#stare sorte paradajiza

[bashcha]

Dragulji iz bashche

Sezona 2019 u punom jeku, kažu da je loša godina za paradjz i na pijaci drži cenu. Da kucnem o drvo, meni je ova sezona baš dobra i ne mogu da se požalim.

Da li je do toga što sam radila zimsko sejanje, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim ali više ne planiram da se zezam sa sejancima unutra. Jednom su dobili prskanje sa razređenim mlekom i jednom zalivani algama, sem toga prepušteni sebi, pustila sam i zaperke da rastu jer nisam htela da mu stvaram rane pošto je bio dug kišni period krajem juna.

Paradajz džungla, doduše u nakon ove fotografije sam malo skinula donje listove da ga prozračim pošto smo odlazili na godišnji a prognoza je bila nepovoljna po paradajz.

Nije ostao ovako besprekorno zelen, ali i kada su neki od listova počeli da žute ili dobijaju pegice samo sam ih skidala, ali bez preterivanja da ni slučajno ne ogolim previše biljku pošto je sunce bilo nemilosrdno i lako bi stradali plodovi od opekotina. Za razliku od prošle sezone nisam se previše opterećivala i plesala oko njega sa raznoraznim pripravcima.

Krajem jula stigli su prvi plodovi. Sadim dosta čerija jer oni prvi sazreju i posebna su poslastica. Novitet ove godine je Green Doctors, izuzetno ukusan i sladak čeri zelene boje.

Još jedan novitet je Black Japanese Trifele, kruškastog oblika, veličina plodova varira, kod mene su najmanji veličine jajeta, obilato rađa. Ukus je kompleksan, a sok od njega u kombinaciji sa Persimmonom je za umreti koliko je odličan. Trenutno mi je omiljen uz doručak i već sam krenula da sakupljam njegovo seme jer definitivno ostaje na spisku i za sledeću sezonu. 

Treći novitet, Amish Paste. Crven, novina u mojoj bašti, ali htela sam dobar paradjz za kuvanje. Amish Paste na papiru obećava, a u stvarnosti pa definitivno je bolji od onog sa pijace ali moja subjektiva ocena je da je dosta neutralan te je baš za to što mu ime kaže, dobar za kuvanje. Za salate i ostale sveže varijante ima boljih kandidata. Plodovi su krupni i različitih oblika, na jednoj biljci su mi bili više duguljasti a na drugoj okrugli, dosta je otporan na pucanje i puno rađa. Ima svašta što mu ide u prilog pa ću i njega sačuvati za sledeću godinu.

Dalje su stari favoriti, Persimmon i Orange Banana, izuzetno lepe sunčano narandžaste boje. Zanimljivo je da narandžasti i žuti paradajzi imaju manje kiseline, ukus im je blago voćkast i sladak (Orange Banana pogotovo kada ih pečete sa belim lukom i malo maslinovog ulja u rerni na 150°C), a inače su vrlo versatilni i ukusni na mnoge načine.

Za kraj Purple Russian, šljivar kojeg sam posejala da obnovim zalihu semena. Iako je izuzetno osetljiv kada naglo dobije vodu i često se raspuknu plodovi to nije razlog da ga ne sadite jer kako Amy Goldman  autor knjige  The Heirloom Tomato kaže:

Paradajz za koji vredi živeti.

Da li je tako dobar procenite sami, ukusi su subjektivna stvar, ja bih rađe to rekla za neki drugi paradajz.

U bašti Green Zebra i Black Zebra tek kreću da sazrevaju tako da će biti i za kasnije. Volela bih naći još neku kasniju dobru sortu da uvrstim za stalno.

[bashcha]

Update iz bashche, ili ti kako smo prošli sa paradajizom ove sezone

Negde oko mog rođendana, krajem jula, su počeli da sazrevaju prvi cherry paradajizi, činilo mi se kao da dosta kasne jer prošlih godina su plodovi stizali nekako ranije, čak i krupne beefstake sorte su mogle da se probaju.

Ali kako je naša gradska bašta u polu hladu, i drveće je poraslo, najverovatnije je i razlog kasnijeg sazrevanja manjak sunca. Uprkos kilavom početku na ostatak sezone se ne možemo požaliti.

Prvi su sazreli Sungold Select definitivno favorit svake sezone, i crveni cherry čije sam sadnice kupila na pijaci, verovatno je u pitanju neki hibrid, ali jako fin i sladak.

Još jedan favorit je Black Zebra Cherry, seme ovog paradajiza sam sačuvala iz plodova kupljenih u Tescu u Segedinu, a ovo je druga sezona da ih sejem. Čini mi se da im treba malo duže da sazreju, ali imaju debelu kožicu i mogu se dugo čuvati, ili stajati na biljci. Ukus je takodje odličan.

Nama se izgleda nešto biljaka ukrstilo pa smo imali i malo duguljastijih plodova čije seme sam takođe sačuvala, ali misleći da znam koje je koje seme nisam obeležila...tako da sledeća sezona će biti lutrija i nauk da se ne oslanjam na svoje pamćenje.

Novitet ove sezone je bio Salsa Super Roma, hibrid koji je niži rastom, ima plodove jajastog oblika i čvrstu kožicu. Ukusom ne oduševljava, bolji je za kuvanje.

Na sledećoj slici ima svašta nešto, među već omiljenom Zebrom i Persimonom, tu je i Costoluto Fiorention veliki naboran beefstake. Iako izgleda fantastično malo je ne praktičan za čiščenje, od njega sam uglavnom pravila sok za supe.

Posadili smo ga na selo u baštu moje mame, bio je pun plodova ali u nekom trenutku naš paradajiz tamo je propao. Prvo su nastala neka oštećenja na vrhovima biljaka koja su izgledala kao stres na otrove, iako nismo ničim sličnim tretirali biljke. Bilo je tu posle još problema ali smo uspeli barem ubrati i plodova. Dok u gradu, iako su sada 1. novembra temperature zimske, paradajiz još stoji prepun zelenih plodova, a krajem oktobra se mogao naći po koji zreo sungold prepun ukusa i slasti.

U gradu smo jedino imali više smrdljivih martina koji su se okomili na plodove i sisali ih, ali sem toga cele sezone smo jeli naš paradajiz, ne prskan, ukusan...a sada je vreme da krenem da zamisljam baštu za sledeću godinu.

[bashcha]

Update iz bashche

Prva tura povrća iz bashche je davno obrana, mladi grašak i krompir, luk, rukola, ali evo ipak stižem sa letnjim izveštajem.

Toskanski kelj sam prvi put sejala, lepo je narastao i već sam zamišljala kako pravim sve one recepte sa keljom koje viđam po Pinterestu, ali neće to tako lako, na našu nesreću ali veću po kelj pronašle su ga bele mušice u ogromnom broju, a tu su i druge bubice koje se goste lišćem.

Imam dve biljke u gradu, tu nema mušica ali zato ima puževa!

Drugi put berem ljubičastu boraniju, privukla me boja, ukus je očekivan:), planiram sačuvati seme i za sledeću sezonu.

Paradajiz sa sada odoleva bolestima, nije sve savršeno ali je pod kontrolom.

Ovaj duguljasti paradajiz je trebao biti San Marzano Lungo, ali se izgleda ukrstio sa nekom od zebri. Zanima me koje će boje biti kada sazre.

Batat dobro napreduje, i još uvek ne mogu da prestanem da se oduševljavam kako je sve ovo nastalo od samo jedne krtole...koja inače sada ima počasno mesto u ukrasnoj žardinjeri, jer ga nisam htela baciti, mada je već i nju prerastao.

Naranđasti batat koji sam kupila ne može da se poredi sa ovim, pre svega sadnice su bile jedva desetak cm, razumem da je to praktičnije zbog transporta, ali kada sve izračunam, cenu plus 2x dostavu jer su mi naplatili ono što je već bilo plaćeno unapred, i nikad vratili...mislim da ću sledeće godine i naranđasti pokušati sama.

Nakupovali smo se ove godine raznih sadnica bobica, i sve to držimo u saksijama tu u gradu, videćemo šta će zima reći na sve to.

Ovo na slici su kupine ( Rubus fruticosus 'Thornless Evergreen'), bez trnja, i još plus zimzelene! Ukus im je dobar, sočne su i slatke, imaju malo krupnije semenke ali smo odlučili da im to i nije neka mana.

Japanske maline (Rubus phoenicolasius)  smo jurili par godina, pokušavali iz semena i na kraju smo najzad došli do sadnica. Stabljike su jako bockave, kao čičak traka, a cvetovi imaju lepljive dlačice, što je kod nas jako ne praktično uz konstanti saobraćaj dlakavih ljubimaca.

Poslednje ali ne i najmanje važne, neumorne šumske jagode.

[bashcha]

Paradajiz 1. deo

Sa prvim plodovima krenula je degustacija, tu su neki stari favoriti ali i ovogodišnji noviteti.

Black Vernissage je krupniji cherry, veličine ping pong loptice, tamno crven sa zelenim prugama. Mišljenja o njemu su podeljena. S početka sam bila impresionirana samom biljkom koja je bujno rasla, i dok su ostale sorte polako dobijale simptome bolesti on je odolevao. Imao je takođe zavidan broj plodova.

Došli smo do bitnog, plodovi su sazrevali među prvima ali na testu degustacije se nije proslavio. Tekstura mu je pomalo brašnasta, nema dovoljno slasti ni kiselosti. Pišu da je ustvari najbolji za salsu, i zaista sok od njega je vrlo gust i uz malo začina sam napravila odličnu supu.

Black Prince je takođe bio među jačim i otpornijim biljkama, plodovi su veći od B.vernissage i neuporedivo ukusniji ali ih nema jako puno. Nije crni kao što ime sugeriše, više je smeđkast. Sazreo je među prvima. Njega ću definitvno više sejati sledeće sezone. Jedino je sklon ka pucanju plodova usled viška vode.

Na slici iznad su Persimmon i Orange banana.

Orange banana je ove sezone novitet, i osim što je jako lep i ukusan, i ima do 20tak plodova po biljci ,najvišlji je od svih sorti u mojoj bašti. Pošto sam dobila tek nekoliko semenki, čisto za probu, ove godine sakupljam i čuvam , ide na listu za sledeću sezonu.

Na kraju definitivno moj favorit i ove sezone, Persimmon, sočan, sladak, mesnat sa jako malo semena, odličan u salatama, sendvičima, kao sok... Iako je biljka malo osetljivija na pegavost i morala sam skinuti dosta lišća, izborio se i ogromni plodovi su uspeli da sazreju. Izmerila sam ovogodišnjeg kapitalca, težio je 670 grama. Od najlepših plodova sam sakupila seme.

Nastavlja se...

[bashcha]

Borba za paradajiz

Ova sezona je jedna od težih u mojoj ne tako dugoj karijeri uzgoja paradajiza, vremenski uslovi nam nisu ni najmanje išli na ruku, a pogodovali su razvoju svakakvih paradajizoubica.

Otrovi su se uvukli mnogima u bašte, a ja sam odlučila da se upustim u avanturu i baštovanim striktno ekološki! Sva sreća pa nisam jedina, ima nas mnogo i mnogo učimo jedni od drugih (long live internet).

Paradajiz na slici iznad je pod stresom zbog visokih temperatura, ipak je ta sorta poreklom iz severnijih krajeva

Eto, na primer do sada nisam znala da mogu koristiti jod i gašeni kreč u prevenciji plamenjače. Ključna reč, prevencija, ekološkim metodama je izuzetno teško spasiti biljku kada već teže oboli i zato je važno da je ona uvek u najboljoj formi, jakog imuniteta i korena.

Kada su se pojavile prve pegice na listovima (pegavost lista), prvo što sam mogla (sem panike) je da poskidam zaražene listove i pošpricam mešavinom mleka, vode i joda.

Ova mešavina u odnosu 4 mleko:6 voda i jedna kap 10% joda na litru bi trebalo da ima antigljivično i antibakterijsko delovanje.

Ali kiše su bile uporne, a moja bašta je 20km daleko pa nisam mogla redovno da štitim biljke. U medjuvremenu je pao i led ali je šteta bila minimalna, mada gledajući slike uništenih bašta nisam dugo razmišljala i nabavila sam mrežu za svaki slučaj.

Modrice po plodu nastale od leda

Pegavost je zahvatila sve biljke, a jednu biljku sam iščupala bez oklevanja jer mi je izgledala da ima late blight - plamenjaču, i odlučila da pospem biljke krečom.

U tom trenutku sam se osećala onako out there, zabeleo se paradajiz u junu. Sve ove čudnije metode sam pokupila od kako ih ja zovem "bio veštica", nadam se da ću im jednog dana dorasti ;)

Black Vernissage Cherry za sada najviše odoleva bolestima.

Kiša, kiša, hladno, a u međuvremenu sam bila sprečena nedelju dana da odem do bašte, bojala sam se šta ću zateći, da li ću išta zateći...

Preživeo je, drži se, uradila sam ponovo ono što je u mojoj moći da mu pomognem i tako idemo dalje, borimo se za paradajiz, ekološki i ukusan.