#vezanost
Explore tagged Tumblr posts
Text
IZABERITE JEDNU OD OVE TRI KARTE: Evo kakvu poruku imamo za vas i vašu budućnost
Odaberite jednu od karata prikazanih na slici. Pustite intuiciji da vas vodi. Karta koju odaberete otkriva kako možete zacijeliti svoje emotivne rane kako biste poboljšali život. Svi imamo emotivne rane uzrokovane negativnim iskustvima koja proživljavamo, a koje utječu na naš život. One mijenjaju način na koji se osjećamo iznutra, a odražavaju se i u našim odnosima sa svijetom. Koliko god imali…
0 notes
Text
PRAVIM SJAJEM MOŽE SJATI SAMO ŠTO JE ŠTO JE PROŠLOST SAD, ŠTO NE MOŽE DA SE VRATI, ŠTO JE BILO KO ZNA KAD
Da li ste ikada pomislili kako ovo vreme nije za vas i da bi sve bilo mnogo bolje da ste se rodili koju deceniju ili vek ranije? Mislite li da su ljudi tada bili baš onakvi kakvi bi trebalo, cenile su se prave vrednosti, muzika je bila bolja i, uopšte, život nije bio ovako težak?
Da li (jugo)nostalgično gledate u žućkaste fotografije vaših roditelja, baka i deka obučenih po tadašnjoj modi i mislite kako su ti prohujali dani bili lepši i jednostavniji, što potvrđuju i njihove priče iz mladosti?
Reč nostalgija nastala je spajanjem grčkih stos (vraćanje kući) i algos (bol). Skovao ju je J. Hofer, tada student medicine, u svojoj disertaciji 1688. godine. Poslužila mu je za opisivanje čežnje za kućom koju su švajcarski plaćenici osećali boreći se u stranim zemljama.
Koncepti slični nostalgiji pojavljuju se u kulturama širom sveta.
Označava duboku emociju, koja bi najbolje mogla da se opiše kao melanholična čežnja, za voljenom osobom ili stvari koja nije tu i verovatno se više nikada neće vratiti. Opisuju je i kao „ljubav koja ostaje kad osoba ode”.
U budističkom učenju se pojavljuje koncept patnje, gde se smatra da je uzrok svih patnji požuda – u proširenom smislu, želja ili žudnja. Najdublji oblik patnje je nezadovoljstvo što se stvari, onako promenljive i nestalne kakve jesu, ne poklapaju sa našim očekivanjima. Prilično pojednostavljeno rečeno, patnja prestaje kad se iskorene žudnja i vezanost.
U zapadnom društvu i današnjem vremenu, nostalgija više nema negativnu konotaciju; kad je dozirana, poboljšava raspoloženje i povezuje nas sa drugima. Prisećanje „dobrih starih vremena” utkano je u naš svakodnevni život, od Fejsbuka koji nas podseća na naše nekoliko godina stare objave pa do uramljenih porodičnih fotografija, koje svi imamo kod kuće na polici ili na zidu.
Ruku pod ruku sa tim ide idealizacija prošlosti, odnosno pamćenje prošlih događaja kao lepših i boljih nego što su zapravo bili.
kad je reč o pamćenju prošlih događaja, u svesti nam najduže ostaje i najživlje se sećamo kako smo se osećali. Konkretni detalji vremenom manje ili više izblede.
Sva naša sećanja, kao i sve naše misli, su subjektivne. Ako smo sećanje vezali za pozitivnu emociju, zapamtićemo ga kao nešto pozitivno.
Objektivno gledano, devedesete godine prošlog veka nisu bile baš najsrećniji period naše istorije, pogotovo u političkom i ekonomskom smislu. Od sankcija, preko hiperinflacije i ratova pa do bombardovanja, nije manjkalo događaja koji ostavljaju rane na duši i gorak ukus u ustima.
Uprkos tome, veliki deo nas, tada dece, ništa od toga nije osetilo i pamti te godine kao divan period. Znam ljude kojima čak ni bombardovanje nije ostalo u ružnom sećanju, jer su bili previše mali i sakrivanje u skloništa su doživeli kao igru.
Generaciji naših roditelja je, uglavnom, Jugoslavija ostala u svesti kao najlepše doba. Život je bio drugačiji, a oni mladi. Ta velika država je, kao i sve ostale stvari na svetu, imala svoje prednosti i mane, ali je preovladavajuće osećanje bilo optimizam. Tako su je i zapamtili i preneli i nama, pa se pojavila nova generacija jugonostalgičara koja u toj državi nikada nije živela.
Osim za ličnu istoriju, ovo važi i za kolektivno pamćenje. Primer za to je idealizacija pedestih godina 20. veka u SAD, kroz medije predstavljena kao doba vintidž mode, milkšejkova, plavih lokni Merlin Monro i lepih porodičnih kuća sa savršeno pokošenim travnjakom.
Često slušamo o čežnji za zlatnim dobom ljudske istorije, kada su cvetali moral i kultura, znao se red i sve je bilo drugačije nego sada, i (sudeći po žalopojkama onih koje sam ja imala prilike da čujem) nimalo nalik sramotnoj dekadenciji savremenog čoveka, posebno novih generacija.
Na nove generacije žalili su se i Aristotel i Horacije, još u antičko doba. Tokom (ne tako malog broja) vekova koji su prohujali od tada pa do sada, nastalo je mnogo dela u kojima se ponovila ista žalba, pa se nameće pitanje: koliko je prva generacija ljudi bila dobra i bezgrešna kada sa svakom narednom ljudi sve više kvare, a čak i danas ima dobrih ljudi?
Takođe: ako je (svaka?) prethodna generacija bila bolja od one naredne, kako i zašto se to desilo, ako ih je ona generacija koja se žali vaspitavala?
Što se tiče morala, promiskuitetnosti i stava da je pre bilo više ljubavi i da se nije mislilo samo na zadovoljenja fizičke potrebe, uzela bih primer iz 14. veka. Đovani Bokačo je u to doba, na prelazu iz srednjeg veka u humanizam, napisao svoje najpoznatije delo, Dekameron. Ako ste ga pročitali, znate da se zaplet velikog broja novela vrti oko seksa. Ne bogougodnog seksa u cilju produženja vrste (u srednjem veku, jedino takav nije bio greh), nego neobaveznog, iz uživanja, često sa ljudima koje su junaci prvi put u životu videli.
Kaže se da dobri pisci umeju da daju tačniju i jasniju sliku društva nekog doba nego istoričari.
Još jedna tzv. pošast današnjice je moderna tehnologija, pre svega Internet i društvene mreže. Otuđuju nas. Opskrbuljuju nas većim brojem informacija nego što nam treba i nego što je zdravo.
Iste brige su postojale još od nastanka štamparske mašine, koja je bila trn u oku, pre svega Crkvi.
Ljudi su se opet jako zabrinuli u 18. veku, kada su dnevne novine postale popularne.
I opet, kad je na scenu stupio radio.
Kao što već možete i da pretpostavite, isto je važilo i za televiziju, uređaj za koji su „njegovi protivnici izrazili žalbu da preti da ugrozi radio, razgovor, čitanje, obrasce porodičnog života i rezultira vulgarizacijom američke kulture”.
Problem je i odbacivanje tradicionalnih vrednosti; daleko od toga da su one a priori loše, ali isto tako, na sve manje ljudi (pre svega mladih) utiče ona famozna krilatica „a šta će ljudi reći?” koja tera ljude da rade ono što njima lično možda ne odgovara, ali – „to tako treba”.
„Verovatno ne postoji period u istoriji u kom su mladi ljudi pokazivali tako jaku i nedvosmislenu tendenciju da odbacuju staro i žele novo”, kako reče jedan novinar Portsmutskih večernjih novosti u svom članku. Objavljenom 1936. godine.
Vremena se menjaju i način života se menja. Utopijsko zlatno doba nikada nije postojalo; današnje vreme ima mnogo loših strana, da, ali imalo ih je i svako prethodno.
Ljudi su oduvek bili isti.
text author: Tanja Petrović Krivokapić
3 notes
·
View notes
Text
"Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametnute uslove."
(Derviš i smrt)
16 notes
·
View notes
Text
5 jednostavnih koraka za obrezivanje i presađivanje biljke s korijenom Svatko tko se dovoljno bavi vrtlarstvom u kontejnerima, u jednom će se trenutku suočiti s problemom biljke vezane za korijenje. Srećom, rješavanje ovog problema obrezivanjem korijena je relativno jednostavan proces. Iako neki oklijevaju baviti se obrezi... #Presađivanjesobnihbiljaka #Rezidbaiorezivanje
0 notes
Text
Dresovi kao Izraz Identiteta: Kulturni i Emocionalni Uticaj
1. Uvod
Dresovi fudbalskih timova predstavljaju više od običnog sportske opreme; oni su simboli identiteta, tradicije i zajedništva. Za navijače, svaki dres nosi posebnu vrednost, povezanost sa klubom i njegovom istorijom. Ovaj članak istražuje istoriju dresa, njegove dizajnerske aspekte, simboliku koja stoji iza boja i uzoraka, uticaj na navijače, tehnološke inovacije koje su oblikovale moderni dres, te razmatra budućnost dresa u svetu fudbala.
Kroz različite aspekte, prikazaćemo kako se dresovi razvijaju i kako odražavaju ne samo sportsku, već i kulturnu dimenziju fudbala. Od prvih jednostavnih uniformi do današnjih sofisticiranih i estetski privlačnih dresova, putovanje kroz istoriju dresa pokazuje koliko je duboka veza između fudbala i njegove opreme. Kroz analizu ovih aspekata, nadamo se da ćemo osvetliti važnost dresa u fudbalskom svetu i njegov uticaj na igrače i navijače.
2. Istorija dresa
Istorija dresa u fudbalu datira unazad više od jednog veka, kada su se prvi timovi pojavili i koristili jednostavne i funkcionalne uniforme. U ranim danima, dresovi su se pravili od teških materijala poput vune, a boje su često odražavale lokalne timske tradicije. Tokom 20. veka, dresovi su postali sve prepoznatljiviji, a timovi su počeli da koriste specifične dizajne i simbole koji su ih razlikovali od drugih.
Prvi značajni korak ka modernizaciji dresa dogodio se u 1930-ima, kada su timovi počeli da eksperimentišu s različitim bojama i uzorcima. U periodu nakon Drugog svetskog rata, dresovi su postali deo kulturnog identiteta, često povezanog s navijačkom zajednicom. Uvođenjem novih materijala i tehnologija u kasnim 20. veku, dresovi su postali lakši, izdržljiviji i udobniji.
Danas, dresovi ne predstavljaju samo sportske uniforme; oni su modni simboli, često korišćeni kao sredstvo izražavanja identiteta navijača. Svaka sezona donosi nove dizajne i inovacije, ali duboke korene i istoriju dresa u fudbalu nikada ne treba zaboraviti. Ova evolucija pokazuje kako se dresovi razvijaju u skladu s promenama u sportu, kulturi i društvu, a njihov značaj samo raste.
3. Dizajn i simbolika
Dizajn Inter Milan dres predstavlja spoj estetskih i simboličnih elemenata koji reflektuju identitet tima i njegovih navijača. Boje, uzorci i logotipi imaju duboko značenje, često vezano za istoriju kluba, lokalnu kulturu i zajednicu. Na primer, crvena boja može simbolizovati hrabrost i snagu, dok plava može označavati mir i stabilnost.
U svakom nogometni dresovi, dizajn može biti inspirisan različitim izvorima, uključujući tradiciju, geografiju ili čak umetnost. Simbolika često prevazilazi samo vizuelne aspekte; ona može predstavljati vrednosti kluba, kao što su zajedništvo, borbenost i strast. U tom kontekstu, navijači se ne povezuju samo s timom putem igre, već i kroz emocionalni odnos s dresom.
Savremeni dizajn dresa sve više uključuje inovativne pristupe, kao što su upotreba specifičnih uzoraka ili grafičkih elemenata koji pričaju priču o klubu. Takođe, sezonski dresovi često donose nove koncepte i teme, što dodatno obogaćuje vizuelnu kulturu fudbala. Na kraju, dres nije samo uniforma; on je snažan simbol pripadnosti i ponosa koji svakom igraču i navijaču daje osećaj identiteta.
4. Uticaj na navijače
Dresovi imaju značajan uticaj na navijače, oblikujući njihov identitet i vezanost za tim. Kroz nošenje dresa, navijači izražavaju svoju podršku, pripadnost i strast prema klubu. Dres postaje simbol zajedništva, koji povezuje ljude različitih pozadina kroz zajedničku ljubav prema fudbalu.
Psihološki, nošenje dresa može povećati osećaj sigurnosti i samopouzdanja, ne samo na terenu, već i u svakodnevnom životu. Navijači često doživljavaju dres kao produžetak svoje ličnosti, a to može uticati na njihov stav i ponašanje. Uoči utakmica, dresovi stvaraju osećaj uzbuđenja i očekivanja, dok njihovo prisustvo na tribinama doprinosi stvaranju jedinstvene atmosfere.
Pored toga, dresovi igraju ključnu ulogu u formiranju kulture navijanja. Specifični uzorci i boje postaju prepoznatljivi znakovi, dok navijači razvijaju rituale i tradicije povezane s dresovima. Na taj način, dresovi nisu samo sportska oprema, već i simboli identiteta, ponosa i zajedništva koji traju generacijama.
5. Tehnološke inovacije
Tehnološke inovacije značajno su transformisale dizajn i funkcionalnost fudbalskih dresova, čime su poboljšale iskustvo igrača i navijača. Moderna proizvodnja dresova koristi napredne materijale koji su lagani, prozračni i otporni na vlagu, što omogućava igračima da ostanu suvi i udobni tokom igre. Tehnologije kao što su „moisture-wicking“ i „breathable fabrics“ smanjuju neprijatnost i poboljšavaju performanse na terenu.
Pored materijala, inovacije u dizajnu omogućavaju veću slobodu kretanja. Pomeranje šavova, upotreba elastina i specijalnih krojeva povećava fleksibilnost i prilagodljivost dresova. Takođe, dodavanje funkcionalnih elemenata poput elastičnih manžeta i ventilacionih panela pomaže u održavanju optimalne temperature tokom igre.
Tehnološki napredni dresovi često uključuju i senzorske tehnologije koje prate fizičke performanse igrača. Ove informacije mogu se koristiti za analizu i unapređenje treninga, omogućavajući trenerima da optimizuju strategije i pristupe svakom pojedincu.
Na kraju, brendovi su počeli da koriste inovacije u proizvodnji i marketingu, kreirajući dresove koji ne samo da su funkcionalni, već i estetski privlačni. Uvođenje limitiranih izdanja i saradnje s poznatim dizajnerima doprinosi privlačnosti dresova kao modnih komada, što dodatno osnažuje vezu između kluba i navijača. Tehnološke inovacije su, dakle, ključne za evoluciju dresa, čineći ga ne samo sportskom opremom, već i simbolom napretka i kreativnosti u svetu fudbala.
6. Budućnost dresa
Budućnost fudbalskih dresova oblikovaće se kroz nastavak tehnoloških inovacija, održivost i promene u navijačkoj kulturi. Očekuje se da će se materijali za dresove sve više fokusirati na ekološke alternative, koristeći reciklirane materijale i održive procese proizvodnje. Ovo će ne samo smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu, već i privući ekološki svesne navijače.
Dizajn dresa će takođe evoluirati, sa naglaskom na personalizaciju i individualnost. Navijači će imati priliku da kreiraju jedinstvene dresove koji odražavaju njihov stil i identitet, čime će se produbiti njihova emocionalna povezanost s timom. Digitalizacija i virtuelna stvarnost mogu dodatno obogatiti iskustvo navijanja, omogućavajući navijačima da učestvuju u kreiranju dresova ili čak da dožive utakmice na nov način.
U kontekstu sportskih performansi, očekuje se da će dresovi integrisati još sofisticiranije tehnologije, poput nosivih uređaja koji prate fizičko stanje igrača u realnom vremenu. Ove informacije mogu pomoći trenerima u donošenju strategija, što će podići nivo takmičenja.
Ukratko, budućnost dresa leži u spoju tehnologije, održivosti i personalizacije, čime će se obogatiti ne samo iskustvo igrača, već i emocionalna povezanost navijača sa svojim timovima. Dresovi će nastaviti da budu važan deo fudbalske kulture, evoluirajući u skladu s potrebama i očekivanjima savremenog društva.
7. Zaključak
Dres Inter Milana predstavlja mnogo više od samo sportske opreme; on je simbol tradicije, ponosa i identiteta kluba i njegovih navijača. Kroz svoju bogatu istoriju, dres je evoluirao, odražavajući promene u dizajnu i kulturi fudbala, dok je istovremeno ostao veran svojim korenima. Plave i crne pruge ne samo da predstavljaju boje kluba, već i dušu grada Milana, s kojim su igrači i navijači nerazdvojno povezani.
Uticaj dresa na navijače je nemerljiv. On je alat kroz koji se izražava pripadnost, strast i zajedništvo. Navijači, obučeni u dres, postaju deo veće priče, slaveći uspone i padove svog omiljenog kluba. Kroz dres, navijači izražavaju svoj identitet, a svaka utakmica postaje prilika za ponos i zajedništvo.
Tehnološke inovacije dodatno su unapredile iskustvo nošenja dresa, omogućavajući igračima da se fokusiraju na svoje performanse. Očekivanja za budućnost dresa Inter Milana su visoka, s ciljem da se kombinuje tradicija sa savremenim trendovima i inovacijama, čime se nastavlja jačanje veze između kluba i njegovih obožavatelja.
U konačnici, dres Inter Milana je više od jednostavnog komada odeće. On je simbol borbe, strasti i zajedništva, a svaka generacija navijača dodaje svoje poglavlje u njegovu bogatu priču. Bez obzira na to gde se nalazili, navijači će uvek nositi dres s ponosom, jer on predstavlja sve ono što Inter Milan jeste.
0 notes
Photo
#Croatian 10.mar.23 10. ožujka 2023. Kad će Sebstvo zasjati u punom sjaju u nama? Bhagavan nam opisuje primarni korak na ovom putovanju. Pun želudac, ispavano oko, dom pun dječjeg smijeha - to su prema većini ljudi najuzvišenije razine sreće. Ali ovo se odnosi samo na interval između rođenja i smrti. Što je prije i poslije? Tijelo je nešto odvojeno od vas. Posjedujete ga nekoliko godina i hranite, njegujete i borite se s njim da ga pripitomite da ispunjava vašu volju. 'Vi' ili 'Ja' u tijelu je 'atma' koja je Jedna jedina. Kad oslabi poistovjećivanje s tijelom, sjaj božanskog Sebstva (atme) bit će vidljiv. Vezanost za tijelo podrazumijeva stjecanje i gomilanje stvari koje zadovoljavaju njegove potrebe i pohlepu. Gomilanje potiče izrabljivanje; time se ne može steći milost. Ono nema granica; žeđ se povećava sa svakim gutljajem. Uvijek traži više. Božanski govor, 21. travnja 1983. Prvi korak na duhovnom putu je održavati tjelesnu svijest (Dehabhimanam) pod kontrolom.- BABA #sathyasai #saibhakta #sathyasaibaba #saibaba https://www.instagram.com/p/CpoE8lzsysc/?igshid=NGJjMDIxMWI=
0 notes
Text
Razmislite o tome kako će s vašom novom navikom stvari biti bolje za vas, a ne o tome šta ćete izgubiti ako odustanete od stare navike. Zamislite svoje stanje nakon promjene, tako da vaše iščekivanje promjena raste, a vezanost za prošlost se smanjuje.
Hišam al-'Avadi, Muhammed, s.a.v.s., kako te može učiniti izvanrednim
1 note
·
View note
Text
VEZANOST - FLORANS NOAVIL
VEZANOST – FLORANS NOAVIL
View On WordPress
0 notes
Text
Subota,
10. prosonac 2022.
14:53h,
Zagreb, Maksimirska ulica
Vrti mi se u glavi od pomisli da ću proći pored CC One East i pored Popovače. Tako mi nedostaje tvoje prisustvo na kraju dana. Stisnuo sam lajk na story. Ubija me ta tišina s tvoje strane. Volio bih da si me blokirala. Bilo bi mi puno lakše.
Idem u Beograd fotkati Glavni odbor Narodne stranke. To odradim sutra i vraćam se u Crikvenicu. I opet proći pored Popovače, i opet proći pored CC One East.
Trebao sam se vratiti u Dubrovnik. Lakše bi mi bilo tamo u onoj odsečenosti. Jurio sam šansu koju nisam mogao dobiti. Jedna agencija u Zagrebu traži fotografa, koliko me privlači da uzmem taj posao, toliko me odbija ideja da dođem u Zagreb za stalno i to bude protumačeno kao creepy.
Prosto ne mogu drugu ženu. Ne znam i ne shvaćam zašto? Ne shvaćam zašto osjećam toliku jebenu vezanost?!?! Kad bih barem odapeo u snu gdje još postojimo "mi" i sve je samo smijeh.
0 notes
Text
Sedam planeta-sedam tipova zena
Karl Gustav Jung je jedno od imena moderne naucne epohe koje je doprinelo da se iskoraci iz kauzalnog modela nauke i da se predmet psihoanalize pomeri ka simbolima, mitovima, alhemiji i celokupnom podrucju imaginarnog ili psihicki realnog. Tako su i astrolozi uz pomoc Junga pokusali da sacuvaju dostojanstvo astrologije od prezrive siline nove nauke i njenih naleta. Koliko je takav pokusaj bio uspesan jos uvek niko nije analizirao i to je tema za neke nove istoricare astrologije. U ovom momentu vaznije je primetiti obrnut mehanizam dokazivanja i predmeta dokazivanja gde je Jung posluzio kao sredstvo za dokazivanje astrologije, a ne astrologija kao sredstvo za objasnjenje Junga. U borbi sa naucnom azdajom moderni je astrolog zaboravio sta je astrologija, pa se i danas moze naici na defincije astrologije koje koriste jungovski naucni zargon. Kao sto je vise puta receno od strane nas tradicionalista, kao primer jednog simbolickog modela, astrologija se moze razumeti i kao jezik, a jezik sluzi da se nesto objasni, predoci, priblizi razumevanju. Jednako sluzi da se objasni Aristotelova psihologija, Platonov model duse i dihotomija, kopernikanski obrt, Kantov gnoseoloski obrt, socijalizam, Jungova struktura licnosti i sve ostalo, bez izuzetka. Stvar je jedino u tome da li ce se astrolozi sloziti uvek oko horoskopske raspodele koncepata i pojava koje su predmet astroloske analize i tumacenja. Palo mi je na pamet da kroz definisani model tradicionalne astrologije pokusam da objasnim razlicite filozofske i psiholoske pravce i koncepte. Za pocetak sam izabrala da na, krajnje jednostavnom i osnovnom, nivou planetarnog simbolizma objasnim astroloski jungijanske tipove zena jer ih ima sedam, sto se neometano uklapa u planetarni deo astroloskog tela. Drugom prilikom bih se bavila slozenijim zahtevom Jungove strukture licnosti koji zahteva siri horoskopski plan. Iako je isti vec dat iz perspektive moderne astrologije, nije iz perspektive tradicionalne. Ovih sedam tipova zena nije direktno kreirao Jung, vec njegova ucenica, sledbenik, psiholog Dzin Bolen. Bilo koji bog ili nebeska sila iz antickih vremena pripadaju jednom od 7 planetarnih principa. Dakle, koje bilo boginje da se pominju u kontekstu o tipovima zena mi ih podvodimo pod jednu od 7 planeta. Takodje, psihopatologija je moguca u bukvalno svakom tipu i nijedan tip ne znaci da je bolji od drugog. Jednako tako mnoge zene se nece prepoznati ni u jednom tipu, tacnije, prepoznace se kroz dva ili tri sto je, takodje, ocekivano:
"Tip 1. Mesec
Žena majka
Oličava je grčka boginja Demetra, odnosno rimska Ceres.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i krajnosti: htonska Velika majka, Majka Božja.
Moguća psihopatologija (ako je ima): depresivna, pasivno agresivna ili zavisna.
Najčešće je muče vlastita nesamostalnost, osećanje niže vrednosti, strah, bes i snažna čežnja.
Životni scenario: „Dok mi deca ne odrastu, ja ne postojim“, ili: „Posle njihovog osamostaljivanja nastupa propast.“
Demetra je boginja žita, nege i majčinstva, koja je sa Zevsom sazdala mnoge grčke junake. Ona je ključna, arhetipska predstavnica matrijarhalnog načela: između ostalog simbolizuje rađanje, stvaranje, negovanje, zaštitu i velikodušnost. Posebno je zanimljiva njena veza s ćerkom Persefonom, jer to je najdublja veza koju je uopšte imala. To naglašava i hrišćanska ikonografija Majke Božje s Detetom u naručju. Njen muški partner se podrazumeva, ali realno ga nema u blizini, a ako i jeste tu – irelevantan je ili je izvor njenih osnovnih životnih teškoća. Tako kod nje uvek pobeđuje ili dominira materinski odnos.
Ali Demetra je istovremeno i arhetip tugujuće majke kojoj su deca porasla i napustila je. Karakteriše je sindrom „praznog gnezda“ napuštene sredovečne žene koja je ceo svoj život posvetila deci. U nekim slučajevima ona im čak ne dozvoljava da odu i postaje destruktivna, dugoročno ih onesposobljavajući za separaciju.
Ovakva žena istovremeno simbolizuje plodnost, život, negu i podršku, a ako je otac suviše slab ili predugo odsutan od kuće, postaje dominantna i preplavljuje porodicu svojim majčinskim funkcijama, tako da ujedno simbolizuje trovanje, gušenje, trajno onesposobljavanje tuđeg rasta, uverena da samo ona zna šta je najbolje za druge. Autoviktimizacijom opravdava svoju potrebu za kontrolom (preko hrane i usluga) i manipulativnost (optuživanjem za tobožnju krivicu i nezahvalnost).
Obično se vezuje za očinski nimalo nastrojenog oca, koji pod raznim izgovorima beži iz doma i prepušta joj dominaciju. I sama je često odrastala u takvoj porodici. U trudnoći vidi svoje ispunjenje i istinsko biće i oko toga organizuje ceo život. Neguje imidž debele i tople mame. Presudna su joj deca. Velika mama i za ljubavnika obično bira „sina“.
Najvažnije joj je da savršeno usluži druge i pritom nikad ne prestaje da se trudi. Da bi se nastavio proces njenog rasta i razvoja, potrebno je da otkrije druge sposobnosti osim majčinskih i da ih integriše u svoj novi identitet. Tada prestaje da spasava, gnjavi i beskrajno kontroliše druge.
Tip 2. Venera
Žena ljubavnica
Oličava je grčka boginja Afrodita, odnosno rimska Venera.
Moguće arhetipske alternative, varijacije, dopune: staroslovenska boginja Lada, Lilit, kultivisane kurtizane, tantričke partnerke, fatalne junakinje filmova i literature…
Moguća psihopatologija (ako je ima): narcisoidna i histerična.
Neotklonjivo je muče strah, tuga i bes.
Životni scenario: „Posle mladosti, lepote i ljubavi nema više ničega...“
Afrodita u sebi sadrži čitav niz ženskih arhetipova. Ona je boginja ljubavi i lepote, preobražaja, stvaranja i magijske moći. Najlepša i seksualno najprivlačnija od svih boginja, provodila je svoj život stvarajući i uživajući u lepoti. Jedan od njenih najdubljih izvora je stvaranje dubokog mističnog ljubavnog jedinstva muškarca i žene, u kojem se stapaju ovozemaljsko i onozemaljsko, telesno i duhovno. Ona je kreativna i komunikativna, u stanju da svojom harizmom pomogne ljudima da ostvare svoje snove, pigmalionski izazivajući ono najlepše i najbolje u njima.
Bilo da je personifikovana kao vila, muza, gejša ili sveta kurva, ona je alhemijska zlatna žena koja zlatnim magijskim sjajem obasjava ovaj svet i one koji se nađu pored nje. Ostalima preostaje jedino da čeznu za njom i zavide odabranima kojima se posrećilo. Međutim, nju mnogo više zanima sama ljubav od stvarnog, konkretnog čoveka pored nje – u krajnjoj liniji, on je nesavršen, pokvarljiv i zamenjiv. Ovakvoj ženi nisu strane ni biseksualnost ni homoseksualnost, jer partner nije presudan, važna joj je sama ljubav i lični doživljaj zaljubljenosti. U njenom životu seks ima presudni značaj u izgradnji partnerskih odnosa, a ako uđe u brak onda je to obično brak otvorenog tipa, bar s njene strane. Ako se odluči da ima decu, može da bude dobra majka po tome što ume da ih voli, podržava i ne kritikuje mnogo, ali vrlo često je nedosledna, sebična, hirovita, egocentrična i nije potpuno prisutna.
S drugim ženama ne ume da bude bliska, ali može da se druži s njima sve dok postoji opšta saglasnost da je ona najbolja i najprivlačnija. Ne krije da ne trpi konkurentkinje, pri čemu je druge žene izbegavaju jer joj zavide i boje se da im ne preotme njihove muškarce.
Mladost je najbolje razdoblje njenog života, dok joj starost ponekad predstavlja nerešiv problem. Budući da je ekstrovertna i aktivna, uglavnom živi u sadašnjosti, smatrajući život samo uzgrednom pojavom ljubavi. Ponekad impulsivno bira pogrešne partnere, zanemarujući važne ljude i zadovoljavajući pogrešne potrebe. Kada nije zaljubljena veoma je nezadovoljna, ponaša se iracionalno i destruktivno. Sam proces sazrevanja i odgovornosti koje joj život nameće (osim ljubavi) izazivaju kod nje provale iracionalnog besa i destruktivnosti. Svaka nova bora, svako umanjenje njene seksualne moći i zavodljivosti, svaka devojčica koja se pred njom pretvara u devojku – mogu da izazovu provalu mržnje.
U životu joj je najvažnije dostizanje zadovoljstva i to umeće usavršava do krajnjih granica, često zaboravljajući ostale životne vrednosti. Ima vrlo nizak prag tolerancije spram raznih oblika frustracija. Zavisno od kulture u kojoj živi i raste, ima i različitu sudbinu: može da bude ismevana, ponižavana i iskorišćavana kao obična bludnica, ili, naprotiv, idealizovana, slavljena i obožavana kao seksualni simbol čitavog naroda ili epohe. Kao metaforu za rast i integraciju ovakve žene, jungovski psihoterapeuti koriste mit o Erosu i Psihi. Psiha je bila obična žena, ali lepa kao Afrodita, koja je, nakon što je izazvala boginju, bila primorana da reši četiri zadatka. Uz tuđu pomoć i vlastita mudra rešenja, uspela je da se od žrtve pretvori u proaktivnu junakinju.
Tip 3. Saturn
Žena supruga
Oličava je grčka boginja Hera, odnosno rimska Junona.
Moguće arhetipske varijacije, alternative i suprotnosti: Medeja, odana Penelopa, manipulativna Irodijada, demonski ambiciozna ledi Makbet, žena osvetnica…
Moguća psihopatologija (ako je ima): depresivna, mazohistička ili fobična.
Najčešće je muči nastojanje da spase svoj obično propali brak.
Životni scenario: „To mi se uvek iznova događa“, ili: „Uvek ispadnem mučenica.“
Hera je boginja ili čuvarka svetog braka, simboliše vernost i neraskidivu vezanost za svog promiskuitetnog muža (Zevsa), kojem je potpuno predana. Budući da nije celovita sama za sebe, rano se udaje, a taj obred za nju predstavlja najvažniji dan u životu. Jedino što ne uspeva da odabere pravog partnera s kojim bi ostvarila svoj san. Teškoće koje joj stvara muž se nagomilavaju i ona je povređena, ali to je žena koja svoj bes ne iskaljuje na njemu nego na okolini. Nastoji da se očeliči da bi mogla da podnosi sve te povrede i poniženja. Takvo stanje obično potraje do njenih srednjih godina, kada muž prestaje da joj bude zanimljiv, a brak više nije svetinja. Tada uspeva da nađe neka druga životna interesovanja, ili se njen ostareli muž smiruje, tako da joj umesto svakodnevnih sukoba sa suparnicama preostaje samo prebacivanje zbog nekadašnjih povređivanja.
On je u centru njenog života i sve ostalo je drugorazredno – i deca i karijera. Nema i ne ceni mnogo prijateljstva. Nesporazumi nastaju zato što joj ON ne uzvraća jednakom merom, nezainteresovan je, počinje da je doživljava kao teret, kao nesposobnu, preterano zavisnu, lepljivu i dosadnu osobu koja ga gnjavi, tako da joj sve više izmiče. Ona često postaje progonitelj, priređuje mu ljubomorne i osvetoljubive scene uz plač i kuknjavu.
Za proces rasta ovakve žene veoma je važno da se ne uda rano i da pažljivo odabere muža, možda uz pomoć drugih. Pre udaje treba dovoljno da „odraste“ da bi bila u stanju da vodi računa o sebi i osmisli svoj život. Njena ljubomora često je izraz pasivnosti i osećanja niže vrednosti, a nepoverenje u muškarce – projekcija vlastite seksualnosti. Izgledi za dalji razvoj su u transformaciji besa i bola, u reorganizovanju sistema vrednosti i stvaranju realnijih odnosa s ljudima, kada će biti u stanju da bez tragičnih posledica podnese gubitak i napuštanje. Što znači i da preuzme odgovornost za vlastiti život i proaktivno napusti ulogu žrtve.
Tip 4. Merkur
Žena devica – mamina kći
Oličava je grčka boginja Persefona, odnosno rimska Kopra.
Moguće arhetipske dopune, varijacije, alternative: brojni literarni likovi „večito“ i „varljivo“ ženskog, luckasta Marija Antoaneta…
Moguća psihopatologija (ako je ima): šizoidna.
Najviše je muče doživljaji besmisla, straha, bola i besa.
Životni scenario: „Nikada nećeš postići ono čemu najviše težiš – nikada nećeš otkriti pravu sebe.“
To je večito mladolika, bezbrižna žena-devojčica, oko koje se otimaju s jedne strane njena majka, a s druge muž i drugi ljudi koji iz raznih razloga vole da se s njom druže. Persefona je uslužna i prijemčljiva žena, a kao mitološka kraljica podzemlja u stanju je da lako stupa u kontakt s nesvesnim i pritom menja mnoga lica. Kao mamina mazna princeza s jedne strane simbolizuje večno proleće, rast i razvoj, a s druge – opasne avanture s nesvesnim koje povremeno završavaju burnim poniranjem u ludilo.
Zavisna je i nesposobna da se odvoji od majke i tako odraste u ženu. Obično se zavisno vezuje za nekog muškarca koji nastoji da dominira, da je kontroliše i poseduje, dok ona vešto izmiče i njemu i majci, lavirajući između njih. Cena koju plaća je rascepkanost ličnosti: istovremeno je bespomoćna i vešta, naivna i opasna, pri čemu je obično nesvesna svojih seksualnih i ostalih moći. S drugim ženama uspostavlja bliske i sestrinske odnose, a prema muškarcima se ponaša kao večita devojčica i uspavana lepotica. S jedne strane čeka da joj mama dâ dozvolu, a s druge da je princ poljubi i tako na sebe preuzme odgovornost za njen život. Konflikt između majke i muža samo pojačava njenu rastrzanost.
Mišljenje joj je često konfuzno i pretežno intuitivno, pri čemu se pre oslanja na tuđe procene nego na vlastite. Način kako pritom čudesno uspeva da se snalazi deluje nestvarno i vilinski. Ona je pomalo žena-himera, neodređena i ambivalentna, i tako postaje projektivni ekran na koji drugi smeštaju svoje želje i konflikte. Budući da je pasivna, zavodljiva i detinjasta, lako stvara simbiotske veze s drugima. Integracije koje postiže često su bizarne i lako lomljive, tako da su joj neophodni drugi ljudi kao granice za njenu ličnost. Obično ne rađa decu, a kada ih ima postavlja se kao njihova drugarica ili mlađa sestra. Zbog izrazite infantilnosti ili nedoslednosti, roditeljsku ulogu umesto nje najčešće preuzimaju njeni roditelji ili neko drugi.
Ispod svoje narcisoidne rigidnosti krije snažne strahove od sopstvenih strasti, ludila i smrti. U četrdesetim godinama obično je zadesi velika kriza, kada joj postaje teško da dalje održava ulogu male tajanstvene devojčice. Budući da je manipulativna i neiskrena, svoje mane i potrebe krije tako uspešno i od same sebe, da na kraju ni sama ne zna šta hoće od života i drugih. Mogući način odrastanja vodi prvenstveno kroz separaciju od majke, relativnu nezavisnost od muža i prerastanje u seksualno zrelu ženu. Ako uspe da uspostavi nekakav red u svom iracionalnom, umesto poniranja u ludilo omogućen joj je spiritualni i religijski rast, uz eventualno stvaralačko razvijanje izvesnih parapsiholoških osobina.
Tip. 5. Mars
Žena borac – tatina kći
Oličava je grčka boginja Atina, odnosno rimska Minerva.
Moguće arhetipske varijacije, krajnosti, suprotnosti: Amazonke, moderne feministkinje...
Moguća psihopatologija (ako je ima): opsesivnost i paranoidna arogancija.
Najčešće je muče doživljaji besa, strah od neuspeha i čežnja.
Životni scenario odvija joj se tako da uvek mora da bude jaka, da je relativno uspešna, ali retko ume da uživa u životu, pogotovo u bliskosti i ljubavi.
Majka mitske Atine bila je nepoznata ili nepriznata. Boginja je rođena u zlatnom oklopu, iz očeve (Zevsove) glave i ubrzo postaje njegova desna ruka, boginja mudrosti, strategije i zanata. Ona je snažna, lepa i opasna. U isto vreme vešto ratuje, vodi domaćinstvo, bavi se zanatima i praktičnim životom. I u ratu i u miru opredeljena je za oca i potpuno mu je odana. Bori se za patrijarhalna načela u koja duboko veruje i stavlja ih daleko iznad matrijarhalnih vrednosti.
To je logična, praktična, jednostavna i pouzdana žena. Glava joj je uvek jača od srca, nesebična je i nepredvidiva, dobro se snalazi u konfliktnim situacijama. Najviše voli da se druži s aktivnim i uspešnim muškarcima, a izbegava i ne ceni mnogo žene. Izrazito prezire krhke, šarmantne i ženstvene žene, grubo im se podsmeva i potcenjuje ih. Stasala je u veštu, korisnu i
trezvenu ženu. Zbog svoje objektivnosti emotivno je hladna, a svojim vrednosnim sistemom idealna za ulogu „prave žene iza glavnog muškarca“. Naučila je da čuva leđa autoritativnom, moćnom i snažnom ocu. Rigidno je odana njegovim načelima i konzervativno se opire promenama.
Budući da je zdravo ambiciozna i ekstrovertna, najbolji afrodizijak za nju je moć i zanimaju je samo junaci. Kada sebi odabere muškarca koji obećava da će pobediti, povlači se u njegovu senku i strasno se bori za njega. Nije preterano ni strasna, ni romantična, ni ljubomorna. Prema deci se odnosi izrazito objektivno i ravnopravno. Uspešno ih uči kako da budu dobri borci, čeliči ih i bodri da što pre odrastu i više ne budu ranjivi. Ne voli razmaženu i lenju decu od koje nema nikakve koristi. Njen odnos prema materinstvu sažima formula: „Dajem u najam svoju matericu.“
Svoj optimum dostiže u zrelom dobu, ne voli zavisnost detinjstva ni slabosti starosti. Poseduje identitet zdrave, snažne i uspešne žene. Samodovoljna je i aktivna, najbolje se oseća kada podvuče crtu i sabere svoje i muževljeve uspehe i dostignuća. Lako postaje radoholičar i ceo život može da provede u predanom radu. Blokira emocije, posebno doživljaj bola, tako da ima velikih teškoća s intimnošću i usamljenošću. Zbog preterane realističnosti ima problema sa spiritualnošću, kreativnošću i spontanošću, koje može da omrzne u drugima koji nisu kao ona („efekat Gorgone“). Posebno je razdražuju spontane, ekspresivno bogate i dramatično izražajne osobe. Njeno osnovno načelo je načelo efikasnosti.
Iako se na prvi pogled ne bi reklo, ima teškoća s ponosom i samopoštovanjem. Najvažnije joj je da bude jaka da bi izdržala silni trud potreban za dostizanje savršenstva – onako kako je to zamislio njen tata. Sudbina ovakve žene biće prazna i oskudna ako se ne okrene svojoj unutrašnjosti, ne odustane od igara moći i ne pristane na poneki objektivni poraz koji će joj doneti neke subjektivne pobede. U određenom životnom trenutku treba da se seti i ponovo otkrije svoju majku, veže se uz nju i majčinska načela ovog sveta, da pristupi drugim ženama i ujedno svojim krhkim, tananim i lako povredljivim osećanjima. Ako u tome uspe, uspostaviće novu unutrašnju ravnotežu, biće u stanju da ostvari bliskost i intimnost s pojedinim ljudima i reorganizuje svoj sistem vrednosti.
Tip 6. Jupiter
Žena sestra
Oličava je grčka boginja Artemida, odnosno rimska Dijana.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i alternative: Ifigenija, Atalanta…
Moguća psihopatologija (ako je ima): opsesivna ili paranoidno arogantna.
Najčešće je muče čežnja, strah i bes.
Životni scenario je „večna mladost“ i on je tera da uvek bude i ostane takva.
Artemida (Dijana) je Apolonova sestra, boginja lova i Meseca, a pre svega je uspešna taktičarka. Takva žena često je sportski tip, mladalački vitka i dobro građena. Pokretna, nezavisna, samostalna i uspešna, žudi za raznim takmičenjima u kojima bi da pobedi sebi ravnog muškarca. Sigurna je u sebe i svoj identitet i ne treba joj muškarac da bi se osećala osmišljeno i celovito. Ona je pre svega biće akcije i uz očevu pomoć i veliku usredsređenost ovladala je mnogim veštinama. To je preadolescentna devojčica u snažnom telu odrasle žene, koja voli život shvaćen kao igru i nadmetanje. Ona je mitska sestra i drugarica, radoznala i hrabra. Odbacila je identifikaciju s majkom i klasičnim ženskim vrednostima, često je tvrdoglava i po građanskim shvatanjima neženstvena. Ceo svet doživljava kao veliki lov ili važnu utakmicu za koju je vrlo dobro pripremljena. Lepo se druži sa ženama sličnim sebi, ostale i ne primećuje.
U odnosu prema muškarcima ponekad narcisoidno bira vršnjaka koji kao da je njen odraz u ogledalu, tako da mogu da imaju kolegijalni i ortački brak. Ponekad je to mnogo stariji muškarac koji će je negovati i podržavati u njenim pustolovinama. Takva žena na osobeni način izbegava konflikt otac–kći: ispunjava očekivanja oca koji je zapravo sve vreme želeo sina, a uspešna je koliko i dečaci. S druge strane ne predstavlja opasnog rivala svom ocu, jer ipak je žensko, čime je zaobišla jedan važan razvojni problem: ostala je spokojna, ali i prikraćena. Ponekad bira platonskog partnera s kojim ostvaruje „idealnu ljubav“: on prezire seksualnost i uživa u njenim veštinama i promenama. Ponekad izabere Pigmaliona koji će je oblikovati i zajedno s njom dobijati aplauze publike.
Najbolje joj je dok je mlada: izbegava emocionalnu intimnost, bliskost i pripadanje. Negira svoje zavisne, meke ženske potrebe, a ako ih doživi – na njih reaguje depresivno. Zauzeta takmičenjem, može da bude hladna, oštra, gruba, lako povređuje druge i s prezirom ide dalje. Skromnost, suzdržanost, ganutost i milosrđe jednako su joj strani i opasni kao i ljubav, bliskost i poverenje. Ako ima decu, prema njima se ponaša kao „majka medvedica“. Može da bude dobra majka, ali prenaglašava nezavisnost deteta, njegovu spretnost i takmičarski duh. Teško njemu ako nije pobednik! Hladno odbacuje zavisno, pasivno i nesposobno dete, a od njega očekuje da brzo poraste ali zauvek ostane u pubertetu i krene u lov s njom.
Sistem vrednosti ovakve žene jednostrano je određen paternalnim načelom. Sve dok ne otkrije, ne razvije i ne integriše i neke maternalne vrednosti, ostaće prebrza, površna, jednostrana i plitka. Najvažnije joj je da u životu postane i ostane jaka i savršena, da bi pobeđivala u što više nadmetanja. Spremna je da se se oko toga trudi, tapkajući na uvek istoj razvojnoj stepenici.
Tip 7. Sunce
Žena svetica
Oličava je grčka boginja Hestija, odnosno rimska Vesta.
Moguće arhetipske dopune, varijacije i alternative: predane hramske službenice i hrišćanske svetiteljke.
Moguća psihopatologija (ako je ima): senzitivno paranoidna.
Najčešće je muče osećanja krivice, besa i besmisla.
Životni scenario: „Ti nikada nećeš biti od krvi i mesa“, ili: „Ti nikada nećeš biti sa ovoga sveta.“
Hestija je rođena od neefikasne i depresivne majke i oca koji je zloupotrebljavao ljude. Razvila se u mudru ženu i tetku usedelicu, boginju srca i hrama koja se nije mnogo upuštala ni u ljubavi ni u mržnju. Simbolikom vatrenog kruga i ritualima vatre ona izražava netaknutost device i celovitost savršenstva – njen simbol najčešće je mandala. Nevinost i autonomnost često su joj omogućavale postizanje takvog stepena harmonije, opšte povezanosti i kontinuiteta u zajedničkoj svesti, da je proglašavana sveticom. Ona je introvertna, sklona meditaciji u miru i samoći, kada njena intuicija, jasnoća i snaga mogu da dođu do punog izražaja.
Takva žena je spokojna, ne žuri, okrenuta je istovremeno ka hramu i kući. Mistično je povezana s alhemijskim duhom koji joj omogućava stvaranje harmonije i rast u spokojnoj samoći. U svom razvoju prevazišla je ego i uspeva da razvije svoje žensko jastvo koje objedinjuje duh i dušu. Veoma se trudi da se očeliči da bi postala savršena.
Njen odnos prema drugim ženama često je rođački, prijateljski i topao. Događa se da se uopšte ne uda, nego postaje stara mudra usedelica. A ako se ipak uda, onda je to klasična žena, udobno smeštena u tradicionalnu ulogu domaćice, koja za sebe obično veže čoveka koji voli i ceni spokojan, topao i tih život koji im omogućava meditaciju. Ako ima decu, može da bude odlična majka, pomalo udaljena, bezlična i neizražajna, ali koja nesumnjivo voli svoju decu.
Po Jungovom tumačenju, Hestija nije imala personu. Žena koja živi takvim životom lako može da postane bezlična, anonimna i kao da nije od ovoga sveta. Ponekad je suviše odvojena od stvarnosti, a ako dugo živi u samoći i izolaciji može da sagori vodeći računa o drugima ili o idealima. Ima problema s izražavanjem osećanja, pogotovo snažnih, tako da kada nekoga voli on to može da ne zna i da ne oseti. Njena ljubav je na izvestan način impersonalna, kao i ona sama. Bez sigurnosti braka i doma takva žena ponekad biva izgubljena, potcenjena i iskorišćavana od kompetitivnih, vlastoljubivih ljudi.
Njen rast počinje time što izgrađuje čvrstu i jaku personu, uči da izražava osećanja (posebno ona rušilačka i snažna), a pogotovo tako što će izaći iz svoje kuće ili svog hrama i krenuti u šetnju svetom, upuštajući se u pustolovine življenja sa stvarnim ljudima. Potrebno joj je da stekne samopouzdanje, razvije ekstroverziju i borbenost, koje inače pomalo prezire.
Za neke tipove ce vam iz prve biti jasno kako sam ih dovela u vezu sa odnosnom planetom, za neke mozda nece, pa cu objasniti. Pretpostavljam da je tip Saturna i Jupitera za neke zbunjujuci."...
Pre nego sto ih postavim i tipove razvrstam prema planetama tradicionalnog kosmosa da podsetim da se, s obzirom da je mitologija redovan motiv u jungijanskom psihoanalitickom pravcu, u tradicionalnoj astrologiji svi bogovi razvrstavaju prema 7 planeta. Ovo je jednako pomenuto od strane Platona pre horoskopske epohe i naglaseno kod novoplatonista na kraju anticke. Damaskije je vec pomenut u ovom kontekstu, pa cu ponoviti deo teksta na ovu temu. Damaskije, "poslednji neoplatonista" antike o descenziji duse (hermeticka eshatoloska doktrina) svedoci stihovima:
"Dusa se spusta ka generaciji prema prirodi Kore,
Rasuta biva tako sa prirodom Dionizija
I poput Titana i Prometeja za telo vezana biva,
Od kojeg se spasava mukom i naporom Heraklovim,
Da bi sebe sakupila kroz Apolona moc,
I spas Atine, kroz istinsku ociscujucu mudrost
Gde dize se konacno prema zakonu sudbine svoje uz Demetrinu pomoc."
Na ovih 7 nivoa moze se postaviti novi set od 7 antickih bogova, ali uvek svaki od njih ima veze sa samo 7 planeta. Bilo koji bog ili nebeska sila tih vremena pripadaju jednom od 7 principa. Dakle, koje bilo boginje da se pominju u kontekstu o tipovima zena mi ih podvodimo pod jednu od 7 planeta. Lilit nije princip, vec mitsko bice, a u astroloskoj interpretaciji pripada Mesecu. Astroloski princip je nadredjen pojedinosti i u tome se tradicija razlikuje od moderne. Astrologija je simbolicki interpretativni jezik, ne mitologija...
Natasa Karalic Koprivica
34 notes
·
View notes
Text
Drugo pismo (zamišljanja)
Opet su moje većernje misli posvećene tebi. Znaš, često zamišljam kako ću te nekada iznenada sresti u gradu. Možda se opet potrefi da uđeš u tramvaj u kojem sam ja, kao onog zimskog dana. Možda te vidim i na nekom sasvim neočekivanom mjestu, negdje, gdje ni sam često ne dolazim. Uživam dok tako pravim scenarije naših iznenadnih susreta. Svaki započinje jakim i dugim zagrljajem, a završava uz kratki, obostrani poljubac koji te tjera da neprestano misliš o idućem susretu. Zamišljam nas i na faksu, skupa na hodnicima, i to svaki dan. Zamišljam i kako te dozivam za moj sto kada pijem kafu ili pivo između predavanja. Zamišljam nas i zamišljam...
Sve to mi daje neku snagu da se ne okrećem za drugim djevojkama na ulici i da ne pokušavam naći drugu. Pomaže mi da vječno ostanem zaljubljen samo u tebe, jer znam, da to zaista želim. Takođe znam da ni meni ne bi bilo svejedno ako se ti okrećeš za drugim momcima po šeheru ili da čujem da je neko tebe zagledao. Vezanost uz tebe, barem u mislima, je neki moj tip religije, vjere i nade za našim potpunim, jednog dana, zajedništvom.
03.05.2021
16 notes
·
View notes
Text
IZABERITE JEDNU OD OVE TRI KARTE: Evo kakvu poruku imamo za vas i vašu budućnost
Odaberite jednu od karata prikazanih na slici. Pustite intuiciji da vas vodi. Karta koju odaberete otkriva kako možete zacijeliti svoje emotivne rane kako biste poboljšali život. Svi imamo emotivne rane uzrokovane negativnim iskustvima koja proživljavamo, a koje utječu na naš život. One mijenjaju način na koji se osjećamo iznutra, a odražavaju se i u našim odnosima sa svijetom. Koliko god imali…
0 notes
Text
I opet se vraćamo, smireni, utješlјivo prevareni
— Ti misliš da je putovanje svakome zadovolјstvo, kao tebi. Čak i lijek. Taknuo sam u pravo mjesto, i žica je zabrujala. —Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vrijeme — rekao je, paleći se. — Čak i više: da nikad ne zastane duže nego što je neophodno. Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovolјne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smiješiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad, stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mijenjamo. I opet se vraćamo, smireni, utješlјivo prevareni.
- Derviš i smrt, M. Selimović -
1 note
·
View note
Text
Krešimir Kopčić – Urbs philia
Krešimir Kopčić – Urbs philia
I Fotografska izložba Krešimira Kopčića pod naslovom ”Urbs philia” tematski i simbolički pogađa intenciju njegovog umjetničkog djelovanja. U prvom slučaju to je ‘sam ‘urbs”, odnosno grad i njegove vizure, geometrije i atmosfere, urbana mjesta života grada i njegovih stanovnika. Simbolički pak, ”philia” kao ljubav, sklonost ili zadovoljstvo naglašava vezanost autora za sva ona mala i velika čudesa…
View On WordPress
0 notes
Photo
#Croatian 06.feb.23 6. veljače 2023. Ako smo umorni od neuspjeha, razočaranja ili jednostavno izmoreni, što možemo učiniti? Bhagavan nam danas s ljubavlju daje vrijedne prijedloge. Možda će doći vrijeme kad se čovjek umori i oslabi, ali tada treba ovako moliti: “Gospode, stvari su nadišle moje mogućnosti. Osjećam da je daljnji napor prevelik. Daj mi snage, o Gospode!“ Bog se u početku drži podalje, promatrajući naš trud poput učitelja koji stoji sa strane kad učenik piše odgovore na pitanja. Zatim, kad odbacimo vezanost za osjetilna zadovoljstva (bhoga) i počnemo činiti dobra djela i nesebično služiti, Bog se ohrabrujuće približava. Poput Boga Sunca (Surya – narayana), On čeka ispred zatvorenih vrata. Poput sluge koji zna prava svog gospodara i svoja ograničenja, ne najavljuje svoju prisutnost niti lupa na vrata, već jednostavno čeka. I kad gospodar samo malo otvori vrata, sunce ulazi i brzo rastjeruje mrak iznutra. Kad zatražimo Njegova pomoć, On je prisutan uz nas, s rukama ispruženim da pruži pomoć. Dakle ono što se traži je samo razlučivanje (viveka) da se molimo Gospodu i duhovna mudrost (jnana) da Ga se sjetimo. Prema Vahini, 11. poglavlje Mane našeg srca moraju se oprati moralnim životom i ispunjavanjem svojih dužnosti. - BABA #sathyasai #saibhakta #sathyasaibaba #saibaba https://www.instagram.com/p/CoV8BWZsUna/?igshid=NGJjMDIxMWI=
0 notes
Text
Dnevni Horoskop 3 Novembar 2021 - RIBE
Dnevni Horoskop 3 Novembar 2021 – RIBE
Vaša vezanost za partnera je prilično velika. Osjećate izuzetnu potrebu za nježnošću i romantikom. Partner danas nema dovoljno sluha za vaše potrebe, pa su mogući nesporazumi. Problemi na poslu.
View On WordPress
0 notes