#minijature

[lookerweekly]

Danas, akademski slikar Petar Mošić nam govori o novom ciklusu u svom stvaralaštvu, o divnim bićima i zečjem kaputu.

| Tijana Janković

https://lookerweekly.com/intervju/petar-mosic-slikar/

[soccersuperstars]

#gammeri #gammeridesign #makeup #lipstick #ruz #maleženice #minijature #piccoledonne #littlewomen #giovedì #thursday #rossetto #poscapens #poscaart #woodslices #woodsliceart #rijeka #croatia #limitededition #samoljubav #beutiful #women #donnesexy #handmade #red (at Rijeka, Croatia) https://www.instagram.com/p/CMjagERFZS6/?igshid=21rdwk2mu6aw

[zanimljivaekonomija]

Zbirka priča "Sve u svemu" Ivane Dimić u knjižarama od 3. maja

Ako pripadate onim čitaocima koji vole maštovita dela i meditativnu prozu, onda nećete ostati ravnodušni na izabrane i nove priče Ivane Dimić, objedinjene u zbirci „Sve u svemu“.

Fragment, zapis, minijatura – omiljene su forme kratke priče dobitnice Ninove nagrade, pri čemu je svaka otvorena za tumačenje, provokativna a istovremeno melanholična, duhovita i otporna na svrstavanje u savremene književne tokove. Bilo da piše o češlju, tkaču vetrova, oblacima ili kandidatima za muža, o Gogolju, Kavafiju ili Crnjanskom, Ivana Dimić nas uvek iznenađuje nečim što prepoznajemo u svakodnevnom životu, pretačući u proznu formu univerzalne i suštinske sadržaje.

Ivana Dimić (Beograd, 1957) diplomirani je dramaturg i autor brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima.

Knjigu „Sve u svemu“ možete pronaći od petka 3. maja u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

[mudroljub]

Farbanje figurica, moje omiljeno gubljenje vremena

Farbanje figurica, moje omiljeno gubljenje vremena

Družina prstena u mojoj bašti

U srednjoj školi sam bio opsednut sakupljanjem i farbanjem metalnih figurica, na temu epske fantastike. Na to je uticalo više faktora, među kojima su ljubav prema Tolkinovim knjigama, heavy metal muzika, kao i FRP-ovanje (Fantasy Role Playing), igra zamišljenih uloga koju smo upražnjavali kad god i gde god smo mogli.

Metalne minijature vilenjaka, patuljaka, orkova i…

[misternikola]

Danas sam je nosila u marami, pa iako je visila sve vreme zbog težine, i ja sam je morala pridržavati, nije mi bilo teško u šetnji i zadržala sam se duže nego inače. Osećala sam potrebu da kupim nešto, za kuću, nešto lepo, nešto što će me radovati kada to vidim.

Sunce joj je sijalo u oči pa je često povijala glavu ka meni, a ja sam birala hlad. Odlučila sam da krenem ulicom kojom, čini mi se, nikada pre nisam išla. Mnogo drveća, mnogo hlada, devojka koja nam je išla u susret i nasmešila se kada je videla malu. Izašla sam na poznatu raskrsnicu i završila na ribljoj pijaci. Opet sam odlučila da istražujem i krenem putem kojim nisam pre. Zaobilazim pretrpanu kinesku radnju i prodavnicu lepih stvari za kuću koja mi deluje skupo. Obradujem se kada na ulazu u pasaž vidim putokaz za kafić “Kafka” - jednom smo ga M i ja tražili, ali nismo ga našli. Ulazim u pasaž radosna i posmatram šta se sve tu nalazi - škola za učenje italijanskog jezika, joga studio, bife “Dilema” koji nije za mlađe od 18. Kafić “Kafka” ne izgleda zanimljivo, ili odaje takav utisak zbog napuštenosti - zatvoren je zbog godišnjeg odmora. Čini mi se da je svaki lokal na odmoru do 19. avgusta.

Pažnju mi privlači nešto što deluje kao mali atelje i prodavnica slika, umetničkih rukotvorina. Približavam se, izlazi muškarac kasnih pedesetih, ranih šezdesetih. Gledam minijature, slike Novog Sada, i pogled mi padne na kamen, oslikan tako da deluje da je na njemu bubamara. Pitam čoveka za cenu, on kaže trista. Uzimam. Interesuje me umetnički nered koji zatičem, a on je željan priče, usput vidim da oslikava i stolice, stolove. Na stolu, za koji kasnije saznajem da iz 1870. i neke, nalaze se dve skoro identične slike Draže Mihailovića. Bebu probudi moj glas, ali je mirna, a ja se divim načinu na koji tu, u tom haosu, sve izgleda kao da je na svom mestu. Volela bih da uzmem oslikane tegle, ali su mi skupe, a ja ne želim da se cenjkam, plašim se da ću ga uvrediti. Od trenutka kada prestaje da mi prodaje, počinje prava priča - iznervirao se jer neki čovek ne dolazi po slike koje je naručio. Gledam ih, jedna mi je neobična, mrtva priroda, a na prozoru - ili na slici - vidi se pogled na Petrovaradin. Čovek govori o poštovanju dogovora i o tome kako je drugačije u inostranstvu: “tamo kada čovek kaže da će doći u 3, on se pojavi ta��no u 3, i ne zove pre”. Posmatram njegovo lice, bore mu se usecaju duboko u kožu, rekla bih da je imao zanimljiv život. Zubi su mu loši. Ne mogu da se setim njegovog osmeha.

“Tamo ako je cena slike 97 evra, oni daju 100 evra i čekaju svoj kusur od 3. A onda te počaste sa 50 evra. Jer posao je posao”.

Govori zatim o bakšišu za konobare, ja kratko prokomentarišem da ne znam zašto bi samo oni bili povlašćeni na taj način, a on odgovara: “Zato što kada daš bakici na pijaci 100 dinara, niko ne vidi, ali u kafiću vide koliko si dao konobaru”. Dopada mi se njegov rezon i čini mi se kao da želi da nastavi priču, ne zbog mene, već zbog sebe. Beba gleda čas mene, čas njega.

Trudim se da zapamtim što više njegovih misli koje govori brzo, plahovito, kao da se plaši da će nešto važno izostaviti da mi kaže. Priča mi kako ne radi na crveno slovo, posebno ne slike svetaca, i da mu sve bude jasno kada vidi da je umesto zelene farbe uzeo crvenu. Nedugo potom objašnjava misteriju dve Dražine slike: “Vlasnik Dileme, tu pored, jedno veče oko 6 naručio Dražinu sliku za ujutru. Rekao sam može. Kad je dogovor - dogovor je, ne moram spavati celu noć, ima kafe. Kasnije je naručio još jednu… Nije važno, radim i Tita, i Hitlera, i Dražu… Nedavno je jedan naručio Hitlera. Uradio sam. Posao je posao”.

Nakon stola s kraja 19. veka, pokazuje mi jednu sliku iz 17. veka, i ja se oduševim - more, brodovi, neko nemačko ime na “V” u desnom uglu slike. Govori mi kako je naučio da restaurira od Dragana Čohe, nekadašnjeg restauratora Narodnog muzeja u Beogradu, koji je umro prošle godine. Našli su se slučajno, preko Fejsbuka, Čoha ga je pitao za pomoć oko restauracije jedne slike i on je pristao. Kaže mi kako je Čoha sve svoje papire, recepte za čuvanje boje i… druge neke stručne izraze koje sam odmah zaboravila, uvek čuvao i sklanjao. Jednom mu se desilo, da li slučajno ili namerno, da je te papire ostavio. Slikar je te papire  fotografisao i tako počinje njegova restauratorska karijera.

Pita za ime moje ćerke, a zatim joj poklanja majušnu sliku sove: “da je čuva”. Posle mi objašnjava zašto tu nema magneta: “To je namerno tako, ljudi to zalepe na frižider, a to treba da bude kod deteta”. Zahvaljujem mu se, i stavljam sovu u novčanik.

Beba se unervozi, i ja odlazim uskoro. Saznajem pre toga njegovo ime - Milan Puzović. Želim mu srećan rad i prijatan dan. Drago mi je što sam imala priliku da pričam s njim.

Razmišljam posle kako bih lako odvojila takve situacije kao nešto što se može desiti samo u studentskim danima, a opet, eto mene sa detetom u marami kako slušam i pamtim priču nepoznatog čoveka.

Nebo je danas bilo posebno lepo. Zavirila sam u nepoznat kutak i dobila dragocenu priču.

Utešno je, lepo i sigurno ići uvek istim ulicama… Ali ne pomaže. To shvatiš kada se u jednom trenutku ulica kojom ideš pretvori u slepu, a ti više nemaš volje da se vratiš nazad. Ne moraš ni da se vratiš. Promeni put. Progovori sa nekim. Pronađi umetnost u nekome. Ima je svuda ako želiš da vidiš.

Na oluku ugledam zalepljen stiker od nekog ko se verovatno potpisuje svojim nickom sa instagrama: @stickerberg. Jako volim jedan njegov stiker zalepljen na trafostanicu nedaleko od moje ulice: gola ženska sa glavom kostura i tekst: “Eros onoga svijeta”. Genijalno. Ovoga puta vidim na stikeru nekoga koji rukama drži zaklopljene oči i tekst: “The world doesn’t just disappear when you close your eyes, does it?”. Sviđa mi se citat. Kasnije vidim da je to citat iz filma “Memento”, gledala sam ga.

Ne, svet ne nestaje kada zatvorimo oči. Ni naša osećanja, ni bolovi, ni traume. Sve je tu, u nama. I izlečenje je u nama.

Šta misliš o ideji da otvoriš oči? Šta misliš o tome da se suočiš sa svetom? Možeš li pronaći neke nove puteve?

… pronalazim put do drugog pasaža.

[asweetjane]

Crtice iz šetnje 1

Danas sam je nosila u marami, pa iako je visila sve vreme zbog težine, i ja sam je morala pridržavati, nije mi bilo teško u šetnji i zadržala sam se duže nego inače. Osećala sam potrebu da kupim nešto, za kuću, nešto lepo, nešto što će me radovati kada to vidim.

Sunce joj je sijalo u oči pa je često povijala glavu ka meni, a ja sam birala hlad. Odlučila sam da krenem ulicom kojom, čini mi se, nikada pre nisam išla. Mnogo drveća, mnogo hlada, devojka koja nam je išla u susret i nasmešila se kada je videla malu. Izašla sam na poznatu raskrsnicu i završila na ribljoj pijaci. Opet sam odlučila da istražujem i krenem putem kojim nisam pre. Zaobilazim pretrpanu kinesku radnju i prodavnicu lepih stvari za kuću koja mi deluje skupo. Obradujem se kada na ulazu u pasaž vidim putokaz za kafić “Kafka” - jednom smo ga M i ja tražili, ali nismo ga našli. Ulazim u pasaž radosna i posmatram šta se sve tu nalazi - škola za učenje italijanskog jezika, joga studio, bife “Dilema” koji nije za mlađe od 18. Kafić “Kafka” ne izgleda zanimljivo, ili odaje takav utisak zbog napuštenosti - zatvoren je zbog godišnjeg odmora. Čini mi se da je svaki lokal na odmoru do 19. avgusta.

Pažnju mi privlači nešto što deluje kao mali atelje i prodavnica slika, umetničkih rukotvorina. Približavam se, izlazi muškarac kasnih pedesetih, ranih šezdesetih. Gledam minijature, slike Novog Sada, i pogled mi padne na kamen, oslikan tako da deluje da je na njemu bubamara. Pitam čoveka za cenu, on kaže trista. Uzimam. Interesuje me umetnički nered koji zatičem, a on je željan priče, usput vidim da oslikava i stolice, stolove. Na stolu, za koji kasnije saznajem da iz 1870. i neke, nalaze se dve skoro identične slike Draže Mihailovića. Bebu probudi moj glas, ali je mirna, a ja se divim načinu na koji tu, u tom haosu, sve izgleda kao da je na svom mestu. Volela bih da uzmem oslikane tegle, ali su mi skupe, a ja ne želim da se cenjkam, plašim se da ću ga uvrediti. Od trenutka kada prestaje da mi prodaje, počinje prava priča - iznervirao se jer neki čovek ne dolazi po slike koje je naručio. Gledam ih, jedna mi je neobična, mrtva priroda, a na prozoru - ili na slici - vidi se pogled na Petrovaradin. Čovek govori o poštovanju dogovora i o tome kako je drugačije u inostranstvu: “tamo kada čovek kaže da će doći u 3, on se pojavi tačno u 3, i ne zove pre”. Posmatram njegovo lice, bore mu se usecaju duboko u kožu, rekla bih da je imao zanimljiv život. Zubi su mu loši. Ne mogu da se setim njegovog osmeha.

“Tamo ako je cena slike 97 evra, oni daju 100 evra i čekaju svoj kusur od 3. A onda te počaste sa 50 evra. Jer posao je posao”.

Govori zatim o bakšišu za konobare, ja kratko prokomentarišem da ne znam zašto bi samo oni bili povlašćeni na taj način, a on odgovara: “Zato što kada daš bakici na pijaci 100 dinara, niko ne vidi, ali u kafiću vide koliko si dao konobaru”. Dopada mi se njegov rezon i čini mi se kao da želi da nastavi priču, ne zbog mene, već zbog sebe. Beba gleda čas mene, čas njega.

Trudim se da zapamtim što više njegovih misli koje govori brzo, plahovito, kao da se plaši da će nešto važno izostaviti da mi kaže. Priča mi kako ne radi na crveno slovo, posebno ne slike svetaca, i da mu sve bude jasno kada vidi da je umesto zelene farbe uzeo crvenu. Nedugo potom objašnjava misteriju dve Dražine slike: “Vlasnik Dileme, tu pored, jedno veče oko 6 naručio Dražinu sliku za ujutru. Rekao sam može. Kad je dogovor - dogovor je, ne moram spavati celu noć, ima kafe. Kasnije je naručio još jednu... Nije važno, radim i Tita, i Hitlera, i Dražu... Nedavno je jedan naručio Hitlera. Uradio sam. Posao je posao”.

Nakon stola s kraja 19. veka, pokazuje mi jednu sliku iz 17. veka, i ja se oduševim - more, brodovi, neko nemačko ime na “V” u desnom uglu slike. Govori mi kako je naučio da restaurira od Dragana Čohe, nekadašnjeg restauratora Narodnog muzeja u Beogradu, koji je umro prošle godine. Našli su se slučajno, preko Fejsbuka, Čoha ga je pitao za pomoć oko restauracije jedne slike i on je pristao. Kaže mi kako je Čoha sve svoje papire, recepte za čuvanje boje i... druge neke stručne izraze koje sam odmah zaboravila, uvek čuvao i sklanjao. Jednom mu se desilo, da li slučajno ili namerno, da je te papire ostavio. Slikar je te papire  fotografisao i tako počinje njegova restauratorska karijera.

Pita za ime moje ćerke, a zatim joj poklanja majušnu sliku sove: “da je čuva”. Posle mi objašnjava zašto tu nema magneta: “To je namerno tako, ljudi to zalepe na frižider, a to treba da bude kod deteta”. Zahvaljujem mu se, i stavljam sovu u novčanik.

Beba se unervozi, i ja odlazim uskoro. Saznajem pre toga njegovo ime - Milan Puzović. Želim mu srećan rad i prijatan dan. Drago mi je što sam imala priliku da pričam s njim.

Razmišljam posle kako bih lako odvojila takve situacije kao nešto što se može desiti samo u studentskim danima, a opet, eto mene sa detetom u marami kako slušam i pamtim priču nepoznatog čoveka.

Nebo je danas bilo posebno lepo. Zavirila sam u nepoznat kutak i dobila dragocenu priču.

Utešno je, lepo i sigurno ići uvek istim ulicama... Ali ne pomaže. To shvatiš kada se u jednom trenutku ulica kojom ideš pretvori u slepu, a ti više nemaš volje da se vratiš nazad. Ne moraš ni da se vratiš. Promeni put. Progovori sa nekim. Pronađi umetnost u nekome. Ima je svuda ako želiš da vidiš.

Na oluku ugledam zalepljen stiker od nekog ko se verovatno potpisuje svojim nickom sa instagrama: @stickerberg. Jako volim jedan njegov stiker zalepljen na trafostanicu nedaleko od moje ulice: gola ženska sa glavom kostura i tekst: “Eros onoga svijeta”. Genijalno. Ovoga puta vidim na stikeru nekoga koji rukama drži zaklopljene oči i tekst: “The world doesn't just disappear when you close your eyes, does it?”. Sviđa mi se citat. Kasnije vidim da je to citat iz filma “Memento”, gledala sam ga.

Ne, svet ne nestaje kada zatvorimo oči. Ni naša osećanja, ni bolovi, ni traume. Sve je tu, u nama. I izlečenje je u nama.

Šta misliš o ideji da otvoriš oči? Šta misliš o tome da se suočiš sa svetom? Možeš li pronaći neke nove puteve?

... pronalazim put do drugog pasaža.

[knjigeobradovic]

STARE SRPSKE MINIJATURE - SVETOZAR RADOJČIĆ

STARE SRPSKE MINIJATURE – SVETOZAR RADOJČIĆ

[dvicko88]

Miniature 4 - Lake Evo još jedne minijature 🙂 --- Here's another miniature 🙂 🐻🐻🐻 #dvicko #dvicko88 #art #artist #aquarelle #artistoninstagram #watercolor #watercolorpainting #miniature #mini #landscape #paint #painting #paintings #minipainting #creative #fun #cool #beautiful https://www.instagram.com/p/CAfGlo6JMPh/?igshid=eikp9f6p4vut

[hendmejdcom]

Amigurumi je japanska tehnika heklanja, a slobodno možemo reći i japanska umetnost, kojom se prave minijature. Sve što je sitno, maleno, bilo da su to male životinje, male voćkice ili povrće, mali ljudi, sve to nastalo heklanjem ili pletenjem, naziva se amigurumi. Za ovu tehniku je najpotrebnija dobra volja, i osnovno znanje iz heklanja ili pletenja, heklica ili igle za pletenje, pamučni konac ili vunica, i naravno ljubav i mnogo strpljenja. Igračke se prave iz delova, heklanjem, zatim se pune mekanim punjenjem, i sastavljaju šivenjem. Kažu da kada se jednom "navuče" na amigurumi tehniku, teško se odvikava od nje. Sigurni smo da je tako, jer je teško odoleti lepoti i slatkoći ovih igračkica. ____________________ #hendmejdcom #hendmejd #handmade #rukotvorine #rucnirad #rucniradovi #amigurumi #heklanje #pletenje #miniature #ručnirad #ručniradovi #igracke #igračke https://www.instagram.com/p/B5EBgSJppPH/?igshid=1vdjkex1bpqh8

[creativemadness369]

Brzo idu ove minijature :) 🌱 100 crteža/100 sadnica . . . . . . . . . #drawingskills #drawingaday #drawingtutorial #drawingtime #artworld_daily #contemporaryart #abstractaddict #studioflow #abstracto #sketch #studio #artcollector #aquarellegallery #artcollective #artcommunity #quickdrawing #conceptualart #contentcreator #sketchy #sketch_daily #sketchbook #artsy #minimal #podgorica #crnagora #organizacijakod #montenegro #graphiccontent #dailydrawing https://www.instagram.com/p/B06gOa6gmJO/?igshid=1ialowoqm0neb

[lookerweekly]

Kosmički moljac nije običan moljac, to je moljac koji se sastoji od zvezdane prašine, duše i od večite težnje da se spoji sa svetlosnim izvorom. Njegov jedini cilj je da se spoji sa svetlom meseca i zvezda, odakle i potiče. Na izložbi su u različitim formama prezentovane minijature, ogrlice, narukvice, broševi, kao i originalni crteži.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujem0/kosmicki-moljac-izlozba-minijature-sonje-iglic/

[soccersuperstars]

#gammeri #gammeridesign #sea #beachvibes #spiaggia #mare #posca #poscaart #woodslicepainting #donna #womenstyle #maleženice #izvornaljepota #beutifulgirls #more #rijeka #croatia #art #nakedbeach #minijature #woodsliceart #artrijeka #summervibes #summercomesoon #uiscekuvanjuljeta ##makeyourwallsmile #poscamarkers #poscaoficial #disponible @mama.galama (at Rijeka, Croatia) https://www.instagram.com/p/CMRe0nyFmk1/?igshid=ebpliewhsa4a

[skcbeograd]

VREMENSKA MAŠINA PONEDELJAK, 3. JUN  U 20.00 SVEČANI ULAZ

Lavirint sećanja vodi kroz razne prostore SKC-a, daje niz utisaka, uspomena i kostima ranijih radova, poslat korak unapred kroz nekonvencionalnu rutu. Vremenska mašina vodi nas kroz performanse i pokretne instalacije aktera, projekata koji su inicirali kreativne minijature nekadašnjih i sadašnjih saradnika. U maloj sali biće izloženi plakati premijera Teatra Mimart održanih u Studentskom kulturnom centru.

35 saradnika/autora za 35 godina: Marina Bukvički, Tanja Damjanovski, Nikola Vranić, Maja Maksimović, Ivana Koraksić, Miša Savić, Mima Gavrilov, Miona Petrović, Dušan Murić, Kristina Drašković, Nataša Savić,  Ana Dimitrijević, Arion Aslani, Marija Jevtić, Anđelija Marković, Galina Ralić, Lidija Antonović, Nataša Milojević, Katarina Bućić, Teodora Sarić, Nina Petrov, Marko Nektan, Saša Dobrohotov, Đurđija Jelenković, Teuta Aslani, Miloš Janjić, Ivana Vraneš, Mila Stijak, Olivera Milojević, Kristina Sarić, Nikola Koruga, Vanja Stokić, Ceca Dimitrijević, Zorana Petrović  i Vera Pavlović Radošević.

Mentor: Nela Antonović

[tramp963]

#XV #salon #minijature #zrno #zrenjanin #2017 #konkurs #10x10 #pdf https://flii.by/file/k2ai4caypdo/ #skini #pdf  #nagybecskerek #srbija #Serbia

[naissblue]

Retko koji film u poslednjih petnaest godina afirmativnije sažima frazu 'stil iznad supstance' od magične filmske minijature In the City of Sylvie, španskog reditelja Hozea Lusia Gerina (Jose Luis Guerin).

[pitchwisenet]

Modiphius vraća iz mrtvih Vampire: The Masquerade minijature

Modiphius Entertainment je odlučio da se pozabavi vampirima. Vampire: The Masquerade minijature je prvi put proizvela kompanija Ral Partha tokom 90tih godina prošlog veka. One su nekada bile velika stvar u izdavačkom planu White Wolfa koji je i originalni tvorac ove RPG igre. Za novu generaciju igrača i […]

The post Modiphius vraća iz mrtvih Vampire: The Masquerade minijature appeared first on PITCHWISE.

from Pitchwise.net: Modiphius vraća iz mrtvih Vampire: The Masquerade minijature