#izvršenje

[cgvijesti]

Pretresali Škaljarce i Kavčane

Pripadnici zatvorske policije izvršili su pretres prostorija i pritvorenika koji borave u Istražnom zatvoru, saznaje M portal. U pretresu koji je obavljen pronađeni su određeni predmeti čije držanje nije dozvoljeno unutar UIKS-a. “Pretresena je većina soba u kojima borave pritvorenici koji pripadaju kavačkom i škaljarskom klanu”, saznaje M portal od nezvaničnog izvora. Izvor: M portal

[poeticlicense12345]

MASKA ANONIMUSA DANAS JE SIMBOL OTPORA

Priča o maski Anonimusa zapravo je priča o nepravdi koju su početkom 16. veka katolici u Velikoj Britaniji trpeli od strane protestantske većine. Biti katolik bilo je opasno bar koliko i biti lopov ili razbojnik, a porodice koje nisu želele da promene veru, često su bile proganjane, pa su u kućama imale skrivena skloništa u koja bi mogle da se sakriju ako naiđe racija.

Upravo u takvom okruženju rastao je Gaj Foks, mladić iz Jorkšira koji je u 16. godini rešio da postane katolik. Kasnije je priključio vojsci koju je služio godinama stekavši više činove i, što je bilo mnogo sudbonosnije, naučio da rukuje eksplozivom.

Početkom 1604. godine Foks je počeo da se sastaje sa malom grupom engleskih katolika na čelu sa Robertom Kejtsbijem. Svi oni smatrali su da progon katolika potiče od protestantskog kralja Džejmsa i da će sve sve rešiti njegovom smrću.

Kejtsbi je počeo da smišlja zaveru nakon što je izbledela nada o obezbeđivanju veće verske tolerancije pod kraljem Džejmsom, što je razočaralo mnoge engleske katolike.

“Seti se, seti se

novembar je bio peti.

Barutne izdaje i zavere

Ja ne vidim razloga

Da se barutna izdaja

Ikada zaboravi”

Engleska brojalica

Vladareva smrt trebalo bi da bude samo uvod u opšti narodni ustanak nakon koga bi kraljeva devetogodišnja kćerka, princeza Elizabeta, inače treća u naslednoj liniji, ali katolkinja, bila postavljena za kraljicu.

Tako je skovan plan danas poznat kao “Barutna zavera” – Gaj Foks i njegovi saradnici skrili su u podzemne hodnike ispod britanskog parlamenta znatnu količinu baruta i čekali su priliku da izazovu eksploziju kada kralj poseti parlament.

Zadatak da čuva ovu ogromnu količinu eksploziva poveren je upravo Foksu.

Zavera je u poslednji čas otkrivena vlastima u anonimnom pismu. Prilikom pretresa Doma lordova oko ponoći 4. novembra 1605, Foks je otkriven kako čuva 36 buradi baruta.

Većina zaverenika nakon ovoga je pobegla iz Londona, ali je bilo i onih koji su pokušali da pruže otpor. U jednom okršaju ubijen je i Kejtsbi.

Osam uhvaćenih, uključujući Foksa, proglašeni su krivim i osuđeni na smrt vešanjem, vučenjem i čerečenjem što se smatralo naročito okrutnim načinom za izvršenje smrtne kazne.

Gaj Foks je ubijen 31. januara 1606. Priča kaže da je uspeo da skoči sa vešala i slomi vrat, tako da nije dozvolio svojim tamničarima da ga ubiju na tako strašan način. Ipak, telo mu je rasečeno i poslato u razne delove kraljevstva kao opomena drugima.

Iako Gaj Foks nije bio vođa “Barutne zavere” ostalih zaverenika danas se uglavnom niko ni ne seća dok je upravo on postao simbol otpora.

Njegov lik prikazuje se kao poznata “Anonimus” maska. Do toga je došlo zahvaljujući strip piscu Alenu Muru koji je osamdesetih objavo grafičku novelu “V for Vendeta” – priču o budućnosti u kojoj je Britanija pod totalitarnom vladavinom.

U trenutku kreativnosti, Mur je došao na ideju da maskiranog protagonistu odene u Gaj Foksovu masku i kostim, kada već radnja njegovog stripa kulminira eksplozijom parlamenta.

Strip je ekranizovan 2005. kao akcioni film, a maska se naročito svidela mladim internet aktivistima okupljenim u pokret “Anonimusa” koji se zalažu za slobodu govora na internetu i borbu protiv cenzure.

text author: Tanja Petrović Krivokapić

[haber-euro-turk]

Da li će Lazoviću i Raičeviću suditi za mučenje: Škaljarca tukli ili vodili na liječenje

“Iz svih prikupljenih dokaza proizilazi da su se u radnjama okrivljenih stekli elementi bića krivičnog djela koje im se stavlja na teret. Negirali su izvršenje krivičnih djela, međutim, njihova odbrana opovrgnuta je prikupljenim dokazima” Izvor: MONDO/Teodora Orlandić Jovana Mrvaljevića i Mila Jovanovića nijedan policajac nije tukao u noći između 30. i 31. decembra, a službenici Tima za posebnu…

[radiogornjigrad]

Jelena Ivić: Arena

Leto je 262. godine, avgust. U kasne popodnevne sate zakazano je izvršenje smrtne kazne vojnika Avrelija, u amfiteatru Viminacijuma pustiće na njega medveda. Vest se kasno proširila, došli su samo najbliži i slučajni prolaznici, da ga bodre, i da pate. – Šanse su mu male, rekao im je dežurni izvršitelj, medved je mlad i u razvoju, a već jak. U najboljem slučaju, izdržaće nekoliko…

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 003

Oktobar 2019 . 2 dan 

Moja prva vožnja automatikom

Sreda je dan za šoping .  Ta sreda je bila i  dan za moju prvu vožnju babinog auta sa autmatskim menjačem, nekog starog golfa.  Mali je auto sa  nalepnicom  za invalide. U gepeku se nalazi lift za invalidska kolica kojim se  preko sajle  podignu kolica iz gepeka  i  vrati  ih sa  zemlje nazad u kola ... Čitava operacija mi je bila prezentovana jednom na brzinu, ali nema više od  desetak koraka .. tako  da sam to uspela da zapamtim. Lift ima  ogromnu metalnu  osovinu, kao mali kran i sajlu koja se zakači na  kolca koja su inače preteška,  oslobode se točkovi  i preko upravljača podignu, pa izguraju iz gepeka, a zatim spuste iz zemlje, pazeći da ti noge ne budu ispod kolica za slučaj da sajla pukne, što se naravno nije desilo.  Postupak za vraćanje je obrnut,  skidaju se nasloni za ruke i noge, kolica pozicioniraju da mogu cela da uđu u gepek a da ne polomiš nešto od bočne opreme ako zapne za nešto, dok  ti je prst na upravljaču pre nego što čuješ krckajući zvuk

Bakica je prethodni dan  pravila šoping listu na nemačkom  i  satima se preslišavala šta „nam“ treba za  kuću.    Jaja, mleko ,  puter, neka mesa,  sokovi ,  povrće,  namazi   i  meni poklon za rođendan ... To je bilo toliko studiozno  da sam  htela da je pitam   dal je umorna ...  Spisak je imao dvadesetak stavki   precizno   i opravdano navedenih artikala   koji  će se utrošiti u  narednom periodu, do sledećeg šopinga.   

Inače u  kujni   je stajalo neko pakovanje sa tost integralnim hlebom koji je ona jela u specijalnim prilikama, a mene uputila na tost hleb sa ukusom kartona, u drugom pakovanju Taj njen braon integralni tost bio je specijalan i skup  .... da bi za koji dan završio u kanti za organsko ili „bio“ đubre jer  je  to i postao  kad je pozeleneo od buđi . Tako se valjda ŠPARA , da kupiš za sebe nešto najskuplje, pa zaboraviš da ga koristiš, i na kraju ga baciš u đubre.  Golden butter toast, beše pompezni njegov naziv, moj se  zvao samo  toast.  Inače  šparati – je njihova reč – šparen – štedeti.

Izašle smo iz kuće posle obimnih priprema  sa dve torbice od kojih je jedna bila puna  praznih flaša i tegli i jedna termo kesa iz nekog marketa. Naravno nedovoljno za  toliki spisak, ali  ja sam novajlija došljak, šta ja znam o   šopingu, a ni nemam druge torbe za namirnice.

Izvela sam operaciju   izvlačenja  motornih  invalidskih kolica  iz gepeka na  pločnik  i vratila ih po redu u gepek da bi baka videla da to umem.  Onda smo krenule u probnu vožnju njenim kolima. Pokazala mi je da krenemo nekim puteljkom prema šumi   i ja sam  ukapirala kako ide vožnja  bez kvačila. Ona je ponavljala: - no kuplung , no kuplung - ali bez nerovze.

" Gde ćemo baba?"  Mislim ja dok vozim uzanim putićem  sa samo jednim redom kuća. S druge strane puta  je bio neki potočić  zarastao u travu pa mu se nisu videle  granice ni tok ...  samo sam po biljkama zaključila da je to  vodotok.  I tek  odjednom baba kaže:

 - Okreni se ovde.-    A "ovde"  je prošireni ulaz u neko dvorište sa parkiranim  bmw –om ispred kapije. 

"Ajde sad ... Okreći se"  ...  I  naravno zbog neočekivanosti  naredbe, skučenosti prostora i parkiranog auta, nisam uhvatila dobar luk, a kad krenem unazad ne vidim dokle mogu da idem, gde prestaje asfalt, gde  prestaje  zemlja,  gde počinje potok. I krenem napred - nazad,  napred - nazad-  I  svaki put dođem u istu tačku na rub tog BMV-a. Baba je verovatno za to vreme preživljavala šok  očekujući da tresnem u taj auto i preračunavala kolko je to u evrima. Kad je iz  dvadesetog puta  shvatila da neću moći da okrenem  auto, rekla mi je da odustanem  i da joj  treba cigara.

  -This is my last drive! I have to smoke ! - 

- Ovo je moja poslednja vožnja. Moram da pušim! -

Kao  zatvorenici  pred izvršenje smrtne kazne kad izdime  zadnju im u životu. Konačno sam odustala od ideje da okrenem kola na tom mestu i krenula putem naviše u nepoznatom pravcu. Kad smo došle do normalnog proširenja, te stadoh da baba dopuši zadnju joj cigaru i da se okrenem ko čovek, a ne da  vozim ko da sam sela u auto prvi put. Ipak sam cimala auto kao  u auto školi kad  zgaziš na kočnicu i daš gas  odjednom pa te  ljuljne inercija  u krivini , blago ali dovoljno da se ovaj do tebe zapita ko mi dade dozvolu.

-Kada si zadnji put vozila ? Pre dvadeset godina ? - pita me baba  kad smo krenule nazad.

-Ja imam kola i vozim svaki dan – lažem ja kao pas.

-Koja kola imaš?-  sumnjičavo  će baba. 

-Reno 4  - "Onaj s kišobran menjačem – znaš  iz praistorije ? " dodajem u mislima. Bar je tako stvarno bilo, pre par godina kad sam imala crveni reno 4 najbolji auto na svetu.

Baba se pravi da nema pojma šta znači  reč Reno-

" French car, bre baba, kako ne znaš? Film Posetioci? Ring the  bell? Ajde  idemo u  prodavnicu ne vozaj me po seoskim drumovima , znam ja da vozim, nisam  debil!"

I onda izađemo na neki magistralni put, ali ja vidim da mi je to nepoznato  jer nisam otuda došla  i grad nije na tamo, a bio je vrlo blizu  sela u kome živi baba. Vozim ja  shodno nekom  ograničenju iz  mog sećanja  iz priče o tim stvarima. Nemci, ograničenja, saobraćajna kultura. Kad baba kaže:

- Skreni   desno - na neki parking. Okolo šume i livade  nigde grada ni na vidiku. Skrenem ja i  baba  opet  kaže: -Skreni. -

- Gde da skrenem ? - pitam zaprepašćeno.

-  Tu skreni, sad levo.  - kaže.  

"Jel me  to zezaš majke ti ? Pa mogu i bukvalno da skrenem   samo još nastavi da me voziš" - upitno je gledam.

- Treba da skreneš da se vratimo.

"A što smo uopšte  došle ovde ???"   Ali naravnoto je to ne pitam, da ne zagovorim nešto babu pa zaboravi da me navodi, pa da onda stvarno   odemo u pogrešnom pravcu. Što se u povratku kući, kad se baba konačno opustila i desilo .. promašila sam skretanje za kuću.

I  konačno krenemo mi prema gradu .

STREIT , RAJT , LEFT ... 

PRAVO, DESNO, LEVO,

REŠC, LINKS, GRADE AUS

Baba  me džojstikuje glasovnim komandama, kroz neka sela prema gradu i povremeno ponavalja -  No cuplung, no cuplung.

"OKEJ .. BABA TO SMO APSOLVIRALE .. NO KUPLUNG ..BATALI."  

I tako idemo kroz   seoce,  preko behaton kocki,  sramnih naslednika  večne kaldrme  i  ispred nas neka bandera sa svetlancima   dva žuta kruga   nalik na semafor , ali nije semafor   i baba mi kaže: -Tu je ograničenje  30, pazi... Tu te slikaju ...  I ja  dam žmigavac i stanem  . Ona me   zaprepašćeno gleda   i pita što sam stala?

-Pa, šta je ono  ispred nas  ako nije semafor- Ona prevrne očima i kaže mi :

-To te slika ako prekoračiš brzinu, napravi tvoju fotografiju.

"PA RADAR BRE BABA, TAKO KAŽI"  ... Sad ispade da sam stala da se slikamo.

        - To napravi tvoju fotografiju -  ponavlja baba - ako ideš prebrzo. - kaže ona  ponovo.

        "Oki doki "

-Nisam išla brzo-  kažem.  " A iako me slika , slikaće i tvoj auto, a ja  odo aufiderzen, pa nek me nađu na osnovu slike  gastarbajtera na crno.

-Okej - kaže baba...no kuplung ...no kuplung ... -   

.....

I onda ulazimo u veliki nepoznati grad  pun semafora i  normalnih vozača koji ne trube, ne turiraju svoja auta,  uljudni su, tolerišu  greške i  sporaće, debile kao što sam ja. Strpljivo su vozili iza mene a ja koncentrisano  sledila babinu navigaciju i prešla preko  četiri -  pet kružnih tokova  i  dohvatila se konačno parkinga za invalide ispred šoping mola   "ALDI"  potrošačkog  raja za  običan nemački narod  i ostale štediše   u kome su cene ZA SVE , JEBENO MANJE NEGO KOD NAS!

Posle sam ukapirala da me baba navodila okolnim putevima do tržnog centra, verovatno i dalje u neverici se pitajući  da li ja znam da vozim ili ne.

Bez  incidenata sam istovarila   električna invaidska kolica iz gepeka, spakovala babu u ćebence  uzela torbe i torbu sa flašama  i   nas dve uđemo   u  market  kroz  pokretna vrata na foto ćeliju   koja  se  ne otvaraju kad oćeš da izađeš tuda !!!  Ovo je bitno jer smo mi ušle bez kolica  koja stoje na parkingu .   Baba ko da to nikad nije videla, eto tek tako joj je to promaklo da treba da uzmemo kolica, a ja idem za babom u strahu da nešto ne pogrešim.  

Onda   ja sačekam  da neko uđe na  jedna vrata, pa  uđem u  neki među prostor i čekam opet da neko uđe s kolicima pa  se iskradem napolje  i odem do punkta sa  kolicima da bi ustanovila  da su kolica  vezana lancima  jedna za druge i da treba da ubaciš  metalnu paru u prorez da  bi ti se oslobodio katančić  na lancu i kolica. Treba da ubaciš kovanicu od dva eura ili jedan euro ili pedes centi, kojom logikom   - veze nemam. Sad treba da odem da to kažem babi jer ja nemam kod sebe metalne eure, a i da imam  odakle mi  i da ponovo uvrebam priliku da izađem otud  a baba je za to vreme već krenula da razgleda po prodavnici ...  torbe sa flašama stoje tamo negde na ulazu i  ljudi se sapliću o njih ali niko ništa ne kaže samo produži.

Baba  na tu informaciju u neverici  krene da kopa po tašni  i tutne mi u ruku  nešto nalik na crno dugme ..neki žeton za nešto  ..

- Hija ...   ( evo ) -     I sad ja treba da kroz prepreke odem opet napolje da  probam da gurnem  to dugme u rupu za koju piše da se uguravaju euri ??? Ok, bez nervoze. Opet ja krenem napolje  iz prodavnice gde na vratima ima znak – zabranjen saobračaj  u tom smeru  - lepo ljudi nacrtali. Sačekam neke tamnopute Nemce  da uđu .. a sve mi liče na Arape, Indijce .. ali nemam kad da mislim o tome jer baba već nervozna što ne kreće u kupovinu.  Odem do kolica, ubacim dugme u prorez  .... I...  ništa ...  PA NARAVNO NIŠTA SE NE DEŠAVA .. KOLICA SE NE ODVAJAJU OD LANCA ... I sad treba ponovo....

Baba se u međuvremenu  kod slučajnih prolaznka raspituje  šta se to radi s kolicima koja su na normalnim mestima besplatna    i da mi nećemo da kupujemo kolica.

Ali to je Švaba smislio da moraš da staviš euro u prorez da bi uzeo kolica, jer da bi uzeo euro nazad, moraš da ih vratiš odakle si ih uzeo. I na kraju krajeva baba nevoljno da dva eura  a ja opet nazad u jednosmernu, pa do kolica  i   "voila" - evo nama kolica za šoping po ceni od dva eura koji se vide iz proreza, ali nemereš ih izvući napolje, neki žleb ih drži iznutra. Kasnije sam otkrila kako se vade pare kad završiš sa istovarom robe  u auto. Cela procedura je smišljena da ljudi ne bi ostavljali kolica rasuta po ogromnom parkingu nego su radi svojih kovanica primorani da ih vrate na mesto odakle su ih uzeli. TIme se štede radnici koji su do iznemoglosti skupljali  kolica  ostavljena po parkingu pre ovog proboja tehnologije.

I onda krene  studiozna kupovina prema spisku koji je sastavljan švapskom predantnošću i preciznošću.  Baba  je na ulazu u  prodavnicu,  kod džemova, tek.

- Do you like  apricot  ? - pita me. ( Da li voliš kajsije?)

-I ike strowberys more - kažem ja, bez mnogo razmišljanja. Više volim jagode.

-This is apricot -  kaže ona.  ( Ovo su kajsije)

"Pa jebote znam šta su kajsije i breskve , a što me pitaš  jel volim , kad ti kažem šta volim tebe zabole, nisi me ni čula. Bole me uvo, kupi koji oćeš." 

Baba pola sata razgleda džemove i  produži dalje  ni jedan nije uzela.

-Do you like NUTELA ?  -  

"Jok ja. To je otrov u slatkom obiku, ja volim Eurokrem, baba. Nutela je  bljak ..    Mene si našla," .

-No... I  am on a diet -  kažem naglas. ( Ne, na dijeti sam )

Babi lakne.Tri eura manje  za šoping  tj neplanirani šoping za koji je ponela  120 eura.

Na prvoj  nekoj  gomili   izložene robe koja se crvenela,  baba skine  neku plastičnu kutiju i pita me:

– Do you want this for your birthday ? -  Da li hoćeš ovo za tvoj rođendan?

-OK ..OK ...  I would like that  - Da ne bi  bilo ko sa  pekmezom od kajsije. Pa posle da zaboraviš šta si ono pitala. Oću to,  iako ni ne vidim šta je.

Kad ono    bombonjerica sa   višnjom , šerijem i čokoladom, i košta  čak pet eura na akciji. WOOOOOOW  !  Na sledećim rafovima su stajale  čokolade od euro da biraš. Desetine vrsta. Tu smo prošle bez zaustavljanja.

Naredna studija odvijala se ispred polica sa  ovsenim pahuljicama, muzlijima  i tim žvaćkalicama. Raspon cena pola eura do  20 eura   sa medom i indijskim orasima. Gleda baba, čita deklaracije... Gleda, gleda, gleda, gledaaaaaaaaaaaaaaaaaaa i na kraju uzme   najveće pakovanje od pola eura. To je bilo za moj doručak iako me nije ništa pitala dok je tako pomno birala.

I tako redom... Sokovi, meso  ... povrće... Jabuke se ne kupuju jer ima na drvetu ispod kuće. Groždje smo kupile i onda joj pažnju privuče   AKCION !!! ŠNAPSSSSSSSSSSSSSSSSS od pet eura, neka industrijska džibra, prema etiketi od dunje i kruške   i ona  mi nonšaantno kaže da dovatim  draj  flaše!  

"Da ti ne bude malo baba ??? " uzmem ja tri flaše rakije i ništa ne pitam.  

Od tolikog   zastajkivanja  za svakim rafom pomislila sam da  nikad nećemo otuda izaći. Počela sam da razmišljam o testamentu ...   o svrsi života  ... o čokoladama ��sa celim lešnicima  koje sam  nekad jela u nekim lepim prilikama   .. i obuzme  me emocija pa ubacim cvaj komada u  kolica i odvojim svojim rancem. Pa  ne mora sve da mi kupi  baba, iako je takav dogovor za hranu. Imam i ja pare.  

I onda sam se častila  za rođendan sa  100% pomorandže u soku, Milka sladoledom od euro. Kupila sam i neki  tamno braon integralni tost, eksperimentalno, pa šta bude, nemam predstavu šta da očekujem, možda je ukusan, a možda to nije ni jestivo.    

I tako mi nakrcamo kolica  raznim đakonijama na sniženjima raznim  i  krenemo prema kasi. Baba mi tutne sto eura u ruku i  izađe  ladno iz radnje  kao Broj jedan iz Alan Forda, samo na električnoj rol štule, kako se to na nemačkom kaže. Kasirka joj je otvorila   rampicu  sa znakom – zabranjen prolaz. Baba je završila svoju misiju  i  otišla  da puši napolju.

Nekako sam se snašla da platim, sva sreća pa je isto kao i kod nas, samo moraš brzo da  prebacuješ one  stvari  iz kolica na traku, pa sa trake nazad na kolica. I to je to. Moja prva kupovina je obavljena.

Nema besplatnih kesa na kasi. Bilo je papirnatih i platnenih kesa za pedeset centi, ali nisam bila sigurna da li smem to da kupim pa sam izašla iz prodavnice, pitajući se kako ću sve to da smestim u one dve torbice od kojih je jedna bila zauzeta praznim flašama. Ja sam mislila da su te rakijske flaše od prošle cele godine, ili  nekoliko prošlih godina, nekim čudom  nisu bačene, ali mi se vremenom vrlo brzo pokazalo da je to  nedeljna zaliha  praznih flaša od rakije.  Termo kesa je bila namenjena za meso i smrznute proizvode, ali sam sve prostale stvari morala da pobacam u gepek bez nekog reda i poretka i preko toga prazne flaše da se ne polupaju dok vozim. I dalje mi nije bilo jasno zašto ih vozimo.  Uspela sam da spakujem babu u auto i kolica u gepek.

-IDEMO NAZAD ?   where to drive now ?

 -Drive here - kaže ona i pokazuje napred.

"Gde  bre here  , treba didiemo kući sad."

-  Where ?  Gde da vozim ?  -  pitam

-Drive here. - kaže strpljvo baba i razgleda okolo.  

"Pa neš valjda opet da mi testiraš vožnju pre povratka"- Ali  dobro neću da postavljam glupa pitanja i vozim po parkingu, obiđem i vratim se na početnu poziciju  i pitam opet babu gde da izađemo  sa pakinga.

-Drive here -  bio je odgovor. ( vozi ovuda )

-Po parkingu ?-

-Ja. Bite. - 

Znači ne mogu da verujem. Vozimo se po parkingu. Za čije babe dušu ?   Ona mi pokazuje okolne prodavnice :  - Ovde ti je  Dajhman...  Ovde  se prodaju dušeci, ovde imaš garderobu.

"W t  f ???   kaćemo kući  ženo ...  treba da idemo kući  ...  kuc kuc .. ima li koga?"

-Drive   here .... ( vozi ovuda ) ponavlja baba i razgled studiozno   i tek u  nekom  trenutku  usklikne:

-Aha!!!  There is one .. ( Aha! Evo ga jedan !)

Pogledam  ja u tom pravcu  izvora njene radosti i ugledam tri  kontejnera na kojima piše:  GLASS

STAKLO !    Tri konejnera za belo , braon i zeleno staklo i upozorenje da se ne ubacuje keramika ili nešto što liči na flašu ili teglu.

"AHA !"   SINE I SVANE I MENI.  Dobro je, nije poludela  alchajmerski, nego ono njeno Dojč.  

I  odem do gepeka da povadim one flaše i oprane teglice  a baba me prati pogledom da ne promašim boju i dezen  kontejnera   i ne ubacim u pogrešni i izazovem treći svecki rat.

- Ahhhhh . das ist  ekonomiše - kaže ona kad sam ušla u kola.

" Ja, ja .. Svi ste vi  nenormalni. Ekonomiše, špare. A kako je to ekonomično da voziš prazne flaše po gradu i dvadeset minuta tražiš kontejner?"

I onda konačno krenemo kući   drugim nekim putem i stignemo žive. Baba je bila premorena  od svega  ali nije ranije legla u krevet. Ostala je budna do pola 12  kad me zove da joj pred spavanje  namestim masku za inhalaciju, sa kojom spava,  prinesem  rakijicu za dobar san  i   još neke potrepštine za noć.  Ja sam bila  pospana još u osam sati kad sam sišla u svoju sobu i borila sam se narednih tri ipo sata da me ne ophrva san.

[remenar]

Registar tjednih aktivnosti

Koliko puta ste sami sebi ili nekome rekli da nemate vremena za vježbanje? Čitanje? Pisanje? Edukaciju? Uvijek postoji "nemam vremena" pojam. Ili u pojedinim situacijama grižnja savjesti da na nešto trošite vrijeme? Ne zabrinjavajte se, niste sami, mnogi ljudi to rade. Kontinuirani osjećaj da nemamo vremena. Svjesno i ne svjesno. Jednostavna metoda upravljanja vremenom je Registar tjednih aktivnosti. Na hrvatskom jeziku zvuči loše. Zvučnije je na engleskom - Weekly rhythm register. Inicijalni tvorac registra je Darren Hardy. Njegov prijedlog registra možete pronaći ovdje. Kako registar upravlja vremenom? U biti je jednostavno ali zahtijeva disciplinu i promišljanje. Disciplina se odnosi na određivanje realnog broja aktivnosti kojima se želimo posvetiti. Nakon ispunjenja ciljeva, tjedno ili mjesečno, poticajno je nagraditi se. A da bi oslobodili vrijeme morate identificirati distraktore i gutače vremena koji ne pridonose ciljevima koji su vam bitni. Mudro je umjereno se odricati. Ako uzmemo paralelu s dijetalnim programima, većina ljudi odustane ako se u potpunosti odreknu pojedinih namirnica - primjerice čokolade. Jednaki efekt ima odricanje od notifikacija i gutača vremena. Smanjite koliko vam je ugodno smanjiti. Nakon nekog vremena smanjite dodatno.

Postavljanje aktivnosti i ciljeva

Nije problem napraviti listu od 100 aktivnosti. Ali budite realni što vam je uistinu bitno, poslužite se ili Pareto principom ili MoSCoW metodom. Promislite koliko vremena vam je potrebno za aktivnost te cilj aktivnosti. Ukupan zbroj vremena za svaku aktivnost neka se uklapa u vrijeme koje imate u danu. Počnite skromno. Mali dnevni i tjedni ciljevi. Primjerice ako ste odlučili hodati svaki dan ne zadajte si vrlo visoke ciljeve kao što je 15000 koraka, 7 puta tjedno. Krenite s minimalnim brojem, npr. 6000 koraka, 3 puta tjedno. Postepeno gradite naviku. Ostavite si prostora za dane kada nije objektivno postići cilj (primjerice ako ste za vikend kum/kuma na vjenčanju :) ). Time se postiže da se ne osjećate loše ako ne ispunite cilj za taj dan tj. tjedan. Budite agilni s aktivnostima ali ujedno i rigorozni. Postepeno dodaje aktivnosti ili povećavajte cilj. Ako se pokaže da je u nekom trenutku broj aktivnosti pre visok ili cilj pretjeran, smanjite. Ali  zadržite neki minimum. Manjim ciljevima ostavlja se prostor za napredak ali i za "over achiever" mentalni podražaj. Osmislite aktivnosti za Mind, Body i Soul. Po jednu za svaku kategoriju. Mind je edukacijski napredak. Body je fizička aktivnost. Soul je društvena tj. duhovna komponenta. Ako možete povezati dvije od aktivnosti u istom vremenskom okviru, izvrsno (primjerice, kada hodam slušam audio knjigu). Za određivanje aktivnosti i ciljeva preporučujem S.M.A.R.T.E.R. model iz knjige "Your Best Year Ever" od autora Michael Hyatt. Ukratko: - S - Specific: aktivnost mora biti konkretna, "Vježbati" je širok pojam, "Trbušnjaci" je puno konkretnije - M - Measurable: aktivnost mora biti mjerljiva, "Trbušnjaci" ne daju mogućnost praćenja izvršenja, ali "10 trbušnjaka" je vrlo lako mjerljivo - A - Actionable: aktivnost mora pozivati na akciju, primjerice "Napravi 10 trbušnjaka svaki dan" - R - Risky: većina preporuka je postaviti si cilj koji je ostvariv. Autor preporučuje postavljanje "stretch" ciljeva tj. malo više od ostvarivog. S druge strane, neka istraživanja preporučuju da se postave realni ciljevi a u slučaju da se cilj "probije" postiže se "over achiever" pozitivno stanje uma. Rekao bih da je ovo jako ovisno od osobe do osobe. Svatko će drugačije reagirati ako ne dostigne "stretch" cilj. Neki će biti razočarani te potencijalno dovesti do odustajanja. Drugi će biti oduševljeni. Procijenite koji ste tip osobe, kako se osjećate ako ne uspijete ostvariti neki cilj ili kako se osjećate kada izvršenje bude bolje od definiranog. - T - Time Keyed & Triggered - aktivnost mora imati vremenski okvir. U mom primjeru je to da pročitam jednu knjigu mjesečno, što je 4% knjige dnevno. Za neke aktivnosti odredite si i vrijeme izvršavanja. Primjerice, odredio sam si da čitam news feed svako jutro uz kavu. Nije konkretno vrijeme (npr. u 7 sati) ali je uzrokovano drugim okidačem. - E - Exciting: aktivnost mora biti potaknuta i odražavana realnim razlogom zašto ste započeli aktivnost. Fizička aktivnost u obliku hodanja, u mom slučaju, je uzrokovana postavljanjem primjera zdravog života prema klincu. - R - Relevant: aktivnost se mora moći uklopiti u vaš životni ritam, dostupno vrijeme i trenutnu životnu situaciju. Da li možete izdvojiti svako popodne 3 sata za teretanu, ako radite do 17 sati i imate kod kuće 6-to godišnje dijete koje vas jedva čeka vidjeti i igrati se s vama?

Uklanjanje distraktora

U trenutcima kada pratite aktivnost, koliko je moguće, uklonite distraktore. Distraktori su predmeti i događaji iz okruženja koji oduzimaju pažnju. Jedan od najvećih distraktora modernog doba su mobilni uređaji. Konkretno notifikacije aplikacija na mobilnim uređajima. Notifikacije ugasite ili trajno ili upalite "Do-not-disturb". Razmislite koje notifikacije su bitne da na njih reagirate trenutno a koje mogu čekati. Da li je stvarno svaki Like i komentar na Instagramu nužan da odmah odgovorite? Ako ne radite u agenciji za menadžment društvenih mreža, slobodno to ugasite. Dodatno, razmislite koje vrste notifikacija su nužne. Paljenje ekrana, zvukovi i vibracije su vrlo moćni alati preuzimanja pažnje. Ako svakih 17 minuta se pali ekran uz melodiju i vibraciju, nije moguće ostati koncentriran na bitno. Moderni mobilni uređaji omogućavaju vrlo veliku fleksibilnost prilagodbe notifikacija. U mom slučaju - vizualne, zvučne i haptične notifikacije su ostale upaljene samo za telefonske pozive i SMS-ove. Ako radite na računalu, distraktori su jednako tako prisutni. Ugasite mail, IM alate (Teams, WhatsApp) i slično. Ugasite sve što vam nije potrebno za aktivnost na koju se fokusirate. Ili ako vam iz nekog razloga aplikacija mora biti upaljena, recimo zbog statusa dostupnosti na Teams alatu, podesite opcije notifikacija. To se odnosi i na sve tabove u Internet pregledniku. Krivi klik na otvoreni YouTube kanal... Ugasite radio i TV. OK, radio može ostati ako ste se tako naviknuli ali izbjegavajte FM/DAB radio. Radio nije samo glazba. Tu su reklame, spikeri, vijesti i slično. Zadnje što trebate je informacija da je 30% popusta na prirodno gnojivo u vrtnom centru. Koristite usluge za stream glazbe ili pustite CD. Pobrinite se da je lista tj. CD dovoljno dug da izbjegnete traženje nove liste ili CD-a usred fokusiranja. TV... Ako to nije aktivnost kojoj se želite posvetiti, ugasite ga. Pomične slike su distraktor koje ljudski mozak nije u mogućnosti ignorirati.

Riješite se gutača vremena

Svjesni ste koliko vremena trošite na aktivnosti koje nisu na listi? Da li je baš ta treća epizoda "Prijatelja" bila potrebna? Ili baš taj sedmi video restauracije Game Boy konzole? Vjerojatno nije. Neke aktivnosti je teško mjeriti ali mobilni uređaji omogućavaju vrlo precizan pregled na što je korišten uređaje svakog dana. Na Android mobilnim uređajima to možete pronaći u "Digital Wellbeing" postavkama. Na iOS uređajima u "Screen Time". Priznajem, mene je neugodno šokiralo koliko vremena provodim na društvenim mrežama a da na kraju dana nisam mogao izdvojiti ništa što sam novo naučio. Rješenje je vrlo jednostavno, ograničio sam vrijeme korištenja tih aplikacija na maksimalno 15 minuta dnevno.

Nagrade

Osmislite male nagrade nakon uspješnog tjedna ili mjeseca. Neću vam preporučiti da se nagradite hranom da izbjegnem optužbe za povišen kolesterol ili šećer u krvi. Čime i kako, ovisi o vama. Nije nužno da je potreban financijski trošak. To može biti i da si na kraju mjeseca dozvolite dodatnih 30 minuta gledanja YouTube videa. Za mene su to knjige i kemijske olovke. Knjiga koju si priuštim na kraju mjeseca mora biti fizička. Tako na polici uvijek imam vidljiv podsjetnik da sam mjesec dana izvršio aktivnosti i ispunio ciljeve. Kemijske olovke su kontinuirani podsjetnik kada njom pišem i evidentiram napredak u Registar.

Kreiranje i održavanje registra

Registar vodite kako vam najviše odgovara. Digitalno, papirnato, svejedno je. U Excelu na računalu ili u notes aplikaciji na tabletu. Koristite ono što vam je ugodno i na što ste navikli. Meni odgovara papirnato. Paljenje računala je proces koji traje a rokovnik mi je uvijek pri ruci. Dovoljno je da okrenem stranicu u rokovniku. Ovako to izgleda kod mene.

Moj registar je podijeljen na praćenje dnevnih aktivnosti i dugoročnih zadataka bez fiksnog datuma (to-do). Registar sadrži soul aktivnosti (slika klinca i kava s kumom), mind (pogledati edukativan kratki video, pročitati one page summary pdf, pisanje za članak, čitanje knjige) te body (6000 koraka). Kavu s vjenčanim kumom sam stavio jer nas užurbani ritam rada i života vodi iz tjedna u tjedan pa prođu mjeseci a da ne vidimo na kavi. Iz svake knjige naučim nešto novo ali ne stignem fizički čitati količine knjiga koje bi htio da naučim nešto novo. Zato sam stavio da pogledam edukativan video i pročitam one page summary neke knjige. Pisanje je namjerno ostavljeno kao širok cilj jer nisam još u fazi da mogu staviti konkretan cilj (npr. Napiši 2000 znakova). Čitanje knjige je namjerno postavljeno na 4% knjige. Veći cilj mi je pročitati 1 knjigu mjesečno što je ekvivalent 4% dnevno (u biti 3,33 ali jednostavnosti računanja radi je na 4%). 6000 koraka je tu jer sam maknuo s liste boks. Trenutno nisam u mogućnosti dedicirati svoje vrijeme točno 3 puta tjedno u točnom vremenskom terminu. Ali da održim neki oblik fizičke aktivnosti stavio sam hodanje. 6000 koraka je minimalno, znanstveno dokazano, da ima zdravstvenog učinka. Volio bih da je ta brojka od 8000 do 10000 ali se opet vraćam na zadnji "R" - Relevant. Predzadnji stupac je cilj aktivnosti, tj. egzaktni broj ponavljanja u tjednu koji želim postići. Zadnji stupac je broj koliko puta sam ovaj tjedan odradio aktivnost. Uvođenje registra pomoglo mi je naći vremena za aktivnosti za kojima sam žalio i koje sam oduvijek htio raditi ali sam imao osjećaj nedostatka vremena. Nakon što sam stavio sve aktivnosti koje želim raditi, svaku sam doradio pomoću S.M.A.R.T.E.R. metode. Te u konačnici odabrao koje su mi trenutno relevantne i bitne. S konačno definiranom listom nestao je osjećaj da će mi te aktivnosti oduzeti puno vremena od obitelji, jer više niti ih je bilo tako puno a niti ne uzimaju toliko vremena koliko sam zamišljao da oduzimaju. Nazivi nisu prema S.M.A.R.T.E.R. metodi jer ne stanu na jednu stranicu u notesu (A5 veličina) :) Da li vodite registar aktivnosti? Da li ste voljni pokušati? Pišite u komentare. Pogotovo me zanima nakon nekog vremena kako napreduje i registar i aktivnosti :) “ The rhythm of daily action aligned with your goals creates the momentum that separates dreamers from super-achievers.” - Darren Hardy Read the full article

[zoranphoto]

HAKERI NAPRAVILI KAOS! Ubacili virus u vladine sustave, Amerikanci zatvorili sudove: FBI provodi istragu

FBI je u petak objavio da intenzivno surađuje s gradom Dallasom u istrazi računalnog napada koji je izazvao kaos u nekoliko javnih službi tijekom ovog tjedna. Incidenat je rezultirao zatvaranjem sudova i onesposobljavanjem web stranica hitnih službi. Prema priopćenju gradske uprave, sudovi su bili zatvoreni tijekom srijede i četvrtka, ostavljajući pravosudni sustav u privremenoj blokadi. Iako službene izjave tvrde da hitne službe za građane nisu pogođene, u petak su bili nedostupni glavni portali policije i vatrogasne službe. Policijski glasnogovornik je potvrdio da je napadnuta računalno potpomognuta dispečerska mreža grada. Američki dužnosnici povezuju ovaj napad s Conti grupom, kibernetičkim kriminalcima za koje se vjeruje da djeluju izvan ruskih granica, ali održavaju veze s ruskim obavještajnim službama. Njihova precizna uloga u ovom napadu još nije potvrđena, ali istražitelji vjeruju da su odgovorni za izvršenje napada.     FBI i lokalne vlasti Dallasa sada usko surađuju kako bi identificirali počinitelje, istražili obim štete i poduzeli mjere za obnovu sustava. Građanima je poručeno da budu strpljivi dok se situacija ne riješi te da prate službene kanale za ažuriranja i upute. Dnevno.hr Photo by Markus Spiske Read the full article

[spectatorzg]

Nema smisla

Temeljit sam. Savjestan. Volim kad je posao obavljen savršeno. Uvijek sam od svojih suradnika očekivao dobro izvršenje zadataka. Kad nisam bio zadovoljan, nisam mijenjao zadatke, nego suradnike. Zadatak mora biti izvršen kako je planirano, ustupaka nema. Kada je tako, onda sam zadovoljan. Uglavnom. Ne jedem slatko. Uglavnom. Ponekad u prolazu ugledam neki kolač, dođe mi volja i s prvim korakom…

[dreambigactsmart]

👉 Da se razumemo, iako sam firmu osnovao 2008. godine, u sred prethodne krize, ova situacija je potpuno nova za mene. . . ➡️ Imam li plan kako da nastavimo dalje? ▶️ Imam. . . ➡️ Imam li alternativni plan? ▶️ Imam. . . ➡️ Da li se pridržavam svojih dnevnih rutina? ▶️ Da. . . ➡️ Da li sam spreman da rizikujem? ▶️ Da. . . ➡️ Da li sam siguran u da ćemo pobediti? ▶️ Ne, ali sam siguran da ću dati svoj maksimum pa kako bude. . . ➡️ Da li bi se kladio na sebe i naš tim? ▶️ Naravno! . . . 😎 Pa da krenemo! . . . . #dreambigactsmart #pedjajovanovic #strategija #kriza #idemodalje #dopobede #hastalavictoriasiempre #izvršenje #plan #rezervniplan (at As, Karlovarský Kraj, Czech Republic) https://www.instagram.com/p/CAdtFeRJR-3/?igshid=1bafz5yhgcfoo

[cgvijesti]

Zatvorenik pronađen mrtav

U Spuškom zatvoru danas, oko 10. 30, pronađeno je u toaletu beživotno tijelo zatvorenika R.K.  “Dana 10.03.2023.godine, oko 10,30 časova u organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Zatvoru za kratke kazne, u toaletu jedne od prostorija u kojoj borave osuđena lica, pronađeno je beživotno tijelo zatvorenika R.K.”, saopštili su iz UIKS-a, piše portal Dan. Zatvorenik R.K. je…

[mentalnahigijena]

Suđenje Belivukovom klanu, okrivljeni: Skinuli su me golog i snimali, a onda tukli Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas se nastavlja suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Do sada su odbrane iznele vođe ovog klana, kao i pojedini okrivljeni, a očekuje se da danas svoju odbranu iznese Srđan Lalić, kom je Tužilaštvo za organizovani kriminal dodelilo status svedoka okrivljenog. - Ja negiram izvršenje bilo kog krivičnog dela. Detaljnu odbranu ću izneti u toku postupka. Želim da vas uputim zbog čega je vaša odluka o izdvajanju zapisnika zakonit. Uhapšen sam u Zemunu, kontrola u parku mi je tražila ličnu kartu. Tri džipa interventne su stajala i pričali su telefonom, a onda su me zvali u stanicu", počeo je Šejić i ispričao iskustvo sa SBPOK: - Imate potvrdu odozgo, tražimo svedoke. Pitali su me o nekom momku, o kojem ja ništa nisam znao. Ušla su tri inspektora i predstavili su se kao SBPOK. Rekli su mi do stanice da razmislim šta ću da uradim, nisu mi se predstavili. Doveli su me Igor Krtolica, Vlada Jovanović i Božidar Stolić. Počeli su da me maltretiraju, Stolić me je udarao pesnicama u rebra, metalnom drškom me je udarao. Terali su me da priznam, ja sam sedeo na toj stolici devet i po sati, dok nije došao branilac. - Tražili su od mene da teretim neke ljude, rekli su da je Milovan Tadić svedok saradnik i da sam tu zbog njega. Pretili su da će me udaviti u jezeru. Igor i Vlada su bili dobri policajci, a Milenko Marić i Stolić loši. Marić mi postavi pitanje, a Stolić me udara. Kada sam ja ušao, prvo su me skinuli i snimili golog. Rekli su pretres, Marić je izvadio telefon snimali su me i rekli "kako me je*u". Pitali su me o Budimiru, Miljkoviću... Posle par sati su prestali da me tuku, izašli su van prostorije i rekli da imam 5 minuta da razmislim šta ću. Ja sam tražio advokata, pretili su mi mojom porodicom. Ja imam dva maloletna brata, za koje su pretili da će ih oduzeti", ispričao je za govornicom i dodao: - Rekli su mi da idem u pritvor, pretili su da će oduzeti moju braću i da zovu CZSR. Ja sam rekao u redu, potpisaću, ne dirajte moju porodicu. Ja sam tako nateran na laži.

[prijedor24]

Uhapšen u pokušaju razbojništva

Zatečen na izvršenju krivičnog djela Policijskoj stanici Novi Grad/Bosanski Novi Policijske uprave Prijedor dana 03.09.2022. godine oko 00,20 časova putem telefona obratilo se lice M.L. iz ovog grada i prijavilo da je u toku izvršenje krivičnog djela od strane nepoznatog lica koje pokušava da uđe u objekat njegove porodične kuće. Brzom intervencijom policijskih službenika na licu mjesta zatečeno…

[digitarts]

Algoritamska umetnost

Algoritamska umetnost, takođe poznata kao kompjuterski generisana umetnost, je podskup generativne umetnosti (generisan od strane autonomnog sistema) i povezana je sa sistemskom umetnošću (pod uticajem teorije sistema). Za sliku razumne veličine, čak i najjednostavniji algoritmi zahtevaju previše proračuna da bi ručno izvršenje bilo praktično, i stoga se izvršavaju ili na jednom računaru ili na grupi računara. Konačni rezultat se obično prikazuje na kompjuterskom monitoru, štampa se rasterskim štampačem ili se crta pomoću katera. „Algorista“ je termin koji se koristi za digitalne umetnike koji stvaraju algoritamsku umetnost. Algoristi su zvanično započeli utvrđivanje svog identiteta kao umetnika nakon panela pod nazivom "Umetnost i algoritmi" na SIGGRAPH-u 1995. Suosnivači su bili Žan-Pjer Eber i Roman Verostko. Hebert je zaslužan za skovanje termina i njegove definicije, koja je u obliku njegovog sopstvenog algoritma. U sledećem postu bih se više posvetila određenom algoristi, kako bih čitaocima približila ovu granu umetnosti.

[booksbylana]

✨ Ji-young Gong, Naše sretno vrijeme ✨

Roman "Naše sretno vrijeme", priča je o životu, smrti, umiranju, zločinu, kazni, krivnji i oprostu.

Ovaj roman "Prošaran religijskim tonom ponore duboko u ljudsku dušu razapetu traumom, krivnjom i iskupljenjem, i odašilje snažnu kritiku društvu čije se promjene tragično prelamaju na pojedincu."

Glavni lik romana Yu-jeong je mlada, lijepa i bogata žena koja je napunila trideset godina. Ona ima svoju tajnu iz prošlosti: naime, već je po treći put pokušala počiniti samoubojstvo, na što ju je naveo poznanik koji ju je pokušao silovati s njezinih petnaest godina života. Po zanimanju je slikarica, profesorica na fakultetu, a javnosti je postala poznata kao pjevačica, dok je izvodila nacionalnu korejsku himnu. No, njezin treći pokušaj samoubojstva pokazuje da nešto ispod njezine blistave vanjštine nije kako bi trebalo biti.

S druge strane, negdje iza rešetaka, nalazi se ozloglašeni Yun-su, mladi muškarac, dvadesetsedmogodišnjak koji očekuje izvršenje smrtne presude. Međutim, ovdje postoji i teta Monica, časna sestra koja pomaže zatvorenicima o čijim će posredstvom Yu-jeong i Yun-su svoje "sretne trenutke" upriličavati svakoga četvrtka i pobliže nas upoznati sa svojim nesretnim sudbinama.

#bookstagram #bookstagrammer #booksbooksbooks #ourhappytime #books_by_lana za

View this post on Instagram

A post shared by Books by Lana 💜 (@books_by_lana)