč sa diskretnim svetlucavim kamenom. Delovao je kao da te zove. “Zašto da ne?” pomislila si. Nekad trebaš sebi pokloniti nešto lepo, bez povoda.

Nosila si ga gotovo svakodnevno, uživajući u njegovoj jednostavnoj eleganciji. Bio je to mali znak pažnje prema sebi, podsećanje da je važno voleti se, čak i kad nema nikoga ko će to da ti pokaže. Nisi ni slutila da će taj naizgled beznačajan prsten postati simbol nečeg mnogo većeg.

Nekoliko nedelja kasnije, dok ste sedeli zajedno u kafiću, počeo je da priča o planovima koje ti do tada nije spominjao. Njegov ton bio je uzbuđen, a u očima se video sjaj nade. Spomenuo je kako je pronašao savršen prsten za “jednu posebnu osobu”. Srce ti je na trenutak stalo – nisi znala o kome priča.

“Pokazao bih ti, ali hoću da ostane iznenađenje,” rekao je, osmehujući se. Ali sudbina se umešala – dok je preturao po torbi, kutijica je na trenutak ispala na sto. Prepoznala si ga odmah. Bio je isti kao tvoj. Identican.

Gledala si u svoj prst, pa u kutijicu pred njim. Svet je na trenutak stao. “Kupila sam isti ovakav pre nekoliko nedelja,” rekla si tiho, pokušavajući da sakriješ zbunjenost. Njegov izraz lica promenio se u trenu – od iznenađenja do nečega što nisi mogla odmah da pročitaš.

“Za koga je prsten?” upitala si, iako si već znala odgovor.

Zaćutao je. Pogled mu je skrenuo u stranu, kao da traži izlaz iz situacije u kojoj nije želeo da se nađe. “Za nju,” rekao je na kraju, ne izgovarajući ime. Srce ti je već dalo odgovor pre nego što su njegove reči stigle do tebe.

Tog dana si skinula svoj prsten. Odložila si ga u malu kutiju, tamo gde više nisi mogla da ga vidiš. Nije ti više bio lep, nije ti više bio tvoj. Ipak, nisi ga bacila. Čuvao je deo priče – priče o slučajnosti, o osećanjima koja nikada nisu bila uzvraćena, i o lekciji koju si naučila.

Jer prsten je bio samo simbol. Ljubav ne dolazi iz nakita ili velikih gesta – dolazi iz istine. A ti si znala da zaslužuješ više od slučajnosti.

[bluuurrry]

U tebe sam usadila

Cijelu svoju dušu

Ako ikad odeš od mene

Molim te pripazi na nju

I sam znaš koliko je nježna

Koliko je krhka

Koliko je željna ljubavi

Za mene nemoj da brineš

Ja ću se snaći i bez nje

Ipak oduvijek tebi i pripada

[indira2004]

21.11.2024 czwartek

1. Przyszła faktura z nju za zużycie internetu w UK. Otwierałam z drżeniem serca, ale no jednak na 6.33 zł mnie stać.

2. Poszłam wczoraj z K. na pizzę do Kwadratowego Psa. Dobra była, ale 49 zł to sporo, nie wspominając, że puszkę coli mają za 11 zł 🤦🏻‍♀️

3. Śnieg pada i uznałam, że jednak czas już na kurtkę.

4. Chciałam zostać dziś po pracy w bibliotece liceum, żeby zrobić cholerne zadanie z Worda na poniedziałek, ale tam Office jest po angielsku i nie wiem, czy mam siłę na to. Praca z Wordem jest wystarczająco frustrująca po polsku.

5. Nic się z��ego nie dzieje, ale jakoś ciężko mi dziś na duszy.

6. Zmęczona jestem jak zwykle.

7. Nie mam się w co ubrać.

[bojesvemira]

Plan za kraj

Izgradiću sobu, malu i mračnu,

četiri zida da me zagrle zauvek.

Bez prozora, bez vrata,

da svet ne zna gde sam nestala.

Zidaću je od cigli tuge,

spajati malterom tišine.

Na plafonu će visiti tvoj pogled,

uvek uperen, ali nikad blizu.

Poda neće biti,

samo gola zemlja,

da mogu lagano u nju da utonem,

da me primi kada istrunem u svom bolu.

Ništa mi neće trebati osim mraka,

jer mrak razume.

Jer mrak ne pita.

Jer mrak ne odlazi.

Biće to moje mesto,

svet kojem ne pripadam ostaviću napolju.

I konačno,

konačno ću biti mirna.

[nije-mi-nista]

Drugi put kada sam bila hospitalizovana, od prvog do poslednjeg dana, družila sam se sa jednom devojkom. Bila je malo starije od mene, ali je brinula o meni kao da mi je majka. Pričala sam i sa ostalima, brinula je i ona o ostalima, ali smo se ipak izdvajale nas dve. Za svo vreme tamo nijednom nije forsirala razgovor i bila u čudu zvanom "kakve ti probleme imaš sa 18, šta je to toliko strašno pa si u ludnici završila?". Ko god bi me to pitao, ona bi počela da vrišti na njega. Ta moja drugarica imala je plave oči, plavlje od bilo kakvog neba. Pušila je nenormalno mnogo, ali čim bi videla nekog drugog da pali, odmah bi sve pobacala kroz prozor. Kada god sam se rastužila pošto sam daleko od kuće ili zbog nečeg drugog, bila je tu sve dok mi ne izmami osmeh i prosto je bilo nemoguće ne na smejati se kada i ona to uradi. Imala je zavijena oba zgloba ruke mada nikada nije pričala zbog čega je to uradila. Trudila se svim srcem da izvuče dobro iz svakoga, ali je to tako teško sada. Nikada nije povisila ton ni na koga. Svaku prepreku je sama prevazilazila. Sklapala je i sklapala sve ostale, dok se ona lomila na hiljadu komadića. Volela je život, ali on nije voleo nju. Rekla bih vam pitajte je, ali nje već odavno nema... stoga meni morate verovati na reč.

[lilacerull0]

uf...

[nijeesvejedno]

kasno je

kasni su sati

al nije kasno za život

još uvijek nije

poslušaj najdražu pjesmu

otpleši uz nju ples

pozovi dragu osobu

ne

nije kasno

za promjene

za uspjeh

za napredovanje

jer tvoje je

onoliko koliko daš životu

zato

nije kasno

još uvijek nije

[belog-grada-crna-princeza]

[28.07.2024.]

"Razumi me. Nisam ja kao običan svet. Imam svoje ludilo, živim u drugoj dimenziji i nemam vremena za stvari koje nemaju dušu." - Čarls Bukovski

I posle toliko godina.. ne znam šta da očekujem od sebe. Znam samo da mi je na momente koža pretesna, da mi tada na licu piše sve ono što niko ne čita, da im svojim pogledima vrištim u lice, "spasite me", usne razvučene u osmeh sakrivaju sve to i lažem se, u redu je. A šta (mogu) da urade, u to nisam sigurna, ili je i to laž koju gutam umesto tableta jer. Nisam. Bolesna. I nema svrhe i ne sećam se skoro ničega iz tog perioda, a opet možda sam jedino tad bila kao "dobro". Menjam raspoloženja na nekoliko minuta i jedna neodmerena reč, jedan hladan pogled, jedan film koji se pokreće u mojim moždanim vijugama me bacaju u ponor, i kako? Kako? Kako to izdržati? Hajde mi kaži, kako živeti u ovoj glavi? Umem da odglumim ulogu, samo vidiš u meni raste bes, mržnja, prezir prema svetu koji tapše na kraju te scene i još veći prezir prema onoj koja me osuđujuće gleda iz ogledala, u mraku, kada se zavese spuste. A kad bi upoznali nju, ne bi je voleli, ne vole je, beže od nje i sklanjaju poglede; mislite da ja ne bih pobegla? Osuđena sam na nju, pogrešnu, nikad neće biti prava, nikad vam neće biti po meri(lima). Hajde reci, koga da izaberem? Ako me voliš, ne spašavaj me(ne), heroji m(en)i nisu potrebni. Ovakve kao ja se uvek snađu. Spasi nju, njoj je potrebnije; zavoli je takvu, nesavršenu, nepromišljenu, neuklopljenu. Nauči je da se prepusti, ona će umeti da veruje da ćeš je uhvatiti kad krene da pada, još uvek ne vidi ništa osim dobrog na ovom svetu. Oni je zbog toga lome na delove, žele da unište u njoj isto ono što su drugi uništili u njima i to je taj začarani krug, ona zariva očnjake u svoje meso jer ipak se svete samo slabi. A valjda se sveti i sebi, jer nije uspela, da ih spasi od njih samih. I možda ni ti nećeš, ne možeš, spasiti me od mene same. Znam(o) kako se ta igra završava, zar ne? Skoro je godina prošla, od kako sam otišla i od one koja je jedina videla sve, nikad se nisam ni šminkala kad sam je viđala, znaš li? Nisam se sređivala za nju, nekad se nisam čak ni češljala, želela sam da joj pokažem svu ružnoću u sebi i gledam kako zgađeno sklanja pogled. Umesto toga, u njenim očima, rečima, postupcima, videla sam samo ljubav i nežnost i beskrajno razumevanje u koje sam želela da se ogrnem i zauvek ostanem tu, sakrivena od celog sveta. Nije bilo dovoljno, kao što mi je i rekla da neće, jer ja moram da želim da mi se pomogne i možda je vreme da pogledam istini u oči. Ne znam kako da prestanem da potapam brodove koji dolaze da me odvuku na obalu, a previše se plašim da sam potopila i onaj poslednji. Sada kada plivam iz sve snage, možda je uzalud, možda je kasno... Molim te, oprosti mi, nemoj me kriviti ako odustanem, a još važnije: nemoj ni sebe. Jer to ja tebi nikad ne bih oprostila.

-Katarina

[shekyspeare]

Prošli ramazan mi je obilježila dova, dova za nju. Dok usta su se od žeđi sušila i srce se Njegovoj nagradi nadalo, tiho sam šaputao u dovi ime njeno. U dlanove sasuo bih sve što joj reći ne mogah. Ona je bila tajna koju je znao samo Onaj Koji mi je u život poslao. I prođe Ramazan, srca su se imanom napunila, a oni sretni Njemu su bliži postali. I svi smo hairli Bajram dočekali. Obukoh bijelu košulju, a blagi smiješak obasja mi lice na samu pomisao da bi nekada ona mogla da mi je ispegla, da ruke miskom namirisane kroz bradu mi provuče, da onaj jedan nemirni čuperak u red dovede prije nego što na namaz krenem. Prošao je i Bajram, a ja sam joj se idalje istim žarom nadao i neumorno je u dovi spominjao. Sve do jednom. Sve do dana kad je moja dova dobila svoje Budi i postala je. Došla je, na najljepši mogući način postala mi je bliska. Kao najljepša ruža procvala je u bašti moje duše. One ruke koje prema nebu pružao sam, tražeći je od Njega, sada drže njene. I došao je Ramazan, najljepši u mom životu. A i Bajram smo zajedno dočekali, ja mirisne brade, a ona u najljepšem nikabu za mene skrivena. Čekao sam je dugo, ali svaka sekunda sabura isplatila se. Postala je saputnik moje duše, duše koja za Vječnost stvorena je. A ja i želim u Vječnosti da je volim.

[razdragana]

Jutro, podne, noć

Misli prave zbrku

Na zidu tačka

Pogled zakucan u nju

Kapija paralelnog univerzuma

Prozor u ne svanule zore

Dve čaše do pola pune

Veranda okićena cvećem

Ljuljaška, i dva zaljubljena bića

Smeh i cika sa travnjaka

Bruji život kao košnica

Portal se ne otvara po želji

Jedan pokušaj, propuštena prilika

Tren odluči sa koje strane tačka posmatra

Beli zid, tačka je muva

Stvarnost za želje je gluva

Foto: istockphoto

[tenjenedvadesete]

Kada te pisac zavoli,

Kada u osobi koja piše probudiš najljepša osjećanja, postaćeš besmrtan.

Trajaćeš vječno, dok je nje i ljubavi,

Dok je svijeta i vremena.

Pisaće ti, pisaće zbog tebe i pisaće za tebe.

Za nju ćeš biti čitav svijet; a njene najljepše riječi biće poklon tebi.

Biće tvoj poklon njoj.

Ako te pisac zavoli, postojećeš uvijek.

Unutar i izvan vremena,

Kroz dane, godine i vijekove;

Dok srce kuca,

Dok postoji.

Kad te žena koja piše zavoli, postaneš besmrtan.

Živiš u riječima, svemu što se napiše

Postaneš inspiracija,

Veća od života i vremena.