#drugarstvo

[dszdzn]

"U ovom grobu zauvek zaspalo Drugarstvo" datumi: "Nikad - sad"

Наткнулся в Нови Саде на могилу моих русских-российских-россиянских-эрефских друзей.

Pronašao sam u Novom Sadu grob mojih ruskih drugara i/ili prijatelja (nisam još shvatio tačno suptilnu ili debelu razliku u definicijama "drugar"/"prijatelj")

[cinocefalo]

Compañerismo / Drugarstvo

Por Cinocéfalo.

  Camaradería (en croata Drugarstvo) -exposición que se lleva a cabo en el Museo de Arte Contemporáneo de Zagreb-, es una de aquellas prácticas museísticas que promueven el acercamiento de los espectadores a las colecciones de manera dinámica, aunque siempre desde la lejanía subyacente en toda institución de tal tipo. Se trata de una segunda muestra como continuación a otra denominada Canciones tristes de guerra, lo cual indica ya la dirección de las reflexiones en el contexto conflictivo que ha vivido normalmente la región. Camaradería revisa cuerpos de obra que rondan lo compasivo o la idea de solidaridad, para la ordenación curatorial del material de su acervo. Sin embargo, desde un tono político plantea a la vez aquello que parecería velado, pero difícil negar en tales contextos. En Rusia, se sabe de sobra, los camaradas (tovarishchi) son a la vez cómplices que comparten la raíz de una ideología, convirtiéndola en un asunto de relaciones socio-amistosas.

La mirada entonces está puesta en presentar obras que van desde la revisión del concepto de colectividades artísticas que propugnaban las neovanguardias del siglo pasado, hasta las ideas contemporáneas sobre colaboración e investigación participativa. Se reúnen así 24 propuestas grupales y colectivas desde un discurso que parecería simplificado, visto como meras acciones de contribución pública y de mejora parcial de los territorios habitados. Sin embargo, al añadir experiencias colectivas como las de grupos como EXAT 51, quienes estuvieron influidos por constructivismo ruso, la neoplasticidad, la Bauhaus y De Stijl en una época en la que en la región se comenzaron a abrir espacios internacionales para la exposición, o el colectivo Gorgona quienes operaron en la línea del antiarte y cuyas ideas modificaron muchas prácticas artísticas, se establece un compromiso discursivo con la forma que necesariamente apunta a diversidades socio-políticas. Otro de los grupos incluido es OHO y su comunidad creada de nombre ‘The Family from Šempas’, para quienes una obra de arte podía ser realizada en cualquier medio de la vida cotidiana para ser expandida por las colectividades que la habitaran.

Un ejemplo de artistas más actuales que trabajan de manera individual es Igor Grubić, quien suele concentrarse en eventos históricos particulares, rindiendo homenaje a colectividades marginadas y héroes invisibilizados. Una de sus obras es el trabajo con presos de Lepoglava, a quienes les realizó preguntas acerca de la manera en la que se vinculaban con la infancia y sus proyecciones de futuro. Otra de las artistas revisadas es Sanja Iveković, quien aborda temas de género, identidad y memoria desde la investigación de la representación en los medios de comunicación de la mujer. Una de sus piezas conocidas es Lady Rosa de Luxemburgo, en la cual llevó a cabo una réplica del monumento que se encuentra en la Plaza de la Constitución de Luxemburgo, pero en la cual aparece embarazada. El texto de la placa explicativa era acompañado por términos con los cuales se estereotipa a la mujer en diversos idiomas, y a la vez otros de carácter político. Entre las palabras virgin, bitch o whore; résistance, justice, o liberté.

Camaradería es un pretexto para hablar de ciertos temas que, paradójicamente, pueden generar divergencias. La idea de empatía, por ejemplo, no necesariamente convive plácidamente con términos como el de ética. Sin embargo, al menos aquello aviva la controversia. Y es que, al señalar experiencias históricas específicas de la región, la confluencia de diversos grupos artísticos supone necesariamente contradicciones que es necesario discutir. En todo caso, la idea de camaradería que sugiere una amistad que va más allá de lo sensitivo o lo emocional, en términos de razón artística, puede muy bien plantear puntos de partida para reconocer nuevos espacios de participación pública desde el arte y la política que intenten romper el cerco de auto-promoción en el mercado, y el absoluto individualismo estético realizado para las vitrinas y la circulación global.

___

Los autores y colectivos en la exposición son: Aleksandar Battista Ilić, Vera Fischer, Tomislav Gotovac, Igor Grubić, Sanja Iveković, Ivana Keser, Oleg Kulik, Andreja Kulunčić (con la colaboradora Dubravka Stijačić y con pacientes del hospital psiquiátrico Vrapče en todos los segmentos del proyecto, y Vlatka Prstačić y el equipo de diseñadores Kuna zlatica en parte del proyecto Vrapče Pillows), Kristina Leko, Lala Raščić, Vjenceslav Richter, Ivana Tomljenović Meller, Žarko Vijatović, EXAT 51, Fluxus, Format C, Galerija stanara, Gorgona, Group of Six Authors, IRWIN, Nova Evropa/NEP, OHO, Familia de Šempas, Vigo.

El equipo cutatorial: Zdenka Badovinac, Kristina Bonjeković Stojković, Petra Cegur, Renata Filčić, Iva Rada Janković, Jasna Jakšić, Vesna Meštrić, Martina Munivrana, Ana Škegro y Leila Topić.

[neshmesh]

🥂

[themilkeee]

[sarah152]

[citatioprijateljstvu]

Svako se može saosećati s patnjama prijatelja, ali potrebna je posebna odlika da se saosećate s prijateljevim uspehom.

Oskar Vajld

[zanimljivaekonomija]

„Radost Evrope“, od 2. do 5. oktobra, u znaku jubileja – pola veka ove dečje manifestacije

Beograd, 24.9.2019. - Ovogodišnja manifestacija „Radosr Evrope“, koja će se održati od 2. do 5. oktobra, biće u znaku obeležavanja pola veka njenog postojanja. Ove godine Beograd će ugostiti decu iz 22 evropske zemlje i Kine. Ona će se družiti s našom decom, biće smeštena u beogradskim porodicama i zajednički će stvarati i takmičiti se. Beograd će ponovo biti dečja prestonica Evrope – rečeno je na današnjoj konferenciji za medije u Dečjem kulturnom centru.  Najavljeno je da će pojedine beogradske osnovne škole dobiti murale u čast jubileja i manifestacije, a očekuje nas i svečani defile Knez Mihailovom, mnoštvo radionica, koncerata, sportskih i kulturnih aktivnosti.  O značaju manifestacije na konferenciji za novinare u Dečjem kulturnom centru, koji je izvršni producent, govorila je Dragica Nikolić, predsednica Odbora manifestacije, a o programu Ivana Tabori Obradović, glavna urednica manifestacije, i Leontina Vukomanović, pomoćnica direktora za programsku delatnost DKC-a.  Dragica Nikolić je podsetila da svakog oktobra, već pedeset godina, Beograd putuje u središte zemlje zajedno sa decom Evrope, a za ovu priliku „Put u središte sreće” slogan je manifestacije. „Manifestacije raste i razvija se, prati novo doba, usvaja novine, ali je uspešna i trajna zato što je od davne 1969. utemeljena na pravnim vrednostima. Od svog osnivanja nosi u sebi evropske vrednosti, ali i one koje krase našu zemlju i Beograd: gostoprimstvo i negovanje prijateljstva“, istakla je ona.  Leontina Vukomanović je precizirala da festival počinje karnevalom od Trga republike do Kalemegdana, a uz decu iz Evrope biće i mališani iz PU „Stari grad”, koja ove godine slavi vek postojanja. Prvi put predstaviće se i učesnici projekta „Beograd peva”, koji je podržao Sekretarijat za kulturu, s namerom da u beogradske osnovne škole vrati male horove.  Dan posle svečanog otvaranja i karnevala, 3. oktobra, održaće se koncerti „Susreti prijateljstva”, 4. oktobra Ekološka akcija „Drvo drugarstva” u Parku Ušće, zatim sportsko-rekreativni dan na Adi Ciganliji i radionice dramske imrovizacije. U subotu, 5. oktobra, u 18 časova, kao kruna svega, održaće se gala koncert u Velikoj dvorani „Sava centra”.    

[devojkaodpapira10]

Kad saznaš ko su ti prijatelji izgubićeš mnogo ''prijatelja''

[cutepassionfruit]

kjut mesidz materijal😋 2842017

[balonshop]

Svi treba da znaju šta drugarstvo znači, zajedno smo lepši, zajedno smo jači 💕💕💕 #iznenadjenje #balonibeograd #surprise #boxballoons #balonukutiji #najlepsibaloni #drugarstvo #poklon #gift www.balon-shop.com (at Baloni Balon Shop) https://www.instagram.com/p/BnZHcHtgziS/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=36xco2ooaxgc

[asweetjane]

Nekada sam očekivala previše od prijatelja, sad više ne očekujem ništa. Tu smo da se nađemo jedni drugima. Da podelimo ono što imamo potrebu da podelimo, iako to drugu osobu retko zaista zanima. Da se ne mešamo jedni drugima u živote. I nikako da se ne savetujemo. Tu smo da neobično ushićeno čestitamo jedni drugima rođendane. I da pažljivo biramo poklone. Tu smo da zaboravljamo jedni drugima sve ono što smo rekli da nikada nećemo, a sada radimo. Tu smo da krenemo različitim putevima, i da se srećemo na svakom skretanju. Tu smo da se volimo iako nikada ne možemo da se prihvatimo.

[sarah152]

😔

[citatioprijateljstvu]

Uloga prijatelja je da bude uz vas kad grešite. Kad ste u pravu, svi će biti pored vas.

Mark Tven

[cupofstress]

nikada nisu bili problem neprijatelji

sa njima sam znala na cemu sam,

izdaja bi nastupila od strane prijatelja,

i to je ono sto nas boli

//bolje kvalitetno rivalstvo

nego lazno drugarstvo

[blesava-devojka]

Prijatelji.

Cesto me pitaju ljudi kako sam. Slegnem ramenima i kazem da sam dobro, samo malo umorno. Zaista. Jesam. Umorna sam od svega. Od secanja. Od laznog smeha. Od lazne podrske. Od laznih ljudi. Umorna sam od svih tih sitnica koje se mesecima desavaju, a ja ih kao suvenire skupljam duboko u sebi. Umorna sam od pitanja i podpitanja. O meni. O njemu. Umorna sam od toga da gledam nekog bitnog meni, kako se gubi u ovom ludom svetu, trazeci nacin za dokazivanje. A losim putem koraca. Vec dugo. Umorna sam od toga da se bojim za njega. Umorna sam od toga da svaki put iznova pricamo o tome kakvi smo bili kao klinci. Umorna sam od toga da ga podsecam kako je nekada voleo kosarku. Umorna sam da ga gledam takvog, kao sto je sad. A treba mi. Da bude tu. Uz mene, dok sedimo na plocniku i smisljamo planove, kako cemo jednog dana putovati. A odsutan je. Uglavnom cutimo. Razumemo se. Ali mi fale njegove reci. Dok me prati kuci. Pa idemo sredinom puta. A on vice kako ce da me brani od svih i da me nikom nece dati. Strah me je. A cini mi se kao da sam mu sve dalja. Da ne mogu da ga dokucim. Pa pustim. Neka ga. Dok mogu da ga cuvam. Dok mogu bar na tren da mu u misli udjem. Cutim. Pa isplacem more suza, kad zatvorim vrata svoje sobe, dok mi on salje poruke da je stigao kuci. Umorna sam. Od svega. Od mene. Od njega.