#uć

[polishwave]

Miasto Łódź jest wspaniałe.

[propalitet]

[agdjesutijutra]

Zeznuti period

Kad bih mogla direktno zapisati sve što mi je u glavi u svakom trenutku u danu, tokom cijelog dana, to bi bilo predivno. Ovako se retroaktivno pokušavam sjetiti što sam pomislila, a više se ne sjećam jer i u trenutku u kojem pišem, tok misli niza riječi koje sada tipkam; kanaliziram unutarnje riječi i gledam ih kako se pojavljuju predamnom na ovom ekranu. Zadnjih godinu dana sam psihički propala, ali ovo propadanje nije bilo dramatično i ekstremno uzrokovano strašću za nečim, ovo propadanje, nazadovanje je bilo druge vrste. Ona vrsta propadanja kad si u komunikaciji s bolesnim umovima- narcisima, gaslajterima i sličnim. Stalno si u strahu izraziti bilo kakvo neslaganje, dužan si slušati njihova mišljenja i gdje su putovali, šta su radili jer ako se usudiš NE BITI odobravajuća publika, slijede sankcije. Slijedi mobing, slijedi sabotaža, napadi svih vrsta, klevete... I tako si stalno u stanju anksioznosti da ne napraviš neki krivi korak, a preispituješ se i za banalne stvari koje znaš da ZNAŠ raditi. Prije nego što sam krenula raditi na ovom poslu, zadnjih par godina sam živjela u toj svojoj slobodi, gdje sam se mogla ekspanirati koliko sam htjela- svoju osobnost raširiti do blizu maksimalnog raspona. A zadnjih ovih godinu dana sam bila u stanju smrznutosti, više nisam bila sigurna u ni jedan korak čak i u svoje slobodno vrijeme, imala sam para a nisam si ni teretanu uplatila, znala sam dnevno piti đin tonik samo da se "vratim sebi", i plakala sam. Stvarno mi nije jasno kako ti bolesnici imaju osjećaj da sam ja dužna njima davati sebe, svoju pažnju, svoje vrijeme i ne znam zašto i kako ti uopće mogu uć u psihu. Oni su meni ušli u psihu. A znam da je takvim dijabolicima to i cilj- nanijeti povredu/nepravdu kako bi te to kopkalo. Jedino mi alkohol "vrati" psihološki fokus na mene samu i moj život.

[laliebreblanca]

Day 117

20.02.2023

Uć by night

[hbrid64x]

Zakończenie roku.

Spotkałem się z Mateuszem, było to już w styczniu. Wypłakałem się mu jak szalony, jakbym nigdy wcześniej nie płakał. Przeprosiłem go za wiele wcześniej już wymienionych mu krzywd. Po tym wszystkim zacząłem nic nie czuć, przestałem tęsknić i czuć to, ze go potrzebuje. Był u mnie w pokoju, rozmawialiśmy co u nas i jak się wszystko zmieniło, plany i możliwe scenariusze jakie życie nam potoczy. Potem pojechaliśmy coś zjeść, Max Burgers, zapytałem czy by chciał pojechać do naszego parku. „Meh, spać mi się chce”. Podwiózł mnie pod dom, zapytałem czy mógłby być w moim życiu, odpowiedział ze nie wie. Od tego czasu nie gadaliśmy. Ta sprawa z nim nie wiem w jaki sposób się rozwiąże, na ten moment ja chyba zrozumiałem ze to koniec i nie mam do czego wracać.

Łódź

Swego czasu napisałem do Tomka, który mieszka w Łodzi jak sam tytuł wskazuje, z propozycja spotkania i pokazania mi miasta, była to luźna propozycja spowodowana z już wcześniej planowanych wyjazdów w 2023. Pierwotny termin spotkania został przełożony głównie przez bardzo niskie temperatury. Po ustaleniu następnego terminu, już dotarłem bez problemu. No chyba, że za problem można uznać 30 minutowe opóźnienie do/z Łodzi. Przed spotkaniem nie miałem żadnych oczekiwań, tak naprawdę czułem się jakbym był w tej nicości życiowej. Pierwsze wrażenie gdy go zobaczyłem? Myślałem ze wyglada inaczej niż na zdjęciach. Nie potrafię sklasyfikować jego wyglądu, chodzi mi o to czy jest przystojny czy po prostu wyglada dobrze. Na początku byłem nieśmiały i trochę zestresowany tym wszystkim, tym bardziej, ze nigdy wcześniej nie pisaliśmy więcej niż może 5 minut. Na snapchacie mamy się prawie dwa lata. Różnica wiekowa to około 3 lat. Po jakimś czasie znaleźliśmy wspólny język, wydaje mi się, ze najbardziej odczułem to gdy podjechaliśmy pod manufakturę, rozmowa nam szła bardzo dobrze. Wydawało mi się, ze gdy pojechaliśmy na Łódź Fabryczna nudziłem go opowiadając o pociągach. Na przystanku gdy czekaliśmy na autobus do miejsca zwane Arturówką, pogadaliśmy o jego relacji miłosnej i jak się z tym czuje. Tomek wydaje się osobą oddaną drugiej osobie ale tez trochę zaborczą, która zawsze musi mieć ostatnie słowo. Oceniam to tylko na podstawie jego zachowania do swojego obecnego chłopaka i wyrazu twarzy gdy z nim pisał. Czyt. Pkt Arturówka. Po powrocie do centrum miasta, dowiedziałem się, ze są rzeczy które nas łącza ponieważ mamy oboje inne podejście do rzeczywistości czy poczucia dorosłości.

Arturówka.

Jest to osobny pod temat, myśle ze nie raz tam wrócę z nim. Takie miejsca jak to ma charakterystyczne znaczenie. Tam poczułem, ze mnie w jakiś sposób rozumie i traktuje mnie jak kolegę, może lubi mnie. Mieliśmy tam za mało czasu by pogadać, ale to jest moment który dobrze pamietam.

Uć.

Pod koniec naszego spotkania, poczułem się dobrze, ze trafiłem na kogoś kto nie jest zainteresowany żadnym związkiem, szybką przygodą czy innymi scenariuszami. Poznałem kogoś kto, a przynajmniej na ten moment, mną się w mniejszy/większy sposób opiekuje. Czuje się z tym dziwnie, bo zna mnie tak naprawdę krótko i już wie ze ja mogę być tym prawdziwym przyjacielem.

Wroclove.

Świetna nazwa, wiem. Będąc dziś we Wrocławiu, oglądając piękne kolory na niebie podczas zachodzenia słońca, wpadł mi do głowy tekst który napisałem w formie cytatu na snapchacie. Patrząc w różowe niebo, dotarło coś do mnie, ze nie mogę tak siedzieć i nic nie robić, nauczyć się jak dbać o innych czy po prostu bycia dobrym wsparciem.

Na więcej nie mam sił pisać

18:51

Opole, Pociąg

18.01.2023

[wikulewr]

Malwy niedaleko ronda solidarności 🌸 Bardzo lubię te kwiaty pokazała mi je mama. Ucieszyłam się widząc różne kolory i tak dużo ich pod blokami. 🌸 To co mnie nie cieszy to głupota administracyjna mojego miasta 🌱 Sadzić łąki podczas gdy jeszcze 5lat temu betonowało się taką "łączkę" bo parking No debile Pozdro. 🌿🌱🍀 #malwy #kwiaty #miasto #lodz #flowers #city #green #summer #łdz #bloki #uć #photography (at Rondo Solidarności w Łodzi) https://www.instagram.com/p/Cfa1v-tjEso/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[sweet-chiva]

💚 #jamsession#popnart#placwolności#uć#bdb#glam#80s#oldshool#friedns (w: Pop'n'Art)

[garrulus]

sometimes you just gotta say ajd odjebi and walk away. it's hard, but you gotta.

[thecolorlesssunset]

ti ne znaš uć' u moj san

samo si gost

nikad nisi znao to

[marcelcialkowski]

01.01.2021 uć

[polishwave]

Uć.

[norbertpl]

Bączek bez nóżek bez rączek #teofilówrajdlaświrów #łąka #picoftheday #zdjęciednia #owady #entomologia #trzmiel #teofilów #LDZ #Uć (w: Teofilow Raj Dla Świrów)

[krajolikduse]

HODOČAŠĆE SEDAM CRKAVA -prva subota u veljači-

Već prošle godine sam sudjelovala u ovom hodočašću i stvarno sam uživala. Mladi, molitva i sve to uz fizički napor i prekrasnu prirodu ljubljenog Splita. Ali ove godine sam odlučila ući malo svjesnije i s pravom namjerom u sve. Ipak to nije samo izlet, dobra prigoda za druženje. Ovo je ujedno i prilika da i mi mladi, željni i gladni svih ideala o kojima sanjamo, počnemo nešto i konkretno činit. A otkud bolje prilike i početka, nego moliti za to našu Majku, koja će sve to znat na najbolji način Isusu u Srce staviti.  Najuzbudljiviji dio je već i prošle godine bilo vrime. Svaki misec je donosio potpuno drugačije vremenske prilike. I kad sam se ujutro probudila i pogledala kroz prozor, bila sam svjesna da ćemo odmah od početka krenuti žestoko i jako. Jutarnja šetnja kroz kvart uvjerila me da će malo falit da me vitar ne otpuše. Kiša je padala ko luda, plus južina- kao naslikan dan za ostati kući na toplom. Ipak je u meni sve to još više zažarilo želju da idem! Dat će Bog. Ima nešto u tom da što je teže, više se osjećamo da smo nešto stvarno učinili. Tek smo u četvrtak objavili u grupu mladih iz sv. Filipa za hodočašće, a u petak navečer na Facebook. Ako još dodamo ovo vrime, nisam nas očekivala puno. 

Tako je i bilo, nas troje- Anamarija, Jelena i ja. A nas tri skroz uživljene i uzbuđene! U Katedrali (Crkva Uznesenja BDM) smo započele naše hodočašće. Nakana ove prve subote je bila za Papu i Crkvu. Prečesto stvarno samo komentiram i razglabam o Papi i stanju u Crkvi, a premalo i vrlo rijetko zapravo molim za to. Ajmo za Papu onda! Primi nam molitve i korake Majko. 

Odlučili smo moliti otajstva krunice sedam Gospinih žalosti, u svakoj crkvi u koju se zaustavimo po jedno otajstvo. Nakon Katedrale, zaputili smo se rivom, koja je zjapila pusta. More svo uznemireno valovima i vjetrom, a u nama samo još jača želja da uspijemo sve. Podijelili smo svoje misli i uz laganu ćakulu koračali. 

Najlipši (i najduži) dio puta je penjanje na Marjan i do druge crkvice posvećene upravo Gospi od sedam žalosti. Ajme šta duša cvita u onom zelenilu, a dole more krasno! A još kako je vitar puva, ko da ti i dušu digne kako zapuše. Izmolili smo krunicu i na sve osobne nakane dok smo se usput divili prirodi našeg grada. Pa di to ima?! 

Nakon molitve, malog odmora i divljenja pogledu,  slijedi nastavak- treba se još penjat! Nigdi žive duše, samo mi. I neka, još je slađi naš trud. Noge se već polaku odupiru uzbrdici, ali znamo da nas nakon Marjana čeka “spust” pa je lakše. Već tada mi je dolazilo u glavu koliko nas Marija čuva: cili dan (ma tjedan) je padala kiša, ali sad ništa. Mi smo se oboružali kišobranima, kabanicama, (kkhm bucama), a kad tamo tek pokoja kap. I vitar ka da se umirija, ili smo bili u zaklonu. Nije valjda da je samo na Trsteniku onakav vitar?! Il je to Marija...

A gledaj lipog pogleda kad smo se nakon više od dva sata počeli spuštati prema našoj trećoj crkvi-Gospi od Zdravlja. Marjan je već počeo pokazivat oštro lice i mrak je počeo padat-bilo je odlično vrime za još jednu krunicu. Kako je zanimljivo koliko su se skladno miješali naši razgovori i molitve, govor i šutnja, tijekom cijelog hodočašća. Pratile smo se u svemu, i pazile jedna na drugu. Nakon što smo Gospi od Zdravlja prinile svoje nakane, popile smo kavu. Jer tako i triba. Ne bi mi bili iz Splita, da kava negdi nije pala. Tako smo bile spremne za put do dragih salezijanaca- crkve Pomoćnice Kršćana. Noć je već pala, i noge su već bile teške. Ali bez prigovora! Guštale smo u našim malim mukama. 

Ima nešto kod salezijanaca šta čini da nam je uvik tako lipo i domaće doć kod njih u crkvu.  Sve babe nas gledaju milo i pitaju šta mi to radimo, pa bi i one molile s nama. Ovaj put nije ih bilo puno, al zato je Marijin kip bio okružen najlipšin cvićem! Jučer su imali proslavu don Bosca. 

Peta crkva je crkva Gospe Fatimske- Bezgrešnog Srca Marijina. Uvik se nekako dogodi da u nju nikad ne uspijemo uć jer baš bude misa tada. NIkad je još nismo vidili unutra nego sidnemo isprid, di pretpostavljamo da je oltar i Marija, pa tu izmolimo naše molitve. Nemam slika od tada, što je već i samo po sebi dokaz da se lagano bližimo kraju. Još smo jednu krunicu izmolili, dok smo još dalje od grada pa da se i čujemo kako triba. Uspili smo sidit na mokrom pa nas je to dodatno razveselilo kad smo svatili. 

Naše predzadnje odredište je crkva Gospe od Pojišana.  I tu je misa, a kroz vrata vidimo da je tek početak i da je sve u mraku i svećenik daje od svjetla svoje svijeće, svijetlo svima drugima. E sad već jedva čekamo i mi na misu! Isprid Gospine slike, još jednom: Marijo, za Papu našeg i Crkvu, vodi, jačaj, čisti i čuvaj. 

Vrime je za malo veću pauzu: topli u Popaja. Ni to se ne propušta. Moramo do zadnje crkve- sv. Dominika ilitiga Gospe od Ružarija doć potpuno spremni. A i misa nas čeka. Naša zadnja crkva nas dočekuje sa zatvorenim vratima. E ovoga puta znamo dobro di je kip Gospe, okrećemo se prema tamo i slijedi naša završna molitva. Nakon kraja naše krunice, molimo posvetnu molitvu Mariji, koja je tako tako lipa da ću o njoj nešto više drugi put. Tek sam i dobila knjige od sv. Ljudevita Montfortskog i bolje da prvo nešto više saznam. 

Sve završavamo sa misom u sv. Filipa Nerija di nas don Jozo ko i uvik krijepi Isusom u Euharistiji i natapa nadahnućima kroz propovid. Kad on priča, meni je ko da se u boj spremamo. A tako nekako i jest. Ovaj put je bio blagdan prikazanja Isusa u Hramu- Svijećnica, a on je pričao o velikom daru koji imamo u svakom djetetu jer nas upućuje na Boga i svraća pogled od ovoga svijeta u vječnost, baš zato što su nevini i bez osobne krivice.  A tko se s tim ne bi složio..a koliko su tek velik dar imali i Marija i Josip kad su mogli dijete Isusa stalno gledati i držat u naručju.

S tim mislima i završavamo naše hodočašće, zadovoljni i blagoslovljeni.

Marijo- totus tuus ego sum et omnia mea tua sunt. 

[laliebreblanca]

Day 324

14.09.2022

Uć

[sweet-chiva]

🌚👽 #blonde#minetaur#uć#truckerhat#pomarańcza#beforeparty#saturdaynight#marinuahen#marinara#marihunaen (w: Klub Pomarańcza)

[forrestdumb]

SEX I STARI GRAD

SAMANTA S BOGUŠEVCA je aida p. 33 godine, komercijalista u amko komercu, još ugovor za stalno nije dobila, al se nada kad amela ode na trudničko da bi je mogli primit jer dana radnog staža nema. živi s nepokretnim ocem koji u dan propije invalidninu, odnedavno i nepokretnim bratom adom koji je počeo da pije kad ga je žena senada, njega i troje male djece harisa, aidu i iman napustila zbog nakog lika iz haljinića pa je jedne noći pjan pao niz paje maltu i slomio obje noge, a tu su i njena djeca danin i malik koje je babo kenan napustio zbog one debelguze grete iz švice sjeme mu se zatrlo. sveukupno sedam duša koje hrani njena platica, sedmero upišanih, usranih, gladnih a odnedavno im je crkla i ona đeta iz devedesprve, pa kesurine i cekerčine svaki dan izgrada uzbrdo vuče zbog čega joj biceps došo veći od šmrkovog, al se zato i tip top stanjila pa večeras konačno može uć u onu crvenu haljinu kojom je i kenana zbarila. odmah je viberovala fotku merisi a merisa joj gomilu srca poslala, aaaa aida ušla si u onu the haljinu, a aida joj je odgovorila i sama sam se merisa prepalila kad sam se vidjela u ogledalu, ahahahahhahaha brata mi aida i ja bi te pojebala, hahahahaha, godinu i po kurca nisam ni za lijeka vidjela, ahahahahaha, pa su se dogovorile da se vide u devet u akvarijusu. aida je uspavala harisa, aidu, iman, danina i kenana, starom oprala guzicu a buraza aperkatom nokautirala, jer vidim li te još jednom da kod avde vlahov na veresiju piješ, izbaciću te ado allaham, pod mostom ćeš spavat a onda se ponovo utegla pred ogledalom zadovoljno smješkajuć se što joj tijelo konačno ne izgleda ko smjesa trošnog pijeska, cimente i šute, obukla je tene, a štikle koje je u planici na dvanes rata uzela u torbak stavila, pa lagano niz boguševac, toku, džeku i bistrik. kod komande je navukla štikle broj manje al su predobre allahami bile, pa ih je morala uzet na dvanes rata a merisa je rekla jesu predobre aida bogami predobre i ja bih se zbog njih raskućila. neđe kod city puba je već počela da suje i bogara jer su joj štikle kupljene u planici na dvanes rata već nabile tri žulja i onaj stari na peti i sve je putem do akvarijusa povremeno stajala, izuvala se i po koju suzu od bolova puštala al se sva naka osjećala predobro ko samanta i kad je vidjela svoj odraz u prozoru biblioteke u miss irbinoj nije mogla da vjeruje kakav joj je dekolte, joj kako mi sise kipe allahu dragi pa nije znala dal da se stidi il bude ponosna, baš je zbunjena bila buđenjem samante u njoj, joj kako ću sad duplu juice votku popit. i krenu da tabana prema akvarijusu sve uzdišuć od žuljeva, aj, aj, aj, a jedan je i raskvarila pa je kraj escececea čistila i glancala krvavu štiklu na rata dvanes u planici kupljenoj. kad je stigla u akvarijus đe vako raje bilo i već se zadavalo uz duu lipu, merisa joj je zviznula i oči razgoračila, aaaa aida kako predobro, predobro izgledaš, pa joj je ispričala da je onaj njen hajvan konačno alimentaciju platio i ima da piju do zore pa su krenule s duplim votkama, merisa se plešuć izvijala ko luda jer je ko mala trenirala gimnastiku,a aida je đuskala sjedeć na onim neudobnim visećim stolicama jer joj se žulj na desnoj nozi upalio ko požar iznad konjica. prolazile su minute, pola sata, sat,pa su i dva sata prošla a niko im nije prišo sem ona dvojica studenata što su o berlinu srali i onaj neki lik što zna merisinu tetku koja ima multipleks sklerozu pa prišo da priupita kako je tetka. I to je to, a aida je večeras nadsamantila samantu, prezgodan joj je i onaj turčin s bradicom i solufčićima, prezgodan joj je i onaj mršavi lik s naočalama što liči na onog glumca iz lud zbunjen normalan,

jel kako se zove merisa, joj ne znam aida, ali zgodan je, ima nešto, u pogledu u obrvama ko što joj ima nešto izrazito muževno i onaj nabildani sa spljoštenom facom za kojeg je merisa rekla da joj se gadi, ijuuuu fuj, prezgodan joj je i onaj klinac koji jedva ima osamnes i njegovi paučinasti brčići su joj skroz hot iako joj se čini da njegov jaran ismijava njene bicepse, sve poglede baca vamo i umire od smijeha. sati prolaze, noć je već prezrela crvena, kipti i preljeva se preko granica ovog dana filovanog pelenama, pišakom i govnima kojeg aida želi da zaboravi, jer je prepaljena ko samanta i godinu i po vidjela nije muškarca i danas je prvi dan kad ne osjeća svoje tijelo ko smjesu trošnog pijeska, cimente i šute i želi sad odmah da osjeti svoje tijelo uz tijelo onog tipa koji izgleda ko propali bred pit iz onog onog filma, joj kako se zove merisa, a znam onaj stari, a treća koja je sjedila pored i to čula kaže fajt klab, klub boraca, jes jes klub boraca. i aida hoće odmah da se protrlja uz propalog bred pita u starom masnom kožnjaku, sad ovdje pred svima, hoću da se zaljepim uz njega merisa, a treća koja sjedi pored njih kaže, on ti je bred pit na kretentu, šta pita aida jer ne konta šalu, a treća joj govori bred pit na kretENTU i strašno joj nakurac ide ta treća, fol neka intelektualka a i merisa joj počinje strašno nakurac ić jer plače, plače sad kad se ona osjeća ko samanta, sad joj je to našla radit cmizdrit zbog onog svog koji joj šalje porukice da joj se želi vratit i aida hoće da je spuca štosom, pa skida na rate kupljene štiklice i bosa ide prema propalom bred pittu koji ima propalih četrdeset godina iza sebe i upravo je boba počela da ga radi. i aida direkt dekolteom na propalog bred pitta čiji ožiljak stroboskop upravo najseksi detaljem svih vremena čini a bred pittu je predobro dok ona njemu aperkat dekolte zadaje, odozdo prema gore i sve je čisti uzdah i znoj bez riječi i dok plešu propalom bred pitu i aidi s boguševca se pogledi susreću i čini im se oboma da čitaju misli jedno drugom pa bred pit uzdahne a jebote, a aida odgovori uh jebote i gleda na sat, četiri je ujutro još tri sata ima da iskoristi ovu probuđenu samantu i ona mu predlaže da idu, a on joj govori da je iz zenice i da đe će sad u zenicu, a ona ga zgrabi ručkom jačom od šmrkove i kaže: idemo meni. aidu boli kurac što ostavlja merisu koja na kifli u uglu cmizdri, jer samantu u njoj boli kurac za sve osim za kurac i izlaze na ulicu koja miriše na posljednju šansu prije sabaha, pišake, govana, pelena i svega ostalog što je čeka i ona maše taksiju dok propali bred pit uzima drugu bobu da se popravi ali svaki taksist kad čuje do boguševca samo facu napravi, eki do boguševca i tako oni kao u lošoj verziji sarajevske varijante džarmuševa night on earth mašu i psuju taksiste dok ga ona snažno ne privuče sebi i ne prošapće idemo pješke, đe gore, gore?,fakat skroz gore?, fakat skroz gore, al ga boba nenormalno dobro radi pa pristaju i idu uz bistrik, no propali brad pitt je zaboravio da je na bobama a tada ne moreš da mrdneš uzbrdo i on joj govori, uh ne mogu, a ona ga privuče i u neku čikmu odvuče, ajde, ajde molim te, pa čučne i on ne može da vjeruje kako mu je efikasno otkopčala šlic i on stenje, to mi radiš?, to ti radim, pa stane samo što će on svršit i krene ko kakav djevojčurak iz dostojevskog prpošna da bude pa bosa trči uz hrvatin, bjelavicu, toku i džeku a njemu duša hoće ispast i ne može i ona ga mazi i ljubi i šapuće, ajde, ajde, pa ga ko kljusinu vuče dok sabah sviće i ona još samo par minuta samante ima, još samo par minuta, a on povraća jer ne može, proklinje bobu i uzbrdicu, bolje da je spida uzo, a ona samo ponavlja hajde, hajde i još ga krkače nosi tolika je ona samanta bila i još zadnjih sto metara, računa ima još par minuta dok se djeca ne probude i konačno dolaze pred vrata, fala bogu dragom, evo nas, uđi, ali u tom trenutku se čuju pucnji i glas njenog burazera: senada

jebaću ti mater i njen otac se budi i čuju se glasovi i plač harisa, aide, iman, danina i malika a užasnuti propali brad pitt bježi niz boguševac glavom bez obzira, dok sabah evo već sviće a samanta u aidi čini joj se nepovratno nestaje i pojavljuje se ono njeno staro stanje tuposti, kad je sve već rekla, sve već isplakala i samo tupo bulji ispred sebe dok je danin ili malik grle mama mama mama mama mama mama

BIM