#update iz bashche

[bashcha]

Sve što raste i treba da raste...

April je najuzbudljiviji baštenski mesec, već može da se seje napolju, uživa u poju ptica, suncu i najlepšoj zelenoj boji. Krajem meseca je malo zahladilo i pala je mnogo potrebna kiša. Prošle su lale i narcisi, kreću ukrasni lukovi, perunike, jorgovan...

Ovaj updajet posvećujem radovima u bašti.

Kao i prošle godine naklijavala sam anemone, na isti način i ranunkuluse, jer su obe biljke vrlo osetljive na vlagu i lako trunu ako ih previše zalijete. U odnosu na prošlu godinu kasnila sam dve nedelje, stoga i cvetanje očekujem kasnije. Ovaj put sam posadila anemone The Bride i ranunkuluse Purple Sensation.

Početkom aprila sam ih posadila u saksije, i vrlo brzo su provirili kroz zemlju i od tada lepo napreduju.

Krajem marta su mi nikli  irski zvončići koje sam posejala jos jesenas, saksija je prezimela napolju bez posebne zaštite. Pre par dana sam ih rasadila u leju, dosta su spori sa rastom.

Rasadila sam i beli kukolj (agrostemma githago Snow Queen), bupleurum koji je posejan u isto vreme kada i irski zvončići, wintersown orlaya (ona mi je jako slabo nikla), monarda Bergamo, mačkov brk (nigella Midnight i African Bride) i pennstemon Twizzle...a nestrpljivo u svojim WS posudama čekaju scabiosa i rudbeckia da ih rasadim ovih dana.

Primetila sam da mi se kosmos samozasejao i već nikao, pa sam to uzela kao znak da i ja posejem kosmose na otvoreno i eno prvi već niču!

Ohrabrena time, na red su došli i ljubitelji sunca koje za sada ipak držim unutra, a to su dragoljub, cardiospermum, lablab purpureus i cobaea (nju sam verovatno zakasnila sa sejanjem).

Cerinthe je bez problema nikao napolju. Ako već niste primetili, ovogodišnja mantra mi je bila da što god mogu sejem napolju, jer mi je u kući mesto ograničeno i ono malo je popunjeno batatom i dalijama. Čak ni paradajiz nisam  držala ni dana unutra.

Stigoh i do paradajza, sejala sam ga u dva navrata 4. i 20. marta. U drugoj turi sam imala bolju klijavost, nisam sigurna da li je taj utisak zbog lošeg semena jer su neke sorte slabo nikle. Uglavnom, 20. marta sam obično i starovala paradjz ali unutra, i super sam zadovoljna ovm tehnikom zimskog sejanja jer su biljke odlične i zdrave, nije im potrebno privikavanje na spoljnu temperaturu. Već par noći, i to ovih hladnijih sam ostavila otvorenu posudu i za koji dan razmišljam da ih presadim u baštu.

Toliko za ovo javljanje! Pozdravlja vas i Masha

[bashcha]

Prvi plodovi i ostale baštenske zanimacije

Dočekasmo skoro pa leto dok se nisam nakanila da napišem jedan update iz bashche, i evo dok se napolju kiša nećka sakupljam fotografije i gledam svoje beleške...

U par crtica.... Krajem maja su sazrele prve bobice, šumske jagode, maline i po prvi put tayberry. Ove krupne sočne bobice su nastale ukrštanjem kupine i maline. Za prvu godinu mi smo se prijatno iznenadili brojem plodova s obzirom da je držimo u saksiji. Takođe sve je prezimelo bez problema u saksijama.

Gajim jednu zlatnu tikvicu na terasi, izgleda vrlo egzotično i u ovom momentu je puna cvetova. Planiram da probam neki recept sa cvetovima tikvice.

Štraftasta tikvica ima zanimljive listove, sad već i dva ploda spremna za branje, a ovo je slika od pre par nedelja.

Paradajiz je teško podneo presađivanje u baštu, neko vreme je izgledao očajno, smoren, opečen, žutih listova...ali onda je došao na svoje i sada izgleda sjajno. Opet starija slika, u otprilike to vreme kada je krenuo da se oporavlja...moraću češće nositi aparat sa sobom ovo već nema smisla :D

Skidala sam zaperke, i one veće ću pokušati ožiliti, javim kako je taj eksperiment prošao.

Skarletni kelj lepo napreduje, ali dolaze mi one dosadne bele leteće napasti...

Tu su još boranije Blauhilda i Teepee, paprike, batat, patlidžan, krastavci, tikve, lubenice..i cveće, ali drugom prilikom, kada budem imala foto dokaze. Taman se kiša ispadala, i donela toliko potrebno osveženje biljkama.

[bashcha]

Švračije nožice

Divlju verziju ovog cveta znam kao švračije nožice i to mi je bio jedan od omiljenih cvetova u detinjstvu, pored različka i cikorije jer su jelte plavi.

A u pitanju je jednogodišnji delfinijum tj. Consolida tj. Larkspur. Kod nas poznat kao jednogodišnji žavornjak ili kokotić.

Na slici ispod je Consolida regalis, divlji primerak žavornjaka i često se viđa pored puteva, po livadama i njivama.

Najčešče je plavo ljubičast, nijansa je ustvari teško opisiva, ali može biti svetlo plavi, roze, beli i najnoviji must have “Misty lavender” pastelno prljave lila nijanse. Cvetovi su privlačni i leptirima, pčelama i bumbarima.

Preferira siromašnija zemljišta i barem 6-8 sati sunca. Spada u biljke koje vole hladnije temperature, pa već sredinom leta se suši, a tada je i prilika da sakupite seme.  Jednom kada ga posejete uvek će se sam rasejavati, i to vrlo uspešno. Pred jesen već niču mlade biljke i bez problema prezime. Spada u “hardy annuals”, a možete ga sejati i rano u proleće. Semenu je nekad potrebno dugo da nikne, ali ne odustajte od njega. Klijavost je uspešnija ako je seme izloženo hladnijim temperaturama barem dve nedelje. Negde sam čak pronašla podatak da na temperaturama većim od 18 stepeni ne niče. Ove godine sam ga sejala u dva navrata na proleće. Prvi put 25. januara wintersowing metodom i trebalo mu je mesec dana da krene. Posle sam 25.februara posejala drugu turu (isto wintersowing) i to seme je krenulo da niče nakon dve nedelje. Seme je potrebno prekriti tankim slojem zemlje, a idealna temperatura na kojoj niče je 15-18 stepeni za 14-20 dana. Što se tiče jesenje setve, u maminoj bašti on se samoraseje i do zime su već solidne biljke. Ove godine ću i ja prvi put da ga posejem na jesen.

[bashcha]

Kraj sezone i priprema za novi početak

Odužilo se lepo vreme i sve do samog kraja novembra se moglo raduckati u bašti. Raduckati je možda understatement, pošto nikad više posla nego pripremiti baštu sada za proleće. Imam i nalepnicu na stolu da me suptilno podseća pošto sam sklona odugovlačenju.

Nakon batata, trebalo je vaditi dalije i to smo uradili iz dva puta. Odlučila sam da ih odmah izdelim na krompiriće umesto na proleće. Ceo proces je potrajao, prvo pranje pa sušenje, onda satima seckanje, pa sušenje ponovo, pakovanje...držim palčeve da većina preživi do proleća.

Sakupila sam i nešto semena pa se radujem novom projektu sledeće godine.

Mnoge lukovice su krenule već sada prevarene lepim vremenom, visibable, krokusi, narcisi i irisi vire iz zemlje. Sklonila sam saksije na suvo mesto do proleća kada ću krenuti da ih zalivam, ovo posebno važi za lale.

Za one koji ne znaju, za muskari je sasvim normalno da izbaci listove već sada, zima mu ništa ne smeta. Znam da sam ja paničila prvi put haha.

Jedan od važnih poslova je i sakupljanje semena! Kosmosa imam dovoljno da posejem livadu!

Presadila sam otporne jednogodišnje cvetnice koje su imale puno vremena da razviju koren do zime. Na slikama ispod je Nigella, Orlaya i divlja šargarepa Dara. Ako se neko pita zašto imam žicu na zemlji, odgovor je tri slike ispod.

Moja najveća štetočina Ozi, jer svaka uzdignuta gredica je njemu wc. Nemam ja problem što on prihranjuje biljke, nego ih rasčeprka i male biljke stradaju. Ispod još jedna divna slika iz bašte, slika komposta. Sav kuhinjski i baštenski otpad se pretvorio u nešto najbolje čime možete obogatiti svoju zemlju.

Moram da se pohvalim peršunom, pravo je zadovoljstvo ubrati ove sveže listove kad god vam zatreba u kuhinji. Ove godine mi je baš lep.

[bashcha]

Batat 2019, treća sezona

Ove godine sam bila u fazonu, izvadiću koliko nam treba a ostalo ko šiša. Pomisao na još jedno arheološko iskopavanje (to je zato što sam htela biti arheolog kao  Indiana Jones) me nije veselila.

12. oktobra se skupila mala ekipa i krenusmo da vadimo batat, koji je na moje iznenađenje bio odličan! Krtole pravilne odmah ispod biljke, velike, ja u čudu kakva je ovo mađija.

Krenuli smo da razmišljamo šta je to ovaj put drugačije. Prvo, nismo stavili kap po kap navodnjavanje, nego je sa strane puštana voda iz creva. Bašta je bila dobro nađubrena stajnjakom. Primetili smo da kako smo se bližili drugom kraju parcele koja je bila više u senci i gde je zemlja nekako tvrđa batati su bili tanji i više su bežali sa strane. Takođe ove godine je bilo manje oštećenih batata, Nora je isterala jednog miša, a rovci su se izgleda iživeli prošle godine.

Sušenje smo shvatili ozbiljnije pa smo napravili mini plastenik i ostavili tamo batat jedno dve nedelje, a i sunčano vreme nam išlo na ruku. U plasteniku je bilo toplo i vlažno a to su idealni uslovi (temperatura od 30 do 35 stepeni, vlažnost 80-90%). Ovo je važan korak koji smo preskočili prošle godine pa nam sav batat istrunuo posle par meseci (a nije odmoglo ni to što smo tako neosušen ostavili u hladnoj garaži).

Ovim procesom se zaceljuju rane nastale tokom vađenja, kovertuje skrob u šećer i produžava vreme skladištenja do čak godinu dana. Za skladištenje se preporučuje tamna i hladna prostorija, temperatura do 15 stepeni.

Izmerili smo ovogodišnji rod, od posađenih 48 biljaka izvadili smo 87kg lepih batata + sitniji oko 10kg koji smo odmah konzumirali. Not bad ;) a sada je vreme za isprobavanje novih recepata.

Batat 2017

Batat 2018

[bashcha]

Beleške o dalijama

Negde skroz krajem novembra prošle godine sam krenula da pretražujem sajtove i biram dalije. Za nekog ko još nikada nije imao dalije u bašti (mamine se ne računaju), bila sam prilično ambiciozna i nije bilo te granice (ali literally) koja bi mene tada zaustavila u naumu da ih se dokopam.

Sredinom marta su stigle dalije. Ubrzo sam stavila nekoliko krtola na naklijavanje sa idejom da uzmem reznice i povećam broj biljaka.

Način na koji sam radila je sledeći (ja kao veliki ekspert delim savete), u plitke posude sam stavila zemlju za cveće pomešanu sa dosta perlita, cilj je bio da bude vazdušasta, pa sam krtole samo ugnezdila u tu zemlju. Nije potrebno zatrpavati ih jer je ovako puno lakše uzeti reznice kada se sve lepo vidi. Ostavila sam ih na prozorskoj dasci, a od dole ih grejao radijator, i svaki dan sam ih prskala vodom.

Naoružajte se strpljenjem ili kao ja svaki dan buljite u krtole. Kada se pojave prvi izdanci sačekajte da porastu 5-8cm pa ih pažljivo oštrim nožićem skinite sa krtole ali tako da na reznici ostane i mali delić krtole, prva je najteža! You tube je tu bio od velike pomoći pa savetujem da ceo proces najbolje prvo negde pogledate.

Meni je mali procenat reznica preživeo...ali zato sam i na drugi način rešila da povećam broj biljaka, deobom krtola. Unela sam ih na sobnu temperaturu da ih malo probudim, svaki krompirić je potencijalno nova biljka, ali samo u slučaju da ima izdanak i da mu vrat nije polomljen. Možda na prvu zvuči komplikovano ali je meni ovo upustvo prilično pomoglo pa ću ga ostaviti i vama. Nakon deobe, krtole posadite u saksijice, ali nikako prevelike jer dok zaista ne izbace listove, svaki višak vode je opasnost od truljenja. Savetuje se presađivanje u broj veću kako rastu.

Druga polovina aprila, još uvek nismo zavšili, i još uvek sve dalije držite unutra. Ako je napolju preko dana toplo, iznosite ih da uživaju na suncu a za veče vraćate unutra.

Moje posađene u saksije lepo napreduju i već su dosta visoke, i sada je vreme da sve to što je poraslo odsečete...da, ne šalim se. Ako želite više cvetova a ne jednu dršku od metle, vreme je da stisnete zube ili oči i odsečete sve iznad prvog para listova.

Već 19 dana nakon seče dalija nove grane su lepo porasle, kao dokaz imam fotografiju iznad!

Sredina je maja i strpljivo čekam da se vreme stabilizuje i da najzad prebacim dalije sa intenzivne nege u baštu pošto polako prerastaju svoje saksijice i prave gužvu, sada ih već drzim napolju ali unosim samo ako je zaista hladno.

Kraj je maja i sve dalije su posađene napolje! Fotografija ispod je grupna pred sadnju. Jedino reznice još uvek držim u saksijicama pošto su male, njih sam dosta kasnije presadila u baštu.

Polovinom juna su krenule neke da cvetaju, a od avgusta su uveliko u cvetu i tako će biti do prvog mraza. Sav trud se i zaboravi kada stignu cvetovi (tek sada kako pišem shvatam koja je to avantura bila), i posle ovog predugačkog teksta ostavljam fotografije da uživate! P.S. naravno ovo je teži način, možete jednostavno sačekati lepo vreme u maju i direktno krtole saditi napolje...

[bashcha]

Junske beleške

Sve intenzivnije cvetaju biljke a to privlači razne goste u našu baštu. Pčele izgleda nisu toliko probirljive, dok leptiri i moj omiljeni insekt kolibrić preferiraju brazilsku verbenu.

Nigella je uprkos svemu preživela, a to kažem jer je naš mačak uporno koristio uzdignute gredice kao svoj wc. Nigella African bride (bela) i midnight (plava) su posejane zimus a pre par dana su krenule sa cvetanjem. Na žalost propustiću sledeće nedelje sve cvetove, ali barem ću sakupiti seme....

Sa cvetanjem je krenula i Monarda Bergamo, takođe wintersown. Ehinacea i žalfije su magnet za pčele i druge insekte.

Verbenu svi vole, posebno leptiri.

Lilavi kukolj, uljez među belima.

I za kraj jedan tužan prizor, moje anemone i ranunkulusi. Ovog proleća su vaši bile mnogobrojne i između ostalog su napale i njih. Anemone su još uspele izbaciti par cvetova, ali su bili deformisani. Ni temperature im nisu išle na ruku, nadam se da će barem lukovice preživeti.

Toliko za ovo javljanje!

[bashcha]

Update iz bashche: Zadnji dan proleća

Kiša, sunce, kiša, sunce otprilike sumira jun do sada. Stiže vreme obilja u bašti, ponajviše korova u mom slučaju. 

Od nedavno se davimo u boraniji, nije to tako loše kao što možda zvuči, ja je volim za razliku od tu nekih. Od ove šatirane, Dragon Tongue, sam pravila fine guste čorbe. Skuvana bude kremasta i bogatog ukusa.

Primećuje se kolor shema, naginjem ka ljubičastom povrću haha. Purple Teepee  je niska sorta, karakteristično za nju je da su mahune pristupačnije, vire iz krošnje pa ih lakše videti pri branju. Kada se skuvaju izgube ljubičastu boju i postanu tamno zelene. Od njih sam pravila boraniju na francuski način, mogu da preporučim!

Dugačke žute su Golden Gate, penjačica, još ih nisam probala.

Posle ovako lepih slika, sledi horor...Blauhildu mi jedu neke zelene bube. Predveče se okupljaju u velikom broju, obrstile su mi svo mlado lišće na vrhovima, inače na meniju im je i lišće loze, batat su probale ali im se nije dovoljno dopao- na moju sreću!

Cveta mi neven, i to ne bilo kakav već Touch Of Red Buff, i ne bilo koja kadifica nego Tagetes tenuifolia.

Brali smo već i tikvice, zlatnu i štraftastu, ove druge su zgodne jer samo rastu u dužinu ne debljaju se mnogo.

I toliko za ovaj update....grrr kiša ponovo pada, ne znam kada ću paradajiz moći naprskati zaštitom od plamenjače...

[bashcha]

Update iz bashche, ili ti kako smo prošli sa paradajizom ove sezone

Negde oko mog rođendana, krajem jula, su počeli da sazrevaju prvi cherry paradajizi, činilo mi se kao da dosta kasne jer prošlih godina su plodovi stizali nekako ranije, čak i krupne beefstake sorte su mogle da se probaju.

Ali kako je naša gradska bašta u polu hladu, i drveće je poraslo, najverovatnije je i razlog kasnijeg sazrevanja manjak sunca. Uprkos kilavom početku na ostatak sezone se ne možemo požaliti.

Prvi su sazreli Sungold Select definitivno favorit svake sezone, i crveni cherry čije sam sadnice kupila na pijaci, verovatno je u pitanju neki hibrid, ali jako fin i sladak.

Još jedan favorit je Black Zebra Cherry, seme ovog paradajiza sam sačuvala iz plodova kupljenih u Tescu u Segedinu, a ovo je druga sezona da ih sejem. Čini mi se da im treba malo duže da sazreju, ali imaju debelu kožicu i mogu se dugo čuvati, ili stajati na biljci. Ukus je takodje odličan.

Nama se izgleda nešto biljaka ukrstilo pa smo imali i malo duguljastijih plodova čije seme sam takođe sačuvala, ali misleći da znam koje je koje seme nisam obeležila...tako da sledeća sezona će biti lutrija i nauk da se ne oslanjam na svoje pamćenje.

Novitet ove sezone je bio Salsa Super Roma, hibrid koji je niži rastom, ima plodove jajastog oblika i čvrstu kožicu. Ukusom ne oduševljava, bolji je za kuvanje.

Na sledećoj slici ima svašta nešto, među već omiljenom Zebrom i Persimonom, tu je i Costoluto Fiorention veliki naboran beefstake. Iako izgleda fantastično malo je ne praktičan za čiščenje, od njega sam uglavnom pravila sok za supe.

Posadili smo ga na selo u baštu moje mame, bio je pun plodova ali u nekom trenutku naš paradajiz tamo je propao. Prvo su nastala neka oštećenja na vrhovima biljaka koja su izgledala kao stres na otrove, iako nismo ničim sličnim tretirali biljke. Bilo je tu posle još problema ali smo uspeli barem ubrati i plodova. Dok u gradu, iako su sada 1. novembra temperature zimske, paradajiz još stoji prepun zelenih plodova, a krajem oktobra se mogao naći po koji zreo sungold prepun ukusa i slasti.

U gradu smo jedino imali više smrdljivih martina koji su se okomili na plodove i sisali ih, ali sem toga cele sezone smo jeli naš paradajiz, ne prskan, ukusan...a sada je vreme da krenem da zamisljam baštu za sledeću godinu.

[bashcha]

Update iz bashche

Prva tura povrća iz bashche je davno obrana, mladi grašak i krompir, luk, rukola, ali evo ipak stižem sa letnjim izveštajem.

Toskanski kelj sam prvi put sejala, lepo je narastao i već sam zamišljala kako pravim sve one recepte sa keljom koje viđam po Pinterestu, ali neće to tako lako, na našu nesreću ali veću po kelj pronašle su ga bele mušice u ogromnom broju, a tu su i druge bubice koje se goste lišćem.

Imam dve biljke u gradu, tu nema mušica ali zato ima puževa!

Drugi put berem ljubičastu boraniju, privukla me boja, ukus je očekivan:), planiram sačuvati seme i za sledeću sezonu.

Paradajiz sa sada odoleva bolestima, nije sve savršeno ali je pod kontrolom.

Ovaj duguljasti paradajiz je trebao biti San Marzano Lungo, ali se izgleda ukrstio sa nekom od zebri. Zanima me koje će boje biti kada sazre.

Batat dobro napreduje, i još uvek ne mogu da prestanem da se oduševljavam kako je sve ovo nastalo od samo jedne krtole...koja inače sada ima počasno mesto u ukrasnoj žardinjeri, jer ga nisam htela baciti, mada je već i nju prerastao.

Naranđasti batat koji sam kupila ne može da se poredi sa ovim, pre svega sadnice su bile jedva desetak cm, razumem da je to praktičnije zbog transporta, ali kada sve izračunam, cenu plus 2x dostavu jer su mi naplatili ono što je već bilo plaćeno unapred, i nikad vratili...mislim da ću sledeće godine i naranđasti pokušati sama.

Nakupovali smo se ove godine raznih sadnica bobica, i sve to držimo u saksijama tu u gradu, videćemo šta će zima reći na sve to.

Ovo na slici su kupine ( Rubus fruticosus 'Thornless Evergreen'), bez trnja, i još plus zimzelene! Ukus im je dobar, sočne su i slatke, imaju malo krupnije semenke ali smo odlučili da im to i nije neka mana.

Japanske maline (Rubus phoenicolasius)  smo jurili par godina, pokušavali iz semena i na kraju smo najzad došli do sadnica. Stabljike su jako bockave, kao čičak traka, a cvetovi imaju lepljive dlačice, što je kod nas jako ne praktično uz konstanti saobraćaj dlakavih ljubimaca.

Poslednje ali ne i najmanje važne, neumorne šumske jagode.

[bashcha]

Batat sezona 2018

Oko 20. oktobra smo izvadili sav batat, nisam stigla da ga izmerim na žalost, ali ovako na oko procenjujem da je godina bila uspešna, a o tome šta smo kasnije zabrljali čitajte u nastavku.

Narandžasti batat sam naručila sadnice sa facebook stranice @semesadnice, i ako neko ne želi sam da pravi svoj rasad mogu toplo da ih preporučim. Uz sadnice smo dobili i video upustvo koje je sadržalo ključan detalj.

Najvažnije upustvo je bilo da se koren skrati, kako bi dalje se razvijao pravo, a ne kao isprepletana govanca koja smo imali prošle godine.

Iako sam bila malo skeptična, ipak sam postupila po upustvu i sada mi je drago jer su definitivno bili u pravu, imali smo lep batat.

Nešto kasnije smo izvadili ljubičasti batat, on se i ove godine pokazao  kao vrlo nezgodan, uzdignute gredice jesu pomogle ali i dalje smo se bavili arheološkim iskopavanjima.

Na prvoj slici su moji vredni pomagači bez kojih teško da bi sama povadila sav batat.

Negde sam naišla na informaciju da postoje vrste koje imaju kraću vegetaciju i njima se korenje grupiše ispod biljke, dok vrste sa dužom vegetacijom puštaju korenje dalje (naš ljubičasti se uklapa u taj opis, poput oktopoda je).

Ali sav taj trud je džabe ako batat ne zasušite pre skladištenja. I tako ovih dana, probiramo, čistim i pečem da spasim šta se može. Na svu sreću sam delila višak sadnica pa imam od koga da tražim koji batat da naklijam na proleće.

I tako završili smo sezonu sa dosta lekcija, prvo skraćivanje korena, zatim da ne može bez sušenja i zadnje da ne treba držati sva jaja u jednoj korpi! Da nisam poklanjala sadnice izgubila bih ljubičasti za sledeću sezonu.

[bashcha]

Baštenski kosturi

Boje su postepeno prelazile iz zlatne u smeđu, i na kraju crnu. Sve biljke se vraćaju u zemlju dok u isto vreme rađaju se neke nove ideje.

Za mene je ovo uzbudljiv period, nova šansa i početak, sabiram utiske, listam svoje beleške, šarene kataloge pune obećanja. Ono što mi fali pri kraju je jedino strpljenje, sada na početku zime to još nije izraženo ali treba isčekati proleće.

Lukovice sam uglavnom posadila, jedino su mi ostala dva paketića belih krokusa i anemona, čekala sam da nabavim mini irise pa da ih zajedno stavim u saksiju, bila sam očarana tom kombinacijom ove godine.

Na slici dole su lukovice belih narcisa Thalia. Novitet kome se posebno radujem.

Nisam imala dobra iskustva sa ukrasnim lukovima u saksiji, ali eto ponovo probam, pet lukova Purple Sensation.

Dalije sam povadila, stara crveno bela sorta je razvila ogromne gomolje, i nisam sigurna da li ću moći da ih razdvojim/raspetljam na proleće. Kada već spominjem dalije, zagledala sam se u njih nešto posebno, i sada pravim spiskove i kombinujem načine kako da dođem do novih sorti. Samo ću da vam šapnem neke koje mi se dopadaju, Shiloh Noelle, Burlesca, American Dawn, Penhill Watermellon...

[bashcha]

Patrolne šape u batatu

Sezona je na kraju, u bašti ostao samo batat i cveće. Nora je uvek uzbuđena kada vidi batat, neprestano njuška kao da je nečemu na tragu, nadam se da pod zemljom nešto stvarno ne gricka batat.

Nisam još uvek proveravala koliko je porastao, ali neki su već sami provirili kroz zemlju. Uzdignute gredice su bile najbolja stvar koju smo uradili ove godine, bye bye mukotrpno arheološko iskopavanje. Berba je u nekom skorijem planu, videh da ga na pijaci već prodaju, a ja sve nešto čekam, svaki dan duže znači veće krtole.

Kada je vreme za vađenje iz zemlje? Svakako pre prvih mrazeva. Batat je tehnološki zreo kada mu iz stabljike koju prelomite curi beli sok, a potpuno zreo kada tog soka više nema. Mi smo ove godine batat presadili na gredice 15. maja pa bi bilo idealno da ostane u zemlji do oktobra, ali vreme je hladnije pa nisam sigurna hoće li ići po tom planu. Prosle godine je presađen 30.maja, a vađenje je trajalo od druge polovine oktobra do kraja meseca.

[bashcha]

Visoke bradate perunike

Ja ustvari baš volim lišće perunika, cvetovi su samo bonus. Čak i kada ne cvetaju doprinose svojom strukturom, a ako cveta plavo to u mojoj knjizi odmah ulazi u favorite. E pa, nešto se desilo i ja sam izabrala neke sasvim druge boje! Braonjikave ružnjikave, kako sam ih pre par godina u ovom postu nazvala.

U nedostatku fotografija, pokušaću ih opisati, a ako ih ne možete zamisliti kliknite na linkove.

Dutch Chocolate ima suptilno nabrane latice kestenjaste boje, mirisan je i dugo cveta, a ukoliko je jesen topla zna da cveta i po drugi put.

Sultan's Palace kestenjasto crven, i na oko vrlo sličan sa Dutch Chocolate, a pošto cvetaju u isto vreme moći ću da ih uporedim.

Supreme Sultan ima krupne nabrane dvobojne cvetove, gornje latice su zlatno žute a donje mahagoni boje, mirisan.

Exotic Isle je ljubičast sa belim centrom na donjim laticama, cveta među prvima, početkom do sredine maja.

Sweet Musette, vrlo neobičan izbor za mene, ali eto odvažila sam se. Gornje latice su nežno breskva-roze, a donje pastelno ljubičaste, izuzetno su nabrane. Bradica ovog irisa je narandžasta.

Silverado, je došao kao poklon i posadila sam ga do Sweet Musette pošto su oba tako barokna i over the top. Boja je bela do vrlo svetla pastelno ljubičasta sa nagoveštajem srebrne. Cveta sredinom maja, tako da će se delom preklopiti sa S.Musette.

Black Knight je vrlo tamno ljubičast, i nekako mi jako liči na ove koji rastu već odavno u maminoj bašti, ali mahinalno sam kupila dve biljke u Bauhausu kada smo bili na odmoru. Uporediću ih kada procvetaju.

[bashcha]

Cosmos bipinnatus, 'Sensation Mix'

Sa septembrom imam osećaj da počinje jesen, tu ideju potvrđuje i moja bašta. Paradajiz izgleda otužno, sa tek po kojim plodom koje su nemilosrdno napali smrdljivi martini. Ali zato batat izgleda lepo i zeleno, a tu je i cveće, pogotovo ovi cosmosi.

I dalje uporni, puni pupolaka. Očarali su me crveno-ljubičanstveni cvetovi, nadam se da će iz semena koje sam sakupila i sledeće godine biti tako divni.

[bashcha]

Borba za paradajiz

Ova sezona je jedna od težih u mojoj ne tako dugoj karijeri uzgoja paradajiza, vremenski uslovi nam nisu ni najmanje išli na ruku, a pogodovali su razvoju svakakvih paradajizoubica.

Otrovi su se uvukli mnogima u bašte, a ja sam odlučila da se upustim u avanturu i baštovanim striktno ekološki! Sva sreća pa nisam jedina, ima nas mnogo i mnogo učimo jedni od drugih (long live internet).

Paradajiz na slici iznad je pod stresom zbog visokih temperatura, ipak je ta sorta poreklom iz severnijih krajeva

Eto, na primer do sada nisam znala da mogu koristiti jod i gašeni kreč u prevenciji plamenjače. Ključna reč, prevencija, ekološkim metodama je izuzetno teško spasiti biljku kada već teže oboli i zato je važno da je ona uvek u najboljoj formi, jakog imuniteta i korena.

Kada su se pojavile prve pegice na listovima (pegavost lista), prvo što sam mogla (sem panike) je da poskidam zaražene listove i pošpricam mešavinom mleka, vode i joda.

Ova mešavina u odnosu 4 mleko:6 voda i jedna kap 10% joda na litru bi trebalo da ima antigljivično i antibakterijsko delovanje.

Ali kiše su bile uporne, a moja bašta je 20km daleko pa nisam mogla redovno da štitim biljke. U medjuvremenu je pao i led ali je šteta bila minimalna, mada gledajući slike uništenih bašta nisam dugo razmišljala i nabavila sam mrežu za svaki slučaj.

Modrice po plodu nastale od leda

Pegavost je zahvatila sve biljke, a jednu biljku sam iščupala bez oklevanja jer mi je izgledala da ima late blight - plamenjaču, i odlučila da pospem biljke krečom.

U tom trenutku sam se osećala onako out there, zabeleo se paradajiz u junu. Sve ove čudnije metode sam pokupila od kako ih ja zovem "bio veštica", nadam se da ću im jednog dana dorasti ;)

Black Vernissage Cherry za sada najviše odoleva bolestima.

Kiša, kiša, hladno, a u međuvremenu sam bila sprečena nedelju dana da odem do bašte, bojala sam se šta ću zateći, da li ću išta zateći...

Preživeo je, drži se, uradila sam ponovo ono što je u mojoj moći da mu pomognem i tako idemo dalje, borimo se za paradajiz, ekološki i ukusan.