#otvaranje skupa

[zanimljivaekonomija]

U VRNJAČKOJ BANJI OTVOREN SKUP “TRENDOVI RAZVOJA 2023”

U prisustvu brojnih eminentnih predstavnika akademske zajednice, visokoobrazovnih i naučnih institucija svečano je otvoren tradicionalni, 29. skup TRENDOVI RAZVOJA. Od 8. do 11. februara u Hotelu „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji pažnja naučne i stručne javnosti biće usmerena na temu novih izazova sa kojima se susreću univerziteti u zemlji i regionu. Skup je otvorila prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Republike Srbije. Otvarajući skup prof. Dukić Mijatović pozdravila je sve prisutne u ime Ministarstva prosvete i ministra Branka Ružića. Ona je ovom prilikom da skup ‘Trend’ doživljava kao jednu od najeminentnijih naučnih konferencija na ovim prostorima i izrazila zadovoljstvo što se akademska i naučna zajednica odazvala u ovolikom broju jer ovakvi skupovi okupljaju naučnike i profesore, koji svojim naučnim radovima pomeraju granice. Zaključujući svoje izlaganje prof. Dukić Mijatović je istakla da su teme koje je Skup delegirao, pogotovo teme dualnog obrazovanja i državne mature izuzetno dragocene, značajne za naše društvo, državu i jačanje privrede. Na svečanom otvaranju skupa, kojim su predsedavali prof. dr Srđan Kolaković, dekan Fakulteta tehničkih nauka i prof. dr Boris Dumnić, prodekan FTN-a za razvoj i finansije, u ime Fakulteta tehničkih nauka prisutne je pozdravio prof. Kolaković istakavši tom prilikom tradiciju i značaj održavanja Skupa ‘Trend’ sa posebnim osvrtom na teme koje su izazvale važnost nivoa prisutnih. Profesor Kolaković je izrazio želju da se nakon Skupa donesu smernice i zaključci u kom pravcu treba da ide visoko školstvo Srbije.mNakon svečanog otvaranja uvodno predavanje na temu "Dualni model studija u visokom obrazovanju u Republici Srbiji, aktuelnosti i perspektive razvoja" održala je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete. Tokom skupa „Trendovi razvoja“ biće predstavljen veliki broj radova, čak 102 naučno-stručna doprinosa razvoju visokog obrazovanja. Radovi će biti predstavljeni u sklopu plenarnih i poster sesija kao i dijalog termina. Radovi dolaze iz 9 zemalja (Srbije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovačke, Crne Gore, Bugarske, Francuske i Švajcarske), a pripremilo ih je ukupno 335 autora/koautora. Teme o kojima će se diskutovati su: DUALNI MODEL STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU, NOVI TRENDOVI I TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU, FINANSIRANJE VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA I OBEZBEĐENJE KVALITETA OBRAZOVANJA I ISTRAŽIVANJA, NAPREDNI ALATI I METODE U OBRAZOVANJU i SINERGIJA I POZICIJA UNIVERZITETA, NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH INSTITUTA I NAUČNO-TEHNOLOŠKIH PARKOVA. U okviru naučnog Skupa Trendovi razvoja održan je i Okrugli sto kome su prisustvovali državna sekretarka iz Ministarstva prosvete, rektori beogradskog i kragujevačkog univerziteta, dekani i prodekani 12 tehničkih fakulteta i direktori visokih škola iz Srbije. Na Okruglom stolu diskutovalo se o najaktuelnijim temama koje targetiraju akademsku zajednicu a tiču se državne mature i finansiranja visokoškolskih ustanova. Državna sekretarka u Ministartsvu prosvete, prof. dr Marijana Dukić Mijatović je istakla da je ovo ministarstvo otvoreno za dijalog i konstruktivne predloge koji će doprineti uspešnoj implementaciji državne mature u Republici Srbiji kao i prevazilaženju problema i poboljšanju sistema finansiranja visokoškolskih institucija. Konstruktivna diskusija i predlozi koji su izloženi tokom trajanja okruglog stola podržani su od strane svih učesnika i svakako će doprineti uređenju odnosa i postizanja napretka po predmetnim temama.

(Izveštaj marketing službe Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad)

[radiogornjigrad]

Dan mladosti-radosti u Kumrovcu

Program manifestacije Dan mladosti-radosti u Kumrovcu 27. svibnja 2023. godine . – Himnu Republike Hrvatske Lijepa naša domovino izvodi Partizanski zbor Zajednice udruga antifašističkih boraca i antifašista Grada Zagreba i Zagrebačke županije – Internacionalu izvodi Partizanski zbor Zajednice udruga antifašističkih boraca i antifašista Grada Zagreba i Zagrebačke županije 1. Otvaranje skupa –…

[crnagorakraljevina]

U prvih šest mjeseci ove godine Bijelo Polje je napustilo preko 250 stanovnika, a otvaranje novih radnih mjesta i razvoj industrije i poljoprivrede jedini su način da se zaustavi negativan trend iseljavanja, poručeno je sa današnjeg skupa, koji je organizovala NVO “Novi put”.17. 12. 2019.

[momokaranzanimljivaekonomij-blog]

„Dani Srpske u Srbiji” od 15. do 21. septembra

Beograd, 11.9.2017. - Tradicionalna manifestacija „Dani Srpske u Srbiji”, koja se ove godine održava od 15. do 21. septembra,  biće svečano otvorena u petak, 15. septembra, u 18 sati u Narodnom pozorištu u Beogradu. Manifestaciju koja promoviše kulturne, privredne i druge potencijale Srpske za sedam dana trajanja u prilici će biti da vide stanovnici 20 gradova i opština širom Srbije. Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, koje je petu godinu zaredom i organizator manifestacije, najavio je na konferenciji za novinare da će „Dane Srpske u Srbiji” otvoriti predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, dok će manifestaciju blagosloviti Njegova svetost patrijarh srpski Irinej. U umetničkom delu programa biće izvedena predstava „Trezveno, sabrano i saborno“, po zajedničkom scenariju Vuleta Žurića i dr Neleta Karjlića, koji je i reditelj predstave.„Želja nam je da izrazimo, rekao bih, nikad preču potrebu za jedinstvom srpskog naroda, za sabornošću u kojoj njegujemo i čuvamo svoj jezik i pismo, svoju vjeru i tradiciju, te da s jasnom predstavom o značaju identiteta gledamo šta nam je i kako činiti, kuda i kako ići. Dobro je što je i umjetnički dio programa svečanog otvaranje Dana Srpske u Srbiji u tom duhu i u tom smjeru“, istakao je Cicović. On je najavio da će zvaničnom otvaranju prethoditi otvaranje štanda Turističke organizacije Republike Srpske u Knez Mihailovoj u 12 sati. „Tokom ovogodišnje manifestacije bićemo prisutni u 20 gradova u Srbiji – od Subotice do Vranja, od Užica do Vršca – realizovaćemo 32 programa u 45 izvođenja i u programima će biti blizu 800 učesnika”, istakao je Cicović. On je dodao da će i ove godine biti predstavljena privreda, na tri skupa u Vranju, Novom Sadu i Subotici, te da će biti organizovan i jedan veliki ekonomski forum. „Privredne susrete organizujemo zajedno sa privrednim komorama Srbije i Republike Srpske. U okviru susreta u Vranju imaćemo i turističku prezentaciju Republike Srpske. Ekonomski forum u Vili Republike Srpske u Beogradu biće održan 21. septembra i biće  usmjeren na stvaranje što povoljnijeg ambijenta za investiranje u Republici Srpskoj i Srbiji, kao i regionu. Forum bi trebalo da otvore predsjedici vlada Republike Srpske i Srbije Željka Cvijanović i Ana Brnabić“, najavio je Cicović. Kao posebno interesantan on je istakao i najveći skup kulturno-umjetničkih društava u okviru manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“, koji će se održati u Novom Sadu 16. septembra, na Trgu slobode. U programima ovogodišnje manifestacije predstaviće se i Banjalučka filharmonija, Hor „Srbadija“, Dječiji hor „Vrapčići, rok grupa „Paranoid“, etno grupe „Trag“ i „Katera“, kulturno-umjetnička društva „Jovan Dučić“ iz Trebinja i „Srpski vitezovi“ iz Banjaluke , Narodno pozorište Republike Srpske, glumci iz Istočnog Sarajeva, Dječije pozorište Republike Srpske, Gradsko pozorište „Jazavac“ iz Banjaluke, kao i studentska pozorišta sa Pala i iz Banjaluke. Ove godine planiran je i bogat književni program: predavanje o Ivi Andriću, predstavljanje savremene književnosti Republike Srpske, promocija drugog, dopunjenog izdanja knjige dr Neleta Karajlića „Fajront u Sarajevu“, kao i knjige „Srbi Duvna - život i stradanja“, te književni razgovori Vesne Kapor sa Miroslavom Toholjem i Željkom Pržuljem. „Dane Srpske zatvorićemo 21. septembra u Srpskom Narodnom pozorištu u Novom Sadu operom 'Knez Ivo od Semberije', nakon čega će biti organizovana poseta Vlade Republike Srpske Vladi Autonomne pokrajine Vojvodine, a manifestaciju bi trebalo da zatvore premijer Srpske Željka Cvijanović i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović", rekao je Cicović.

[awesomepythagoras]

Poštovani budući predsedniče,

Juče je u apoteci jedna majka rekla: “Nemam toliko”. Prebirala je po novčaniku, dok joj se slinavi dečačić motao oko nogu. Pitao je: “Mama, šta nemaš?” Rekla mu je: “Ima mama”. Zaposlenoj u apoteci je šapnula: “Dajte mi neku zamenu za taj lek, bilo šta za 300 dinara.”

Bilo šta za 300 dinara.

Videla sam lice čoveka kome su za bolničkim šalterom rekli: “Pregled vam je zakazan za 23. maj u 9 ujutru”. Hodnik je bio pun savijenih žutih ljudi. Gledali su se međusobno ko umrle pa preparirane životinje, čekajući da čuju datum za pregled svog bolešću nagriženog tela.

“Ali, ja ću umreti do tad”, rekao je.

“Ništa vi ne brinite, ne umire se baš tako lako. ‘Ajmo sledeći. Jovanović, Jovaaaanović!'”

Ne umire se tako lako.

U pogonu velike privatne firme za snažnom bučnom mašinom stajala je mršuljava devojka. Pre dva meseca odstranjena joj je dojka. Radničko odelo prekrilo je nedostatak. Rana je mnogo boli, posebno kada rukom gura jedan deo mašine. Komisija za bolovanje joj je rekla: “Sada je sve u redu, morate da se vratite na posao”. Poslodavac joj je rekao: “Ako ne možeš da radiš punom parom, ima njih sto zdravih koji mogu ko konj da povuku”. U pauzama pije lekove protiv bolova. Onaj za dušu još nije nađen.

Lek za dušu nije nađen.

Moj otac juče je kopao duboki kanal da postavi vodovodne cevi. On ima 64 godine i kičmu k’o staklo, može da prsne, u srču da se pretvori sa svakom lopatom zemlje koju izbaci. Bio je radnik u jakoj firmi koju je nekoliko ljudi pokralo, oslabilo pa u stečaj poslalo. Ostao je sa njih 412 na ulici. Sada svi skupa bauljaju sa svojim ostarelim mlitavim mišićima i još starijom kičmom, rade šta stignu, neko pod zemljom, neko na zemlji, bilo gde, gde još uvek takvi „istrošeni“ mogu da prođu dok čekaju starosnu penziju ili smrt. Unuk je pitao babu: „A što deda kopa kad ga bole leđa?“

“Da ti kupi mač.”

“Ja onda neću mač, hoću da dedu ne boli ništa.”

Da dedu ne boli ništa.

Penzionerka Ruža kupila je sinoć u prodavnici 250 grama parizera. „Iseci mi, ako možeš, molim te“, rekla je prodavačici. „Ne mogu tako malo da ti sečem, izgubiću prste“, odgovorila je prodavačica mirno. Ruža je te noći u maloj hladnoj garsonjeri velikim no��em pokušala da ga podeli na jednake delove za četiri sledeća dana.

Parizer na delove.

Komšija je spakovao torbe i otišao iz Srbije. Dok je bio sam, nije mu smetalo da kao arhitekta radi na utovaru paleta u dugom hladnom magacinu. Sada kada je otac, to više nije dovoljno. Njegova ćerka, trogodišnja Anja, operisana je prošle godine u bolnici u Italiji. Novac je molio preko Fejsbuka. Kada bi zaspala, odlazio je da moli i vlasnike kafana, Čardi, klubova, sumnjive i manje sumnjive tipove, da traži, da obećava da će ga sigurno vratiti, da plače. Trebalo mu je pet hiljada evra. Skupio ih je za 38 dana. Veći deo moraće da vrati. Zato ide preko, da na crno preprodaje polovne šporete. Ostavio je Anju sa svojom majkom.

“Doći će tata brzo, slušaj babu”

Poštovani budući predsedniče,

Ne znam šta ste sve planirali da obećate u kampanji.

Sasvim sam sigurna da ćete pričati neke lepe priče.

Sigurna sam da ćete zaći među sluđeni narod, nekog seljaka ćete sigurno pomaziti po rapavom licu. Možda i njegovu kravu.

Sigurno ćete obećati bolji standard. To je oduvek popularno obećanje, jer je tako maglovito.

I otvaranje pogona u kojima ćete zaposliti na stotine radnika.

I bolje uslove za mlade i da će Vam cilj biti da ih zadržite u Srbiji ili u nju vratite.

I reforme u zdravstvu i prosveti, šta god one značile.

Mahaćete na mitingu, visoko ćete dići ruku. Klicaće Vam oni koji će tu morati da dođu.

A možda i obrnete predizbornu priču, pa gotovo počnete da pretite da će morati više da se radi, da ćete skresati penzije, otpustiti radnike po državnim preduzećima, jer Vam je neko rekao da je priča sa lepim obećanjima odavno provaljena i da ova sa strogoćom i zavođenjem reda nailazi na bolji prijem.

Ono o čemu sasvim sigurno nećete mnogo pričati je ljudsko dostojanstvo i koliko se ono lako može izgubiti, posebno kada mesecima ko ker čekate da vas neko na smrt bolesnog pregleda, kada nepoznate ljude na mrežama molite za novac da biste spasili dete, kada sa diplomom konobarišete, jer niste hteli da po mraku ubacujete letke u poštanska sandučad, kada poslodavcu kažete „ne boli me rana“, a ona modra ko gnjila šljiva, kada se sa insulinom krijete od gazde, kada lažete da vam je dobro, jer ako vam je loše, zameniće vas sa nekim kome je bolje, kada se tek porođeni kupate zarađalim crevom u rasturenom toaletu porodilišta da biste mirisali bebi, kada u bolničkoj hrani nađete crva, kada vam na razgovoru za posao kažu “Stari ste”, a vi tek 40 napunili, kada vas pitaju planirate li dete i kada, čisto da se zna, da posle ne bude problema.

Ovde su, budući predsedniče, ljudi naučili da se bore zverski, da posle svakog pada ustanu, da ne odustanu, da okreću tugu na smeh, da od ničega naprave dovoljno za život, da budu u mnogim sferama najbolji da nam ceo svet pozavidi.

I zato gledajte da nam svojom politikom ne uprljate i ne srozate ono što nas još jedino čini živim – dostojanstvo.

PS:Preuzeto saIN4S pismo je napisano uoči predsedničkih izbora 2017.

Jovana Kešanski: Poštovani budući predsedniče Poštovani budući predsedniče, Juče je u apoteci jedna majka rekla: "Nemam toliko". Prebirala je po novčaniku, dok joj se slinavi dečačić motao oko nogu.

[mndptv]

Sve tajne Ajfelove kule (FOTO, VIDEO)

Gde je prvobitno trebalo da bude izgrađen, kakvu tajnu krije na samom vrhu, ko je sprečio njegovo rušenje, i još ponešto što verovatno niste znali o Ajfelovom tornju u Parizu...Foto: Instagram/toureiffelofficielle Ajfelova kula u Parizu jedna je od najpoznatijih građevina na svetu, i najposećenija turistička atrakcija za koju se plaća ulaznica. Procenjuje se da ju je posetilo više od 200 miliona ljudi, od 1889. kad je izgrađena. Građevina je dobila ime po svom tvorcu, inženjeru Gisatvu Ajfelu, koji je pre ovog remek dela radio brojne železničke mostove, ali i armaturu za još jedan čuveni spomenik - Statuu slobode. Mnogi ne znaju da je Ajfelova kula po prvobitnom planu trebalo da bude izgrađena u Barseloni, za Svetsku izložbu 1888, ali je ideja odbačena kao suviše skupa i "čudna". Ajfel je ponovo pokušao, i godinu dana kasnije, njegov projekat prihvaćen je na Svetskoj izložbi 1889. u Parizu.Tajna poslednjeg sprata Na najvišem spratu Ajfelovog tornja postoji stan koji je dizajnirao Gistav Ajfel. Napravljen je neposredno nakon otvaranja ovog simbola Pariza za Svetski sajam 1889. godine, a isprva za njega niko nije znao. Sastoji se od dve sobe, kuhinje, kupatila i dnevne sobe, a ima spektakularan pogled na glavni grad Francuske. Stan je ispunjen drvenim nameštajem, a zidovi su prekriveni tapetama sa diskretnim šablonom i uljanim slikama. Danas mogu da ga posete turisti koji obilaze najviši, treći deo Ajfelovog tornja. Od 2015. godine stan je pretvoren u mini-muzej u koji se može nakratko virnuti tokom posete. Posetioci mogu da vide originalni nameštaj s kraja 19. veka, stare knjige, ali i voštane lutke Gistava Ajfela, njegove ćerke Klare i velikog prijatelja Tomasa Edisona. Na današnji dan, 31. marta 1889. godine, završena je gradnja tornja u Parizu. Izgradnja je započeta 1887, a svečano otvaranje bilo je 6. maja 1889, kada je toranj otvoren i za javnost. Te godine, poslužio je kao glavna kapija za ulaz na Svetsku izložbu, povodom proslave stogodišnjice Francuske revolucije. Sa svojih 300 metara, do 1930. godine bio je najviše zdanje na svetu, a kad je na njegov vrh postavljena televizijska antena, dosegao je današnjih 324 metra. Za izgranju Ajfelovog toranj upotrebljeno je 18.038 delova od livenog gvožđa, a spojen je zahvaljujući 2,5 miliona zakivaka. Zahvaljujući merama bezbednosti na kojima je Gistav Ajfel insistirao, tokom izgradnje život je izgubio samo jedan radnik, što je za ono vreme bio veliki uspeh. Kad je Svetska izložba završena, nije bilo baš previše turista koji su bili zainteresovani za obilazak Ajfelove kule, pa je njeno rušenje bilo planirano za 1909. godinu. Ali, pošto je u međuvremenu na poslednji sprat postavljena meteorološka stanica, a korišćena je i za uspostavljanje telegrafske veze, Gistav Ajfel uspeo je da Gustava Ferijea, koji je u francuskoj vojsci bio zadužen za bežične veze, ubedi da se toranj ipak ne ruši. Dotadašnji vojni predajnik je 1920. preimenovan u civilni, i koristio se za radio program, a 1957. na Ajfelov toranj postavljene su i satelitske antene. Danas, Ajfelov toranj je u samom vrhu svih lista najpopularnijih, najposećenijih i najpoznatijih turističkih atrakcija. Izvor: YouTube Pre nego što posetite turističke atrakcije... Sedam Instagram čuda: Koje je najlepše? OVO morate da vidite jednom u životu... (FOTO) Let's block ads! (Why?)