#trideset

[asweetjane]

Napunila sam 30 godina. Trideset.

Želim da budu zdravi oni koje volim.

Želim da imam dobar odnos sa svojom decom. Da se smejemo, i da se oni osećaju voljeno.

Želim da nađem dobar posao.

Želim da odem na Kubu jednog dana.

Želim da se osećam opuštenije.

Želim da putujem svuda sa mužem. Želim da blejimo u dnevnoj sobi i gledamo serije.

Želim da doktoriram.

Želim da volim više sebe.

Želim da pročitam još mnogo dobrih knjiga.

Želim da upoznam još dobrih prijatelja.

Želim da živim.

[besedar]

beseda dne: srepeti

[komkommertijd]

the worst thing about my microphone not working is that someone in the group asked what 30 is in croatian and while they’re trying to figure it out i’m losing my mind because i can’t tell them

[lale-i-knjige]

Čudno, želja za lutanjem koja me je učinila toliko nemirnim u toku najvećeg dijela moga života (sada imam jedva nešto iznad trideset i dvije godine) i privlači me uvijek iznova svim vrstama opasnosti i iznenadnih susreta, ne izvire toliko iz žeđi za avanturama koliko iz čežnje da nađem svoje vlastito mjesto mira na svijetu - da stignem do tačke gdje bih mogao nekako povezati sve ono što mi se može desiti s onim što mislim, osjećam i želim.

Muhammed Asad, Put u Meku

[hipigram]

Jedna od najvećih istina u životu je…da mi apsolutno ne znamo šta je dobro a šta loše po nas…

Bukvalno pojma nemamo gde će nas neki događaj odvesti…

Koliko god delovao loše ili dobro u tom trenutku…

Tek iz budućnosti to možemo znati…

Koliko je samo primera…

Jovan upravo polako šeta od firme do kuće…oko 7km…jer ni u njoj a ni u kući ne može ljudski da se isplače…jer muškarci ne plaču…a jedna od krucijalnih prednosti novembra je da je dan kratak…a noć duga… i po tom mraku se suze mogu mnogo lakše sakriti…pa mu šetnja prija…nakon što su mu saopštili da je mnogo pametan…i vredan…i dobar…ali da će sutra na mesto o kome je maštao… i zbog koga je dušu svoju ispustio volontirajući prethodne tri godine…sutra biti zaposlena ****ćeva sestričina…

Milica upravo puši 70 cigaretu zaredom i trese se nakon što je njen suprug slučajno ostavio telefon kad je otišao u teratanu…i nakon što se sa njegovom ljubavnicom slatko izdopisivala celo jutro…stvarno divna žena…Bože uopšte nije znala da on voli da se mazi…i da je tako posvećen u predigri u poslednje vreme…i da voli da radi ono…i da ima slobodan celi vikend za nju baš kad je njegov stručni kongres u Beču…da l je to stvarno njen muž…kako?…kad nju nije dotakao mesecima…

Stevanu su upravo pukli ligamenti na kolenu…drugi put…za godinu dana…i reprezentacija postaje samo pusti san…i upravo cepa postere košarkaša po svojoj dečačkoj sobi…očajan…i besan…jer je sve izgubljeno…

Ljiljani je upravo profesor tražio da mu…pa znate već šta…ako želi da dobije asistentsko mesto…i upravo sad razmišlja da se naguta lekova…jer je to njen san i život…i ništa nema smisla bez toga…pa na šta je bre ona spucala 10 godina učenja i truda…i kako će sad naći lek za bolest…od koje joj je sestra umrla…

Verovali ili ne…

Niko od njih pojma nema da li je ovo loše što im se dešava zaista loše?

Ili pak dobro?

Ukoliko se Jovan propije…

Milica dobije karcinom pluća od cigareta…

Stevan navuče na dop…

A Ljilja postane kurva…

Onda je definitivno loš…

No…

Ukoliko se okrenu sebi…

I PRETEKNU ovaj teški period pred njima…

UPRKOS verovatnoći I svim obzirima…ostanu jaki…

I usmereni ka suštinskom cilju…

I shvate da život nije što i poljem preći…

Da su nepravde…neprijatnosti i problemi njegov sastavni deo…

Da to nije NIŠTA LIČNO…

I da je to jednostavno tako…za sve…samo nas jako boli kad smo baš mi to u pitanju…i kad su to naši snovi…

Pa se ljutimo i osećamo baksuzima bez ikakvog razloga…

I nastave da plivaju…koliko god ih hvatali grčevi…

Krenu od vrata čvrsto zatvorenih pred nosem…ka nekima koja su se tek odškrinula…

Ko zna?

Možda je sve ovo najbolja stvar koja im se desila u životu…

Možda Jovan nakon par meseci dehidriranja…shvati da u državnoj službi i nema baš neke sreće za pametne…talentovane…vredne

…i ispravne…i smisli način kako da postane preduzetnik…kako da radi ono što želi…na način kako želi…i da bude sam sebi gazda…da stvori mikrosistem u kome se znanje i trud i talenat cene…pa čak i plaćaju…minijaturni ali koji ima potencijal da poraste…i da mu obezbedi sve ono o čemu je maštao…čak i u Srbiji…

Možda Milica shvati nakon inhalacije…da razvod baš i nije toliki smak sveta…da i ona isto tako ima pravo na dugu predigru…vikende na Kopaoniku…i da se prema njoj neko odnosi kao prema Ženi…da ima toliko Posvećenih napolju…van njenog kućnog živog blata…koje ju je usisalo…

Možda Stevan načuje da se slična priča desila Igoru Kokoškovu…prvom neameričkon treneru u NBA-ju…pretalentovanom i divnom čoveku…i od danas počne da iscrtava one zamršene linije na košarkaškoj tabli…uvek za nijansu posvećeniji nego drugi…zbog tog žiganja u kolenu…koje ga podseća na san…

I možda Ljiljana odustane od poniženja…i „lakšeg“ puta…sačuva svoje dostojanstvo…i preda već jedanput te papire za Američku vizu…ionako su je sto puta zvali…i onda pročitamo o njoj za trideset godina…kako je potresno govorila na dodeli Nobelove nagrade…dok se zahvaljivala njoj…zbog koje je sav ovaj trud bio vredan…

Ko zna?

Ako krenu za tim šta žele ODMAH…vrlo verovatno će nagrabusiti…

Ako postave sebi pitanje šta zaslužuju…i šta žele ZAISTA… I ZA CELI ŽIVOT…

Ukoliko budu strpljeni I spašeni…

I ukoliko sebe stave na prvo mesto…

I prihvate uobičajni kontigent Sranja (ovde zaista nema dovoljno dobrog sinonima) koje život nosi…

I shvate da je Uspeh u stvari ne odustati nakon mnogobrojnih Neuspeha…

Da se život uvek svede na to kako Planom B ili C ili Z doći do esencije svoga sna…do onoga što je fundament naših vrednosti…

Da Plan A najčešće nema nikakav značaj…

Onda ništa i nije toliko strašno…

Uostalom…

Ko je i rekao da je lako?

Nijednom organizmu na planeti nije…

Mi se baš i nismo usrećili sa ovim velikim mozgovima koji stalno svašta nešto žele…

Ali možemo zato da upregnemo čitav njihov potencijal ne za Kuknjavu kako je teško…već za Kreaciju kako da nam postane dobro…

A tu je samo Nebo granica…

Stoga…

„Ko zna zašto je to dobro“…je zaista uvek istinita tvrdnja…

Jer je budućnost uvek otvorena…

I zavisi od nas…

A mi u njoj uvek imamo sebe…

Pa nek pljušti kol’ko hoće po nama…

Iskisnuti i nije toliko strašno ako ste na pravom putu…

Uostalom…

Pa kog biste žanra voleli da je film sniman po vašem životu?

Neka limunada…

Španska serija…

Dosadna dubioza…

Ljubić…

Pornić…

Ili možda naučna fantastika…

Avantura…

Dobar triler…

Ili čak Epski spektakl…

Možda ste tek na početku filma…

Kakav je to film bez dobrog zapleta?

I kako da se vežete za glavnog junaka ako mu sve ide od ruke?

Kako da vidite od čega je satkan?

I koje su mu tajne moći?

Sačekajte da vidite rasplet…

Ili ga stvorite…

Ogromna je sreća…

Da uprkos tome što vrlo često ne utičemo na scenografiju…vremenske prilike na setu…ambijent…atmosferu I sporedne likove…

Ipak niko drugi nije scenarista…

Već Mi…

Dr. Vladimir Djuric

[tijanatasmaric11]

Povampiriti se. Znas sta znaci to? To je ono kad ti u jednoj noci sve uspomene iz tebi najboljeg dela zivota proleti pred ocima, ono kad sedis sa njim i secate se svega onoga. Ono kad sedite posle toliko godina onako kao ljudi, vec formirani kad pricate o odraslim stvarima, temama, uporedjujete zivote, koliko ste u najboljim godinama aa u stvari tako matori.

Zaglavljeni u tom periodu biti ili ne biti, neuklopljeni u ovo danasnje vreme, u te danasnje sablone izmedju “dvadese gazim dobro mi je sasvim” i “lete mi lete tridesete”.

Sedim i gledam ga, ej bre postao si covek. Brada, malo manje kose nego sto se secam ali i dalje taj osmeh, i dalje taj glas i to da dignes obrvu svaki put kad te slazem a ti se ne mozes slagati.

Sedi i gleda me, lepa si, postala si zena, zrela. Eto ti prve sede na levom razdeljku. Postala si jaka, samostalna kaze, nema ni traga one plavooke koja osmeh nije skidala sa lica, koja brige imala nije iako jee vodila borbe.

Zaboravila sam koliko prijas. Koliko je vreme stalo i zemlja prestala okretati.

[s-tobom-dotako-nebo-bih]

moj kičmeni stub je deformisan

od trideset četiri pršljena

meni pet ne stoje gde bi trebalo

već neka trideset dva stepena ulevo

diskovi su mi oštećeni

nervi priklješteni

i godinama sam se navikavala

ne nesnosne

iznenadne bolove

u sred ničega

preseče me kroz kičmu

levi kuk

koleno

stopalo

tako da narednih par minuta

hramljem

vučem nogu kao bogalj

i oporavljam se od šoka

mislila sam da je to moj najveći bol

na skali bola

koliko naivno

ti si došao da mi pokažeš

da je kičma broj devet

a ti

ti si na mojoj skali

broj deset

[brbljivica]

Marko Tomaš - Trideset deveti maj

[snoviuniverzuma]

Ne volim januar,

ni bele zimske vragove.

U svakom snegu

vidim iste tragove.

Tragove malih stopa,

broj trideset i ko zna,

kako polako odlaze.

Đorđe Balašević

[dipstar1489]

Pt 8 Gacha’s Number Challenge

Baynte Nuebe (all 29 assets; name is Cebuano; a jester who is DONE with everyone’s bullshit while simultaneously participating)

Telung Puluh (all 30 assets; name is Javanese; Baynte’s boss trying to handle their estranged late father’s run down circus with NO IDEA what their doing)

Katloan Ug Usa (all 31 assets; name is Cebuano; a reckless demon who loves causing chaos, tho she believes summoning Cthulhu is a prank rather than a danger)

Trideset Dva (all 32 assets; name is Bosnian; a tired zombie, she is both Goma’s assistant and daughter (can’t decide if it’s biological, adoptive, or a figure) who’s limbs keep falling off so many times she gave up on finding them)

[listenanddie]

RAŠTIMOVANI KLAVIR

avenijom crnih šuma prođe

jedna opatica

na biciklu

jedan se policajac krsti

pred katedralom

jedna katedrala od čipaka

jedna starica što nudi ljubav

za svega trideset franaka

plus soba

u jednoj radnji na uglu

prodaju tople pidžame

i žvakaće gume

za pse

jedan pijani mornar

u zagrljaju ulice

u jednoj se kafani toče

kakao i gorki likeri

jedan visoki kongoanac

što liči na kengura

umire javno

od nostalgije

oči jedne mlade konobarice

u kafani italija

podsećaju na oči modiljanijevih

žena

jedan se pijani nemac seća

poljkinje marije kazinske

koju je ljubio

1943

s jednom rukom

na pištolju

s drugom na levoj sisi

jedan me raštimovani

klavir

podseća na luku spasa

u parizu

gde sam plakao jedne večeri

gledajući jedan ljubavni par

kako se grli

Strazbur, dec. 1962.

Danilo Kiš

[asweetjane]

Zapratite i na Instagramu.

[seosrbija]

SUBA

Mitar Subotić Suba bio je srpski muzičar i kompozitor, pionir elektronske muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Rođen je 23. juna 1961. godine u Novom Sadu, gde je diplomirao na Akademiji umetnosti, na odseku za kompoziciju i orkestraciju.

Suba je počeo da se zanima za elektronsku muziku još u tinejdžerskim godinama, pod uticajem nemačkog benda Kraftwerk i britanskog kompozitora Brajana Inoa. Nakon diplomiranja, odlazi u Radio Beograd na kurs elektronske muzike kog je držao britanski saksofonista Pol Pinjon. Tada otkriva sintisajzer koji će do kraja života biti njegov osnovni instrument.

Suba je svoju prvu ploču "Disillusioned" ("La Strada") objavio 1987. godine povodom trideset godina emitovanja emisije "Randevu s muzikom" Radio Novog Sada. Na ploči su učestvovali Milan Mladenović, Uroš Šećerov, Massimo Savić i Zoran Radomirović Švaba.

Uporedo sa eksperimentisanjem raznim zvukovima i stvaranjem ambijentalne muzike, Suba je bavio se i komponovanjem muzike za performanse. Naročito je dobro sarađivao s novosadskom umetnicom Linom Busov, s kojom je gostovao u Veneciji i Parizu.

Suba je tragično preminuo 2. novembra 1999. godine u São Paulu, u Brazilu, u trenutku kada je trebao da postane jedan od najistaknutijih brazilskih producenata.

Suba se smatra jednim od najvažnijih pionira elektronske muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Njegova muzika je bila inovativna i originalna, a uticala je na generacije muzičara koji su došli posle njega.

Evo nekih od Subinih najpoznatijih albuma i singlova:

"Disillusioned" ( 1987)

"In The Mooncage" (1992)

"Angel's Breath" (1994)

"Sao Paulo Conffesions" (1999)

"Tanto Tempo" (1999)

"The Dreambird" (2000)

Suba je ostavio značajan trag u srpskoj i svetskoj elektronskoj muzici. Njegova muzika je i dalje inspirativna i popularna, a njegova dela se redovno izvode na festivalima i koncertima širom sveta.

Pored toga sto nas Subina muzika inspirise dok radimo ili uzivamo u svakodnevnim aktivnostima - ona jeste inspiracija da delamo i delimo samo najbolje sa drugima, ona, ta divna muzika nas je opredelila i u tome kakve stvari volimo da radimo, kakve projekte biramo i naravno nasa sklonost da radimo u oblasti MUZIKE, VIDEO ART i generalno UMETNOSTI i dajemo njoj kroz marketing i svaki drugi kreativni doprinos putem toga - sirimo ideju i svest kako mozemo biti uvek jos bolja, najbolja verzija sebe.

[brbljivica]

Marko Tomaš - Trideset deveti maj

[dipstar1489]

Pt 5 Gacha Number Challenge

Goma Sha Bakwai (all 17 assets; name is Hausa; a kooky witch she is a blacksmith trained in the art of fusing magic into weapons and is the mother and boss of Trideset)

Tizennyolc (all 18 assets; name is Hungarian; from hero to hermit, they don’t trust people easily and is not afraid to wack people over the head with their pipe for simply inconveniencing them, is semi-close to Goma (I’m not certain what to make their relationship))

Tunka Llatunkani (all 19 assets; name is Aymara; a terrified angel who loves gardening and has memorized a variety of plants)

Mugan (all 20 assets; name is Bambara; a powerful demon she often isolates herself because she has difficulty controlling her energy powers)