#kreacija

[belog-grada-crna-princeza]

Uloge

Seti se,

sanjala si da pobegneš

isti su bili njegovi snovi

voz u nepoznatom pravcu i dva kofera i tri karte

sačuvao ti je mesto, želeo je tu da budeš,

želela si da budeš svuda, osim tu,

njegova ljubav je potrošna roba

koju žene koriste da se osete kao dijamanti

nijedna nije otišla,

nijedna nije tu sa njim,

bes koji ga obuzima,

bes koji ga razara,

bes koji ga štiti,

ti si izdajica,

jer izdaješ sebe, niko ne zna

koliko puta

mrzim te što si otišla, još više što si se vratila,

a najviše

što se nisi vratila

zbog mene.

Postojim zbog tebe znaš li?

A ti, ti ne postojiš,

ti si tuđa kreacija, izmišljotina,

puka senka onoga što nikad nisi bila,

hoćeš da ti budem ogledalo, a lomiš me,

on onda sastavlja moje delove

prema tuđem liku,

pa ni ja ne postojim,

vezana okovima tvoje sudbine,

bez prava izbora, ali sa iluzijom

da je to bio moj izbor.

Prvoklasna prevara!

Tvoja hladnoća, njegova vatra,

nespojivi sudar svetova

u kom živim

u kom umirem

u kom me nije ni bilo

nikad

toliko pitanja bez odgovora

toliko odgovora bez smisla

toliko besmisla

kojim bojim svaku ispovest

vaših grehova

i prvu odluku koja je moja

da se vašom

više ne zovem.

- Katarina

[talismanirs]

Sazvezda

Božanska Hijerarhija: Sveobuhvatni Vodič Kroz Grčki Panteon!

Svijet Grcka mitologija je zadivljujuća tapiserija satkana pričama o bogovima i boginjama, herojima i čudovištima, te bogata kosmologija koja fascinira ljude milenijumima.

Unutar ovog zamršenog mitološkog pejzaža, grčki bogovi su klasifikovani u različite kategorije, od kojih svaka predstavlja jedinstveni aspekt kosmosa i ljudskog iskustva.

U ovom članku ćemo istražiti različite kategorije grčkih božanstava, od moćnih olimpijskih bogova do zagonetnih demona i svega između.

Olimpijski Bogovi: Vladari Planine Olimp

U zenitu grčkog panteona stoje olimpijski bogovi, glavna božanstva koja vladaju iz svog nebeskog prebivališta na planini Olimp.

Ova božanska porodica uključuje poznate ličnosti kao što je Zevs, kralj bogova; Hera, njegova kraljica; Posejdon, bog mora; Atena, boginja mudrosti; i mnogi drugi.

Ovi bogovi personificiraju različite aspekte prirodnog svijeta i ljudskog postojanja, oblikujući sudbinu smrtnika.

Titani: Prethodnici Olimpijaca

Prije Olimpijaca, svijetom su vladali Titani, drevna i moćna bića koja su predstavljala kosmičke sile. Istaknuti titani poput Krona i Reje bili su ključni igrači u velikoj drami grčke mitologije.

Njihov sukob sa Olimpijcima, poznat kao Titanomahija, označio je ključni trenutak u grčkoj mitološkoj istoriji.

Primordijalni Bogovi: Snage Stvaranja

Iza Titana leže Primordijalni bogovi, najranija bića u grčkoj mitologiji. Ovi drevni entiteti uključuju Haos, koji predstavlja prazninu iz koje je nastala sva kreacija, i Geju, personifikaciju same Zemlje.

Bogovi Podzemlja: Vladari Zagrobnog Života

Ispod površine zemlje nalazi se Podzemlje, carstvo kojim vladaju Had, bog mrtvih, i njegova supruga Perzefona.

Ovo mračno i misteriozno područje dom je raznih božanstava i stvorenja, uključujući tri sudije mrtvih, Furije i sjenke preminulih duša.

Bogovi Mora: Gospodari Vodenih Dubina

Morski bogovi, predvođeni Posejdonom, upravljaju ogromnim prostranstvima mora i okeana. Ova božanstva su povezana i sa mirom i bijesom voda, odražavajući nepredvidivu prirodu mora.

Bogovi Neba: Vladari Neba

U nebeskom carstvu iznad, Bogovi Neba predsjedavaju nebom. Značajni članovi ove kategorije su Helios, bog sunca, i Selene, boginja mjeseca. Vjerovalo se da ova nebeska bića rukovode kretanjem nebeskih tijela.

Agrarni Bogovi: Čuvari Zemlje

Grčka poljoprivreda bila je centralna za antičko društvo, a agrarni bogovi poput Demetere i Dionisa igrali su vitalnu ulogu u osiguravanju obilnih žetvi i uzgoju vina. Poštovali su ih i farmeri i vinogradari.

Demoni: Apstraktno I Eterično

Carstvo demona u grčkoj mitologiji obuhvata manja božanstva, duhove, pa čak i apstraktne koncepte.

Ovi entiteti personificiraju emocije, stanja i apoteozirane smrtnike, dodajući dubinu i složenost mitološkoj tapiseriji.

Heroji I Antiheroji: Smrtnici Uzdignuti Do Besmrtnosti

Grčka mitologija prepuna je legendarnih heroja i antiheroja čija su djela prevazišla granice smrtnosti.

Ove figure, kao što su Herakle i Ahil, služe i kao uzori i priče upozorenja, utjelovljujući visine i zamke ljudskih ambicija.

Nimfe: Očaravajući Duhovi Prirode

Nimfe su eterična bića blisko povezana s prirodom. Oni nastanjuju šume, rijeke i planine, dodajući dašak očaravanja prirodnom svijetu.

Mitska Bića: Mitska Bića

Grčki panteon uključuje raznoliku lepezu mitskih bića, od strašne Himere do nježnog Kentaura. Ova bića su često igrala ključne uloge u herojskim potragama i epskim avanturama.

Giants: Titans Of Strength And Fury

Divovi, rođeni iz krvi poraženih Titana, kolosalna su bića poznata po svojoj ogromnoj snazi i burnim sukobima s olimpijskim bogovima.

Sazvezda: Celestial Stories

Čak i Sazvezda na noćnom nebu imaju svoje mjesto u grčkoj mitologiji. Sazvežđa su često bila povezana sa avanturama i pričama o bogovima i herojima, služeći kao nebesko platno za pripovedanje.

Zaključak

Grčka mitologija, sa svojim panteonom bogova i raznolikih mitoloških bića, svedočanstvo je ljudske mašte i naše fascinacije misterijama postojanja.

Bilo da istražujete nebesa, morske dubine ili skrivena carstva podzemlja, ova mitologija nastavlja da nas osvaja i inspiriše, pružajući bezvremenski prozor u ljudsko iskustvo.

Posjetite našu web stranicu kako biste dobili više informacija o tome Figure.

[pleatonitum]

Predivna je Božja kreacija!

😀😀😀 Hibiscus Harlequin Bug (Tectocoris diophthalmus) je zadivljujući kukac porijeklom iz istočne Australije, poznat po svojim živim metalnim nijansama narančaste, crvene, plave i zelene. Ovaj upečatljiv izgled, u kombinaciji s njegovom prisutnošću na biljkama hibiskusa, daje mu evokativno ime. Kao član obitelji Scutelleridae, ova štitasta stjenica ne samo da se može pohvaliti estetskom…

[magicknot]

Jedan dio naših kreacija iz 2022 godine 🤗💕 Hvala vam svima koji ste nas pratili i podržavali vašim narudžbama. Sretna nova 2023 godina! Happy New Year! 🥂💗💗💗 (na lokaciji Travnik) https://www.instagram.com/p/Cm1bq00KYhM/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[cgvijesti]

Krivokapić: Ovo je Vlada kreacije i inovativnosti

Krivokapić: Ovo je Vlada kreacije i inovativnosti

Premijer Zdravko Krivokapić, odgovarajući na pitanje novinara da saopšti sa radom koja tri ministra nije zadovoljan, kazao je da danas nije “prilika za ocjenjivanje”. Krivokapić kaže da ima najmanje pet elemenata na osnovu kojih možete ocjenjivati bilo koga. “Prvo za program koji je jasan a tiče se programa Vlade, drugi se tiče puta ka EU i ispunjavanju obaveza, možda i ovaj element koliko smo…

[zanimljivaekonomija]

Gigantski džemper kao oltarsko platno u bečkoj katedrali

U katedrali Sv. Stefana u Beču postavljena je umetnička instalacija u obliku gigantskog džempera koja će moći da se razgleda do katoličkog Uskrsa. Austrijski umetnik Ervin Vurm kreirao je oltarsko platno u formi ogromnog ljubičastog džempera koji se do 3. aprila može videti ispred oltara u bečkoj katedrali.

Starešina katedrale Toni Faber čitao je ispred postavljene instalacije poruku za vreme pandemije: „Obucite se toplo. Moramo još malo izdržati.“ XXL-pulover veličine 80m2 koji pokriva čitav oltar bio je u katedrali izložen prošle godine od početka posta. Zbog pojave virusa i uvođenja prvog lockdown-a doneta je odluka da se kreacija ove godine još jednom prikaže. Tako je posetiocima pružena još jedna mogućnost da pogledaju neobični eksponat savremene umetnosti. 

Upitan za nameru njegovog rada, Vurm je ukazao na zaštitni plašt bogorodice u hrišćanskoj ikonografiji: „I džemper nas ogrće, greje i simbol je zaštite i zbrinutosti.“

Gigantski pulover nije jedino delo Vurma koje će do Uskrsa krasiti bečku katedralu. Kao i prethodne godine i sada će biti izložen četiri metra visok termofor sa stopalima. Umetnička kreacija nazvana „Big Mutter“ ove godine je napravljena u narandžastoj umesto u crnoj boji i stajaće na južnoj strani katedrale.

Oltarnik u bečkoj katedrali od 2013. godine kreiraju austrijski umetnici.  

Fotografije:

© Erdiözese Wien/ Stephan Schönlaub

[pisemdaklepostojis]

za kraj ove godine

ako me ičemu naučila ova godina, to je da ništa nije sigurno

sve je izvjesno i sve se može promjeniti u treptaju oka

ali, u jedno vjerujem i sigurna sam 

a to je da nas jedna stvar može spasiti i uliti nadu 

da će doći dan kada ćeš se buditi bez alarma rano ujutro

dan bez ispita, testova, gužve i galame 

kada će svi tvoji biti živi i zdravi 

kada će ti kafu napraviti osoba koja ti je vratila vjeru u ljubav 

dan kada će jedna mala kreacija sa vašim genima trčati po kući

dan kada ćeš biti tamo gdje oduvijek želiš 

kada ćeš punim plućima udisati svjež zrak svog grada

ići na koncerte, utakmice, beskrajne šetnje 

ići na posao koji voliš 

i vraćati se kući onima koji te vole i koje voliš 

sve će to, jednoga dana

ali, ključna stvar je strpljenje 

sabur, smiraj 

idi laganim koracima i uči da dišeš 

onda kada te sve guši 

broji otkucaj po otkucaj svog srca 

i naučit ćeš da cijeniš svaku minutu života

za kraj svega toga saznati ćeš samo jedno 

kako se osjeća čovjek na vrhu planine?

[piezasdealma]

Duboko u svima nama leži usnuli, neretko melanholični pisac. Neki ga izvlače na površinu, dozvoljavaju da rukovodi rukom dok piše na parčetu papira, bloku, dok kuca na tastaturi...

I tu grupu ljudi nije briga šta će svet reći. Kome će se svideti njihova konačna kreacija, stvorena u kombinaciji usnulog pisca i njihove duše. Ti ljudi će živeti večno.

[sarajevo1312]

Sanjam kisu, sanjam kako lezim na livadi, osjetim svaku kap kise koja padne na mene, i prvi put u zivotu osjecam nesto sto nisam u pravom zivotu, osjecam tsj dodir prirode, kako kao led klizi po meni, osjecam onu blagu hladnocu, kao da mi je hladno, ali nije to bila hladnoca, to je uzbudjenost od osjecaja u snu, sanjam kako lagani vjetar prolazi kroz mene, kao da me neko dira prstima lagano po citavom tijelu, osjecam kako sam se najezio od tih silnih dodira prirode, a onda iznenadno pomracenje sunca, sve je postalo tako crno, da sam samo mogao cuti i osjetiti, vid mi je totalno bio izgubljen, onda se stvorila grmljavina, onaj osjecaj straha vece sile ili prirode, nisam se pomjerao, htio sam da idem do kraja, poceli su jaki gromovi iznad mene da pucaju svom snagom univerzuma, u tom crnilu od neba samo sam mogao da vidim gromove, te jake crte udara gromova po citavom nebu, kao da mi neko nesto zeli reci, onda sam poceo stvarati svoje sopstvene misli i slike preko gromova, poceo sam zamisljati sve negativno i lose u zivotu, svaku moju nepravdu koja me je povrijedila, svaku moju bol, sve moje ruzne slike koje sam imao u glavi, osjecao sam se isfrustriran, ljut osjecao sam svaki atom grmljavine, prvi put u zivotu sam dobijao takvu snagu i energiju, da sam u jednom momentu pomislio, da su ovo moji gromovi, da sam ih ja proizveo da ih ja stvaram, kao da su moja kreacija, kao da ja upravljam sa njima, kao da bi mogao unistiti sve, citavu zemlju, samo kad bi naredio sam sebi da to uradim... Ali onda mi se nesto neocekivano desilo, dok sam lezao na livadi u potpunom mraku sa pomracenjem sunca sa tom kisom i grmljavinom dok sam uzivao u svojoj kreaciji i svojim mocima, osjetio sam zemljotres, jak zemljotres koji me svom silom trudi da me pomakne sa tog mjesta, kao da mi govori da jos nije vrijeme, kakvo vrijeme? Uzivao sam igrajuci se sa gromovima stvarajuci umjetninu na nebu, osjecajuci beskonacnu moc, ali zemljotres je bio sve jaci i jaci dok me nije pomakao sa tog mjesta, polusavao sam se vratiti ali nisam mogao, nisam mogao osjetiti ni jedan dio svog tijela, ni ruke ni noge, samo sam mogao kontrolisati svoje misli i oci da gledam, kad sam shvatio da ne mogu da se vratim na isto mjesto, koje sam kilometar bio daleko zahvaljujuci toliko jakom zemljotresu da nisam mogao vjerovati, pitao sam zasto?. Zasto? . A onda je najaci grom koji je bio na nebu udario bas na ono mjesto na kojem sam se htio vratiti, toliko jaka struja da mi je uspijela od mraka stvoriti dan, toliko jaka svijetlost da nisam mogao gledati, toliko jak udar, koji je jaci bio od onoga zemljotresa koji me je kilometar odvojio od tog mjesta, nakon toga, nestao je mrak, doslo je sunce, prestala je kisa, dosla mi je duga, gromovi su nestali sa svim onim crnim oblacima, citavo nebo je bilo toliko plavo kao more, krenuo sam ustat, i ustao sam, ali su mi noge klecale, nisam osjecao strah ali nisam bio ni sretan, pogledao sam prema nebu, i pitao zasto?.

A onda mi je u mislima neko odgovorio...

Ne boj se druge grmljavine, boj se svoje sopstvene...

[malodusnost]

Ti si bio moja poslednja kreacija,

moj solarni sistem i moja konstalacija,

najbolja gluma i najgora manipulacija,

alkoholom opijena komunikacija,

neprestano potrebna interakcija.

Bio si moja dom i moja migracija,

najpoželjnija integracija,

u mojoj glavi lebdeo si kao avijacija,

bio si mi bolest i neispoljena indikacija.

Ti si bio moja informacija

kada mi je bila nemoguća kategorizacija,

moj društevi status i moja izolacija.

u starom filmu moja kolorizacija.

U glavi nemih pesama ekranizacija.

Bio si moje reči, moja elokvencija,

u mome životu nepreživljena turbulencija.

Bio si moja tišina, i moja percepcija,

na neke momente neutoljena esencija.

Ti si bio smrt i moja egzistencija,

gorka slabost i još gorčija perzistencija,

U sunčevim zracima bio si reflekcija,

u mome mraku bio si permanencija.

Bio si laž, i moja intuicija,

na moje misli izvršena inkvizicija.

Bio si moja celina i moja frakcija,

moja četvrta dimenzija i moja reinkarnacija.

- haos u pokretu

[sloveniaincolours]

Plečnikova kreacija v Homcu

Plečnikova kreacija v Homcu

Pasar, torej izdelovalec praktičnih okrasnih kovinskih predmetov iz (navadno neželeznih) kovin, Anton Pirnat je bil eden najtesnejših Plečnikovih sodelavcev obrtnikov.

Zato mu je veliki arhitekt narisal načrt za stanovanjsko hišo, ki so jo zgradili na lokaciji požganega Prosvetnega doma orlov,

s krasnim razgledom v dolino. Tudi ob megli.

Pasarska dela je seveda izvedel sam Pirnat.

Pod…

[drkenancrnkic]

U kultnoj seriji "House of Cards" glavni karakter često citira jednu izreku "Ako ti se ne sviđa raspored stolica za stolom, promjeni sto"😉 Jedan od najvažnijih postulata visokih postignuća jeste KREACIJA VLASTITE REALNOST! Svi iznimno uspješni ljudi ne prihvataju da im bilo ko drugi definiše šta je to "realno" te da ih na taj način smjesti u neki društveno-prihvatljivi okvir. Oni SAMI kreiraju realnost koju naknadno žive iz dana u dan🏆 To podrazumjeva svjestan izbor-gdje,kako i sa kime žive, čemu teže, šta žele za života postići uz sistematične planove i prave ljude koji im pomažu da to ostvare bez obzira koliko to nekome izgledalo "nerealno"🔥 Šta je za Vas realno? Kakvu REALNOST Vi želite da živite? Šta Vas zaista koči na putu ostvarenja svoje nove-prave realnosti?

[gospodjamirkov]

Još jedan, malo složeniji recept na našem sajtu: kolačići sa kikirikijem, pralin pastom od kikirikija i karamel sosom. Ovaj fantastični kuki nije moja kreacija, već moja verzija sad već legendarnog kolačića koji je napravio one and only @cedricgrolet Klik opet na link u profilu i krenite, biće puno posla 😉 Ako imate nekih pitanja, čekam vas u komentarima 😘 #staysafe #stayhome #bakeathome #gdjamirkovrecepti #gdjamirkov #gospodjamirkov #patisserie #peanutbuttercookies https://ift.tt/2UDvSwI

[matmatto1]

PIRAN/PIRANORAZSTAVA PIRAN/PIRANO 08.10. - 08.11. 2019 PIRAN APOLONIJEVA PALAČA GALAERIjA Apolonijeva palača galerija Borovničar Matjaž Vasko Vidmar Vasja Nanut Mojca Lenardic Emilija Podjavorsek Ingrid Knez Miha Pecar Klavdija Marušič MARIJA BEGANOVIĆ Ksenija Pfeifer Vlasta Markočič OŠ Šmarje pri Kopru Ejona Rexhepi Anela Husic Maša Kavrečič Vicki Denis Pavletić Keti Jerman Pucer Lana Šmon Ljubica Nikić CKSG Portorož Ne Li OŠ HRVATINI OŠ ELVIRE VATOVEC GLASBENO PLESNI PROGRAM Teja Pribac Taia Sekač KATERINA HRVATIN, ANDREJ KANDIDO Martin Kandido KUSTOS Ana Papež Križaj MATJAŽ BOROVNIČAR Borovničar je leta 1999 diplomiral na beneški Akademiji za likovno umetnost Akademija lepih umetnosti/Accademia di Belle Arti di venezia. Med letoma 200 in 2002 je nadaljeval študij iz restavratorstva za fresko in stenske poslikave na Internazionalni univerzi Umetnosti/Universita Internazionale dell Arte (U.I.A) Giudecca, Benetke, Italija.Leta 2002 je pridobil izobrazbo na področju pedagogike in andragogike na Centru za pedagoško izobraževanje na Filozofski fakulteti v Ljubljani. Instalacija Piranske kartice nas popelje v barvno alternativni sprehod po Piranu. Instalacijo sestavlja 66 foto transfertov na PVC plošče velikosti A4 formata. Transferiran pigment lazersko tiskane fotografije izvedene z pametnim telefonom reprezentira današnjo obsedenost z zasvojenostjo s socialnimi omrežji. Izbrani materiali kot PVC, PIGMENTI, LAKI so izbrani nalašč da, nas opomnijo na globalno onesnaževanje Zemlje. Poučuje likovno umetnost,vodi kreativne delavnice. Aktivno dela v kulturi v Sloveniji, Italiji in na Hrvaškem. Živi in dela v Piranu. PIRANSKE KARTICE 66 foto transfertov na PVC plošče velikosti A4 formata. MIHA PEČAR Miha Pečar je rojen 21.04.1977 v Kopru. Svoja znanja širi prvo na fakulteti za pomorstvo smer strojnik. Po nekaj letih plovbe na prekooceanskih ladjah, se začne zanimati za kamen in kiparstvo. Zanimanje preide v resen študij na Akademiji za likovno umetnost v Carrari (Italija).. Po prvi stopnji nadaljuje študij druge stopnje v Carrari in Varšavi (Poljska).. Po študiju se vrne v Portorož odpre majhno galerijo PREDSOBA v Piranu. Večinoma za kiparska dela izbere kamen a mu tudi drugi mediji niso tuji. Je avtor nekaj monumentalnih plastik v Sloveniji in tujini. Danes se nam predstavlja z minimalistično zračno veduto iz kamna. Sodeluje na več skupinskih razstavah. Živi in dela v Portorožu. skulptura Piran-Pirano Apnenec lipica unito 103 x 35 x 24 cm KLAVDIA MARUŠIČ Rodila se je v Šempetru pri Gorici (Slovenija), živi od vedno v Trstu, kjer je končala znanstveni licej France Prešeren. V slikarstvu, fotografiji in grafiki (Grafična šola “Carlo Sbisà”) se je izpopolnjevala v Benetkah, Trstu in Grožnjanu. Kot glavno tehniko uporablja predvsem akvarel. Trenutno se nam predstavlja z instalacijo MediTeran2018, AcquaMaris2018,PiranPirano2019. Kompozicija sestavlja 21 plastenk z morsko vodo ,napolnjenih s plastiko, pobrano od maja 2018 naprej,na plažah. Plastika je vse bolj prisotna v naših morjih, v naravi, plastika nam ogroža življenje. Povsod se ustvarjajo pravi otoki plastike, ki onesnažujejo okolje. Steklenice so predstavljene tudi z nalepkami, na katerih je upodobljena abstraktna pokrajina v tehniki akvarela. Sodelovala je na preko 300 skupinskih razstavah, slikarskih bienalih, likovnih delavnicah in ex-temporih v Armeniji, Avstriji, Bolgariji, Bosni in Hrcegovini, Franciji, Grčiji, Italiji, Makedoniji, Romuniji, Rusiji, Sloveniji, Srbiji, na Hrvaškem, Japonskem. MediTeran2018, AcquaMaris2018,PiranPirano2019. 21 plastenk z morsko vodo ,napolnjenih s plastiko. VASIA NANUT Vasia Nanut se nam predstavlja z glineno skulpturo v tehniki terre sigilatte, predstavlja silhueto Pirana na s polirani kepi gline, ki lahko predstavlja/simbolizira solzo ali biser. Po izobrazbi je profesor likovne umetnosti, zaposlen kot likovni pedagog na osnovni šoli od 1989. S keramiko se ukvarja predvsem zadnjih 15 let. Zanimajo ga predvsem eksperimentalni pristopi z uporabo različnih načinov žganj. Največ ustvarja v raku tehniki, pa tudi v saggar in nizko temperaturnih žganjih. Svoje znanje izpopolnjuje na različnih delavnicah pri uveljavljenih avtorjih v zadnjih 6 let pa jih redno organizira tudi sama. Razstavlja na razstavah Keramika na Magistratu Društva keramikov in lončarjev Slovenije ter na skupinskih razstavah Društva likovnih pedagogov Primorja. PIRANSKI BISER Skulptura v tehniki terre sigilatte. KSENIJA PFEIFERK Ksenija Pfeifer, prof. likovne umetnosti. Ustanovna članica Društva likovnih pedagogov Primorja in članica društva Lončarjev in keramikov Slovenije. Zaposlena na OŠ Elvire Vatovec Prade, kot likovna pedagoginja. Ustvarja kiparska dela v lesu, v različnih grafičnih tehnikah, keramiki in različnih slikarskih tehnikah. V sklopu društva, JSKD in samostojno je razstavljala v Sončni dvorani v Izoli, v Pečaričevi galeriji v Piranu, kulturnem domu Srečko Kosovel v Sežani, galeriji Alga v Izoli, v Štanjelu v galeriji Stolp in v Grajžerjevi galeriji, v knjižnici Divača, v Laborju v sklopu Laborartoj- ja, v Ocizli, v Pretorski palači v Kopru, v Zavodu za šolstvo in na RTV Koper.Kiparska dela pa v galeriji Velenski grad, Mestni galeriji Šoštanj in galeriji Vena Pilona v Ajdovščini. Je mentorica slikarske skupine Morje Andragoškega društva tretje univerze iz Izole in slikarske skupine Solinar iz Pirana. Slika Fraktalni Piran se spogleduje z razdrobjenostjo in prepletenostjo piranske arhitekture in zgradbe mesta na rtu, v stiku z morjem, nebom in zemljo.Fraktali kot taki, imajo sami po sebi to sporočilnost prepleta in v svoji razčlenitvi kvantne lastnosti.Gledalec sam s svojim opazovanjem lušči sporočilnost upodobljenega. Fraktalni Piran Mešana tehnika na platno 150 x 100 cm EMILIJA PODJAVORŠEK Emilija Podjavoršek je rojena leta 1982 v Celju, odraščala v Luciji. Po končani Srednji šoli za oblikovanje, smer modni oblikovalec v Ljubljani, diplomirala na Pedagoški fakulteti, smer likovna umetnost v Mariboru pod mentorstvom profesorja Ludvika Pandurja. Trenutno živi v Trstu. Pri ustvarjanju jo navdušuje možnost, ki jo ponuja sama slikarska struktura. Posveča se kompoziciji, raziskovanju barvnih odnosov in predvsem strukturiranju slikarske površine. Ustvarjalni proces usmerja igra materialov,iskanje medsebojnih odnosov, nasprotij,sorodnosti. S plastmi različnih materialov, kijih uporablja, poskuša doseči vtis mehkobe, globine in strukture organskosti. Dela so neobremenjena z velikimi pripovedmi in izpovedmi, slikarski izraz je zavezujoč ustvarjalni fazi novih spoznanj in novih rešitev. Današnje predstavljeno slikarsko delo SLEDI predstavlja naravo in prostor, ki ga vsakodnevno doživlja in čuti, ji daje ustvarjalno energijo za neprekinjeno likovno raziskovanje,eksperimentiranje in dokončno opredmetenje izraza. Jutra, ki počasi rišejo slike na razpokane stene piranskih hiš, sledi, ki slikajo govorico časa v kamnu, so jo navdihnile pri ustvarjanju dela “Sledi”. “ SLEDI” mešana tehnika na platno 150 X 100 cm INGRID KNEZ Ingrid Knez, likovna pedagoginja, članica Dlpp. Si vsaki dan postavlja nove slikarske izzive. Trenutno nam v dotočni razstavi predstavlja minimalistično Piransko veduto z naslovom SPREHOD PO STREHAH in s poslikanimi solinarskimi cokli. Slika je izvedena v mešani tehniki. Ingrid Knez se posveča tudi scenografiji in kostumografiji. Ob vstopu Slovenije v EU, je bila povezovalka slavnostne prireditve v Piranu oblečena v njeno kreacijo Evropa. Kasneje je bila kreacija na ogled v preddverju mestne hiše. Časopisna obleka je bila v izboru razstave Tekst v podobi, razpisal od Jskd. Dotična razstava se je selila po Sloveniji. Živi in dela v Izoli. SPREHOD PO STREHAH Mešana tehnika na platno 150 X 100 cm. MOJCA LENARDIČ Mojca Lenardič, rojena 1976, je leta 2001 zaključila študij likovne pedagogike v Ljubljani. Od leta 2004 je zaposlena na OŠ Lucija kot učiteljica likovne umetnosti. Živi in ustvarja v Kopru. Pri svojem ustvarjalnem delu se posveča slikarstvu, kjer jo kot glavni motiv navdihujejo detajli iz narave. Njen pogled pritegneta gibkost in preplet linij, kar se odraža tudi v slikarskem delu, kjer je poleg prevladujoče barve opaziti tudi element črte. Razstavljena slika prikazuje čas poletja, kjer barve ne predstavljajo le odsev okolja, temveč predvsem izražajo barvitost doživetega trenutka. Skok, avgust, Piran. Akril na platno 150 x 100 cm. VLASTA MARKOČIČ Vlasta Markočič je po končani gimnaziji v Sežani študirala likovno vzgojo in geografijo na Pedagoški akademiji v Ljubljani. Kasneje je nadaljevala s študijem likovne pedagogike na pedagoški fakulteti v Ljubljani in ponovno diplomirala. Kot profesorica likovne umetnosti na OŠ Dutovlje usmerja učence v svet likovne govorice. Dejavna je v številnih aktivnostih Društva likovnih pedagogov Primorja, v zadnjih letih tudi kot soorganizatorica mednarodnega bienala »Po Fabianijevih poteh«, posvečenega otroškemu prostorskemu oblikovanju. Stalna iskanja v likovnem izrazju in razmišljanja o sodobni vizualni umetnosti so jo pripeljala v poglobljeno teoretično raziskovanje preko podiplomskega magistrskega študija Filozofije in teorije vizualne kulture. Delo z mladimi jo vedno znova vzpodbuja k lastni ustvarjalnosti, k slikanju, oblikovanju gline, posebno blizu pa ji je grafika. Vlasta Markočič se predstavlja z grafikami, ki se tokrat »premaknejo« v prostor. Nagovarjajo nas s strukturo ploskve in prostorskim odmikom grafičnih ploskev. Prostorskost vpeljuje v sliko dimenzijo časa: preteklost in sedanjost. Krhkost papirja uokvirja lesen okvir, tako kot so dogodki vpeti v okvir življenja. Dela govorijo o dogodkih, ljudeh in stvareh, ki so zaznamovali življenje v Piranu. VASKO VIDMAR Mladi človek ni “od telefona”. Ko ustvarja, napravo oddalji od sebe. Moralno-politični podpiranec staršev in umetniškega kroga mladih, deluje v piranski občini Istre pod Slovenci. V času, ko dosegata preprost posnetek in izvirno delo isto ceno na razpadajočem tržišču, denar pa se bliskoma po spletu seli v “toplejše” kraje, v razmerah, ki mladim zagotavljajo edino negotovost, sledi izvirom v sebi in ostaja odprt do “ne-sebe”. Samoniklega človeka ne naredijo šole, Vasko Vidmar pa je v Kopru temeljito maturiral na likovni gimnaziji in potem brez odlašanja in navdušenja postal diplomirani dediščinar. Zdaj je pobudnik “Vrat v jutri”; umetnik IN organizator, kustos, tehnični administrativec, mentor otrok, mladinski delavec.Čeprav je njegova radodarna ustvarjalnost temelj edine prihodnosti, ostaja za kulturno “osrednjetočenost” medijev in ustanov skoraj neopazen. Marko Brecelj OPIS LIKOVNIH DEL: Razstavljene slike prikazujejo temelj avtorjevega ustvarjanja, ki se kaže v ponavljanju ideogramov ali simbolov. Slednje avtor uporablja repetitativno pri svojem slikanju in s tem skuša gledalcu približati svoje notranje počutje ini razpoloženje v določenem okolju. Tokrat se nam Vasko predstavlja s tremi deli, kjer dominira in izstopa rumena poslikava. Ta odraža toplino in moč sonca, ki jo avtor ponavljajoče doživlja v svojem domačem mestu, Piranu. Preostali dve manjši deli so veliko bolj pomirjeni in enoviti. Ti prikazujejo predvsem avtorjevo primarno pot pri ustvarjanju, saj kot sam pravi, svoje slike ne riše, ampak piše. Simboli tako niso povsem naključni, ampak prikazujejo avtorjevo trenutno pripoved, ki jo deli z zunanjim svetom. ENA IN ISTA ZGODBA Mešana tehnika na platno 90 x 70 cm. PODOBOPISJE 1 Mešana tehnika na platno 40 x 30 cm PODOBOPISJE 2 Mešana tehnika na platno 40 x 30 cm MARIJA BEGANOVIĆ Marijo Beganović so novi izzivi, nove ideje, nova čustva in nove izkušnje pripeljale na nove poti raziskovanja v slikarstvu. V zadnjih letih je prejela častna priznanja in bila večkrat nagrajena na slikarskih ex-temporah. Samouka avtorica je svojo slikarsko izrazoslovje izpopolnila pod mentorstvi akademskih umetnikov kot Joni Zakonjšek, Gannia Lialloshia, Milana Todića, Marijana Miklavc... Avtorica se nam predstavlja z slikarskim delom ki, uprizarja Piran z močno ekspresionistično barvno kombinacijo in sledno dinamiko. Živi in ustvarja v Piranu. PIRANSKA SVETLOBA Akril na platno 70 X 90 cm OŠ Šmarje pri Kopru OŠ Šmarje pri Kopru v sodelovanju z OŠ Hrvatini in OŠ Elvire Vatovec se nam predstavlja z instalacijo SOLIDARNOST. Instalazijo sestavljajo glinene roke instalirane v polju soli. Sami naslov nam sugerira pomen instalacije ki je nastala pod mentorstvom Matjaža Borovničarja, Vasie Nanut in Ksenije Pfeifer. OŠ Šmarje in CKSG Portorož se nam predstavlja z 8 učenkami z serijo Piranski utrinki ki, je nastala pod mentorstvom Matjaža Borovničarja. Ejona Rexhepi Anela Husic Maša Kavrečič Vicki Denis Pavletić Keti Jerman Pucer Lana Šmon Ljubica Nikić Ne Li Serijo sestavlja iz 8 foto transfertov na les. CKSG Portorož razstavlja platno CKSG Portoroške ribice. Mešana tehnika na platno 150 x 100 cm. GLASBENO PLESNI PROGRAM KATERINA HRVATIN z spremstvom na kitaro ANDREJA in Martina Kandido nam bo zapela SUMMER TIME SADDNES, https\://www.youtube.com/watch?v=TdrL3QxjyVw MARINERS APARTAMENT COMPLEX https\://www.youtube.com/watch?v=1uFv9Ts7Sdw IN DARK PARADISE https\://www.youtube.com/watch?v=RqzO_t8ZV3M OD Lana Del Rey

[zanimljivaekonomija]

Završen Drugi mesec dečije kreativnosti u Oslu i Novom Sadu

I ove godine, deca srpskog porekla koja žive u Norveškoj su imala prilike da se kreativno povežu sa umetnicima i vršnjacima iz Srbije u okviru manifestacije Mesec dečije kreativnosti koja je trajala do 27. decembra.

Na dramskim radionicama koje su počele od 12. decembra, mališani su putem onlajn platformi zajedno radili na unapređenju sopstvenog vokabulara, glumačkih tehnika, artikulacije, mašte, koncentracije i govorenju srpske poezije.

"Održanjem fokusa ovogodišnje manifestacije da se povežu mališani iz Norveške i Novog Sada, koji su kroz rad predstavili specifičnosti sredina odakle dolaze, ali i ostvarili kontakt u ovim teškim pandemijskim vremenima ograničenog kretanja, rezultiralo je time da kao učesnici posebno uvide značaj kulture i umetnosti kojom su ovom prilikom prevazišli sve aktuelne barijere. Iskreno verujem da će ovaj projekat, za koji je i ove godine vladalo veliko interesovanje, poprimiti svoj tradicionalan oblik i biti ponovo oplemenjen programima u kojima ćemo deliti isti prostor i energiju u njoj", izjavio je Dejan Janković, pozorišni reditelj, dramski pedagog i idejni tvorac projekta.

Projekat je ove godine realizovan kroz partnerstvo Artepunkta iz Beograda i Fondacije "Simonida" iz Novog Sada uz podršku Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova i Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada. Nakon Norveške, plan je da Artepunkt nastavi svoju misiju u Londonu i Beču, gde inače učestvuje u organizovanju kulturnog života naših sunarodnika.

Autor forografija: Dejan Janković.

[ivanivanda]

Igra Život je igra, Božanska kreacija slobodne volje, uma, duše. Sve što nam se događa i dobro a loše još više treba da prihvatamo kao darove, ispitamo, zavolimo i otpustimo, isto kao deca.