#vox ovi | Explore Tumblr posts and blogs

darazscsipes-saskarmolas · 4 years ago

Note

Még annyit megkérdezhetek, hogy szeretsz a Pázmányra járni? Én jövőre fogok felvételizni, de még nem tudom, hogy melyik egyetem lenne a legjobb. Köszi :)

Igen, én szeretek ide járni😊 persze vannak körülmények, amiket érdemes figyelembe venni, mert nem mindenkinek jön be ugyanaz. Én például elmentem mindhárom budapesti egyetem nyílt napjára, ahol van pszichológia alapszak, és főleg az alapján döntöttem. Most nem tudom, hogy lesznek-e ilyen alkalmak, de ha igen, akkor szerintem mindenképp érdemes elmenni rájuk, már csak azért is, hogy az adott intézmény hangulatát, arculatát megtapasztald.

Amit a Pázmányról érdemes elmesélni, hogy itt elég fix a tanterv, a kötelező tárgyakat gyakorlatilag muszáj abban a félévben elvégezned, ahol a tantervben szerepelnek, mert majdnem mind egymásra épül, ami ha nem vigyázol (mint én ebben a félévben), és esetleg megbuksz, eredményezhet lemaradást/csúszást. Persze amúgy szerintem tök teljesíthetőek a tárgyak, szóval ezzel nem riogatni akarok senkit, meg még egy bukás nem nagy tragédia (csak ha műhelyből buksz, mint én. remélem érezhető a bitterness). A tanterv felépítése úgy néz ki, hogy az első félévben csak általános pszichológia és más kiegészítő tárgyak vannak, ami sokakat elijeszt, mert hát nem azért jöttek pszichológia szakra, hogy bioszt, statisztikát meg filozófiát tanuljanak. (Ide megjegyzem, hogy szerintem nagyon nagy előnyt jelent az első félévben, ha van bármilyen szintű bioszérettségid. Persze ki lehet bírni nélküle, de én a Pszichológia biológiai alapjai 1. című vizsgámat egy egyszerű anyagátnézéssel írtam ötösre. Hogy a többi bioszos milyen lett, az már más kérdés😂) Ezt ki kell bírni, második félévben jön a fejlődéspszichó, harmadikban pedig belép a szociál és a személyiség is. Ami viszont ebben a fix tantervben pozitívum, hogy nem nagyon kell küzdeni a helyekért, hogy bejuss egy-egy órára, maximum a különlegesen jó gyakos tanárokért. Nálunk egylépcsős a tárgyfelvétel, amit megérteni legalább könnyű, csak gyors internetkapcsolat kell hozzá😅

A másik dolog, amit a Pázmánnyal kapcsolatban említeni kell, az az általánosan kötelező/hitéleti tárgyak jelenléte. Ezeket (nevükből adódóan) minden pázmányosnak el kell végeznie, bár nem kötik ki, hogy mikor. Nem nagy dolog egyik sem, könnyű vizsgák vannak, tulajdonképpen ingyen kreditnek számítanak. Holokauszt és emlékezetén pl egyszer voltam bent, Újszövetségen szintén, mindkettőért megkaptam az aranyos két kreditet meg az ötöst online vizsgán. Persze volt egy idegesítő része is, mert előző félévben katalógusossá tették a gyönyörű nevű Bevezetés a katolikus hit rendszerébe tárgyat, és finoman szólva az oktató sem lett a szívem csücske a bigott elképzeléseivel. De legalább hetente egyszer nem volt alacsony a vérnyomásom.

Visszatérve az egyetemhez, azt kisebb negatívumként kell felhoznom, hogy közösségi programok szervezésében nem járunk elöl😅 persze van gólyatábor (ami amúgy kemény, de nem szabad kihagyni), meg van pszichológustábor (na azt meg főleg nem szabad kihagyni, most megyek harmadszorra😁), de kb ennyi. A gólyabált mindig késve/sehogy nem rendezik meg, ezen túl meg csak nagyon ritkán van egy-egy kisebb-nagyobb hallgatói esemény. Inkább szakmai szempontból vannak programok, előadások, Pszinapszis, ilyesmi. Természetesen így is tök jól megvagyunk szaktársakkal, nekem személy szerint annyira nem hiányoznak az egyetemi szervezésű bulik, elmegyek külön🤷‍♀️

Tanulmányi szempontból azt szokták mondani, hogy a Pázmány erősebb gyakorlati oldalon, mint más egyetemek, de ezt nem tudom 100%-ig biztosítani, mert hát még nem jártam másik egyetemre😅 de az tény, hogy már a második félévben kellett teszteket felvennünk egy ovis gyerekkel, a harmadik félévben pedig egy kisiskolással, amiből utána jegyzőkönyveket meg záródolgozatot adtunk le. Aztán a következőben jön a pszichológiai interjú felnőttel, kíváncsi leszek rá.

Na, most így egy ülésre ennyi jutott eszembe, biztos van még százféle dolog, amit elmesélhettem volna. Remélem, valamennyire segítettem. Ja, és ha még szeretnél az ELTE pszichóról is infókat, akkor kérdezd @vox-stellarum -ot, szerintem ő is szívesen válaszol😊

#angitól kérdeznek #angi válaszol #pszi #ja és innen shoutout a legjobb fej tanároknak; ők teszik még jobbá a pázmányt

12 notes · View notes

kovacevicsavo-blog · 6 years ago

Text

Mogućnost (političkog) ostrva

Ovo što sledi je skup nekih razmišljanja i posmatranja funkcionisanja određenih političkih aktivnosti u zemlji, ali i u nekim zemljama zapadne Evrope. Bliža istorija srpske demokratije i uloga "službenika" u istoj deluje kao matematički potpuno nerešiv problem. Pri tome, mislim na čitav niz događaja koji su obeležili, na primer, samo period od 9. marta 1991. pa do danas (cepanja DS na komadiće tokom svoje istorije, kompromise, pomaganja u sklapanju većina na lokalnim nivoima i više, fenomene "omiljenih opozicionara", pojavljivanje "ekonomskih eksperata" i "iskusnih privrednika" na ministarskim mestima itd). Ponavljam, ovo su neka moja hipotetička razmišljanja na temu odnosa konkretne politike, softvera, aktivizma, društvenih mreža u kontekstu balkanskih krutih stranačkih i državnih aparata. Razmišljanja koja nisu inicirana samo ovim nesrećnim događajima u Srbiji poslednjih godina, ali koja su svakako intenzivirana u tom periodu. Zapravo, hipotetički vid organizacije aktivističko/političke grupe u 2019 godini, u državi koja pruža izuzetno limitirane mogućnosti normalnog i zdravog angažmana.

1. Organizacija bi morala da funkcioniše nezavisno od dejstva svakog pojedinačnog člana, te da nastavi da postoji u svom neizmenjenom obliku i u slučaju napuštanja bilo kojeg člana ili grupe članova. 2. Organizacija bi morala da poseduje mehanizam regulacije - određeni izabrani podskup članstva bi morao da ima sposobnost da reaguje i blagovremeno eliminiše grupe ili pojedince koji svesno ili nesvesno, planski ili ne, narušavaju osnovne postulate delovanja organizacije. 3. Organizacija bi se svojim dobrim delom bazirala na softveru, odnosno konkretnoj implementaciji odgovarajućih algoritama koji obezbeđuju transparentnost odlučivanja, reprezentativnost uzorka (digitalni kvorum, primenom osnovnih statističkih formula), detekciju anomalija pri aktivnostima, dostupnost celokupnog delovanja organizacije 24/7 (uptime), mogućnost predlaganja problematike, odgovaranja na postavljene problematike i komunikaciju između članova, uz obezbeđivanje "relativne" anonimnosti. Softver bi morao da bude open-source i podložan proverama i modifikacijama (videti iskustva Nemačke i Italije) 4. Osnovni postulati organizacije bi bili neka vrsta osnovne povelje, kriterijumi pripadnosti uopšte, zdravorazumski principi koji se ne dovode u pitanje i koji bi bili doneti u užem krugu članstva - inicijativnom odboru - i odnosili bi se, pre svega, na demokratičnost unutar i van Organizacije, uvažavanje mišljenja unutar Organizacije, borbu protiv diskriminacije unutar Organizacije, ali i uz polaganje najosnovnijih smernica Organizacije: demokratičnost, ljudska prava, efikasnost, socijalna pravda, beskompromisnost u tačno definisanim situacijama i pitanjima, bez ulaženja u konkretna političko društvena pitanja. Ovi postulati, nekakav pandan "statutu" klasičnih stranaka, bi zapravo trebalo da budu garant očuvanja pravca delovanja, ali i batina za isterivanje onih grupa i pojedinaca koje, svesno ili nesvesno, deluju protivno istima. 5. Jedna od osnovnih funkcija Organizacije bi bilo uspostavljanje, održavanje i zaštita Platforme: skupa logičkih, etičkih, organizacionih i sistemskih pravila koji bi omogućavali članovima da direktno, transparentno i "relativno anonimno" putem izjašnjavanja o pojedinačnim problemima kreiraju politiku Organizacije. 6. "Relativna anonimnost" bi morao da bude jedan od ključnih koncepata Organizacije - jedna organizacija ovakvog tipa bi bila izložena pritiscima, dok bi članovi mogli biti ugroženi na najrazličitije načine, danas ili sutra. Platforma/softver sa te strane bi morao da zadovoljava izrazito suprotstavljene i sofisticirane tehničko-softverske zahteve: sa jedne strane neophodna bi bila bezuslovna, precizna i jedinstvena identifikacija članova koji učestvuju u radu same platforme, te kreiraju i definišu njenu Politiku, dok bi se istovremeno onemogućavalo "curenje" podataka o članovima van platforme. Polazilo bi se od činjenice da se svi članovi nalaze u različitim situacijama i da nisu svi niti spremni, niti u mogućnosti za isti nivo izloženosti sopstvenih političkih pogleda, ali da zbog toga ne treba da budu sprečeni da politički deluju kroz istu. Polazeći od činjenice da je praktično nemoguće obezbediti idealnu anonimnost, odnosno savršenu bezbednost bilo kakve online platforme, neophodno bi bilo pronaći balans između tehnologije i konkretne akcije. 7. Pripadnost Organizaciji bi povlačila i obaveze, od kojih bi najznačajnije bilo poštovanje donetih odluka i politika Organizacije, izlazak na konkretne eventualne izbore, podrška inicijativama i aktivnostima Organizacije koje usvoji većna i slično. Članovi ne bi trebalo da imaju obavezu eksponiranja (u slučajevima da to sami ne žele ili postoje objektivni ili subjektivni razlozi), ali bi imali obavezu da implementiraju odluke Organizacije. 8. Članovi Organizacije koji bi želeli da implementiraju politike Organizacije u skupštinama, u slučaju da se izlazi iz sfere aktivizma i ulazi u pravu politiku, odnosno kandidati na eventualnim izborima, birali bi se unutar organizacije, na osnovu kompetentnosti, aktivnosti unutar Organizacije, sposobnosti komunikacije i slično. 9. Organizacija bi, pre svega, bila okrenuta lokalnim pitanjima i konkretnim problemima, ali je osnovna ideja da koristi mehanizam umrežavanja i, posledično, efekat mreže, kako bi implementirala rešenja koja uveliko prevazilaze mogućnosti jedne lokalne grupe. 10. Organizacija bi se bazirala dobrim delom na poverenju, altruizmu, aktivizmu, empatiji i dobroj volji članstva, kao osnovnim ljudskim vrednostima, ali bi morala da raspolaže i softverskim i proceduralnim mehanizmima detekcije i reagovanja na potencijalne anomalije u ponašanju članova (videti tačku 1). 11. Problem "infiltracije" je, praktično, nerešiv. Jedini način koji mi deluje smisleno u ovom trenutku je korišćenje "kritične mase", odnosno "zdravog jezgra" koje bi bilo u stanju da svojom brojnošću amputira neminovne pojave kanceroznog tkiva.

Kako bi u praksi ovo moglo da izgleda? Pa, na primer, član X postavlja na "board" nekakav problem, rušenje parka u gradu... Valjevu, sečenje stabala, lupetam. Nakon kraće diskusije - da li je vredno pažnje, neophodno, opravdano, izvodljivo učiniti nešto po tom pitanju, definisalo bi se šta je moguće uraditi, kakvu konkretnu akciju, kakvo oglašavanje, ukoliko je neko grafički dizajner napravio bi se nekakav baner, uradila bi se kampanja na društvenim mrežama, kontaktirali bi se nadležni (opština...), poslali bi se dopisi novinama, organizovalo bi se nešto u samom gradu. Ukoliko bi bilo odziva, deo zainteresovanih bi mogao da dođe da *flashmobuje* park, itd, dodajući vidljivost problemu i gurajući ga pod oko javnosti. Osnovna ideja je da se ljudima omogući da podrže ono za šta negde u dubini duše znaju da je ispravno, ali nemaju alata, volje, snage, mogućnosti da sami istupaju. Sve ovo bi moglo da bude organizovano neuporedivo brže nego preko klasičnih fejsbuk grupa, zato što bi bilo mikrotargetirano celom skupinom ljudi koja se zato i organizovala na prvom mestu. Na široj skali je slično - kod eventualnih izbora, organizacija bi, nakon interne diskusije, odlučila koje je "manje zlo" i da li želi ili ne želi da podrži nekog od postojećih kandidata. Suština bi svakako bila u činjenici da bi svako mogao (teoretski, ali i suštinski) da učestvuje u donošenju odluka, te na taj način, valjda bio više motivisan za učešće u političkom životu - a ono počinje od rasporeda i broja kontejnera u naselju, preko borbe za zelene površine, pa do osvajanja osnovnih sloboda, ukazivanja na nasilje, kriminal, diskriminaciju i slično.

Do izražaja bi ovakav sistem došao posebno u ovakvim situacijama, kada ili vlast ili sama heterogenost i dezorganizovanost opozicije čine da se različiti (opozicioni) faktori svađaju, upiru prstom jedni u druge i slično. Ukoliko Organizacija, većinom (digitalnih) glasova svoga članstva odluči - neko je prihvatljiv za sve ili nije uopšte prihvatljiv. Ovo je neka, blago seljačka, interpretacija koncepta direktne demokratije u kojoj svakako pojedinac, član, ima mnogo veći uticaj na sam proces donošenja odluka, a sa druge strane nije previše skrajnut kada su u pitanju konkretna i lokalna pitanja - kao što je na primer ovo - ko je prihvatljiv govornik, ko nije, koja akcija je svrsishodna, a koja kontraproduktivna i slično. Vox, na primer, je pokazao mnogo puta do sada taj stabilizujući efekat povratne sprege i meni samom, vraćajući neka moja razmišljanja i rezone koji su otišli u pogrešnom pravcu, na neku prihvatljiviju i, što je važnije, koherentniju liniju.

1 note · View note

balkantimes · 4 years ago

Text

Time out u Americi

Nije svatko tko podržava Trumpa rasist. Nije. Ali je svaki rasist pristalica Trumpa.

Gledajući ovih dana pljačkaše i palikuće po ulicama američkih gradova na koje su svi svjetski korporativni mediji fokusirali kamere dok su hrabri protestanti protiv sile i nepravde ostali skriveni u dimu suzavca, inače dobro informirani Papa Franjo bio je u početku smeten.

Kao uostalom i svi svjetski državnici naviknuti da Amerika intervenira po svijetu a ne da njoj treba intervencija. Zabrinuti rimski biskup prvo je scene iz Amerike nazvao duboko uznemirujućim. Uplašio se čovjek, onako ljudski kaosa i anarhije koji bi se mogli proširiti po svijetu. Jer nije Papin Rim danas centar svijeta, Amerika je Rim našeg doba, centar Zapada a Zapad je još uvijek civilizacijski centar svijeta tako da su čak i oni filmski „ludi bogati Azijci“ sve odreda diplomci američkih univerziteta.

No Amerika se bar za sada nije raspala ni posrnula u diktaturu. Oporavila se i za koji dan na ulice izvela miroljubivi festival demokracije koji je zračio optimizmom. Pokazalo se da su ulične kriminalne bande i ekstremističke grupe, desničarske naročito, te pokoja lijeva a ne obratno kako američki predsjednik Trump sugerira, u sporednim i marginalnim ulogama. Na historijskoj sceni u glavnoj ulozi nastupao je jedan organizirani progresivni, ljevičarski društveni pokret kojeg sada znamo pod sloganom Black lives matter (BLM), prevedimo to opisno „Život tamnoputog čovjeka važan je (koliko i bijelog)“

. Taj je pokret ukazao na probleme i ideje koje nisu samo američke nego općeljudske, humanističke. Potaknut je mučeničkom smrću crnca uhapšenika na ulici pod žandarskom čizmom bijeloga ubojice znakovitog imena Šoven (Chauvin). Zahvaljujući modernoj komunikacijskoj tehnologiji tu su torturu mogle vidjeti milijarde ljudi diljem svijeta. I Amerika i svijet su shvatili da šovinizam i rasizam progone svijet i ne posustaju. I da se to zlo nije smanjilo nego još i povećalo od onog Napoleonovog vojnika Chauvina koji je mrzio sve druge narode osim svojih Francuza ali i među njima mrzio je sve one koje ne mrze kao on sto je suština šovinizma.

Papa Francisco Bergoglio stoga se brzo pribrao, osudio je policijsko nasilje i molio za dušu nesretnog čovjeka žrtve nasilja. I Vatikan je tako pod papom Franjom držao korak s progresivnim svijetom. Idućih dana u papinom susjedstvu kleče demonstranti protiv rasizma na Pizza del popolo u Rimu, petnaest tisuća demonstranata je na Berlinskom Alexanderplatzu, neki i u sukobu s policijom, tisuće marširaju ulicama Londona, u Parizu, Bruxellesu, Frankfurtu, Ateni, Stockholmu, Ottawi, Cape Townu, Tel Avivu, Sidneyu, Madridu, Kopenhagenu, U Bangkoku, Seulu, Tokiju, i drugdje.

Podržava cijeli svijet pravednu borbu Afroamerikanca. Stotine tisuća ljudi izišle su na ulice u znak solidarnosti s američkim prosvjednicima i da upozore na nepravdu u vlastitim sredinama. Ne Balkanu međutim nije bilo ovih globalnih odjeka. Tamo nema rasizma osim na nekim ulicama i trgovima koji se zovu po notornim rasistima a osuđeni ili optuženi ratni zločinci šetaju se gradskim ulicama kao viđeni građani. Za to vrijeme popovi komemoriraju žrtve iz 1389. i 1945. a one između, recimo inkvizicijske, ustaške, četničke i nacističke, te preskaču.

U Americi, predsjednik Trump od neprekidnog slušanja samoga sebe nije čuo vox populi s američkih ulica. A kad se neki dan slikao s biblijom pred crkvom, nije čuo ni vox dei koji mu je prišapnuo super deal: daj ostavku pa ćeš u čistilište inače ti ne gine deveti krug. Trump se prvog dana protesta skrio u bunker, dao da se oko predsjedničke rezidencije sagrade kule, zidine i žičane ograde, dovukao tajno armiju zatvorskih čuvara iz Teksasa, prijetio da će na mirne demonstrante poslati elitne specijalce, tenkove, dronove-ubojice i one specijalno obučene pse koji su nedavno rastrgali islamskog teroristu samozvanog kalifa Al Bagdadija. Nije taj Trump zbog svog naopakog karaktera bio u stanju poslušati savjetnike, nego je nastavio lagati i režati. Pa su se protiv njega okrenuli i neki utjecajni članovi desničarske Republikanske stranke koja ga je dovela na vlast i koja ga drži, poput četvorice generala, bivšeg predsjednika Busha i senatora Romneya.

Iako analitičari više vole analizirati strukturne promjene, a u ovom slučaju doista se radi i o ustavnim defektima američke države i urušavanju njenog imperija, i o ozbiljnoj krizi globalnog neoliberalnog ekonomskog sustava i posrtanju liberalne demokracije, ali ljudska je priroda također nesporni historijski faktor. Gospodin Trump, sin brutalnog njujorškog špekulanta nekretninama koji se obogatio na tlačenju i pljačkanju sirotinje, uglavnom crnaca i imigranata, prototip je psihopata na vlasti i to u najjačoj zemlji na svijetu, na poziciji s velikim ovlastima. Slavni indijsko-britanski romanopisac Sir Salman Rushdie koji već dvadeset godina živi u SAD, upozorio je neki dan Ameriku i svijet na oprez.

U članku za Washington Post „Trump je prototip opasnog diktatora,“ opisuje Rushdie glavne karakteristike takvih ličnosti: „Ekstremna narcisoidnost, odvojenost od stvarnosti, naklonost ulizicama i nepovjerenje prema onima koji govore istinu, opsjednutost pozitivnom medijskom promocijom lika i djela, mržnja prema neovisnim novinarima i temperament buldožera izvan kontrole, ovo su neke od osobina ličnosti Donalda Trumpa, predsjednika velike Amerike ali sitnog čovjeka s karakterom provincijskog despota… “(The Washington Post News 3. 06. 2020, https://apple.news/AQ8e6iFamSe6rPIyXyVJLiQ).

USA — Rimsko carstvo našeg doba, očito je na zalazu. Pokret BLM postigao je nešto po pitanju reforme policije i podizanju svijesti o dugotrajnoj sustavnoj diskriminaciji Afroamerikanaca, ali taj fokus na simptome neće izliječiti ozbiljnu bolest američkog imperija (u fazi implozije, kako reče Cornell West), i američke federacije u kojoj države članice imaju proturječne interese. Republikanska stranka osigurava vladavinu bijele konzervativne manjine zahvaljujući ustavnim defektima i prevarama poput manipulacije izbornim okruzima. Narod je na zadnjim parlamentarnim izborima dao Demokratima vlast u Predstavničkom Domu američkog Kongresa i ovaj bi smijenio Trumpa da ga nije održao Senat kojeg kontrolira Republikanska stranka.

A u tom Senatu, na primjer, uvijek liberalna i demokratska Kalifornija, peta ekonomija svijeta i država s 40 milijuna stanovnika ima dva senatora koliko i svaka od malih, vazda desničarskih država, poput dviju Dakota, Montane, Utaha, Nebraske, Kentuckyja, Alabame, Mississippija, i sličnih, koje sve skupa imaju pola stanovnika od Kalifornije i prema njoj su ekonomski patuljci, ali njihovi senatori daju republikancima stalnu većinu a onda određuju Kaliforniji sudbinu. U ovom trenutku Kalifornija je zainteresirana da s tim državama bude u istoj federaciji onoliko koliko je 1990. bilo stalo Sloveniji da bude u istoj federaciji s Kosovom i Miloševićevom Srbijom kojoj je to Kosovo bilo glavno u životu. Uz to opet zbog defekata Ustava i manipulacije izbornim jedinicama, bijele manjine dolaze i do mjesta u Predstavničkom domu koja im po broju i strukturi stanovništva ne bi pripadala.

Napose je sporan izbor predsjednika gdje ne odlučuje većina dakle glas naroda (popular vote) nego takozvani Elektorski Koledž. Tako od 2000. godine demokratski kandidati stalo dobivaju stotine tisuća pa do nekoliko milijuna glasova više od republikanskih ali ovi su u tih dvadeset godina imali dva predsjednika dvanaest godina na vlasti a demokrati samo jednog osam godina. Na predsjedničkim izborima u novembru moglo bi se dogoditi da Demokrat Biden dobije pet-šest i više milijuna glasova više od Trumpa a da Trump ostane predsjednik. Ovi apsurdi podrivaju povjerenje u američku demokraciju i sustav gubi legitimnost.

SAD bi mogao slijediti dinamiku zalaza Rimskog carstva ili Britanskog imperija (to smatra jedan od najuglednijih svjetskih povjesničara Niall Ferguson) vjerojatnije nego kolapsa Sovjetskog Saveza. U SAD-u kao Rimu sad vladaju Neron ili Kaligula: Trump ima osobine obojice i samo mu fali da zapali Washington i imenuje konja za senatora. Ali potom u Rimu dolazi vrijeme „Pet dobrih imperatora“. Među njima bio je i filozof stoik Marko Aurelije, uzor-lider kakvi su, da je bilo po Platonovu i Sokratovu, trebali biti svi na vlasti u idealnoj državi. Ali na američku je demokraciju manje utjecao Platon filozof idealne države a puno više pragmatični i cinični Aristotel.

Unatoč riziku da se ponekad pretvori u vlast demagoga, tiraniju većine i vladavinu rulje, Amerika je prihvatila Aristotelovu vladavinu naroda. Sada međutim ni to ne funkcionira jer većina ne može izabrati predsjednika. Da situacija bude najgora moguća, na predsjednički položaj s velikim ovlastima došla je maligno narcisoidna ličnost Donalda Trumpa, čovjeka bez demokratske političke kulture sklonog autoritarnoj vlasti. Okružio se opasnim likovima poput republikanskih senatora McConnela i Grahama, američkog Berije Williama Barra, vjerskog fanatika i ulizice potpredsjednika Pencea i sličnih. Dok ovi ne odu, a teško će mirnim putem, ni SAD ni svijet ne mogu odahnuti.

A SAD je ipak demokracija makar u krizi i ne želi se otarasiti neustavnim putem čak ni takve štetočine poput Trumpa jer je ustavni i legitimno izabrani predsjednik. Nego ga se nadaju maknuti na predstojećim novembarskim izborima koje međutim Trump i republikanci misle drsko ukrasti. To će, ako se desi, u SAD potaknuti još veće turbulencije od ovih sadašnjih.

Postoji međutim i druga slika i optimističniji scenariji. Dobre vibracije iz Amerike koja maršira protiv rasizma potaknule su svijet na masovne proteste protiv rasizma, nesnošljivosti i nepravde prema manjinskim skupinama. Progresivni je svijet gledao u Ameriku kao u civilizacijski centar i reagirao kao i šezdesetih, imitacijom američkog progresivnog pokreta na svojim ulicama u svojim društvima. Istaknuti su slogani za rasnu jednakost, prava etničkih manjina i autohtonih naroda, društvenu integraciju migranata, i tako dalje.

Sinulo je mnogima po svijetu koji su i ranije mnoge od tih poruka i ideja iz Amerike čuli ali to nisu uzimali za ozbiljno, jer sve je to bilo u sferi američke globalizirane i komercijalizirane pop kulture, kao repanje i hip hop u kojoj je policijska brutalnost velika tema, ali sve to to bilo više zabava i biznis nego avangarda revolucije. Ono što je međutim impresivno, to je da Amerikom ovih dana marširaju zajedno stotine tisuća ljudi svih boja. Više je bijelaca nego crnaca u tim kolonama koje daju podršku crnom čovjeku žrtvi policijske brutalnosti. Više je žena u tih par dana izišlo slobodno i svojevoljno iz kuća afirmirati ljudska i ženska prava nego ikada ranije. Multietničko, međuvjersko i rodno bratstvo je moćno ako se uspije održati.

Na Balkanu je doživjelo poraz ali to ne znači da će svuda, Balkan je specifičan, zaostao, samo zakratko moderniziran a potom vraćen u status plemena i palanke.

Sjećanja iz balkanske povijesti devedesetih ipak dolaze, nemoguće im se oduprijeti. Balkanski su etničko-klerikalni nacionalisti razbili bratstvo i jedinstvo jugoslavenskih naroda kao dostignuće antifašističke borbe i socijalističke revolucije. Uništili su zajedničku državu i podijelili ljude u sekte koje se mrze i trunu u debelom blatu kraj staroga plota na periferiji Evrope.

Pred smrt SFRJ jedan je masovni etnički heterogeni pokret pokušao mobilizirati (uz pomoć Amerike) premijer Ante Marković. Da je uspio, mogao je ako ne spasiti staru SFRJ a ono izmisliti novu koja bi bila bolja od sadašnjih državica makar ništa ne napredovala jer od ovih tvorevina goreg nema, to je blato i dno dna, to se zna. Ali nije uspio ni pokret Ante Markovića ni onaj legendarni mirovni skup u Sarajevu 5. aprila 1992. koji pamtimo po legendi o Olgi i Suadi. Podsjetimo se, tada su u Sarajevu na demonstrante pucali do zuba naoružani šovinisti. Potom je slijedio crni scenarij, rat i poratna močvara.

Danas se tu sekte. Koliko je, primjerice, Hrvata u Splitu prošle godina izišlo na ulice u znak solidarnosti sa srpskim vaterpolistima koje su neki hrvatski šovinisti fizički napali dok su mirno sjedili u kafiću? Ni jedan jedini. Samo je jedna djevojka pružila ruku napadnutom vaterpolistu koji je morao skočiti u more da spasi glavu od šovinista koji su ga progonili.

Nasuprot tome, ovih dana u SAD gledamo stotine tisuća bijelaca Amerikanaca kako marširaju i prosvjeduju ulicama rame uz rame s Amerikancima crncima u znak solidarnosti nakon brutalnog nasrtaja bijelog policajca na Afroamerikanca. Kad solidarnost s pripadnicima crne manjine pokazuju bijelci, kojih, kako je primijetio crnački lider ljevičarski pastor Al Sharpton u nadahnutoj propovijedi na ispraćaju mučenika Georgea Floyda, u ovim demonstracijama ima više od crnaca, nema te sile koja će takvo zajedništvo poraziti. Zato neofašist gangster, kako je Trumpa nazvao filozof Cornell West, pokušava huškanjem i lažima podijeliti ljude, razbiti to multietničko jedinstvo, izmisliti novu crno-bijelu Ameriku s tim da svu vlast i moć opet ima manjina bijelih robovlasnika.

Distopijski scenarij moguće Trumpove pobjede nagovijestio je televizijski hit „Sluškinjina priča“ (Handmaid’s Tale). Ona počinje kad fašisti pucaju na mirne progresivne demonstrante i potom uvode totalitarnu teokratsku vladavinu. Teško će nadajmo se takvi scenariji proći danas u Americi ali nisu isključeni. Trump će na jesen sve učiniti da lažira američke izbore i zadrži vlast.

Već je počeo poticati sumnju u moguće glasovanje putem pošte u slučaju novog vala pandemije koronavirusa. Trumpov propagandist Newt Gingrich ovih je dana napisao da ima podatke kako Demokrati namjeravaju ukrasti izbore što znači da Trump i njegovi lopovi dok kradu viču „drž’te lopova!“.

Nakon burne faze demonstracija i mirnijeg zaključka, ovih je dana pokret BLM uzeo time out. Amerika će međutim imati vruću jesen a s njom će opet strepiti i svijet. Kad će više taj Marko Aurelije? Ili je već bio?

Izvor

#amerika #georgefloyd #justice for george floyd #george floyd #icantbreathe #blacklivesmatter #balkantimes

0 notes

rubycoldwater · 4 years ago

Text

Group asks DSS, Police to investigate Omo-Agege | Legit TV

Group asks DSS, Police to investigate Omo-Agege | Legit TV The Incorporated Trustees of Empowerment for Unemployed Youth Initiative group has asked the Federal High Court in Abuja to compel the DSS and the police to commence investigation on the Deputy Senate President, Ovie Omo-Agege The group filed the case in court on Monday, June 1, 2020. Counsel to the group, Edward Omaga, addressed journalists in the court premises after filing the case Subscribe to Legit TV for more political and celebrity news! https://goo.gl/WtN4Yv Current affairs - Nigeria News | Legit TV - https://bit.ly/2qZIi3V The latest Africa and Nigeria News on Legit TV! Daily current affairs and crime news. Issues of public concern and statements of opinion leaders. Political news, comments, and scandals. The views of experts and street interviews of ordinary citizens of Nigeria. Breaking news and updates. What's troubling people in Africa? And what news stories are the most discussed in Nigeria today? Save this playlist to be the first who gets the answers! Naija lifestyle | Legit TV - https://bit.ly/2qZNBzu This playlist contains videos under the heading “Naija LifeStyle”. Here you can find the latest Nigeria entertainment news. Do you like watching people answering tricky questions in the street interviews? Are you interested in gossip news? Do you want to know more about public and personal lives of Nigerian music artists, actors, and other famous people? Are you a music fan who wants to be the first to watch the newest music videos of Nigerian pop-stars and rock-bands? If at least one of your answers is “yes”, save this playlist and have fun! Special projects | Legit TV - https://bit.ly/2HwHUAj This playlist contains videos under the heading “Special projects” on Legit TV Hilarious comedy videos about life in Nigeria. Nigerian opinions on politics. Overviews of big political conflicts and social problems that concern the society. Success stories of self-made men and women. Exclusive interviews with public figures and your favorite stars. And amazing life stories of unusual and talented Nigerians which can inspire you. Save this playlist to get interesting content every day! Nigeria Top List | Legit TV - https://bit.ly/2JwAP3s In this playlist, we've collected videos that can broaden your horizons. The team of Legit TV regularly chooses top 5 interesting facts on different topics related to Africa. What were the biggest Africa’s scandals of the year? Who are the best football players in Nigeria? What interesting facts should you know about the Igbo people? Do you have the answers to these questions? Watch our top lists to stay on top of Nigeria entertainment news and learn more about Africa and Africans! Star Chat | Legit TV - https://bit.ly/2JtOqbL Are you looking for the latest news about famous Nigerians? Do you want to become closer to your favorite Nigerian celebrities? Do you want to watch only the best interviews with your favorite stars? Whatever your idols are doing, you will find it in this playlist. Also, you can be the first to know hot gossips, always stay on top of the biggest celebrity scandals and details of their personal lives. Save this playlist and get access to all Nigerian showbiz and entertainment news you are interested in. Sports news | Legit TV - https://bit.ly/2FjHqvh Do you want to enjoy updates on international sports events and the most important sports news of Nigeria? Watching this playlist, you can get the best sports coverage. The Legit TV team is bringing you the latest Nigerian and international sports news, gossips, and interviews. Watch football highlights and reviews of premier league football matches. Be the first to know boxing news and fights results. And, of course, enjoy vox-pop interviews of other passionate sports fans. ___ Do you want to know more about Nigeria breaking news? Connect with Legit TV! Visit Legit TV Site: https://www.legit.ng/ Follow Legit TV on Twitter: https://twitter.com/legitngnews Follow Legit TV on Facebook: https://ift.tt/1QsdYVZ Follow Legit TV on Instagram: https://ift.tt/2Aieh4o #LegitTV #naijcomtv #Legit #nigerianews

View on YouTube

#YouTube

0 notes

thoughtfullysillydelusion · 4 years ago

Text

New video by Legit TV on YouTube

View on YouTube

#YouTube

0 notes

shydelusionpeach · 4 years ago

Text

Group asks DSS, Police to investigate Omo-Agege | Legit TV

View on YouTube

#YouTube

0 notes

savettimario · 4 years ago

Text

Group asks DSS, Police to investigate Omo-Agege | Legit TV

View on YouTube

#YouTube

0 notes