#kišni dani

[mrasicc]

Čekam da prodju ovi kišni dani. Da ponovo ugledam snežne pahulje koje prikrivaju ovaj svet, da ponovo vidim srećna lica i tragove na ulicama.

[ultravioletna]

kišni dani u januaru https://www.instagram.com/p/CnPqBmJt4LP/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[djolens72]

KIŠNI DANI

Dok tiha kiša pada u gradu na obali Dunava njeni stanovnici laganim i sugurnim korakom odlaze put pijačnih tezgi i ostalih marketa u potrazi za posnim jelovnikom i današnjem meniju i danu velikim petku. Tužan dan za sve vernike koji slave Vaskrs po julijanskom kalendaru i postu koji je trajao samo za one najupornije, a za nagradu dobiju svoj mir i saznanje da mogu da izdrže najteže trenutke za…

[truthwatcherx]

[pisemdaklepostojis]

O dušama i lijepom cvijeću

Maj se polako najavljuje, april je dao sve od sebe. Sjedimo na balkonu dok se Sunce stidljivo gura među oblacima. Zamišljeno, odsutno iz sadašnjosti, pogled mi je fiksiran na drvo jorgovana. Ali cvijeta nema.

- Ej, imam jedno filozifsko pitanje za tebe ovako.

- Pucaj. Sva sam ti od filozofije. - smijemo se.

- Šta ti misliš zašto neki ljudi pronađu srodne duše i skončaju sa njima, a drugi ne? Do čega je?

I dalje gledam u jorgovan, kao da iščekujem da svakog trenutka se samo stvori najljepši ljubičasti cvijet i da bosonoga otrčim ubrati maleni buket, tek toliki da stane u prednji džep farmerica.

- Slušaš li me? - trznuo me.

- Slušam, samo razmišljam šta bih ti rekla. Ne znam do čega je. Vjerojatno je razlog nepronalaženja isti kao onaj zbog kojeg ovaj jorgovan još nije procvjetao, a kraj aprila je. Iznenadio ga je snijeg, kišni dani, hladan vjetar. Sve te pojave su normalne, ali došle su u pogrešno vrijeme. Tako je valjda i sa srodnim dušama, činiš sve ispravno, ali u pogrešnom trenutku. Postoji vjerovanje da svi jednako kao što smo osuđeni da tražimo srodnu dušu, tako je i u toku života dobijemo priliku sresti. Mo��da ćeš sjesti pored nje u tramvaju i izaći stanicu ranije. Možda ćete se sudariti na izlazu iz zgrade, ali ona je otišla na suprotnu stranu. Možda će vaši psi htjeti da se igraju u parku, ali ti žuriš kući. Možda ćete zajedno komentarisati izložbu baroknog slikarstva i složiti se da je to jedan od ljepših pravaca u umjetnosti, ali on se mora vratiti kući u drugi grad. To je ta nepodnošljiva lakoća okrutnosti života. Daje ti šansu, ali šanse su jednake tome kao da pokušavaš uhvatiti vjetar. Nemoguće je. Ili se barem tako čini, sve dok to ne ostvariš. A put ostvarenja je čisti individualizam, sam ga stvaraš i nemaš pojma kako.

- Hvala, sve si mi objasnila. - smijemo se. Shvatio je on mene, družimo se cijeli život i navikao je na moje nepotrebne životne filozofije.

Samo mu je nakon ovoga u pogledu nešto tužno. Kao da je upravo čuo neku lošu vijest. Kameni izraz lica i sjeta u očima.

- A zasto baš jorgovan? Od sveg normalnog cvijeća, samo si za to zapela otkako te znam.

- Dođe u jednom trenutku godine. I donese mi neopisivu radost. Do tad, kao da je miljama daleko od mene i stalno mislim o njemu. I čekam ga, jer znam da ga vrijedi čekati. Nije to otrcana ruža, precijenjeni tulipani ili pretenciozne orhideje. To je jednostavni jorgovan. U neke stvari prirodno vjeruješ. A ja vjerujem u to da će se pojaviti i sa sobom donijeti proljeće.

U nastavku je samo uslijedila tišina, ali ne ona neugodna već tišina razmišljanja. Razmišljam o tome kako je glupo sve što sam rekla o srodnim dušama jer sam izmislila to. Igram se sudbine, a ne znam ni pravila igre. Šta ja pobogu znam o srodnim dušama? Sve što znam je da čekam jorgovan. Da li na drvetu ili u nečijim rukama, to je već viša filozofija...

[exyu-rock-lovers]

Ovo su oni kišni dani savršeni za prelistavanje starih albuma sa slikama uz toplu čokoladu i ex yu rock.

[dvoje]

The days over Belgrade were dark and rainy. The people were like clouds, gray and frustrated. They were running away. From what? From us? The camera? From themselves? From the truth? From the rain? Probably. In that escape from the hostile rain, the camera captured and put them in the frame of eternity.

Bili su tako tmurni i kišni dani nad Beogradom. Ljudi su bili poput neba, sivi, namrgođeni. Bežali su. Od čega? Od nas? Kamere? Od sebe samih? Od istine? Od kiše? Najverovatnije. I u tom begu od neprijateljske kiše kamera ih je hvatala i stavljala u ram večnosti.

[themagicofanordinaryday]

Zalasci sunca, 

kišni dani, 

pahulje, snijeg,

dok hodaš ulicama grada iz kojeg želiš pobjeći,

ali ti opet teško pada da ga napustiš..

vidiš onaj skriveni zidić, 

koji ima pogled na taj grad,

tu sjedneš, onako bez ikakvog plana,

bez ikakvih namjera, ideja, misli -

ali misli dođu same do tebe,

o tužnim trenucima, koje ne dijeliš,

ali bi se htio barem nasloniti na nekoga dok je sve tmurno,

o sretnim trenucima, koje bi najradije pričao na sav glas,

o svjetlima grada, koja trepere što dalje gledaš,

pa dumaš kako je neko na drugom kraju toga grada,

i isto tako sjedi na nekom skrivenom zidiću,

razmišlja i pita se;

da li ću vječno proživljavati ovakve trenutke

sam?

ig: tekiis.poems

[mrtva-hladna]

Dođu ti dani,

ne razumije čovjek sam sebe.

Kad prisustvo

pokazuje koliko si odsutan.

I tu su pitanja,

sva ona pitanja tobože zabrinutih duša.

Na koja nemaš odgovore,

jer ih ne znaš.

Zapravo znaš da su tu negdje

zakopani ispod svakojakih misli, ideja

i svakodnevnih zabluda.

Samo još nisi otkrio kako da ih dokučiti.

Jer svaki korak bliže jednom odgovoru, je

korak dalje od drugog.

Tu su ti dani, sunčani

i kišni i magloviti.

Dani bez kraja i konca.

Kada su snovi daleko, a

klupko zamršene stvarnosti treptaj oka udaljen.

stvar-navike

[maruljica]

Kišni dani za vrijeme ljeta uvijek dobro dođu.

[putokazkrozvreme]

Životne oluje

6.maj 2022.godine. Dan kao i svaki drugi, ni po čemu poseban. Spremam se za posao, dok mi razne misli naviru kao lavina. Za trenutak sam sela, pomislila još koji put koliko sam zapravo srećna i zahvalna sa svim onim što imam i čime raspolažem duboko u sebi. Taj osećaj sreće, ispunjenosti i zahvalnosti koje sam duboko osetila u sebi i osećam još uvek je kao duga koja se posle dužeg perioda mestimične oblačnosti i kiše pojavila u moj život i unela vedrinu svojom šarenolikom paletom boja i učinila da se napokon osećam bolje.

Kroz život svakog čoveka večito se susreću i sukobljavaju periodi kiše, sivila, oblaka, a potom vedrine, sunca i na kraju duge. U tome je i lepota življenja. Kad ne bi iskusili pojedine loše momente tokom života,ne bi utoliko znali ni da cenimo one dobre stvari, situacije, u kojima smo svoji, srećni i naposletku zahvalni. Životne oluje koje nam se nameću u našem naizgled malom, prolaznom i kratkom životu zapravo pružaju pre svega jasnoću, koja je u datom trenutku daleko veća od bola koji možemo osećati u određenom trenutku.

Često sreću merimo isključivo po broju sunčanih dana, perioda u kojima nam je dobro. Međutim ne shvatamo da ti tmurni,oblačni,kišni dani koji nam se ponekad nadviju nad životom, pružaju najveću vrednost našem životu. Ako ih prihvatimo kao sastavni deo nas i onog za šta smo predodređeni, upravo takvi dani mogu nas lansirati do mesta gde želimo biti. Mesta gde ćemo zapravo shvatiti koliko smo jaki i savršeni u svojoj nesavršenosti.

Životne oluje su sastavni deo svakog čoveka. Samo kroz njih mi rastemo,jačamo,postajemo zreliji, izvlačimo pouku i na kraju kad posle svega sednemo i razmislimo, zapravo samo možemo biti zahvalni jer smo prešli još jedan nivo, još jednu životnu etapu, lestvicu koja nas je sigurno nečemu naučila i posle koje nećemo biti isti. Naprotiv, bićemo još bolji. Kiša koja dolazi zajedno sa tmurnim i sivim oblacima u naš život je zapravo dobra jer ona čini da sve što nam nije neophodno u životu spere,makne sa puta tokom naše male misije i obriše.

Kroz vreme koje nam je podareno, često nas život sa nekim razlogom odvoji od nečega ili nekoga. I baš u tom trenutku, ostajemo sami, ranjivi, ozlojeđeni i tužni, te ono što moramo da uradimo u tim situacijama je da se borimo, da se pogledamo oči u oči sa samim sobom a onda posmatrajući sebe, zaronimo duboko i pronađemo snagu uz koju ćemo rame uz rame koračati dok se kroz našu malu životnu misiju budu preplitali periodi oblaka i sunca. Koračanjem kroz oluju zapravo spoznajemo da svi oni bez kojih smo mislili da ne možemo živeti su bili samo maska iza koje su se vešto skrivali. Maska koja je zaklanjala lepotu našeg odraza u ogledalu, naše nesavršenosti, posebnosti i gasila vedre tonove onog šta smo mi zapravo i šta zaslužujemo. A zaslužujemo svi daleko više od onog što nam se u određenom trenutku servira,čak iako mislimo da je to ponekad dovoljno,ispostavi se da nije i da u svemu uvek može bolje i lepše. Samo ponekad iz raznih razloga nismo toga svesni. Koliko god bola osećali tokom života, koliko god bili slomljeni, poraženi i tragom oluje u nekom trenutku zbrisani sa temelja koje smo gradili, sve što je bitno zapravo je to da je sve prolazno, te kada nastupe kišni periodi, sivi, tmurni, oblačni i od svega pomenutog sastave oluju, koliko god da je teško, treba se prisetiti da nakon svake kiše dolazi sunce i na kraju svakog tunela se nalazi svetlost. Naše je samo da pratimo tu svetlost i uz malo volje i dragih ljudi koje volimo, uspešno ćemo pronaći izlaz iz začaranog lavirinta koji nas možda ponekad zbunjuje time što smatramo da izlaza nema ali on i te kako postoji. Samo je potrebno vreme i ljubav ka svemu što u životu radimo.

Suština svega je da kad se određeni delovi našeg života sruše, sve što treba učiniti je podići se a onda još hrabrije, pametnije, smelije i bolje sagraditi nove temelje. U tome se nalazi smisao svakog čoveka, u večitom ponavljanju,borbi, podizanju i ustajanju. Život je sve nešto ispočetka i kad ne bi bio takav, ne bi se mogao nazvati životom. Što pre to shvatimo, bićemo srećniji.

Kristina 🙏

[mrasicc]

Čekam da prodje ovo sivilo, da opet ugledam cvet u pukotinama ovog zivota. Da se ponovo osetim živim, da shvatim da nada uvek postoji, čak i kada je dugo vremena skrivaju ovi kišni dani.

[isusivanje]

Kišni dani i povećana vlažnost vazduha predstavljaju problem kod završnih radova u građevinarstvu Adekvatna upotreba isušivača vlage može sve te probleme rešiti u kratkom roku i vrlo uspešno. Veliki broj mašina velikog kapaciteta uz profesionalni pristup naših zaposlenih garant je uspeha u isušivanju prostora. Mašine rade na principu odvlaživanja vazduha. Obaranjem relativne vlažnosti dolazi do isušivanja svega sto je u okruženju mašina (zidovi, cementna košuljica, svi higroskopni materijali ... ) Profesionalan pristup garancija uspeha www.isusivanje.com #isušivač #isusivanjeprostoraodvlage #isusivanjestanova #isuši_se #isusivanje #vlaga #vlagaukuci #vlgauobjektu #prviusrbiji #proveritezastosmonajbolji #profesionalnemašine #profesionalci #winwell #winwellteam #petnaestgodinasavama (у месту Tu negde u Beogradu) https://www.instagram.com/p/CJPKYRVpotc/?igshid=gq6a97m8vxt2

[nagnamstajl]

Bio sam san od papira

Bio sam sam, samo da me niko ne dira

Bio sam zamak od kostiju, prošao sam pored mesta

gde svi ostaju

Bio sam tvoj ali samoća je uvek bila

stvar moja

Bili smo kišni dani, trčali smo kroz noćne ulice po kiši sami

Bili smo skrhani

ali bili smo stvarni

Bili smo sunce na horizontu,

bili smo uvek prvi na frontu

Bili smo ratovi svetova,

bili smo kiša metkova

Bili smo neki čudni dani

i bili smo svetkovina

Bili smo sami sa precima

Bili smo ulična deca,

bili smo do smrti prečica

Bili smo nepobedivi,

u mladosti zaledjeni

Bili smo nerazdvojivi, gubili reči u zraku

Samo smo ponekad gubili u mraku

Ja pamet a ti tvoju - za kosu traku

Vazdušne rečenice sklapali

Od izgubljenih reči u zraku

I ništa nije tako

Dušo ništa nije stvarno tako

Bili smo jedno, nešto retko i vredno, nešto pravedno

Bili smo nešto svesno i bili smo nešto bez svesti kad jesmo

Kada ruke raširiš toliko da te zaboli grudni koš i od ljubavi cele ti u srcu postane tesno

Ali želiš od te ljubavi još

Bili smo nešto daleko i neuhvatljivo, zar nismo- zar jesmo bili nešto

Potpuno neshvatljivo

Bila si moja ljubav, tražila si samo moje srce i moje misli

Ni toliko nisam mogao da ti dam, ni toliko da izmislim

Bila si moje sunce, rekla si mi kako me voliš, u noći kada smo pokisli sanjivi i goli

Bila si kao ptica, ranjena ali neuhvatljiva

Bila si zagonetka, nerešiva i neshvatljiva

Zagonetko, nerešiva i neshvatljiva

Rešenje je uvek bilo jednostavno

I uvek tu ispred nas

Ptico, ranjena i neuhvatljiva

U tebi sam pronašao spas.

[stvar]

Bruce Springsteen - Letter To You

(link za pjesmu) Pismo za tebe je naslovna numera novog albuma legendarnog Springstina. Prepoznatljiva muzička podloga njegovog klana iz E-Street Band-a, kreira atmosferu za ovu priču koju nam je 71-no godišnji Boss otpjevao o svom životu. Mali uvid o tome kako je radio stvari. Na koljenima, pognute glave, pokušava da sakupi svu istinu svoga srca, i pošalje u pismu tebi, pismu pisanom mastilom i krvlju. Tu su stali strahovi i sumnje, patnje i nadanja, sunčani i kišni dani, i naravno plava jutra. A „ti“ (ili „vi“) kome/ kojima se obraća možemo lako biti mi, njegova publika, pratioci, nevidljivi drugovi koji su sa njim pjevali njegove sreće i tuge, kao da su naše. A i bile su.

[whereamymeetscarrie]

TVD FOREVER

Svaka priča ima kraj. Svaka veza ima svoj kraj. Svaka serija ima svoj kraj. Ali zašto Vampirski dnevnici moraju imati kraj? Nedavno saznala, (bolje da nisam) da će uskoro biti zadnja epizoda Vampirskih dnevnika, i još uvijek se ne mogu pomiriti sa tom činjenicom. Okej, budimo relani. Serija nije ništa posebno. Radnja i likovi su čista kopija Buffy. Stvarno nemam za ničime posebno žaliti. Osim što to nije tipična serija. Serija se počela na TV-u prikazivati dok je A bila 8 razred osnovne škole. Sjećam se da sam sa svima bila dobra zbog te serije, jer smo imali zajedničnu temu za razgovor. Rođendan od frendice. Osam sati navečer, pauza od torte, slatkiša, gledanja horor filmova, ekipa iz razreda se okupila oko televizora i gledali nastavak Vampirskih dnevnika u petak navečer. Lik koji me vječito sprdao zbog stila, zezao i vrijeđao mi je sačuvao mjesto na fotelji. Glavna razredna kuja. Taj dan smo se zapričale o Vampirskih dnevnika. U sljedećem trenutku sam bila kod nje doma, okružena grickalicama i colom, dok smo slinile nad Damonom i Stefanom. Kroz srednju školu sam otkrila postojanje gledanje serija online. Među prvim serijama sam gledala Vampirske dnevnike. Kroz ljetne noći isto. Jesen mi je bila još divnija. Čaj, mirisne svjeće, kišni dani, i na ekranu mog laptopa Vampirski dnevnici. Odjednom Damon, Elena i Stefan više neće imati svoje nove anvature i zgode kroz Mystic Falls? Serija koja me zbližila sa svim školskim zlostavljacima, razrednim kujama, koja mi je petkom navečer bila predah od gimnazije i učenja, prestaje sa snimanjem? Ne. Ne mogu se pomiriti s tom činjenicom. Možda i previše dramim oko toga, jer pobogu, znala sam da će kad tad prestati sa snimanjem, ionako nemaju više o čemu snimati jer je radnja sve dosadnija i dosadnija. Ali rituali su rituali. Ipak, još uvijek imam Supernatural. Odlučila sam posvetiti TVD tetovažu, utoč činjenici što nisam fanatik serije. -A