#podsvest

[belog-grada-crna-princeza]

Pristao sam, biću sve što hoće.

O pesmama Bijelog Dugmeta i tome šta mi one znače bih mogla da pričam satima.

Pred prvi pokušaj su*cida, kao oproštajno pismo objavila sam na društvenim mrežama pesmu „Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snegovi i šaš”. Od kada sam je čula, pričam da će mi ta pesma ići na sahrani. Jednu od najvećih ljubavi u životu prebolela sam uz „Evo, zakleću se”, a na moju prvu veliku ljubav uvek će me asocirati „Bitanga i princeza” i to kako su moji roditelji prezebli od brige i kako me je policija tražila po gradu sa 17 godina.. a ja samo isključila telefon jer sam bila sa njim.

Ali, po mom mišljenju, ipak jedan od najtužnijih tekstova Dugmeta, čiji autor je Duško Trifunović, glasi ovako:

Pristao sam biću sve što hoće Evo prodajem dušu vragu svome I ostaću samo crna tačka Poslije ove igre kad me slome Kad me mirno slome Pristao sam biću sve što hoće.

Mislio sam da se zvijeri boje Ove vatre koja trag mi prati I to sam mislio A sad nosim kako mi ga skroje Po meni se ništa neće zvati Po meni se ništa neće zvati.

Zablude sam, evo, prestao da brojim Nemam kome da se vratim kući Nemam kome Dokle pjevam dotle i postojim Prijatelji bivši, prijatelji budući Pamtite me po pjesmama mojim Pamtite me po pjesmama mojim.

I ja osećam da je u tim rečima opisan konflikt koji me čitavog života prati. Prihvatam projekcije. Nosiću kostime koje mi „skroje”. Utišaću ovu vatru u meni, da je se zveri više ne boje. Biti niko, biti ništa. I vratiću se kući, u ruke tom ničemu, jer sam bila najzad njen ubica, jer sam prodala dušu vragovima kako bih stekla ma kakav osećaj pripadnosti ovde sa vama. Dobila sam samo to da ne pripadam ni vama, ni sebi. Jedino još živim u ovim tekstovima, u pesmama i poeziji. Tu se jedino nađem, na trenutke. Sve drugo je gluma.

I to je cela istina.

-Katarina

[nutraexperts]

NEXUS PHEROMONES: OTKRIJTE PRIVLAČNOST! 💫

Da li ste ikada pomislili kako bi bilo super da privlačite pažnju bez previše truda?

Svi znamo koliko je važno ostaviti dobar utisak, posebno u situacijama kada se prvi put srećemo s nekim.

Nexus pheromones donosi rešenje koje može promeniti način na koji vas drugi doživljavaju.

Zamislite da imate moćne feromone koji vas čine neodoljivim, samo jednim sprejom.

U ovom tekstu otkrićemo kako nexus pheromones funkcionišu i zašto bi mogli biti ključni za vašu samopouzdanje i privlačnost.

👉 KUPITE NEXUS FEROMONE NA ZVANIČNOM SAJTU

Nexus Pheromones: Sve Što Treba Da Znate

Šta Su Feromoni?

Feromoni su prirodni hemijski signali koje izlučuju ljudi i životinje.

Oni igraju ključnu ulogu u komunikaciji i privlačenju među jedinkama.

Zamislite da ste na nekom događaju, a neko vas privlači bez da progovori.

To je moć feromona.

Kako Funkcionišu Nexus Pheromones?

Nexus Pheromones su posebno formulirani proizvodi koji koriste feromone kako bi povećali vašu privlačnost.

Kada ih nanesete, oni deluju na način da utiču na podsvest drugih ljudi.

Mnogi korisnici beleže pozitivne promene u svom društvenom životu nakon korišćenja ovog proizvoda.

Na primer, Marko, 28 godina, kaže:

"Primijetio sam da me više ljudi primjećuje otkako koristim Nexus Pheromones. Čak sam dobio nekoliko brojeva telefona!"

Prednosti Korišćenja Nexus Pheromones

Povećanje Samopouzdanja: Kada znate da imate dodatnu prednost, vaše samopouzdanje raste.

Privlačenje Pažnje: Ljudi će vas primetiti više nego obično.

Poboljšanje Odnosa: Može pomoći u stvaranju dubljih veza s ljudima oko vas.

Kako Koristiti Nexus Pheromones?

Korišćenje Nexus Pheromones je jednostavno.

Evo nekoliko saveta:

Nanesi Na Pulsne Tačke: Ove tačke uključuju vrat, zapešća i iza ušiju.

Ne Preteruj: Dovoljno je samo nekoliko pumpica za optimalan efekat.

Koristi U Odgovarajućim Situacijama: Bilo da idete na sastanak ili izlazak s prijateljima, ovo može biti vaš tajni adut.

Iskustva Korisnika

Ana, 32 godine, deli svoje iskustvo:

"Nisam verovala dok nisam probala! Nakon što sam počela koristiti Nexus Pheromones, primetila sam promenu u dinamici mog ljubavnog života."

Svaka priča kao ova pokazuje koliko feromoni mogu uticati na naše interakcije sa drugima.

Zašto Izabrati Nexus Pheromones?

Postoji mnogo proizvoda na tržištu koji tvrde da koriste feromone.

Ali Nexus Pheromones se ističe zbog svoje specijalizovane formule koja se bazira na naučnim istraživanjima o feromonima.

Ovaj proizvod nije samo još jedan miris; on je alat koji vam pomaže da ostvarite bolje veze i privlačnost prema drugima.

U današnjem svetu gde prvi utisak može značiti sve, investiranje u nešto poput ovog može doneti velike rezultate.

Zato ne čekajte!

Pridružite se mnogim zadovoljnih korisnicima i isprobajte Nexus Pheromones već danas!

👉 KUPOVINA NEXUS FEROMONA SAMO OVDE

FAQ

Šta su Nexus Pheromones?

Nexus Pheromones su feromoni koji se koriste za privlačenje pažnje drugih. Oni su kemijski signali koje tijelo ispušta, a ovaj proizvod ih pojačava kako bi povećao vašu privlačnost.

Kako se koriste Nexus Pheromones?

Jednostavno. Nanesite nekoliko kapi na pulsne tačke kao što su vrat ili zapešća. To je sve! Feromoni će učiniti svoje čudo dok se krećete kroz dan.

Da li Nexus Pheromones stvarno funkcionišu?

Mnogi korisnici prijavljuju pozitivne promjene u interakcijama sa ljudima nakon korišćenja ovog proizvoda. Rezultati mogu varirati od osobe do osobe, ali mnogi smatraju da su primjetili razliku.

Koliko dugo traju efekti Nexus Pheromones?

Efekti obično traju nekoliko sati, zavisno od vašeg metabolizma i okruženja. Preporučujem da ponovo nanesete feromone ako planirate duže aktivnosti ili noćni izlazak.

Mogu li žene koristiti Nexus Pheromones?

Apsolutno! I žene i muškarci mogu koristiti Nexus Pheromones. Ovi feromoni nisu vezani za spol, već pomažu u privlačenju pažnje bez obzira na to ko ste.

Da li postoji miris povezan s Nexus Pheromones?

Nexus Pheromones imaju blagi miris koji brzo nestaje nakon nanošenja. Ne brinite, neće vas ometati ili skrenuti pažnju s vas.

Gdje mogu kupiti Nexus Pheromones?

Možete ih pronaći online na zvaničnoj web stranici ili kod ovlašćenih distributera. Samo pazite da kupujete sa provjerenih izvora kako biste izbjegli lažne proizvode.

Da li postoje nuspojave kod korišćenja Nexus Pheromones?

Većina ljudi ne prijavljuje nuspojave pri korišćenju ovog proizvoda. Ipak, kao i sa svakim proizvodom, preporučujem da prvo testirate malu količinu kako biste vidjeli kako vaše tijelo reaguje.

Kako skladištiti Nexus Pheromones?

Držite bočicu na hladnom i suhom mjestu, dalje od direktne sunčeve svjetlosti. Tako ćete osigurati da ostanu efikasni što duže.

Koliko koštaju Nexus Pheromones?

Cijena može varirati zavisno od mjesta gdje kupujete i promocija koje možda budu dostupne. Uglavnom, cijena je pristupačna za kvalitet koji nudite.

👉 ZVANIČNI SAJT ZA KUPOVINU NEXUS FEROMONA

[mojedubine]

sećanja

Odakle početi? Čini se kao da je celokupni psihološki aparat ljudskih predstava zapravo kolektiv davnih sećanja. I onih ne tako davnih. Osetih potrebu da pišem, pa rekoh ajde da napravim blog, da imam negde zapisano obrise svojih sećanja.

Kada pomislim na sećanja, prvo pomislim na ona bolna sećanja duboko urezana u moju podsvest, koje sam iznela na površinu svesti, ali ne znam šta dalje da radim sa njima. Uglavnom poprimaju umetnički oblik, kroz različite medije. Ali pročitah negde da je za svakog umetnika bitno da piše, pa pošto se pronalazim u toj kategoriji, krenuću pa ću videti u koje dubine će me to odvesti. Skoro sam shvatila koliko su moje dubine mračne, pune tuge, melanholije, onog najcrnjeg mraka u kome sam u mislima živela, besciljno lutajući tražeći smisao postojanja. Besmisao života kao takvog na koji sam nailazila vodio me je u mračne tame sopstvene duše, istraživajući je do najdublje tačke. Do smrti. Nisam se plašila smrti, ali sam se plašila života. Međutim, i dalje ne znam šta je to u mojoj podsvesti toliko izazvalo strah od života. Verovatno sirena za upozoravanje od bombardovanja.

Kada sam završila u specijalnoj psihijatrijskoj klinici zbog pokušaja samoubistva, dani su trajali kao večnost. I dalje se ne sećam zašto sam to uradila, i ne znam da li ću ikada saznati. Ono sa čim sam se suočila tamo je bila surova istina života. Tako sam bila blizu smrti, ali neko u ovom filmu zvanom život je ipak želeo da ostanem glavna junakinja.

2022. godina je bila godina kada sam mislila da sam pronašla smisao svog života. Ali o tom smislu ću kasnije pisati. Sada želim da pišem o besmislu. Odakle on, zašto baš meni u mislima i zašto baš ja da ga sagledavam? Uvek sam kroz filozofiju tragala za odgovorima na to pitanje, da bih te godine shvatila istinu života, osetila je celim svojim bićem, misleći da me nikada neće napustiti. Međutim, napustila me je. Nije dugo trajala. Moja istina je postala sećanje. Međutim, ta istina me nikada nije napustila, kao da je oduvek bila tu i kao da će zauvek i ostati. Kao da je u eonima vremenskim isprepletana sa mnom. Ali da bi se ona vratila, imam osećaj da prvo moram da iscelim svoju dušu. Tamnu i mračnu senku duše, koju sam donela sa sobom na ovaj svet. Pokušajem samoubistva postala sam svesna te senke, nakon čega je usledila višemesečna teška depresija. Tada je besmisao mog života, čini mi se, stigao do ključne tačke. One dubine duše iz koje sam morala sama, bez ičije pomoći, da se idignem. Uspela sam u tome. Shvatila sam odakle dolazi ta najmračnija noć (pred svitanje), zašto sam spavala i budila se u njoj, pretvarala je u estetiku života. Ona je i dalje moje sredstvo izražavanja u umetnosti ali kroz drugačiju psihodramsku predstavu svesnosti. Ostaću još neko vreme između tame i svetlosti, dok u potpunosti ne istražim te dubine, ali sada sa jednom dozom duhovne zrelosti koja je usledila nakog najtežeg životnog pada. Jer nisam ja birala ovaj život, ovaj je život birao mene. I imam dužnost da ga živim, sa ili bez strahova od života kao kategoričkog imperativa.

[zanimljivaekonomija]

Kolarčeva zadužbina obeležava 145 godina postojanja i svoju slavu Aranđelovdan

Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca će u utorak, 21. novembra, obeležiti 145 godina postojanja i slavu Svetog arhangela Mihaila. Svečanost će početi sečenjem slavskog kolača nakon čega će biti uručene plakete Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i Godišnja nagrada Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2022/2023.

Dobitnici plaketa su festival Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) i Institut za fiziku, dok je umetnica Marija Ćalić dobitnica Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2021/2022, za izložbu „Crno sunce“.

Plaketa se dodeljuje festivalu umetničke muzike BEMUS, najstarijem i najznačajnijem festivalu u Srbiji. Pre 55 godina, tačnije 7. oktobra 1969. godine, održan je prvi koncert BEMUS-a u Kolarčevoj zadužbini. Na ovom koncertu je nastupila Beogradska filharmonija sa dirigentom Živojinom Zdravkovićem i sovjetskom violinistkinjom Irinom Bočkovom. Od tada do ovogodišnjeg BEMUS-a u Kolarčevoj zadužbini su održana 562 koncerta na kojima su nasupili brojni simfonijski orkestri, horovi, kamerni ansambli, solisti. Zbog velike posećenosti, BEMUS se organizovao na više lokacija, ali je Kolarčeva zadužbina bila tradicionalno rezervisana za najvažnija dešavanja.

Institut za fiziku u Beogradu, kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, vrhunska je naučnoistraživačka ustanova za fiziku i srodne naučne oblasti. Institut radi i na popularizaciji nauke i približavanju najnovijih naučnih dostignuća širim slojevima kroz popularna predavanja. Saradnja Instituta za fiziku i Zadužbine Ilije M. Kolarca traje više decenija i odvija se kroz saradnju sa samom institucijom tako i sa pojednicima, najistaknutijim naučnicima zaposlenim u njoj. Ta saradnja rezultirala je realizacijom više vrlo uspešnih i zanimljivih ciklusa predavanja koji su naišli na odličan odziv publike.

Izložba Marije Ćalić „Crno sunce“ nastala je kao rezultat umetničkog rada sa fotografskim arhivama - kutijama slajdova kupljenih na beogradskoj Kalenić pijaci, koje je umetnica kroz kreativan stvaralački proces pretvorila u materijalizovani resurs za kreativna istraživanja, rezultirajući na kraju nastankom značenjski višeslojno promišljenih umetničkih dela koja čine ovu izložbu. Različiti načini prezentacije realnosti, koja se nekad odvijala, omogućili su umetnici unošenje slojeva mogućeg, zamišljanog i drugačijeg života, koje u rekonstrukciju unosi podsvest. Ovakvim višeslojno promišljenim konceptom kao i umetničkim kvalitetom, postavka „Crno sunce“ se izdvojila u godišnjem repertoaru Galerije Kolarčeve zadužbine.

[a-djuricic-1981]

i just stare at the world...

...i onda razmisljas. sta ciniti? a razmisljas vec toliko dugo. stvari se u biti mnogo ne menjaju sa tim spodobama. tu je gomila govana koje znas da ne mozes da ocistis, da satres sa zemljom, da zakopas 2 metra ispod iste. niti te briga za sva ta govna. sustinski, pikiras ih samo dvoje, troje. imas toliko opcija, a nijedna nije bas nesto. podsvest stalno skenira i trazi eureku. trazi da prelomi koplje na nekom. to je instinkt, to je bes, to je mrznja. samo jednog da dohvatis, poruka je poslata. i neka pravda je ispunjena. kvazi pravda. opcija 2, kvazi raskrinkavanje. ali koga boli kurac? ovi sto kmece po medijima, zrtve i ovce, nikog ne zanimaju. nema tu spotlight-a. "svima su kicmu polomili". ali ja nisam andjeo. ni blizu. ja sam crna ovca. koja tumara izmedju ovih i onih, zivota i smrti, zla i dobrog. jer je zabole racku za sve, manje ili vise. volela bih da sam vuk. ali nisam. opcije, opcije, opcije... sad mi se slusa corba. ali postacu emotivna (jer je muzika jedna od retkih stvari koja moze u meni da probudi emociju), i to onda ce da mi se ispreci u danasnjim planovima. a mozda i sutrasnjim. moja ex bff (sve su ex, btw), rece jednom: nema ljubavi vise u svetu. zena trazi ljubav. sustinski, to vam je obicna prostitutka in guise koja se ugojila 40 kg i sad laprda o ljubavi. ali izmuzla me dobro za zivota, i to dva. ok, sta ces. saki zavrnula cesmu i 'nas ono, nema vise zvaka za ludaka. opet razumem ja prostitutke, da me ne razumete pogresno. (ako razumes nesto, kako to mozes pogresno da radis...? svasta prolazi u verbalizaciji nedovoljno recenog, jer tako smo u mogucnosti?)... elem... nemam nista protiv njih, samo neka odrzavaju racun cistim, duza je "ljubav". dakle koga boli kurac? sta ljudi traze? "narod", sta ishte? leba i igara? pa da. haj se igramo onda. na bazicnom nivou. kazem sebi, saki, imaj muda. crna ovca sa mudima. to, buraz. kakva se bagretina okotila oko mene, a ja sam ti BG elita, alo! haram, dzaram i karam od pamtiveka ovim gradom i njegovim podzemljem, ali sjebase me lately. sjebo me zivot. znala si, saki. znala si futur. spremala si se. imala si i tad opcije. oli vamo, oli tamo? halo halo halo halo halo, rece covek x puta u roku od 10 sekundi. ne zna se ko koga i gde. elem, nisam vuk. saki, nisi vuk. budi skromna, budi realna. eci peci pec, gde ti je u rukavu kec? opcija 3... nemam pojma. zaboravila sam, seticu se pa keep in touch. ne stvarno, daske zovu koliko i papir.

[asweetjane]

U Njoj nema strasti. Samo ostrašćenost. Ona nema svest. Samo podsvest. Vađenje svakog kamena iz lavirinta koji je izgradio Njen bolesni Ego, podrazumeva izlazak nove zmije ispod Njenog jezika. Potisnuta agresija, to je Njen ključni problem.

Petar Lazić, “Savršena samoubistva”

[piezasdealma]

„Vaša podsvest radi dvadeset četiri sata dnevno, trudeći se da to bude uvek u vašu korist, odnosno, prinoseći vam plodove vašeg uobičajenog načina razmišljanja.“

[belog-grada-crna-princeza]

Ima neka tajna veza.

Opet temperatura. I to nije ništa novo jer ovo stanje traje već tri ipo godine. Spiritualni učitelji kažu da je bolest lekcija. Pa šta mi to promiče? Šta to u svemu ovome ne shvatam? Kada je deka umro, pre tačno šest meseci, svi smo, uz ogromnu tugu i bol, osetili i olakšanje jer.. bar se više ne muči. Da li je to bila lekcija, njemu? I ako jeste, je li kažnjen što je nije adekvatno savladao? Ljudska bića sve gledaju kroz prizmu nagrade i kazne, drevno uverenje utkano u kolektivno nesvesno kroz ideju o grehu, Raju i Paklu. Šta ako nema lekcije od nekog sveznajućeg i svemoćnog Boga? Šta ako je sve ovo samo nasumično kolo sreće koje nikako da se okrene u tvoju korist? Ja nisam kockar ali gubim... Ne, ne, nama je potrebna kontrola. Ili makar iluzija iste. Bez toga si gotov. Naše pozitivne i negativne misli, naše molitve i stepen u kom pratimo nekih 10 pravila, (a što baš 10?), naša dobra ili loša karma... Ako ćeš Zemaljskije, Ti, tj neki skriveni, tajanstveni deo Tebe zvani Podsvest, koji te gura ka razvoju i celovitosti jer mu je tesno u ovoj psihičkoj realnosti. Ili, položaj zvezda i planeta? Program kompjutera i ništa drugo do (dis)funkcije u kodu? Lepo je, utešno, verovati da si deo nekog višeg plana, da u vrtlogu besmisla ipak postoji smisao. Sa ovim pulsiranjem u slepoočnicama, dok za svaku koščicu u telu imam utisak kao da je lome iznova iz sekunde u sekundu, teško je prepustiti se tim mislima. Pogotovo kad to traje i traje i ne nazire se kraj. Pitam se da li ću živeti tom punoćom kojom je on živeo i odisao, pa kada me u 85. godini jednog popodneva samo ne bude bilo, da li će neka voljena bića na koja sam ostavila neizbrisiv trag ipak odahnuti saosećajno: bar se više ne muči. Ili mi samo sutra neće osvanuti, pa će se oko rake okupiti lica nekih stranih, a poznatih ljudi i žaliti neku koja nikad nisam bila i onu koja nikad nisam postala?

Kad smo kod tih tajnih veza... Sinoć se tuširam u jedan ujutru i najednom na tren ne prepoznajem ni svoje kupatilo, ni tuš kabinu, gledam u svoje šake, a vidim zaseban entitet. I u glavi, brzinom svetlosti, dolazi i nestaje slika: mog beživotnog tela koje izvlače. U tom trenutku, vraćam se u prostoriju, Spotify u pozadini tiho pušta: Oprosti mi pape. Počinjem da plačem iz dva razloga: prvi, jer je šest meseci od kada nema deke. Drugi, jer još jedan od nekolicine ljudi zbog kog ostajem na ovom svetu nikad ne bi oprostio moj odlazak. I tu me prekida, kucanje na vrata. Kaća, jesi li dobro? Nešto si dugo unutra. I ja se naježim od glave do pete.

Ima neka tajna veza...

-Katarina

[broken201]

Lažem sve da sam te prebolela.

Ali me i dalje jebe podsvest

Koja vrišti tvoje ime.

S. R.

[gaziranipacov69]

Voleti sebe je jedna, jako teška stvar. Iako teška, vremenom shvatiš da postaje jako bitna. Ako ti ne voliš sebe, pa ko će? Ako ti ne radiš na sebi, ko će onda da radi? Ako prvo sam sebi nisi prijatelj i jedina osoba kojoj mozes da verujes(znam da svi sami sebe sjebemo nekad, ali to je sastavni deo), ko će onda da bude za tebe tu ako niko drugi nije. Ako toneš i zeliš da isplivaš, niko ti tu neće pomoći, već je tvoja podsvest, ona koja te gura ka površini. Nije samoća uvek loša, kada si sam sa sobom, u svojih četiri zida, često shvatis mnoge stvari, i tu zapravo gradiš sebe, pomažeš sebi... U najtežim situacijama gradite sebe, svoju ličnost pa čak i svoj svet. Ali ne zaboravite u toj gradnji da ne dignete velike zidove, i da ne zaboravite kapije, jer uvek postoji šansa da neko uđe u vaš svet i pomogne vam da sve bude lakše, nego što jeste.

[laniakearose]

Visterije

Dobro jutro, dobar dan, dobro veče. Primetili ste već da se vreme u isto vreme (hehe) usporilo i ubrzalo? Da li vam nekad nestane poneki sat ili dan? Meni je tako jednom nestalo tri dana. Kako? Propala sam u podzemlje. Ne, ne, verujte, bukvalno. Šta se desilo? Nestala je barijera koja je odvajala moju podsvest od svesti i moj um je ispao sa šina realnosti. Da li sam nešto naučila iz tog jezivog iskustva? Da je ego u zdravoj meri dobar jer nas štiti. Da je bitno pozvati nekoga kad osetiš da gubiš lucidnost. Da je vrlo moguće da se niko ne odazove i da pomisliš da nema spasa. Ali ima, ako veruješ Univerzumu. Ima. Silazak u podzemlje romantizovali su svi, od Starih Grka (a možda i pre) preko Holivuda, Linča pre svega, pa sve do do Netflixa. Nema ničeg romantičnog u susretu sa svojom Senkom, svim svojim strahovima, sa Zmajem. Nema.

Ali ima srčanosti, ima beskrajnog uvida u Prazninu, ima susreta sa "božanskim" i "demonskim" u hemiji tvog mozga. Jer sve je to hemija. Sve je to energija i vibracija. I imaš izbor ili ćeš se suočiti i pobediti ili odustati i izgubiti. Ako ikako uspešno izadješ iz jame sa katranom gledaj da zasadis neko drvo. Možda baš visteriju. Visterije, protiv histerije. Baš sam vickasta. Eto, ja sam imala tu sreću da me ne proguta Zmaj i videla sam mnogo toga tamo, ali ne znam da li je uopšte moguće pretvoriti to u reči, u neku linearnu strukturu. To se ili doživi ili ne. Ne da sam sad ja nešto iznad nekoga, samo pišem ovde neke crtice sebi. Kažu da pravi iscelitelji prvo moraju da nauče da iscele sebe da bi onda mogli da pomognu drugima. Ne znam.

Možda je to to. Znam samo da želim da sadim visterije. Lepo bi stajala plava kiša, ovom ludom, crnom vremenu.

Šta misliš?

[nikome-bitan]

Sve u životu dodje i prodje ljudi,knjige, voljene osobe. Ali jedno što nam ostaje to je naša podsvest koja nam u tamnim noćima neda mira na osobe koje volimo i koje nikad nećemo zaboraviti a one su nas sigurno zaboravile i otpisale, mi smo im bili neka usputna stanica JEDNOSTAVNO IM NISMO BILI BITNI

NIKOME - BITAN

[siziliste]

Civilizacije su propadale zato što nikad uspešno nisu rešile zagonetku eliminisanja svojih otpadaka. Duhovne su otpatke deponovale u običaje, naravi, podsvest potomstva; umne u istoriju; fizičke su sahranjivale pod zemlju. Umirale su u vlas- titom đubretu, umesto da, kao priroda, od njega žive. Čovek se izuzeo iz opšteg poretka, odustao od svrhe njime određene. Zamišljao je da je razumniji od njega. Kao da ima išta razumnije od načina na koji potok traži put kroz kamenjar, kojim se cveće okreće suncu, talasi sustižu, kiše s neba vraćaju, a jata ptica selica drevnim gnezdištima svakog proleće lete? Kao da je išta razumnije od stanja u kome se između života i smrti potire razlika, simbioze u kojoj život sahranjuje smrt, a smrt održava život?

[jelenajt]

Monolozi sa jednorogomJednom, dok sam još verovala ljudima, rekli su mi da je dovoljno ići svojom stazom i da ću na njoj da nađem sve što će me učiniti srećnom. Plodove koje nisam gajila, prepreke koje valja razbiti. Trebalo je da sretnem i tebe, tako su mi rekli. Verovala sam.Znam, glupo zvuči, ali ja sam socijalno glupa žena. Nisam te srela. Možda i ne postojiš. Zato sam odlučila da te izmislim.Izmišljam te od noćas, bilo je možda tri po ponoći kada sam počela. Do sada sam ti dodelila samo duboke oči i široka ramena. Podsvest poručuje da mi fali oslonac i razumevanje. Dobro, shvatila sam, ništa novo. Čitavog dana pričam sa tobom. Iako si izmišljen, znam da me slušaš. Pre dvadesetak godina bila sam ubeđena da se u ženama mojih godina bujica strasti, ljubavi i želje za srodnom dušom pretvara u baricu. Kakav danak neiskustvu! Tek sada znam ko sam. Tek sada prihvatam sebe, imam toliko toga nenuđenog da pružim i  toliko praznog prostora da prihvatim dato mi. Pa opet, nismo se sreli. Nije teško biti sam ali je tužno. Često do očaja. Oduvek želeh da budem samo žena, i što sam više popuštala, to sam jače stezala omču oko mog vrata. Da li je moguće povratiti izgubljeno samopouzdanje u ovim godinama? Opet hodati, čekati, nadati se, i svako veče provoditi sam, u društvu ćutljive tišine. Možda. Ja ipak nemam vremena ni nerava za duga čekanja.Izmislila sam te, dala ti srce, želudac i bele bubrege. Dovoljno za početak. Ne brini izmisliću ti dobre i loše osobine, boju kože, stavove i gledišta. Ima dana.Bojim se jednog: da tebe izmišljenog ne ugledam u nekom prijemčivog liku, da te ne nagrdim tuđim imenom, da opet ne budem srušenog sveta, sve sitnijeg poverenja, ostavljena vaš kad se vežem.Da odolim, da te sačuvam izmišljenog.Toliko volim da pričam sa tobom i da ti otkrivam skrivene izvore ovoga bića. Znam da ćeš me slušati pažljivo, razumećeš me i volećeš me. Dozvolićeš da i ja volim tebe. Biće mi to prva veza u vascelom mi životu koja se neće završiti nečijim odlaskom.Tome i služe izmaštani.  Jelena Milenković 

[tunegdeugrudima]

meni ne treba muška senka iza koje bih se prkosno skrivala nakon svakog nesporazuma.

ne treba mi vrisak u prazno, u noći, kad postanem željna zagrljaja niti hladne, veće ruke, da sklope moje slomljeno srce nakon prvog udarca u zid od srdžbe.

nije bilo igrališta, pada nakon spuštanja sa tobogana, razmazanih ruku od sladoleda, čvrstih stisaka i ponosnih suza koje bi se iskradale, dok niko ne gleda.

nije bilo ničega u što bih prstom uprla, a upirala sam mnogo.. tokom svih godina, u spokojnu decu po parkovim, sladoledžijskim radnjama i vašarima, na očevim ramenima.

ali prst je ostajao u zraku, dok su senke tako duboko srećne a toga nesvesne dece, prolazile, menjale svoje oblike i godine.

telo se obličilo u prkos, dok su se želje smanjivale u podsvest nečega davno neostvarenog.

meni ne treba koren, niti stabljika.

ne treba mi ime ili prezime onoga ko je svesno sklonio ruke sa mog minijaturnog tela i okrenuo glavu nakon možda, ne sećam se, prvog plača nedostajanja za jednim očima.

ne treba mi truli koren, niti trulo semenje.

kao jedinka,

ja sam i koren, i stabljika i plod.

[iza-plavih-ociju]

Mrzim sto se, posle toliko godina,

i dalje secam kad je liku rodjendan.

I sto mi i dalje lupa srce kad posalje neku bezveznu poruku.

Na svesnom nivou sam potpuno ravnodusna, ali podsvest...