#lagunaknjige

[zanimljivaekonomija]

Lakše se živi sa istinom nego sa sumnjom - „Laguna“ objavila novi roman Sonje Ćirić "Da li i kod tebe pljušti?"

„Da li i kod tebe pljušti?“ naziv je novog romana ugledne i višestruko nagrađivane književnice i novinarke Sonje Ćirić. Ispripovedan u formi dijaloga dvoje nekada najboljih prijatelja Vojina Ikonića i Maje Bojanić, ovaj roman donosi trilerski zaplet koji baca novo svetlo na događaje u vezi sa raspadom SFRJ.

Prošlo je 28 godina otkako su se poslednji put čuli. Vojin se u odsudnom istorijskom trenutku preselio u Sloveniju i radi kao dokumentarista u slovenačkoj vojsci. Maja je književnica i ambiciozna novinarka beogradskog nedeljnika.

Njihov telefonski razgovor naći će se u vidu transkripta u rukama inspektora srpske policije, a zatim će ga pročitati i njegove kolege iz Slovenije. Obe strane znaju da Maja već izvesno vreme istražuje o srpsko-slovenačkom projektu koji je uticao na izbijanje rata u Jugoslaviji. Vojin je Maji neophodan da dođe do podataka o jezivom zamešateljstvu koje je bilo strogo čuvana tajna jer mu je namena bila da se preko medija utiče na mišljenje Jugoslovena o Jugoslaviji, da se razbiju ideje o jednakosti među narodima i tako se izazove krvavi sukob među njima.

Razgovor dvoje otuđenih drugova doneće brojna (ne)prijatna otkrića i odgonetnuti mnoge tajne koje ni jednoj ni drugoj državi nisu u interesu da dospeju u javnost.

„Više puta sam ostavljala pa nastavljala pisanje ove knjige, i menjala je, često iz korena. Jedino je ostajala priča o istini, valjda zato što je stalno tražim a ne nalazim. Pitanje je šta bih s njom kad bih je našla. Čemu služi istina? Običnom čoveku, u njegovom običnom životu? Da li može nešto da promeni? Da vrati prošlost, da je popravi, da spreči nesreću? Ne može – što se desilo, desilo se. Da li će mu zbog tog saznanja život biti lepši i lakši? Hoće. Lakše se živi sa istinom nego sa sumnjom. Dobije se prostor za poverenje. A poverenje je, složićemo se, osnova za suživot“, rekla ja Sonja Ćirić povodom nove knjige.

Roman „Da li i kod tebe pljušti?“ možete pronaći od srede 22. novembra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[relatlonship]

[tanyaorchid]

Sestra Sigmunda Frojda @laguna_knjige #gocesmilevski Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata #sigmundfreud, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom #gustavklimt u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, Smilevski donosi složenu fugu o našoj civilizaciji. #čitam #knjiga #čitanje #lagunaknjige #laguna https://www.instagram.com/p/B7s1DSqpoaE/?igshid=17hjhwntq18iz

[bookstarly]

Moja kolekcija 📚💖 • • • • • • • #books #booklover #knjige #knjizevnost #knjiskimoljac #biblioteka #bibliofil #vulkanknjige #lagunaknjige #balkanbookstagram #bookstagram https://www.instagram.com/p/B0TXHlkoHZC/?igshid=17wpxo2jbubox

[marchmara]

#markošelićmarchelo #loveitliveitreadit #lagunaknjige https://www.instagram.com/p/BpfVSILFQcn/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=7hvu96ubevqx

[azizamka]

Čitam ovaj pasus i razmišljam o tome kako poznajem par ljudi iz moje profesije za koje sam čvrsto uverena da su duboko nesrećni. Kako te izbor profesije nekad odvede niz stranputicu sa koje se maći ne možeš. I da, ti ljudi mi liče na ljušture, na nesrećnike, ljute guje. Teško je raditi nešto prema čemu nimalo ljubavi nemaš i stvarno mi je žao takvih kolega i koleginica. Svaka profesija ima u sebi momenat kada se ili pokažeš ili padneš ispit, samo što si na tom ispitu ti ta koja ocenjuje i ti ta koja sebi krojiš budućnost. #ivoandrić #lagunaknjige #kainovožiljak #znakoviporedputa #profesija #kineski #books #bookstagram #p20pro (at Palilula, Belgrade) https://www.instagram.com/p/BnGFqfQAW80/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1d1bwqg3ms2im

[sastavioiskole-blog]

#ruze #žutaruža #zuta #cveće #buket #lagunaknjige

[zanimljivaekonomija]

Delfi knjižara i Lagunin klub čitalaca u TC Delta City! Uskoro i u TC Ušće!

(saopštenje izdavačke kuće „Laguna“)

Povodom velikog jubileja – 25 godina Lagune – otvaramo dve nove Delfi knjižare i Lagunine klubove čitalaca u TC Delta City i TC Ušće!

Na veliku radost čitalaca, kojima je upravo Laguna nedostajala u jednom od omiljenih tržnih centara Beograđana, u ponedeljak 4. septembra počeće sa radom knjižara u TC Delta City. Ovo će biti još jedna knjižara u najvećem knjižarskom lancu u Srbiji i regionu.

Poznate po svom izuzetnom enterijeru koji postavlja standarde u knjižarstvu, nova Delfi knjižara će imati poseban deo, StarWay kutak, u kome će svi ljubitelji stripa, fantastike i pratećeg gift programa pronaći nešto za sebe.

Znajući koliko je važno da se deca od malih nogu druže sa knjigama, jedan deo knjižara biće posvećen upravo njima, da biraju, listaju i čitaju knjige koje vole.

Veliku popularnost u poslednje vreme stekli su BookTok naslovi koji se preporučuju na društvenim mrežama. I oni će biti dostupni na istaknutoj polici u knjižari. Jedna od najpreporučivanijih autorki na TikToku je Kolin Huver. Njeni naslovi su bestseleri, a uskoro Laguna objavljuje njenu novu knjigu „Sve što me podseća na njega“.

Povodom svečanog otvaranja, od 4. do 10. septembra, moći ćete da ostvarite 25% popusta na celokupan asortiman, besplatno učlanjenje u Lagunin klub čitalaca, kao i poklon uz svaku kupovinu iz asortimana kompanije Avon.

To nije sve! Za vas pripremamo specijalnu ponudu – novi Anekke program!

Bićete u prilici da najnoviju kolekciju Anekke programa dobavljača „Sany Bags“ nabavite dve nedelje pre svih, ekskluzivno u Delfi knjižari Delta City. Najnovije Anekke kolekcije čine segmenti „Contemporary“, „Nature Shodo“ i „Shoen“. Inspiracija za sve kolekcije ovog puta su Japan i japanska kultura.

Posetite našu knjižaru u prizemlju TC Delta City od 4. septembra, a krajem meseca vidimo se i u TC Ušće!

[zanimljivaekonomija]

Život u senci istorije – „Beogradski Jevreji“ Nebojše Jovanovića u prodaji

„Beogradski Jevreji“ Nebojše Jovanovića, pored istorijskih činjenica o desetovekovnoj istoriji Jevreja u Beogradu, donose i kratke biografije u formi priča značajnih predstavnika ove zajednice, po kojima mnoge ulice, škole, ustanove nose imena, a mi često ne znamo ko su oni i kakav su to važan trag u našoj zajedničkoj istoriji ostavili. Dok su Beogradom vladali različiti narodi, a tek u poslednja dva stoleća kontinuirano Srbi, od 10. veka u njemu je postojano živeo, radio i na različite načine doprinosio razvoju grada još jedan narod – Jevreji. O tome u svojim spisima i prepiskama svedoče i kordopski kalifi, i hazarski kagani, i trgovci iz Ankone, Dubrovnika i Venecije, ali i ostaci srušenih sinagoga na savskoj i dunavskoj strani grada. U vreme Kneževine i Kraljevine Srbije beogradski Jevreji stekli su punu afirmaciju kao etnička i verska zajednica. Brojna su jevrejska imena među srpskim junacima iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i na spomenicima i spomen-pločama u najstarijim gimnazijama u Beogradu. Danas nazivi desetina ulica, škola i drugih ustanova podsećaju na bliskost dva naroda koja od 19. veka jednako doživljavaju Srbiju kao svoju otadžbinu. Kako kaže autor, „knjiga se bavi temama kojima sam bio zaokupljen na početku karijere istoričara (Jevrejski istorijski muzej u Beogradu, Jad Vašem, Jevrejska opština u Beogradu, beogradski i sremski Jevreji u dugoj istoriji prožimanja dva carstva oko Save i Dunava, austrijskog i turskog, Jevreji u istoriji Srbije 1804–1918. i Jugoslavije 1918–1991. itd…). Nadam se da će ova knjiga baciti novo svetlo na dugu istoriju Beograda, iz ugla jednog naroda koji vrlo sistematično beleži i pamti događaje iz svoje istorije i od koga se može mnogo naučiti. Pre dve godine vratio sam se građi koja je čekala da bude uobličena u jedinstvenu knjigu i verujem da će u narednom periodu pružiti ogromno zadovoljstvo čitaocima.“ Prema rečima Vojislave Radovanović, direktorke Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu, „knjiga Nebojše Jovanovića predstavlja jedinstvenu istorijsku sintezu duge prošlosti Beograda sagledanu kroz sudbinu jevrejskog naroda u njegovom najstarijem jezgru. Pitak i razgovetan stil autora, tematska podela knjige (posebno biografije pojedinih uglednih članova jevrejske zajednice) doprinose atmosferi i ambijentalnom uživljavanju čitaoca u duhovnu klimu starog Dorćola i Zereka čiji stanovnici međusobno govore ili ladino (jezički amalgam na španskoj govornoj osnovi) ili jidiš jezikom (nemačka govorna osnova), i koji zbog izvanredne odanosti srpskoj državi sebe rado nazivaju i Srbima Mojsijeve vere.“ U knjizi se nalaze i stare fotografije koje na najbolji način oslikavaju život i razvoj jevrejske zajednice u Beogradu. Knjigu „Beogradski Jevreji“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Otvoreno i iskreno o svemu što treba da znate kada je reč o ishrani u knjizi "Na kašiku"

Sa svih strana smo bombardovani savetima kako da se zdravo hranimo, koje dijete da primenjujemo, koje namirnice da konzumiramo, da li da izbegavamo ugljene hidrate, šećere, masti, ili sve to zajedno...

Mnoga naučna istraživanja koja se tiču hrane, finansirale su velike kompanije, a informacije dobijene na ovaj način se selektivno plasiraju javnosti. Upravo je ovo jedna od tema o kojoj u knjizi „Na kašiku“ govori Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije na Kings koledžu u Londonu i počasni konsultant lekar u nekoliko prestižnih londonskih bolnica. On je višestruko nagrađivani stručnjak za izuzetna dostignuća u oblasti personalizovane medicine i mikrobioma creva.

U ovoj knjizi koju je nedavno objavila Laguna, a o kojoj je govorio urednik Srđan Krstić 19. jula u knjižari Delfi SKC, saznajemo izuzetno vredne stvari koje se tiču ishrane.

„Ova knjiga ima težak zadatak da promeni uvrežena mišljenja i stavove koje imamo o hrani, da nam ukaže na alternative i otkrije što je zaista nauka saznala do sada. Informacije koje autor iznosi u ovoj knjizi su naučnoj zajednici odavno poznate, međutim, one se ne probijaju do širih slojeva, iako nisu zabranjene i nisu tajna, ali postoji sprega različitih interesa koja uslovljava da se sve to ne prihvati tako lako.“

Prva i osnovna stvar koja je istaknuta jeste da smo svi različiti i da naš organizam različito reaguje na pojedine namirnice i, s tim u vezi, ne postoji univerzalna dijeta koja odgovara svima, naprotiv, „pretpostavka da smo svi identične mašine i da na isti način reagujemo na namirnice, najzastupljeniji je i najopasniji mit o hrani, i osnova svih takozvanih saveta o ishrani“, tvrdi Spektor.

„Ono na čemu autor insistira u knjizi sve vreme je takozvani ’mikrobiom’, koji imamo u sebi, a čega nismo svesni. On predstavlja skup bakterija, virusa, različitih mikroorganizama koje svako od nas ima u sebi i zbog toga svako različito reaguje na pojedine namirnice i korisne su nam na različite načine“, kaže Krstić.

Kroz niz kratkih poglavlja Tim Spektor pokazuje zašto je gotovo sve što nam mediji govore o namirnicama i njihovoj upotrebi pogrešno. On započinje svako poglavlje jednom uvreženom konstatacijom ili mitom, na primer: „doručak je najvažniji dnevni obrok“, ili „kalorije precizno mere koliko neka hrana goji“, ili „zasićene masnoće su glavni uzrok kardiovaskularnih oboljenja“, „sve meso je štetno i nezdravo“, samo su neki od mitova koje autor podvrgava svojoj naučnoj analizi i daje zaključak da li je istinit. „Ova knjiga nije naklonjena veganima, ali to je i logično, jer ako se čovek hrani isključivo biljkama, posle izvesnog vremena dolazi do nedostatka određenih materija u organizmu. Istina je da se treba pretežno hraniti biljkama, ali ništa neće smetati da se ponekad unese prevreli sir, riba ili parče mesa. Dakle, ishrana bazirana na biljkama, ali ne striktno i stalno“, istakao je Krstić.

Knjigu morate da pročitate, jer ćete na svakoj stranici pronaći novo otkriće koje će vam biti korisno, ali ako bi trebalo da svedemo zaključak na jednu rečenicu, onda možemo da kažemo da Spektor u knjizi „Na kašiku“ pokušava da apeluje na ljude da u potpunosti izbegavaju „ultra-prerađenu“ hranu jer je ona najgora za nas, i da se trude da ishrana bude što raznovrsnija i da uz to osluškuju svoje telo ne bi li otkrili šta im najviše odgovara.

Revolucionarnu knjigu u oblasti ishrane „Na kašiku“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Druga strana dolče vite - "Poslednje leto u gradu" Đanfranka Kaligariča

„Poslednje leto u gradu“, roman prvenac nagrađivanog italijanskog pisca i scenariste Đanfranka Kaligariča, objavljen 1973, danas ponovo privlači pažnju jer njegov senzibilitet podseća na klasike poput „Velikog Getsbija“ i „Lovca u žitu“, a glavni junak kao da je izašao sa stranica romana Ernesta Hemingveja i Trumana Kapotea.

Atmosfera sedamdesetih godina prošlog veka u Večnom gradu ima posebnu draž za sve pridošlice. Leo Gazara stiže iz Milana u Rim bez naročitih ambicija, ali sa velikim apetitom za lagodnim životom. Upoznaje bogataše, umetnike, galeriste, niže poslove u novinskim redakcijama, mnogo izlazi i ne haje za vreme koje protiče. Čak i kada mu lepa Arijana padne u zagrljaj, deluje da Leo ne mari ni za ljubav. A kad mu ona izmakne, i kada se poslovni planovi rasprše a prve umetničke ambicije surovo slome, obuzima ga nesavladivi splin.

Đanfranko Kaligarič je rođen 1947. u Asmari u Eritreji, u kosmpolitskoj porodici. Odrastao je u Milanu, a najveći deo života proveo je u Rimu, gde je radio kao novinar i scenarista. Za televiziju Rai napisao je brojne filmske scenarije koji su postigli veliki uspeh i gledanost. Devedesetih godina se okreće pozorištu i piše drame, a 1994. godine osniva „Teatar 20. vek“, koji je bio jedno od najpopularnijih pozorišta italijanske prestonice sve dok nije prestao sa radom 2002. godine.

„Poslednje leto u gradu“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Osamnaesta knjiga u Laguninoj ediciji „Bez prevoda“ je kratki roman nagrađivanog pisca, novinara i prevodioca Muharema Bazdulja „Nevidljiva družba“. 

Kada ga u mrklom mraku pritisnu bol i nedostatak daha, junaku „Nevidljive družbe“, poslovično, dotadašnji život počinje da se odvija pred onim unutrašnjim okom koje neki zovu dušom. Taj „film“ se ne odvija hronološki, nego asocijativno, a majstorstvo i nepredvidivost tih asocijacija daju posebnu snagu ovom kratkom romanu Muharema Bazdulja.

Lirskiji nego ikad pre, sa eklektičnom erudicijom i furioznom sintaksom, ovo je roman koji se čita „u dahu“ jer niti oko ima gde da se odmori niti čitalac želi da prestane. Geografski i istorijski omeđen toponimima potonule Jugoslavije, roman je ipak mnogo više metafizička metafora nego još jedna u nizu (po)ratnih ličnih storija. Život kao ogledalo u čijem odrazu su i čitalački životi.

U ovoj knjizi će se pronaći svi koji promišljaju, osećaju, na bilo koji način nose u sebi vreme bivše Jugoslavije, svako ko voli (beskrajne) priče o pop kulturi, književnosti i umetnosti. Svako ko se preispituje, makar ponekad pomisli šta bi bilo da mu je život krenuo nekim drugim putem, ko se oseća da je omanuo u svojim životnim planovima i da više nema novog početka. Svako ko voli poeziju Konstantina Kavafija, a naročito pesmu „Bog napušta Antonija“, kojom je inspirisan ovaj roman.

„Nevidljivu družbu“ Muharema Bazdulja možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Danas počinju Lagunini „Dečji dani kulture“, otvaraju ih Bojan Ljubenović i Jovica Tišma 

Danas, 5. aprila, počinju Dečji dani kulture koji traju do nedelje 9. aprila! Pored velikih popusta koji se kreću do 40% i sjajnih naslova za decu, očekuju vas bogat program i druženje sa piscima. Prvog dana, u sredu 5. aprila od 18 sati u knjižari Delfi SKC, pored Sneška Belića, sačekaće vas i Bojan Ljubenović koji će predstaviti svoj sjajan roman za decu „Tajne dedinog kofera“, i Jovica Tišma čija je knjiga „Bio jednom jedan strah“ dobila čak dve književne nagrade u oblasti stvaralaštva za decu, nagradu „Gordana Brajović“ i nagradu „Aleksandar Vučo“. 

Pored naših pisaca, o ovim knjigama će govoriti i urednik izdanja Zoran Penevski – saopštila je izdavačka kuća Laguna. 

[zanimljivaekonomija]

Nagrada "Zlatni suncokret" uručena Vladimiru Kecmanoviću za roman "Kad đavoli polete"

U restoranu “Tri šešira” u Skadarliji održana je prigodna svečanost na kojoj je Vladimiru Kecmanoviću uručena nagrada “Zlatni suncokret” za najbolje književno ostvarenje na srpskom govronom području. Nagradu, koju je kompanija Vital dodelila po 26. put, Kecmanoviću je pripala za roman “Kad đavoli polete” koji je objavila izdavačka kuća Laguna. Odluku o nagradi doneo je žiri u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). Od pet knjiga koje su se našle u najužem izboru za Kecmanovićev roman glasali su Gvozden i Danilov, dok se Dragan Babić opredelio za roman Marijane Čanak “Klara, Klarisa”. U obrazloženju žirija, između ostalog, se navodi: “…Kroz vrlo zanimljivu narativnu optiku u kojoj glavni junak romana ne progovara, Vladimir Kecmanović je odrešio ‘đavole’, groteskno-realističke likove savremenog, zagušljivog sveta čija je bezobzirnost upravo onoliko velika koliko često se oni pozivaju na ‘moral’, odnosno na vlastitu ‘bezgrešnost’, zadobijenu zahvaljujući nekontrolisanoj pohlepi za novcem i vlašću”. U ime Vitala, nagradu je dobitniku uručio v.d. generalnog direktora Mihailo Cerovac.

[zanimljivaekonomija]

Novo i drugačije otkrivanje Amerike – „Na mapi utopije“ Branka Anđića

„Na mapi utopije“ Branka Anđića je knjiga putopisnih eseja, inspirativna i duhovita. Anđić predstavlja gradove i zemlje tri Amerike dajući nam uvid u način života i razmišljanje ljudi koji žive daleko od Evrope i razlikuju se od nas ili su nam pak neočekivano slični.

U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd. „Zapisi koji slede imaju za cilj da isprave tu nepravdu uvreženog uverenja da se dobar građanski život nužno drži podalje od pustolovine. Da je dovoljno maštati pod bezbednim okriljem dnevne sobe, uz pićence i prijatnu muziku. Putovanja su mi oduvek bila dobar izgovor i još bolji podstrek da pustim u pogon mehanizam slobodnih asocijacija, za koje čovek danas ima vremena samo kad ga voz, avion, autobus, automobil, lađa prinudno sprečavaju da radi bilo šta drugo. Ako nema laptop, tablet, smartfon i druge današnje igračke. Ubeđen sam, takođe, da je dokolica odličan katalizator kreativnog mišljenja i ako očekujem da neko čita ove zapise podstaknute tumaranjem po tri Amerike, onda, pre svega, pomišljam na ljude koji još nisu proterali dokolicu iz svojih života. Da se razumemo: ovo nije bedekerski priručnik, niti jedna od onih sveščica koje - oslanjajući se na Vikipediju – pomažu da, za cenu jedne knjige, napravite veliki put. Ovi zapisi nisu, takođe, ni katalog opštih mesta turističkih atlasa Južne, Srednje i Severne Amerike, hemisfere koju sam prilično proputovao: od mene nećete saznati baš ništa o piramidama Maja, o arhitekturi Maču Pikčua, o karnevalu u Riju, niti o bilo čemu što se povezuje s kolektivnom čežnjom evropskog hodočasnika po najpopularnijim toponimima sveameričke egzotike. Za mene je ova knjiga, pre svega, način da ne zaboravim o čemu sam razmišljao na nekim mestima koja su za mene jedinstvena, bez obzira na to da li su globalno poznata ili ne. Ovo je mapa moje utopije“, piše Anđić.

„Na mapi utopije“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

[zanimljivaekonomija]

Intrigantna priča iz prošlosti Njujorške gradske biblioteke - "Lavovi sa Pete avenije"

Bestseler Njujork tajmsa „Lavovi sa Pete avenije“ Fione Dejvis oda je književnosti, Njujorškoj gradskoj biblioteci i snazi žena. Majstorski napisana priča o porodičnim tajnama i potrazi za mestom u društvu i istoriji savršena je za ljubitelje istorijske tematike čiju radnju vode hrabre junakinje.

Godina je 1913. i reklo bi se da Lora Lajons ima sve: njen suprug je nadzornik u Njujorškoj gradskoj biblioteci, žive u najlepšoj zgradi na Menhetnu, blagosloveni sa dvoje dece. Ali uporna i strastvena Lora želi da radi i bude nezavisna. Počinje da piše i objavljuje novinske članke, upoznaje članice kluba „Heterodoksi“ koje se zalažu za pravo žena da glasaju i budu samostalne. A kada vredne knjige nestanu iz biblioteke, preteći da sruše sva njena uverenja, moraće da promeni svoje stavove, rizikujući da izgubi sve.

Godina je 1993. i Sejdi Donovan pokušava da izađe iz senke svoje bake, čuvene esejistkinje Lore Lajons. Taman kad postane kustos u Njujorškoj gradskoj biblioteci, posao se pretvara u košmar jer retki rukopisi, beležnice i knjige nestaju. Odlučna da spase izložbu i karijeru, Sejdi će se upustiti u potragu za kradljivcem, a onda otkriti niz neprijatnih istina iz porodične prošlosti koje bacaju novo svetlo na najveću tragediju u istoriji Njujorške gradske biblioteke.

Fiona Dejvis je autorka šest istorijskih romana – bestselera Njujork tajmsa – čije se radnje odvijaju u znamenitim njujorškim zdanjima, kao što je slučaj sa romanom „Lavovi sa Pete avenije“. Ovu knjigu možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.