#narodni heroj

[torssi]

Pred 15+ leti sem zacela pocasi opuscati aktivnosti, ki mi jemljejo predragocen cas na tem planetu. Ena prvih je sla v pozabo #TV. Tej strategiji je sledil radio, lani pa mi je uspelo svoj cas usmeriti v okviru parole "Zivljenje je zunaj". Zato sem lani poskusno startala neodvisni medij www.tors.si, kjer je zbranih preko 500+ objav "brez pubicne dlake na jeziku" kot nepristranski odraz danasnjega zelo individualisticnega pristopa do tega casa in geopoliticnega prostora. Meni prav grafiti in pristni ljudje na ulicu ustvarjajo spomine na nericakovan prehod iz "nic nas ne sme presenetitu" socializma (NNNP) v sadisticni kapitalizem (NWO), ki predpostavlja, da v prostem trgu tehnicno ne gre za izkoriscanje socloveka, ker je delezen kompenzacije za podplacano, obicajno z bogatim izkusnjami in stokovnim znanjem, ki jasno potrjuje, da je cas relativen in da je placevanje zaposlenega prebivalstva na uro (men/hour) totalno passe.

Delavec lahko opravi zahtevano delo hitreje, kot ob zadnji priloznosti z doticno nalogo, gre pa to pripisati talentu, iznajdlivosti, kako znanhe dograjevati inpovezovati, moznosti stalnega vecplastnega ucenja svojega uma, izjembi fokus na resevanje vprasanj, ki se na poslovni poti intenzivno krepijo. "Se bolj noro, se bolj na poskok" je pa dejstvo, da se je hrana pri nas podtazila za 100% v zadnjih 15 letih,

Prejemek, ki si ga clovek zasluzi naj bi ti podal tvojo vrednost znotraj sistema, torej za zaupanje, da se zagovorniki lokalne "evropske zgodbe", na zalost z omogocanjem nevzdrznega gospodarskega sistema trudijo, da je vrednost cloveka v Sloveniji definirana kot BDP po kapitalisticnem rezimu - veljas kolikor imas pod palcem. Mene sta se je ze zgodaj prijela "veljas kolikor znas" in "ucite se ucite, da boste pomagali graditi domovino - tito"

Kot ugotavljam, me grafiti in nasplosno socializacija s na rob druzbe potisnjenimi primerku dobrih dus, ki smo smo zahvaljujoc svojim "najprej delo, potem zabava" in temeljem spozobnostim, da "nikoli ni tako slabo, da ne bimoglo biti se slabse, si osebno kljub #mindcontrolprogramming pod okriljem #DARPA lahko danes srecen, ce ti je pred casom jasno, da "zivljenhe pod pragom revscine", ki odmeva iz #grafiti sten nasega Mesta Heroj.

Nasi osvoboditelji in heroji NOB zagotovo niso imeli take projekcije za izgubljene X, Y in Z generacije. Po odlocnem odporu in z pomanjkljivo opremo sonam lahko vzor, kako je bilo "stati in obstati" na enem najbolj krvavih zariscih druge svetovne vojne.

Vemo,da se sistem neodvisno razvija pred svojim casom in s svojim umom sem prepricana, da narodni heroji niso dali svojih vescin, sposobnosti in zivljenj za tako kratko zmago nad nazi sadizmom.

Hitlerjeva goreca zelja, da podrediti si svet, kar je bil vzrok za WW2, se bornega3/4 stoletja, ob se zivecih spominh na WW1 in "sosko fronto" dogaja tukaj in zdaj, saj sem v svojem partyzanskem duhu zaznala drugacno miselnost med svojim v zivljenjem in drlom v Berlinu. Ni je nacije, ki se ne bi z popolno vero v intaktno zastavljen in preverjeno delujoci sistem, s strategijo "zategovati pasove je nujno potrebno, dokler drugi zapravljajo, da se lahko ob pravem trenutku kot nasi veliki partnerji v sibki politiki nahranijo z agresivnim osvajanjem gospodarskih teritorijev (zemljo krast) in se preko trgovskega blaga "nekonkurencno" infiltrirala v nasa zivljenja.

Delujemo lokalno

#StopEU #stopmindcontrolprogramming

#anarhistka #crvenakritika #torssi #k9ba

Mislilimo globalno

#DARPA #mindcontrol #ljubljana #berlin #NKorea etc. #TargetedIndividuals

Brez dlake na jeziku!

#k9ba za Tors.si

@highlight @followers

[preporodbn]

Narodni heroj Fadil Jahić Španac

Fadil Jahić Španac je rođen 22.5.1910. u Bijeljini, kao prvi od desetoro djece Džemile i Ćamila Jahića, bijeljinskog imama. Bio je oženjen Hajrijom, sestrom Alije Alijagića, atentatora na ministra unutrašnjih poslova Kraljevine SHS Milorada Draškovića u Delnicama 1921. godine. U Bijeljini je izučio stolarski zanat. Rano se uključio u napredni ranički pokret i 1933. postao član Komunističke…

[prolazimulicomtvojom]

Ivanka Muačević-Nikoliš

Ivanka Muačević-Nikoliš (1911 — 1942), apsolvent medicine i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.

Rođena je 11. maja 1911. godine u Vukovaru. Školovanje je započela u Karlovcu, a završila u Osijeku, 1929. godine. U Pragu je studirala slavistiku, i tamo se uključila u revolucionarni studentski pokret.

Decembra 1930. godine, za vreme semestralnog raspusta, došla je iz Praga u Jugoslaviju sa velikom količinom ilegalnog partijskog materijala, koji je otkriven u Osijeku. Tada je uhapšena. Bila je u istražnom zatvoru do 24. februara 1931. godine i zatim izvedena pred Sud za zaštitu države u Beogradu i osuđena na 6 meseci zatvora, a uslovno na 3 godine.

Posle izlaska iz zatvora nastavila je studije u Beogradu, a ubrzo zatim je prešla u Ljubljanu i tamo radila u Univerzitetskom komitetu. Ponovo je uhapšena aprila 1932. godine zbod ilegalnog partijskog materijala nađenog u njenom stanu. Tada je, zbog dela u povratku, osuđena na dve godine robije i pet godina gubljenja časnih prava, a morala je i da izdrži ostatak kazne po presudi iz 1931. godine. Kaznu je izdržavala u Požarevačkom kaznenom zavodu.

Posle izlaska iz zatvora, 1935. godine, upisala se na Medicinski fakultet u Zagrebu i tamo nastavila partijski rad. Kada je izbio rat, juna 1941. godine došla je u Beograd i uključila se u partijsku organizaciju na Medicinskom fakultetu. Bila je predavač na kursevima prve pomoći. Osim toga obavljala je i dužnost kurira između Beograda i slobodne teritorije. Na toj dužnosti je uhapšena, od strane Gestapoa, krajem oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Pošto je bila pred porođajem, privedena je u zatvorsko odeljenje Vojne bolnice u Beogradu.

Mesni komitet KPJ za Beograd dobio je zadatak da Ivanku spase iz zatvora. Pošto napad na zatvoreničko odeljenje ne bi uspeo, zbog jake straže, partijska organizacija u bolnici je dobila zadatak da Ivanku prebaci na ginekološko odeljenje. Lekari Olga Popović-Dedijer, Toša Borocki i Anđelko Anđelković uspeli su da pridobiju glavnog lekara ginekologa, koji je pregledao Ivanku i izjavio da će porođaj biti težak i da bi ga trebalo izvršiti na ginekološkom odeljenju. Nemci su na ovo pristali i Ivanka je prebačena na ginekološko odeljenje na kom se porodila 24. januara 1942. godine.

Sutradan po Ivankinom porođaju, bio je dan posete bolesnicima i to je bio zgodan momenat da se izvede akcija. Dvojica partizana, naoružana revolverima, ušla su na odeljenje kao posetioci. Razoružali su žandarma i zaključali ga, a zatim pokidali telefonske veze i izveli Ivanku zajedno sa detetom. Dete je predato na čuvanje Tonki Sikimić, koja je u to vreme imala bebu, a Ivanka je posle oporavka po partijskom zadatku otišla u Zagreb.

Ivanka je u Zagrebu otkrivena i 14. jula 1942. godine uhapšena zajedno sa dr. Milom Boškovićem, narodnim herojem, dok su šetali gradom. Ubijena je u ustaškom zatvoru u leto 1942. godine.

Zanimljivosti:

Ivanka je bila prva supruga dr. Gojka Nikoliša (1911 — 1995), učesnika španskog građanskog rata i narodnog heroja Jugoslavije. Njihova ćerka, uspela je da preživi rat i bila je docent biologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Jedna ulica u beogradskom naselju Jajinci nosi njeno ime.

Akcija njenog spasavanja iz bolnice, januara 1942. godine, poslužila je kao inspiracija za epizodu „Bolnica” tv serije „Otpisani“, reditelja Ace Đorđeviće iz 1974. godine.

[rukopisi-ne-gore]

књижевност (književnost), f - literature

књига (knjiga), f - book

страна (strana), f / страница (stranica), f - page

корице (korice), f, pl - cover

меки повез (meki povez), m - paperback

тврди повез (tvrdi povez), m / укоричена књига (ukoričena knjiga), f - hardback

рукопис (rukopis), m - manuscript

књижара (knjižara), f - bookstore

библиотека (biblioteka), f - library

лик (lik), m - character

херој (heroj), m - hero

хероина (heroina), f - heroine

негативац (negativac), m / зликовац (zlikovac), m - villain 

главни јунак (glavni junak), m / главни лик (glavni lik), m - main character

читалац (čitalac), m - reader

аутор (autor), m - author

ауторка (autorka), f - author

писац (pisac), m - writer

текст (tekst), m - text

прича (priča), f - story

поезија (poezija), f - poetry

песма (pesma), f - poem, song

песник (pesnik), m - poet

песникиња (pesnikinja), f - poet

стих (stih), m - verse

рима (rima), f - rhyme

строфа (strofa), f - strophe

балада (balada), f - ballad

сонет (sonet), m - sonnet

поема (poema), f - narrative poetry

ода (oda), f - ode

проза (proza), f - prose

приповетка (pripovetka), f - short story

роман (roman), m - novel

новела (novela), f - novella

бајка (bajka), f - fairy tale

басна (basna), f - fable

еп (ep), m - epic poem

криминалистички роман (kriminalistički roman), m - crime novel

књижевност за децу (književnost za decu), f - children’s literature

аутобиографија (autobiografija), f - autobiography

мемоар (memoar), m - memoir

дневник (dnevnik), m - diary

фикција (fikcija), f - fiction

наслов (naslov), m - title

поднаслов (podnaslov), m - subtitle

поглавље (poglavlje), n / глава (glava), f - chapter

увод (uvod), m - introduction

предговор (predgovor), m - preface

белешка (beleška), f - note

цитат (citat), m - quote

пролог (prolog), m - prologue

епилог (epilog), m - epilogue

пасус (pasus), m / параграф (paragraf), m - paragraph

ред (red), m - line

радња (radnja), f - plot

приповедање (pripovedanje), n / нарација (naracija), f - narration 

ток свести (tok svesti), m - stream of consciousness    

управни говор (upravni govor), m - direct speech

неуправни говор (neupravni govor), m - indirect speech

драма (drama), f - play, drama

трагедија (tragedija), f - tragedy

комедија (komedija), f - comedy

трагикомедија (tragikomedija), f - tragicomedy

чин (čin), m - act

сцена (scena), f - scene

глума (gluma), f - acting

глумац (glumac), m - actor

глумица (glumica), f - actress

монолог (monolog), m - monologue

дијалог (dijalog), m - dialogue

based largely on this post

Bonus: A short list of classics of Serbian literature

Novels:

Na Drini ćuprija (The Bridge on the Drina), Ivo Andrić   Nečista krv (Impure Blood), Borisav Stanković Seobe (Migrations), Miloš Crnjanski  Pop Ćira i pop Spira (Priest Ćira and Priest Spira), Stevan Sremac   Hazarski rečnik (Dictionary of the Khazars), Milorad Pavić 

Collection of short stories:

Rani jadi (Early Sorrows), Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih (The Encyclopedia of the Dead), Danilo Kiš

Short stories by Laza Lazarević:  - Prvi put s ocem na jutrenje (The First Matins with My Father) - Sve će to narod pozlatiti (People Will Reward All This)  - Školska ikona (The School Icon)  - Švabica (The German Girl)

Short stories by Radoje Domanović:  - Mrtvo more (Dead Sea)  - Stradija (Land of Tribulation) - Danga (The Stigma)

Plays

Narodni poslanik (A Member of the Parliament), Branislav Nušić  Sumnjivo lice (A Suspicious Person), Branislav Nušić Gospođa ministarka (The Cabinet Minister's Wife), Branislav Nušić  Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović * Laža i paralaža, Jovan Sterija Popović * Tvrdica, Jovan Sterija Popović *

* I couln’t find the title in English so I assume they weren’t translated

Poetry

You can check my Serbian poetry tag, I’ll keep updating it

[balkanin]

Vahida Maglajlić: Jedina Muslimanka narodni heroj Titove države

Vahida Maglajlić: Jedina Muslimanka narodni heroj Titove države

Protest, neposluh i revolt kao vertikale njenog karaktera, ne samo zbog konzervativnog odnosa prema ženama nego prema nepravdi uopće, od kadijine kćeri stvorili su ikonu banjalučke omladinske avangarde između dva svjetska rata. Pisati  o Vahidi Maglajlić, jedinoj Muslimanki narodnom heroju Titove države među 64 žene Balkana, jednoj od ukupno devet žena narodnih heroja iz Bosne i Hercegovine,…

[balkanskapravila1371]

Гледајте „MIRKO TOMIĆ (Narodni heroj Jugoslavije) - Dokumentarni Film“ на YouTube-у

Гледајте „MIRKO TOMIĆ (Narodni heroj Jugoslavije) – Dokumentarni Film“ на YouTube-у

[cgvijesti]

UP: 12-ogodišnjak lažno prijavio bombu u školi, neće krivično odgovarati

UP: 12-ogodišnjak lažno prijavio bombu u školi, neće krivično odgovarati

Foto: Antena M Policija je identifikovala dvanaestogodišnjaka koji je uputio prijeteći mejl u kojem se navodi da je u Osnovnoj školi „Narodni heroj Savo Ilić“ u Kotoru postavljena bomba. Budući da ima ispod 14 godina starosti, neće krivično odgovarati, saopštili su iz Uprave policije, prenosi portal Antena M. “Dežurnoj službi Odjeljenja bezbjednosti Kotor 24. maja prijavljeno je da je na…

[mentalnahigijena]

Ljubica Popović (Medun, kod Podgorice, 9. januar 1921 — Orahovo, kod Podgorice, 9. decembar 1942), učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. *2022 - JPU "Ljubica Popović", Podgorica.

U vreme kada je glavnina partizanskih snaga bila primorana da privremeno napusti Crnu Goru, juna 1942. godine, Ljubicu je ostala na ilegalnom radu u pozadinu. U to vreme oživeo je partijski rad ilegalaca, formirane su partijske organizacije na terenu i aktivi Saveza komunističke omladine Jugoslavije u svim selima. U jesen 1942. godine pomogla je rukovodećoj grupi Pokrajinskog komiteta KPJ, na čelu sa Blažom Jovanovićem, da se preko okupiranog područja bezbedno prebaci u Albaniju.

U selu Orahovo, kod Podgorice, 8. decembra 1942. godine, zajedno sa Radislavom Božovićem i Radomirom Nikezićem, otkrivena je od strane četnika. Poku��avajući da se probiju iz četničke opsade, ona i Radislav bili su teško ranjeni (Ljubici je noga bila potpuno razmrskana). Radomir Nikezić ih je, noseći na leđima, prebacio u jednu kolibu. Sjutradan, 9. decembra, četnici su ih pronašli, jer je Radislav prilikom prebacivanja izgubio uložak natopljen krvlju. Razvila se borba, i kada su četnici sa granatama iz bacača zapalili kolibu Radislav je, po već unaprijed dogovoru, prvo ubio Ljubicu, a onda slomio pušku i ubio sebe.

Još u toku Narodnooslobodilačke borbe Ivan Milutinović i Predsedništvo Drugog kongresa Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Crne Gore i Boke su Ljubicu predložili za narodnog heroja, ali je proglašena tek 12. jula 1949. godine ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ.

Na društvenoj mreži Twiter proširile su se fotografije Porodičnog kalendara za 2022. u Javnoj predškolskoj ustanovi "Ljubica Popović" u Podgorici. U odjeljku "neradni dani, državni i verski praznici" piše: 9. januar, Dan Republike Srpske i 14 . januar Srpska Nova godina, piše Antena M. Dan entiteta BiH naziva "Republika Srpska" inače je Ustavni sud BiH dva puta proglasio neustavnim praznikom. Kao neradni dani na kalendaru navedeni su i 15. i 16. februar, Dan državnosti Srbije.

[leksikonyumitologije]

Kosta Angeli Radovani: Narodni heroj Ivo Lolo Ribar.

[radiogornjigrad]

Pero Kvesić: Rani radovi (memoarski zapisi)

Pero Kvesić: Rani radovi (memoarski zapisi)

Ilustracija iz stripa „Don’t gazi grass“ kojieg je Pero objavio 1970. u zagrebačkom „Omladinskom tjedniku“.

Treći i četvrti razred osnovne škole išao sam u Zagrebu, u školu u pokrajnjoj tuškanačkoj ulici Jabukovac. Jedan od bližih i dražih prijatelja postao mi je Maslarić. Otac mu je bio narodni heroj i značajan političar, stanovao je u vili na početku Nazorove ulice, te smo do škole dolazili iz…

[crnagorakraljevina]

Na današnji dan 1942. godine strijeljan je antifašista, revolucionar i narodni heroj Čedomir – Ljubo Čupić. Nekoliko godina nakon smrti proglašen je narodnim herojem, a ostaće upamćen po tome što se otvoreno smijao smrtii tako postao simbol otpora fašizmu. Ljubo Čupić rođen je 1913. godine u Argentini, kao jedno od šesetoro djece u radničkoj porodici Sava i Stane Čupić, rođene Burić. Kršteno ime mu je bilo Čedomir. Majka Stana ga je dok je bio dijete iz milošte zvala Ljubo i to ime je nosio sve do herojske pogibije pod Trebjesom, gdje je poljubio zvijezde slobode i besmrtnosti. Tridesetih godina 20. vijeka došao je u Nikšić, gdje je završio gimnaziju. Nakon toga studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i pripadao ljevičarskom studentskom pokretu, a 1940. godine postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Poslije Aprilskog rata vratio se u Nikšić i kao član Komunističke partije učestvovao u pripremi ustanka. Početkom jula 1941.godine, izbjegao je iz okupiranog Nikšića, a po izlasku iz grada pristupio je čuvenoj partizanskoj četi „Đuro Đaković“. Aprila 1942. godine partizana Ljuba Čupića zarobili su četnici na Kablenoj Glavici u okolini Nikšića. U zatvoru gdje je bio zvjerski mučen, kako bi izdao druge partizane, mučiteljima je pokazao samo prezir: “Ja sam komandant partizanske čete i komunista. Vi nacionalisti ste obične sluge okupatora. Prezirem vas, kao ljudska ništavila. Poručite mojoj rodbini da ne pokušava da traži milost za mene.“ Na javnom suđenju u Nikšiću prkosnim držanjem i britkom riječju izrugivao se vijećnicima suda. On i još nekoliko komunista osuđeni su na smrt. U momentu kad je izlazio iz sudnice, uslikao ga je fotograf. Tako je nastala jedna od najlegendarnijih fotografija drugog svjetskog rata: Ljubo Čupić, osuđenik na smrt koji se smrti smije u lice. Zbog Ljubovog osmijeha tuđin je zastao, dželati su oborili oči pred njim. I puščane cijevi... Tek druga smjena je uspjela da ispali plotun. Jedan čovjek i jedan osmijeh pobijedili su svoje ubice. Ljubo Čupić je dakle 1942.godine strijeljan-ali nikada nije ubijen. Na strelištu je vikao: “Živio drug Tito i slavna komunistička partija“, a kad su ga pogodili prvi rafali, stajao je uspravno i pred masom naroda koja je gledala pogubljenje doviknuo: “Doći će dani slobode!“. Vezanih ruka i otete slobode toga dana, u 30. godini života, pošao je u legendu. 10.jula 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

[prolazimulicomtvojom]

Сестре Букумировић

Видосава Букумировић

Учитељица, рођена 3.1.1907. у Кладурову, неудата. Ухапшена је 7.10.1943. године ради тога што је наишла на постављену заседу у кући у којој је било изграђено склониште у Мокролушкој улици бр.7 под сумњом да је учествовала у илегалном комунистичком раду. Истрагом није могло бити утврђено да је именована учествовала у илегалном раду нити је утврђено да јој је ма шта било познато о раду и везама њених сестара Јованке, Ружице и Србијанке.

Јованка Букумировић

Удато Богдановић, стручна учитељица, рођена 17.6.1910. у Пожаревцу. Ухапшена 6.10.1943. Сестра познатог комунисте Мирослава Букумировића, са сестром Србијанком примала је комунистичке функционере, скри��ала их и водила комунистичке политичке дискусије, у стану је пронађен комунистички материјал. Упућена је у логор на Бањици као кривац I категорије. Радила је у школама „Доситеј Обрадовић“, „Царице Милице“ и „Војводе Путника“.

Србијанка Букумировић

Надимак Вера, домаћица, рођена 16.8.1920. у Шетању, неудата. Ухапшена је 9.10.1943. године. Служила је комунистима за обављање разних послова техничке природе. Имала је функцију курира ПК КПЈ за Србију и као таква примала је и сачекивала у Београду курире појединих партијских форума, Окружних комитета КПЈ из унутрашњости, од истих примала писма, предавала им пропагандни комунистички материјал и писма са одговорима ПК. Са својим сестрама Јованком Богдановић и Ружицом Ђуровић, држала је стан у Мокролушкој улици бр.7. Пронађена је са илегалним комунистичким материјалом у склоништу које се налазило у овој кући. Спроведена је у логор на Бањици као кривац I категорије.Стрељана је на Бањици 1944.године.

Ружица Букумировић

Удато Ђуровић, судијски приправник, рођена 30.1.1909. године у Пожаревцу. Знајући за везе својих сестара са комунистима помагала је на тај начин илегални комунистички покрет. Ухапшена је 7.10.1943. године. Спроведена је у логор на Бањици као кривац II категорије 29.12.1943. године.

[kinematografija-blog]

New Post has been published on Kinematografija

New Post has been published on http://www.kinematografija.net/ne-propustite-hrt1-narodni-heroj-ljiljan-vidic-1045/

Ne propustite na HRT1- Narodni heroj Ljiljan Vidić

ScreenShot: https://www.youtube.com/watch?v=jr2cTwTPX80

Ljubiteljima hrvatske kinematografije, nikako nije promaklo da je Hrvatska radiotelevizija uvela zanimljivi program nedjeljom i utorkom na Prvom i Drugom programu u sklopu kojeg se prikazuju hrvatski filmovi. Ta vijest dočekana je s oduševljenjem, a nakon filmova “Život je truba” Antonija Nuića i “S one strane” Zrinka Ogreste, a ove nedjelje nikako ne propustite film “Narodni heroj Ljiljan Vidić” redatelja Ivana- Gorana Viteza.

Narodni heroj Ljiljan Vidić vraća nas u vrijeme Drugog svjetskog rata u vrijeme kada je narodnooslobodilački pokret pred raspadom. Mladi pjesnik Ljiljan Vidić, priključuje se partizanima i dobiva zadatak napisati pjesmu s kojom će partizanski bend pokušati pobijediti na NDH-ovskom talent showu i osvojiti nastup na Poglavnikovu domjenku, pred samim Hitlerom, gdje ih imaju priliku likvidirati i privesti Drugi svjetski rat kraju. Glavne uloge u filmu igraju Christian Coltrane, Stjepan Perić, Tena Jeić Gajski, Ljubiša Savanović, Ivan Đuričić, Stojan Matavulj, Dragan Despot, Dražen Čuček, Dražen Kühn, Slavica Knežević, Dražen Bratulić, Anja Šovagović Despot, Zvonimir Zoričić, Živko Anočić i Filip Križan.

Ovaj šaljivi film pokazat će vam jednu drugu stranu crne prošlosti i nasmijati vas svojim šaljivim stavom stoga nikako ne propustite biti uz Prvi program Hrvatske radiotelevizije večeras u 20 sati.

https://www.youtube.com/watch?v=jr2cTwTPX80

  Nastavi čitati

Blank_filmski inkubator i početna filmsk...

Pobjednici Sundance Film Festivala 2017.

Odabrao umjesto Đele Hadžiselimovića u K...

Otvoreni natječaj za animirane namjenske...

.yuzo_related_post imgwidth:160px !important; height:150px !important; .yuzo_related_post .relatedthumbline-height:15px;background: !important;color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hoverbackground:#fcfcf4 !important; -webkit-transition: background 0.2s linear; -moz-transition: background 0.2s linear; -o-transition: background 0.2s linear; transition: background 0.2s linear;;color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb acolor:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb a:hover color:!important;} .yuzo_related_post .relatedthumb:hover a color:!important; .yuzo_related_post .yuzo_text color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hover .yuzo_text color:!important; .yuzo_related_post .relatedthumb margin: 0px 0px 0px 0px; padding: 5px 5px 5px 5px; .yuzo_related_post .relatedthumb display:block!important; -webkit-transition:-webkit-transform 0.3s ease-out!important; -moz-transition:-moz-transform 0.3s ease-out!important; -o-transition:-o-transform 0.3s ease-out!important; -ms-transition:-ms-transform 0.3s ease-out!important; transition:transform 0.3s ease-out!important; .yuzo_related_post .relatedthumb:hover -moz-transform: scale(1.1); -webkit-transform: scale(1.1); -o-transform: scale(1.1); -ms-transform: scale(1.1); transform: scale(1.1) .yuzo_related_post overflow:inherit!important; jQuery(document).ready(function( $ ) //jQuery('.yuzo_related_post').equalizer( overflow : 'relatedthumb' ); jQuery('.yuzo_related_post .yuzo_wraps').equalizer( columns : '> div' ); )

[balkantimes]

Ostavite nas na miru!

Kako je sam planirani događaj po sebi međunarodnog karaktera bilo bi svrsishodno i poželjno da Predsjedništvo BiH donese svoj zaključak u povodu “preseljenja Bleiburga” u Sarajevo, posebno s obzirom na činjenicu da je Sabor Republike Hrvatske pokrovitelj cijele manifestacije, što joj daje (među)državni karakter.

Dženana Karup Druško

Zašto misa zadušnica “za žrtve blajburškog križnog puta” u Sarajevu i BiH?! Zar upravo Bosna i Hercegovina i Sarajevo ne nose svježe ožiljke genocida, zločina protiv čovječnosti i skoro četverogodišnje opsade glavnog grada? Očigledno da su Sarajevo i Bosna i Hercegovina važni, ne samo za susjedne srbijanske i hrvatske velikodržavne projekte – zbog čega BiH godinama ne napreduje, a čak i dobronamjerni upadaju u zamke srpsko-hrvatskih populista, tvrdnjama kako BiH mora srediti unutrašnje stanje, upravo ono koje Zagreb i Beograd preko svojih pijuna godinama drže u raznim krizama dokazujući kako je Bosna i Hercegovina problem i neodrživa – nego i za sve najjače svjetske sile da pokazuju svoju sposobnost, snagu, uticaj, ali i interese, pa tako i za “Počasni bleiburški vod”, ma šta to značilo i ma ko bio u njemu u ovom trenutku. A organizatorima, sakrivenim iza Katoličke crkve u BiH, jedan od ciljeva je, očito, i međunarodna pažnja – razlog više da OHR i EU reagiraju i da Predsjedništvo BiH, s obzirom da je pokrovitelj manifestacije Sabor Republike Hrvatske, o svemu zauzme stav.

Kada smo u BiH pomislili da možemo bar na trenutak predahnuti jer smo preživjeli koronavirus, aktuelnu globalističku pošast i rusko iskrcavanje u BiH i na Balkanu, u prvi plan smo dobili   najavu obilježavanja blajburške komemoracije i to u – Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine!

Nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljić, hladno nam je saopćio kako će 16. maja predvoditi u Sarajevu misu zadušnicu “za žrtve blajburškog križnog puta, kao i svih drugih žrtava rata i poraća”. No, o čemu se, zapravo, radi govori podatak da su organizatori komemoracije tzv. Počasni bleiburški vod, a suorganizator Dušobrižništvo za Hrvate u inozemstvu Hrvatske biskupske konferencije i Konferencije BiH. Pokrovitelj komemoracije je Sabor Republike Hrvatske, a supokrovitelj Hrvatski narodni sabor u BiH. Što sve skupa, itekako, ukazuje da se radi prvenstveno o političkom događaju, kome direktna uključenost Hrvatske daje i međunarodni karakter.

Zašto Sarajevo?

Nema nikakvih sumnji da su organizatori znali (i morali znati) da će najava održavanja ovakvog događaja u Sarajevu izazvati brojne reakcije i ustalasati cijeli region, pa i šire, te da će otvoriti Pandorinu kutiju. Čak i ne ulazeći u historijsko-političke, međunarodne, državne, sudske, nacionalne ili vjerske fakte u slučaju Bleiburg, nakon najave komemoracije/mise u Sarajevu i BiH postavlja se pitanje – zašto SARAJEVO i BiH?!

Zar upravo Bosna i Hercegovina i Sarajevo ne nose svježe ožiljke genocida, zločina protiv čovječnosti i skoro četverogodišnje opsade glavnog grada?

Nakon desetaka međunarodnih presuda za genocid, Rusija to sve negira i, podsjetimo, uložila je veto u Vijeću sigurnosti UN-a na predloženu deklaraciju Velike Britanije o genocidu u Srebrenici; Srbija (i dalje) sanja veliku Srbiju sa Sarajevom i negira genocid kao i svoju odgovornost i i dalje sa Rusijom podržava razbijanje BiH; Hrvatska, također, ne priznaje presude i agresiju i udruženi zločinački poduhvat u BiH i “europski” pomaže snove o “Hrvatskoj Republici Herceg-Bosni”, odnosno o velikoj Hrvatskoj (za neupućene, sve decidno objašnjeno u presudama MKSJ-a); Srbija i Hrvatska su utočišta za ratne zločince iz BiH, i ne samo da ih štite i veličaju kao heroje, nego štite i podržavaju nove “karadžiće i bobane” u BiH; Rusija je spremna da ugrozi mir u BiH; Sukobi u islamskom svijetu se prelamaju preko BiH i traži se svrstavanje BiH i Sarajeva u jedan od nekoliko podijeljenih višedržavnih islamskih blokova; Srbija kolone opljačkanih i iznurenih migranata prebacuje preko Drine i stvara migrantsku krizu u BiH; Kinezi polako usisavaju sve na Balkanu svojim političkim investicijama; Francuski predsjednik kaže da smo “tempirana bomba”, a stara dama Evropa svojim deklaracijama, izvještajima o napretku i saopćenjima i dalje drži BiH kao svog najdražeg taoca, ali i klijenta preko koga pokušava dokazati svoju podosta istrošenu demokratičnost i finansijsku moć; SAD su morale 1995. “sve postrojiti” i nametnuti Dejtonski sporazum.

Očigledno su Sarajevo i Bosna i Hercegovina važni, ne samo za susjedne srbijanske i hrvatske velikodržavne projekte – zbog čega BiH godinama ne napreduje, a čak i dobronamjerni upadaju u zamke srpsko-hrvatskih populista, tvrdnjama kako BiH mora srediti unutrašnje stanje, upravo ono koje Zagreb i Beograd preko svojih pijuna godinama drže u raznim krizama dokazujući kako je Bosna i Hercegovina problem i neodrživa – nego i za sve najjače svjetske sile da pokazuju svoju sposobnost, snagu, uticaj, ali i interese, pa tako i za “Počasni bleiburški vod”, ma šta to značilo i ma ko bio u njemu u ovom trenutku.

Mač s nekoliko oštrica

Zašto Sarajevo i Bosna i Hercegovina i za ovu manifestaciju koja se nikada nije održavala nigdje drugo osim u Austriji? (Povlačeći za sobom godinama brojne kritike i polemike, zbog poruka koje su veličale fašizam, zbog čega je, uostalom, na kraju i zabranjena u Austriji i s tim pandemija nema apsolutno nikakve veze kako to danas pokušavaju tvrditi “organizatori”).

Pa upravo zbog toga da se u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine, izazovu političke tenzije i reakcije, jer su odlično znali da će tako napraviti i fokus kompletne međunarodne zajednice i pokušati realizirati ciljeve koji su upravo i vezani za odluku da se komemoracija održi u Sarajevu. Nažalost, kada se planski projicira tenzija, onda i posljedice mogu biti katastrofalne. Ali i za onog ko projicira krizu, tako da je odluka da se manifestacija održi u Sarajevu mač s nekoliko oštrica, ne samo dvije, uključujući i međunarodnu zajednicu, pogotovo evropsku koja ne propušta prilike da slavi svoju antifašističku prošlost.

Bleiburg nije Novogodišnji bečki koncert koji bi svi rado dočekali i prihvatili da se održi npr. u sarajevskoj Vijećnici, nego se radi, ponovo naglasimo, o slučaju od kojeg su i austrijske vlasti “oprale ruke”. Radi se o manifestaciji visokog rizika, čak i za neutralnu Austriju. E, tu u i takvu manifestaciju “neko” je zamislio da prebaci u Sarajevo i to uz pokroviteljstvo Sabora Republike Hrvatske.

Kada je Vijeće sigurnosti UN-a reagiralo i donosilo mjere prema bivšoj SFRJ i BiH u vrijeme sukoba pozivalo se na ugrožavanje svjetskog mira. I sada se radi o ugrožavanju mira u BiH i to zbog nekoliko razloga, a upravo reakcije (ranije i dosadašnje) to pokazuju i potvrđuju, zbog čega i Evropska unija i Visoki predstavnik i OHR moraju reagirati, i ako ništa drugo, reći da takve manifestacije ugrožavaju mir u BiH. Ili, možda, misle drugačije? Obilježavanje u sebi sadrži niz kontroverzi i opasnosti, ne samo za neutralnu Austriju nego i Evropsku uniju iz koje je do sad bilo reakcija na komemoracije u Austriji, a pogoto za rovitu i još “ranjenu” Bosnu i Hercegovinu, pa i region.

Preseljenje Bleiburga u Sarajevo

Naravno, planeri i ideolozi obilježavanja su se smjestili (sakrili) pod okrilje Katoličke crkve i na ovaj način pokazujući svu perfidnost i namjere – svaki kritičar bude optužen da napada samu Crkvu i da (dodatno) ugrožava položaj i prava Hrvata u BiH (?!) – jer Hrvatski narodni sabor, na čelu s Božom Ljubićem i Draganom Čovićem, nije imao hrabrosti da obilježavanje organizira unutar društveno-političkog djelovanja HDZ-a, i danas s tih komotnih (Crkvom zaštićenih) pozicija gromoglasno brane Katoličku crkvu od svih onih koji su se drznuli da napadaju manifestaciju i kardinala, koja je sve prije nego humanitarno-vjerska.

Ako Katolička crkva smatra da treba održati tu misu, ona će je i održati, jer joj to pravo garantira Ustav BiH. No, Ustav i zakoni BiH ne podržavaju bilo kakve tenzije i poteze koji bi na bilo koji način ugrozili drugoga (koji također imaju prava po Ustavu), ali i mir u BiH. Manifestacija visokog rizika, kao što je “preseljenje Bleiburga” u Sarajevo, sredstvo je pomoću kojeg se privlači međunarodna pažnja, ali i podižu tenzije, a s obzirom na dosadašnje reakcije nadati se da one neće preci u nešto ozbiljnije. Sarajevu to najmanje treba, no tenzije se svjesno podgrijavaju iz političkih centara koji podržavaju manifestaciju.

Kako je sam planirani događaj po sebi međunarodnog karaktera bilo bi svrsishodno i poželjno da Predsjedništvo BiH donese svoj zaključak u povodu “preseljenja Bleiburga” u Sarajevo, posebno s obzirom na činjenicu da je Sabor Republike Hrvatske pokrovitelj cijele manifestacije, što joj daje (među)državni karakter.

Očekivano je da Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH, podrži zaključak Predsjedništva BiH, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što je prije par dana ponovo bio govorljiv u povodu zločina u Jasenovcu i pozivao na mir. Valjda neće doživjeti kritiku, kao u slučaju svoje bivše predsjednice Vlade zbog familijarnog učestvovanja u vojsci NDH, i faktografije po kojoj su 15-orica generala vojske NDH bili Srbi, od kojih su neki upravo uhvaćeni od strane savezničkih snaga prilikom povlačenja u Austriji. Ali i kritiku da zbog savezništva s HDZ-om koji otvoreno podržava održavanje manifestacije povodom događaja u Bleiburgu i to u  mrskom “muslimanskom Sarajevu” u kome se njegov najpovjerljiviji čovjek bez ikakvih mjera distanciranja (i maske) u vrijeme ramazana druži s Bošnjacima iz “političkog Sarajeva”.

Sarajevo je izdržalo opsadu, najdužu u historiji nakon Drugog svjetskog rata, pa će nepokoreni grad izdržati i događaj koji već izaziva tenzije i uznemirenje. Déjà vu.

[cgvijesti]

Kotor: Lažna dojava o bombi

Kotor: Lažna dojava o bombi

Foto: UGC Osnovna škola “Narodni heroj Savo Ilić” u Dobroti jutros je ponovo dobila lažnu dojavu o postavljenoj eksplozivnoj napravi. Da je riječ o lažnoj dojavi potvrdila je Radiju Kotor direktorica Smiljana Lazović. Inače, zbog dojave nastava je jutros odmah prekinuta, a učenici evakuisani i poslati kućama. “U devet časova i šest minuta na školsku mejl adresu stigla je dojava o podmetnutoj…