#nobelovac
Explore tagged Tumblr posts
Text
1 note
·
View note
Video
vimeo
NOBELOVAC (Copy) from Predrag Petrović SEO Expert on Vimeo.
NOBELOVAC (Copy)
2 notes
·
View notes
Text
was gonna wait and rewind to see the first ep of sablja and instead caught an episode of nobelovac and it is not good. i need them to stop putting this stupid fucking gay gray filter over every single tv show they make as soon as possible
1 note
·
View note
Photo
DOGAĐAJ NEDELJE: Hiljadu ljudi čekalo na potpis Nobelovca Petera Handkea
Tokom kratke posete Beogradu pisac Peter Handke bio je gost izdavačke kuće Laguna, što je bila jedinstvena prilika da se čitaoci upoznaju s njim i dobiju njegov potpis. Oko hiljadu ljudi stajalo je u redu ispred knjižare Delfi SKC, jer ne pruža se svakog dana prilika za susret sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost.
Pisac je dočekan gromoglasnim aplauzom. Skroman i ljubazan, Handke je strpljivo potpisivao knjige puna tri sata, a čitaoci su uzbuđeno i strpljivo čekali da dođu na red i zabeleže trenutak bliskog susreta s nobelovcem.
Laguna je dosad objavila deset Handkeovih knjiga, počev od „Velikog pada“ 2019. godine, kad je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Usledili su naslovi: „Golmanov strah od penala”, „Moravska noć“, „Kratko pismo za dugi rastanak“, „Nesreća bez želja“, „Drugi mač”, „Ogledi“, „Moj dan u drugoj zemlji“, „Levoruka žena“ i „Kradljivica voća“.
Foto: Laguna promo /Matija Krstić
0 notes
Text
Kraj dominacije monetarizma?
Izvodi iz kraćeg članka u DEMOCRATIC undergorund.com pod naslovom James Galbraith says Milton Friedman’s ideology has run its course .. “Divorced from Reality.” James Galbraith ekonomista sa University of Texas: “Nesposobnost Fridmanovih sledbenika da kažu bilo šta korisno o tome šta se danas događa na finansijskim tržištima, znači da je njihov uticaj završen.”[i] Nobelovac Joseph Stiglitz kaže…
View On WordPress
#"vreme inflacije"#dominacije monetarizma#doprineli uzrocima#finansijskim tržištima#Fridman i njegovi sledbenici#Fridmanovih sledbenika#inflaciona vremena povampirila#intelektualnog utemeljivanja#James Galbraith#Joseph Stiglitz#kad bismo mogli reći#monetaristička doktrina.#monetarizma zaista završen#najbolja uloga vlade#neizvesnost da li je baš tako#Nemogućnost rastućeg zaduživanja#nepovratno prošlo#Nobelovac#reaktuelizovala#sadašnje pometnje#snosi odgovornost#tržišta sposobna#uticaj završen#vodi u inflaciju#za pokriće deficita#za samoregulisanje#zbog naizvesnosti#čikaška škola#čini ništa
0 notes
Text
Велика средњовековна црква Ваведења пресвете Богородице у месту Славковица под Рајцем и после нових ископавања наставља да збуњује археологе.
Mанастир Ваведења Пресвете Богородице у Славковици. Фото: Епархија Ваљевска
Дивовски камени сандуци. Фото: Википедија/Ванилица
Тајна огромних саркофага из средњовековне Цркве Ваведења Пресвете Богородице у селу Славковица под Рајцем, дуга четири деценије, није разрешена ни после најновијих ископавања. Она нису ни потврдила ни оповргла претпоставку археолога Димитрија Мадаса, који је седамдесетих година прошлог века открио дивовске камене сандуке. Био је уверен да су у њима сахрањени деспот Ђурађ Бранковић, деспотица Ирина и њихов син Лазар.
Недавна истраживања локалитета Манастирине, током реконструкције старог храма, који је изнова блеснуо у пуној величини, поставила су и низ нових загонетки пред научнике.
– Према предању, овде се налазио манастир, и ми јесмо пронашли два конака, али не и трагове монашког живота. Црква има елементе рашког и романичког стила, а њена величина и квалитет градње указују на то да је реч о задужбини племића. Ипак, нема трагова да је икад живописана, што је тешко објашњиво, јер је веома дуго била активна. Сахрањивање крај ње траје од 12. до 15. века, а број покојника указује на то да је у околини постојало велико насеље. Његове трагове још нисмо нашли, као ни двор задужбинара. То је посао који тек предстоји – каже археолог Радивоје Арсић из Ваљевског завода, који је обавио археолошка истраживања током реконструкције храма.
У густој вегетацији у близини манастира, али и на ширем простору Славковице, на више локација археолози су открили веома старе средњовековне српске надгробне споменике. Они су слични необичним монолитима откривеним у оближњем селу Дићи, крај задужбине великог челника Влкдрага.
– Као и храм у Дићима, и Црква Ваведења подигнута је на праисторијском светом тлу, на тумулу из гвозденог доба. Налази из гробова, које смо откопали прошле године, указују на то да је сахрањивање у средњем веку можда почело раније него што се мисли, чак и у преднемањићком периоду, али одговор на то ће нам дати ДНК анализе скелета – каже Арсић.
Ђурађ Бранковић
На ДНК анализу, у врхунске стране лабораторије поново су послати и узорци костију које су 1973. откривене у саркофазима закопаним дубоко у тло, у капели дозиданој испред цркве. Ништа слично није забележено ни на једном средњовековном локалитету, јер су саркофаге у српским црквама имали само ктитори, и они су се увек налазили унутар храма. Камени сандуци из Славковице имају ножице, што указује на то да су били намењени излагању, али су због нечега закопани. Мајдани камена од кога су исклесани саркофази, сваки од по једног блока, налазе се на неколико километара од цркве. Археолози кажу да је њихово преношење било прави подвиг, који се предузимао само због изузетно значајних покојника.
– Колега Мадас је претпоставио да су саркофази закопани да би се спречило турско скрнављење гробова деспотске породице. Међутим, ДНК анализа из времена открића није потврдила ту претпоставку. Према њој, кости потичу из периода од 11. до 13. века, пре Бранковића. Из 12. века је и предивна камеја Светог Николе, пронађена крај костију покојнице. Из истог периода су неки гробови крај цркве које смо ископавали прошле године, а сматрамо да има и старијих. Даља ископавања могла би да дају потпуно неочекиване податке о прошлости овог краја – каже Арсић.
Три светиње у малом селу
Записи географа и етнолога из 19. и 20. века сведоче да је у Славковици постојала још једна црква брвнара са старом некрополом, као и средњовековно гробље на месту где је 1875. подигнута катедрална црква посвећена Преображењу, која је активна и данас. Све то указује на постојање врло великог средњовековног насеља на планинским падинама према Рајцу, на простору периферије данашње Славковице, која има тек мало више од 500 становника. Наука још није одгонетнула зашто су средњовековни Славковчани одабрали да се у великом броју населе на врлетном шумовитом подручју, сиромашном обрадивом земљом и богатом само бујним изворима.
Аутор: Борис Субашић
Извор: Новости, Магацин
Загонетка гроба деспота Ђурђа траје четири деценије Велика средњовековна црква Ваведења пресвете Богородице у месту Славковица под Рајцем и после нових ископавања наставља да збуњује археологе. Тајна огромних саркофага из средњовековне Цркве Ваведења Пресвете Богородице у селу Славковица под Рајцем, дуга четири деценије, није разрешена ни после најновијих ископавања. Она нису ни потврдила ни оповргла претпоставку археолога Димитрија Мадаса, који је седамдесетих година прошлог века открио дивовске камене сандуке. Био је уверен да су у њима сахрањени деспот Ђурађ Бранковић, деспотица Ирина и њихов син Лазар. Недавна истраживања локалитета Манастирине, током реконструкције старог храма, који је изнова блеснуо у пуној величини, поставила су и низ нових загонетки пред научнике. – Према предању, овде се налазио манастир, и ми јесмо пронашли два конака, али не и трагове монашког живота. Црква има елементе рашког и романичког стила, а њена величина и квалитет градње указују на то да је реч о задужбини племића. Ипак, нема трагова да је икад живописана, што је тешко објашњиво, јер је веома дуго била активна. Сахрањивање крај ње траје од 12. до 15. века, а број покојника указује на то да је у околини постојало велико насеље. Његове трагове још нисмо нашли, као ни двор задужбинара. То је посао који тек предстоји – каже археолог Радивоје Арсић из Ваљевског завода, који је обавио археолошка истраживања током реконструкције храма. У густој вегетацији у близини манастира, али и на ширем простору Славковице, на више локација археолози су открили веома старе средњовековне српске надгробне споменике. Они су слични необичним монолитима откривеним у оближњем селу Дићи, крај задужбине великог челника Влкдрага. – Као и храм у Дићима, и Црква Ваведења подигнута је на праисторијском светом тлу, на тумулу из гвозденог доба. Налази из гробова, које смо откопали прошле године, указују на то да је сахрањивање у средњем веку можда почело раније него што се мисли, чак и у преднемањићком периоду, али одговор на то ће нам дати ДНК анализе скелета – каже Арсић. На ДНК анализу, у врхунске стране лабораторије поново су послати и узорци костију које су 1973. откривене у саркофазима закопаним дубоко у тло, у капели дозиданој испред цркве. Ништа слично није забележено ни на једном средњовековном локалитету, јер су саркофаге у српским црквама имали само ктитори, и они су се увек налазили унутар храма. Камени сандуци из Славковице имају ножице, што указује на то да су били намењени излагању, али су због нечега закопани. Мајдани камена од кога су исклесани саркофази, сваки од по једног блока, налазе се на неколико километара од цркве. Археолози кажу да је њихово преношење било прави подвиг, који се предузимао само због изузетно значајних покојника. – Колега Мадас је претпоставио да су саркофази закопани да би се спречило турско скрнављење гробова деспотске породице. Међутим, ДНК анализа из времена открића није потврдила ту претпоставку. Према њој, кости потичу из периода од 11. до 13. века, пре Бранковића. Из 12. века је и предивна камеја Светог Николе, пронађена крај костију покојнице. Из истог периода су неки гробови крај цркве које смо ископавали прошле године, а сматрамо да има и старијих. Даља ископавања могла би да дају потпуно неочекиване податке о прошлости овог краја – каже Арсић. Три светиње у малом селу Записи географа и етнолога из 19. и 20. века сведоче да је у Славковици постојала још једна црква брвнара са старом некрополом, као и средњовековно гробље на месту где је 1875. подигнута катедрална црква посвећена Преображењу, која је активна и данас. Све то указује на постојање врло великог средњовековног насеља на планинским падинама према Рајцу, на простору периферије данашње Славковице, која има тек мало више од 500 становника. Наука још није одгонетнула зашто су средњовековни Славковчани одабрали да се у великом броју населе на врлетном шумовитом подручју, сиромашном обрадивом земљом и богатом само бујним изворима. Аутор: Борис Субашић Извор: Новости, Магацин
1 note
·
View note
Photo
Ruske novine Novaja Gazeta, čiji je glavni urednik nobelovac Dmitrij Muratov, objavile su snimak ekrana incidenta, ali su zamaglile antiratnu poruku gospođe Ovsyannikove, vjerovatno iz straha od odmazde
0 notes
Text
Zoran Milanović u sridu!!!
Zoran Milanović u sridu!!!
Mozete misliti o Zoranu Milanovicu sto god hocete, ali meni je veceras u Dnevniku, nakon sto sam odslusao komentare onih maloumnih sindikalista, zvucao kao Nobelovac i vrhunski drzavnik!!! i svaka, ali BAS SVAKA mu je bila na mjestu i u sridu! Link: https://www.facebook.com/zvonimir.vanjak/posts/10200775168045340
View On WordPress
0 notes
Text
Nobelovac Paul Krugman : ‘ Ovo su četiri razloga zbog kojih Kinezi neće spasiti Putina ‘
Nobelovac Paul Krugman : ‘ Ovo su četiri razloga zbog kojih Kinezi neće spasiti Putina ‘
– Odlukom da izvrši invaziju na Ukrajinu, Vladimir Putin očito je sve krivo procijenio. Precijenio je vojnu moć vlastite države, uvelike je podcijenio ukrajinski moral i vojnu snagu, te nije uspio predvidjeti odlučnost demokratskih vlada — posebno, iako ne samo, Bidenove administracije, koja je, ako niste primijetili, odradila izvanredan posao na svemu, od naoružavanja Ukrajine do okupljanja…
View On WordPress
0 notes
Text
0 notes
Text
Francuski nobelovac Luc Montagnier - Postoji veliki RIZIK - Neću se CJ##ITI
Francuski nobelovac Luc Montagnier – Postoji veliki RIZIK – Neću se CJ##ITI
youtube
View On WordPress
0 notes
Video
vimeo
NOBELOVAC from Predrag Petrović SEO Expert on Vimeo.
NOBELOVAC
1 note
·
View note
Photo
Prvi put na srpskom jeziku! „Kradljivica voća“ Petera Handkea u prodaji od 1. jula
Knjiga „Kradljivica voća“, koju je sam autor, nobelovac Peter Handke, definisao kao „poslednji ep“, započinje ubodom pčele u pripovedačevu nogu. To je za njega znak da mora krenuti na put. Vreme je da napusti Ničiji zaliv, kuću u blizini Pariza, i zaputi se ka gotovo nenaseljenom delu Pikardije u potrazi za kradljivicom voća. Devojka - neuhvatljiv lik, polužena, polufantazam – krenula je tamo sa određenom namerom: da pronađe svoju majku. Sledi je živopisno ali snoliko istraživanje topografije, kako fizičkog tako i duševnog prostora, koje iscrtava prolazak kradljivice voća preko pograničnih područja Francuske. Svaki slučajni susret – sa čovekom koji juri kroz šiblje u potrazi za svojom izgubljenom mačkom, sa dostavljačem pice koji ostavlja svoj skuter da bi joj postao saputnik na jedan dan – otkriva nam drugačiju stranu junakinje u maniru kubističkog portreta. Putovanje kradljivce voća i pripovedačevo na kraju se preklapaju, stapaju, preslikavaju u niz avantura, susreta sa ljudima i životinjama, šokova usled kontakta sa netaknutom prirodom, a sve kulminira velikom proslavom. U prozi nenadmašne preciznosti Handke uzdiže svakodnevni život do epskih razmera, slaveći lutanje koje je samo sebi svrha, sva ona skretanja sa puta koja daju neočekivane poglede i darove, poput voća ukradenog iz tuđih bašti. Knjigu „Kradljivica voća“, prvi put na srpskom jeziku, možete pronaći od petka 1. jula u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
#knjige#knjižare#pisci#autor#peter handke#nobelovci#handke#biblioteka#roman#književnost#devojka#proza#čitaoci#lagunaknjige
0 notes
Text
Darija Žilić: Čovjek nije ptica
Darija Žilić: Čovjek nije ptica
Pisanje je za Džamonju ono što jedino može držati na okupu svijet sastavljen od krhotina, taj nesuvisli mračni kaos U romanu Likvidacija nobelovac Imre Kertész piše da spisateljska nadarenost nije ništa drugo nego nepomičan pogled, pripadanje nečemu stranome, polovica koraka, udaljenost od pola koraka. Upravo toga sam se sjetila čitajući zbirku izabranih priča Ptica na žici sarajevskog pisca…
View On WordPress
0 notes
Video
tumblr
Najhrabrija žena u Rusiji: TV urednica trči na vijesti državnog kanala sa natpisom: 'Zaustavite rat! Ne vjerujte propagandi! Ovdje te lažu!' Ruskinja je naletjela na vijesti državne televizije uživo sa znakom protesta protiv rata u Ukrajini Marina Ovsyannikova je urednica na ruskom TV kanalu Pervyi kanal Hrabri urednik držao je natpis: 'Zaustavite rat! Ne vjerujte propagandi!' Policija ju je privela nakon njenih akcija u studijima u Ostankinu u Moskvi Voditelj vijesti je nastavio govoriti prije nego što su producenti brzo prešli na izvještaj kako bi spriječili gospođu Ovsyannikovu da otkrije istinu o Putinovom ratu. Kanal Pervyi Kanal saopštio je da istražuje prekid svog uobičajenog rasporeda u studijima u Tehničkom centru Ostankino u blizini Moskve. Gospođu Ovsyannikovu je uhapsila policija koja je radila za rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kao razlog naveden je njeno "javno djelovanje usmjereno na diskreditaciju upotrebe Oružanih snaga Ruske Federacije u cilju zaštite interesa Ruske Federacije i njenih građana, održavanja međunarodnog mira i sigurnosti", prenijela je novinska agencija TASS. Gospođa Ovsyannikova ima oca Ukrajinca i prije svojih današnjih postupaka rekla je da se stidi što plasira laži Kremlja. Ona je rekla: 'Ono što se dešava u Ukrajini je zločin, a Rusija je agresor. 'Odgovornost za ovu agresiju leži na jednom čovjeku: Vladimiru Putinu. 'Moj otac je Ukrajinac, majka Ruskinja i nikada nisu bili neprijatelji. 'Nažalost, posljednjih nekoliko godina radim za Prvi kanal. „Radio sam propagandu Kremlja i jako se stidim toga – što sam pustio ljude da lažu sa TV ekrana i dozvolio da ruski narod bude zombovan. 'Nismo ništa rekli 2014. godine kada je tek počelo. „Nismo protestovali kada je Kremlj otrovao Navaljnog. 'Samo smo šutke gledali ovaj neljudski režim. 'Sada se cijeli svijet okrenuo od nas, a deset generacija naših potomaka neće oprati ovaj bratoubilački rat.' Navodno je također rekla: 'Ne mogu nas sve strpati u zatvor.' Nakon incidenta, ruske novine Novaja Gazeta, čiji je glavni urednik nobelovac Dmitrij Muratov, objavile su snimak trenutka kada je gospođa Ovsyannikova izašla u eter, ali je zamaglila svoju antiratnu poruku, vjerovatno zbog straha od odmazde.
0 notes