#dobitnik

[zanimljivaekonomija]

Beogradski pobednik Goranu Petroviću za najbolji roman u 2022. godini

Goran Petrović je dobitnik nagrade „Beogradski pobednik“ za najbolji roman na srpskom jeziku 2022. godine, za roman „Papir sa vodenim znakom“, u izdanju Lagune.

Ime dobitnika nagrade saopštio je na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda predsednik žirija Predrag Petrović. Žiri u sastavu dr Predrag Petrović (predsednik), dr Vesna Trijić, dr Petar Pijanović, dr Slađana Ilić i dr Nataša Anđelković doneo je odluku o ovogodišnjem dobitniku, koji je pored Statue Pobednika i plakete za roman godine osvojio i iznos od 10.000 evra. U konkurenciji pet romana koji su ušli u uži izbor za nagradu, Petrović je dobio glasove tri člana žirija, dok je Emir Kusturica za roman „Vidiš li da ne vidim“ dobio dva glasa.

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte. Više od 20 godina Petrović je posvetio radu na književnom projektu koji je nazvao „Roman Delta“, u kojem je „Papir“ prvi tok u univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Prvi dobitnik „Beogradskog pobednika“, prošle godine, bio je Drago Kekanović za roman „Privrženost“.

[cgvijesti]

Dobio na lutriji milion eura, ali nikad nije došao po novac

Dobio na lutriji milion eura, ali nikad nije došao po novac

Suma od milion eura osvojena je prije tri godine na lutriji u njemačkoj saveznoj državi Saksonija-Anhalt, ali nikada nije preuzeta. Dobitnik iznosa sada, tačno 31. decembra u 23.59, izgubio je priliku da podigne novac. “Pobjednik je imao tri godine da zatraži novac, ali to, nažalost, nije učinio”, objavio je u ponedeljak Loto-Toto Sachsen-Anhalt, prenosi časopis Feniks. “Nadali smo se da će se…

[beskrajna-prica]

novinar: *nalazi se u američkom filmu ili seriji*

bilo ko: "On je dobitnik Pulitzerove nagrade!"

[e-kultura]

Festival autorskog filma dodeljuje Specijalne nagrade povodom 30. izdanja festivala

Festival autorskog filma ove godine slavi značajan jubilej – svoje 30. izdanje. Tim povodom, Savet festivala dodeliće Specijalne nagrade za doprinos i podršku festivalu.

Ove prestižne nagrade biće uručene tokom trajanja festivala, a laureati su dugogodišnji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji.

Uručenje nagrada biće održano 23. i 26. novembra u 19 časova u sali 1 mts Dvorane.

Dobitnici Specijalnih nagrada za doprinos i podršku 30. Festivala autorskog filma su:

Fabienne Hanclot (bivša direktorka Kanskog programa ACID), Stanislas Pierre (direktor Francuskog instituta u Srbiji), Meinolf Zurhorst (filmski kritičar), Laurent Jacob (selektor Kanskog festivala), Dimitra Karya (selektorka programa Cinéfondation Kanskog festivala), Gabriele Brunnenmeyer (skript doktorka), Manfred Schmidt (dugogodišnji direktor MDM fonda), Jovan Marjanović (direktor Sarajevo Film Festivala), Christoph Terhechte (umetnički direktor festivala DOK Leipzig), Michael Weber (direktor The Match Factory), Rémi Burah (televizija Arte), Boris Matić (direktor Zagreb Film Festivala), Čedomir Kolar (filmski producent), Darijan Mihajlović (pozorišni reditelj), Marko Novaković (reditelj), Branislav Glumac (Francuski institut u Srbiji), Vesna Danilović (dugogodišnja programska urednica DKC-a), Ivana Mihić (glumica), Zorica Dimitrijević (novinarka), Sandra Perović (gl. i odg. urednica Zabavnog programa RTS-a i filmska kritičarka), Miroljub Stojanović (filmski kritičar i urednik izdavaštva Filmskog centra Srbije), Milutin Petrović (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dejan Zečević (reditelj i i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Siniša Dragin (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar Saša Petrović), Dubravka Lakić (filmska kritičarka i novinarka), Tatjana Nježić (urednica i novinarka), Branko Ignjatović (fotograf), Srđan Jokanović (novinar), Dimitrije Stefanović (novinar), Boban Aranđelović (filmski kritičar) i Stefan Đelineo (direktor UFUS AFA zaštite).

Podsećamo, jubilarni 30. FAF biće održan od 22. do 29. novembra na nekoliko lokacija u Beogradu i širom Srbije.

[radiogornjigrad]

Photo Sasa Zinaja NFoto Bosansko-hercegovački pisac Namik Kabil dobitnik je ovogodišnje regionalne Književne nagrade Predrag Matvejević za knjigu ‘Beskućnik’. Rođen u Tuzli, odrastao u Trebinju, Namik Kabil filmski je redatelj i pisac, autor nagrađivanih drama i scenarija, između ostalog i za igrani film „Kod Amidže Idriza“ redatelja Pjera Žalice. Autor je romana „Sam“, „Amarcord“, „Isijavanje“…

[balkanskapravila1371]

OVO JE DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA MIR ZA 2024. GODINU: Švedska kraljevska akademija iznenadila odlukom (FOTO)

https://www.novosti.rs/planeta/svet/1417757/ovo-dobitnik-nobelove-nagrade-mir-2024-godinu-svedska-kraljevska-akademija-iznenadila-odlukom-foto

[mentalnahigijena]

Za sve prodavače magle, političke izmišljene istorije pitajte ovog turskog profesora doktora istorije

Ko su Srbi? - mada čisto sumnjam da i vi sami ne znate istinu ali kako je čika Dobrica zborio „Laž je srpski državni interes“, pa lažima gradite iluzije od istorije koje se moraju srušiti kad tad, pa dođe vrijeme !

Prof. Dr. Osman Karatay

Univerzitet Ege Turski institut za istraživanje svijeta Odsjek za tursku historiju

Rođen 1971. godine. Nakon studija u osnovnoj školi Çorum İnönü, srednjoj školi Taşköprü i srednjoj školi Çorum Atatürk, diplomirao je na Univerzitetu Boğaziçi, odsjek za historiju 1995. godine. Magistrirao je na Univerzitetu Gazi 2002. godine, a doktorirao na istom univerzitetu 2006. godine. U zvanje vanrednog profesora stekao je 2010. godine, a u zvanje profesora 2016. godine. Trenutno je predavač na Univerzitetu Ege. Pored naučnih studija, svojom organizacijom dao je i veliki doprinos turskoj nauci i kulturi. Učestvovao je u osnivanju prvog think tanka u Turskoj, Evroazijskog centra za strateška istraživanja (ASAM). Upravljajući Turcima , najvećim projektom turske istorije u svijetu , dao je veliki doprinos nastanku gigantske turske historije koja se sastoji od ukupno 37 tomova. U tom kontekstu, uređivao je Turke , najveću tursku historiju na engleskom jeziku . Zatim je osnovao KaraM (Crnomorski istraživački centar) i počeo da izdaje prvi turski regionalni akademski časopis, Black Sea Research . U međuvremenu, uređivao je velika djela pod nazivom Balkanski priručnik i Istočnoevropska turska historija, koja su bila prva takve vrste u svijetu. Karatay, dobitnik nagrade Turske svjetske nagrade, ima više od 20 knjiga i više od 140 članaka i radova.

Onda hoće li neko (moj priljatelj) prevesti naučni rad da napokon saznamo Ko su ovi današnji Srbi?

[izdavanjenekretnina]

"Auto(r) na korzu": Večeras poetsko veče dr Đeke Marinaja - NEKRETNINE ZA IZDAVANJE

[preporodbn]

Film o zločinu

ZLOČIN U ŠTRPCIMA NA FILMU: Po ovom Dežulovićevom tekstu je nastao hrvatski film “Čovjek koji nije mogao šutjeti“, dobitnik Zlatne palme u Cannesu Da, bilo je osamnaest ruža za devetnaest žrtava: za jednu od njih nije bilo ni ruže ni molitve. Po tekstu Borisa Dežulovića iz 2014 . godine objavljenom u “Slobodnoj Dalmaciji” snimljen je film “muškarac koji ne može šutjeti” koji je jučer u Cannesu…

[zanimljivaekonomija]

IZLOŽBA „U VINOGRADU SVETOG TRIFUNA“ u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka

U susret pedesetogodišnjici rada naše eminentne slikarke, Slobodanke Rakić Šefer, i stogodišnjeg rođendana vinove loze u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u Galeriji Zavoda (ul. Rige od Fere 4) otvorena je izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“. Što se i iz naziva izložbe može jasno naslutiti, izložene su slike-ulja na platnu koja slave vinovu lozu, grožđe i vino. Slobodanka Rakić Šefer poslednjih godina pokazuje veliko interesovanje i posvećenost grožđu, slikajući ovo božansko voće na njoj karakterističan maestralan način. Najnovija dela, na kojima umetnica dokazuje svoje umeće da uzdigne i podari smisao detaljima, svedoče nam o tome da je „Slobodanka prešla dugačak put, posmatrajući širok spektar pojava koje su se odvijale u tokovima umetnosti. Na nekim slikama, ona i u samo nekoliko zrna grožđa prepozna univerzum slasti…“.

Slobodanka Rakić Šefer se davnih godina prošlog veka otisnula u profesionalne slikarske vode.  Rođena je u Duvaništu, odrasla u Šapcu, a školovala se u Beogradu. Prvi je šabački magistar slikarstva, član je ULUS-a i Udruženja likovnih umetnika Šapca od 1977. godine, Lade – Društva srpskih umetnika od 1978, a ULUPUDS-a od 2012. godine. Učestvovala je na oko 700 kolektivnih žiriranih izložbi ili izložbi po pozivu, kod nas i u inostranstvu, a ostvarila je  sto dve samostalne izložbe u zvaničnim galerijskim prostorima. Utiske o njenom stvaralaštvu i dan-danas objavljuju istoričari i teoretičari umetnosti, likovni kritičari, pisci, pesnici, publicisti, novinari, kolege, kao i ljudi iz raznih drugih profesija koji nalaze inspiraciju u njenim delima. Dobitnik je više od 20 priznanja za svoj rad, a poslednja je Vukova nagrada KPZ Srbije iz 2020. godine.

Izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“ realizuje se u okviru svečanosti obeležavanja slave Zavoda, Svetog Trifuna, i Dana državnosti Republike Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, i može se pogledati svakog radnog dana do 27. februara u periodu od 9 do 15 časova. Sa ovom izložbom autorka Slobodanke Rakić Šefer želi posebno da ukaže na vinovu lozu u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja postoji i rađa grožđe već 96 godina. Ona očekuje da Grad Beograd ili neko od ministarstava (kulture, poljoprivede ili turizma) posveti pažnju očuvanju vinove loze u samom centru Beograda kako bi ona dočekala ne samo 100-ti rođendan, već da bi u godinama i decenijama koje dolaze postala i svojevrsna turistička znamenitost.

Foto: Momčilo Karan

[lookerweekly]

Filmski reditelj Darko Lungulov dobitnik je „Nagrade grada Beograda“ za filmsko i radio-televizijsko stvaralaštvo za scenario i režiju filma „YU Grupa – Trenutak sna“. Nagrada će biti uručena na svečanosti u Skupštini grada u petak, 19. aprila.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/film/yu-grupa-trenutak-sna-darka/

[nedeljaonlineprevodom]

Nedelja Ceo film (2024) Online Sa Prevodom HD na Hrvatski

[Filmovi 2024] "Nedejla/Недеља" (2024) Ceo film Online za gledanje, Nedejla/Недеља film Cijeli Film sa Prevodom ,Ceo film HD Filmovi Streaming, film Online sa Prevodom [Filmovi 2024] "Nedejla/Недеља" (2024) Ceo film Online za gledanje, Nedejla/Недеља film Cijeli Film sa Prevodom ,Ceo film HD Filmovi Streaming, film Online sa Prevodom, Srbija,Besplatan film, HD kvalitet. Nedejla/Недеља Film Online Sa Prevodom, Film s podnaslovom. Nedejla/Недеља film sa prevodom besplatno. Nedejla/Недеља > Gledajte film online ili gledajte najbolje besplatne 1080p HD videozapise na stolnom računalu, prijenosnom računalu, tabletu, iPhoneu, iPadu, Mac Prou ​​i drugim uređajima

Gledajte ovde : https://lightstream30.net/sr/1219782/sunday.html

Nedejla/Недеља 2024 Film Sa Prevodom Online HD – Film Online Sa Prevodom, Film s podnaslovom Filmovi HD “Nedejla/Недеља” (2024) Ceo film Online za gledanje, Nedejla/Недеља film Cijeli Film sa Prevodom ,Ceo film HD Filmovi, film Online sa Prevodom, Srbija,Besplatan film, HD kvalitet Originalni naslov: Nedejla/Недеља Početak prikazivanja filma: 02.02.2024 Dužina trajanja filma: 107 min Država/Godina: HRV/2024 Žanr: krimi, drama, triler Glumci:Ozren Grabarić, Goran Navojec, Jelena Lopatić, Iva Babić, Vojislav 'Voja' Brajović Od kada mu je trudna supruga stradala u zemljotresu na Haitiju pre 12 godina, Viktor Filding (dobitnik Tonija i nominovan za Oskara, Lesli Odom Džunior) sam odgaja njihovu ćerku Andželu (Lidija Džuet). Ali, Andžela i njena drugarica Ketrin (Olivija Markum), nestaju u šumi i vraćaju se posle tri dana, bez ikakvog sećanja šta im se dogodilo. To pokreće niz događaja koji će primorati Viktora da se suoči sa osnovnim nivoom zla i da, u svom strahu i očaju, potraži jedinu živu osobu koja je, nekada ranije, svedočila nečemu sličnom, Kris Maknil. Gledaj HD besplatno “Nedejla/Недеља (2024)” sa prevodom online. online za gledati, film online gledanje, video, besplatno. Film – koji se naziva i film, filmska slika, pokretna slika, slika, fotoigra ili (sleng) film – je delo vizuelne umetnosti koje simulira iskustva i na drugi način komunicira ideje, priče, percepcije, osećanja, lepotu ili atmosferu kroz upotrebu pokretnih slika. Ove slike su uglavnom praćene zvukom i, ređe, drugim senzornim stimulacijama.[1] Reč “bioskop”, skraćenica za kinematografija, često se koristi za snimanje filmova i filmsku industriju, i oblik umetnosti koji je rezultat toga. Bioskop (američki engleski),[1] bioskop (britanski engleski),[2] ili bioskopska sala (indijski engleski),[3] takođe poznat kao filmska kuća, kuća slika, filmovi, slike, pozorište slika, srebrno platno, veliko platno ili jednostavno pozorište je posao koji sadrži auditorijum za gledanje filmova (koji se takođe nazivaju filmovi) za javnu zabavu. Većina, ali ne svi, bioskopi su komercijalni poslovi za široku javnost, koja dolazi kupovinom ulaznica. Film se projektuje filmskim projektorom na veliko projekciono platno u prednjem delu sale, dok se dijalozi, zvuci i muzika reprodukuju preko brojnih zvučnika postavljenih na zid. Od 1970-ih, sabvuferi se koriste za niske tonove. Od 2010-ih, većina bioskopa je opremljena za digitalnu bioskopsku projekciju, uklanjajući potrebu za kreiranjem i transportom fizičkog otiska filma na teškom kolutu. U bioskopima se prikazuje veliki izbor filmova, od animiranih filmova preko blokbastera do dokumentarnih filmova. Najmanja bioskopa imaju jednu prostoriju za gledanje sa jednim ekranom. Tokom 2010-ih, većina bioskopa je imala više ekrana. Najveći pozorišni kompleksi, koji se nazivaju multipleksi – koncept razvijen u Kanadi 1950-ih – imaju do trideset ekrana. Publika često sedi na podstavljenim sedištima, koja su u većini pozorišta postavljena na kosi pod, sa najvišim delom u zadnjem delu pozorišta. Bioskopi često prodaju bezalkoholna pića, kokice i slatkiše, a neka pozorišta prodaju toplu brzu hranu. U nekim jurisdikcijama, bioskopi mogu biti licencirani za prodaju alkoholnih pića. Nedejla/Недеља ceo film Nedejla/Недеља online Nedejla/Недеља online sa prevodom Nedejla/Недеља ceo film sa prevodom Nedejla/Недеља film online sa prevodom Nedejla/Недеља gledati Nedejla/Недеља preuzimanje Nedejla/Недеља srpski titlovi Nedejla/Недеља srpski sinhronizovano

[e-kultura]

Svetska festivalska premijera filma "Dunav je moje more" Lazara Bodrože na zatvaranju 7. Dunav film festa

 

 

Svetska festivalska premijera filma “Dunav je moje more" reditelja Lazara Bodrože biće održana u nedelju, 25. avgusta u 20 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave na zatvaranju 7. Dunav Film Festa.

 

Pre projekcije filma biće uručene nagrade festivala. Priznanje Dunavska lađa dodeliće stručni žiri koji radi u sastavu Jasna Nanut, rediteljka, Dajana Gudić, glumica i producentkinja iz Los Anđelesa i Viktor Kiš, skulptor. Nakon proglašenja pobednika i premijere filma Lazara Bodorže publika će imati priliku da pogleda filmove Drugi čin Kentena Dipijea i Supstanca rediteljke Korali Farža sa Demi Mur u glavnoj ulozi.

"Dunav je moje more" je kratki dokumentarni film koji se razvija kroz intuitivnu dramaturgiju, gde nas glumac Darko Perić vodi kroz tmegalopolisoponime oko Kladova, mesta koje ga je oblikovalo. Ovaj film prožet je dubokom "homecoming" emocijom—povratka u zavičaj, u prostor gde su se formirale prve misli i sećanja. Darko uspeva da izbegne patetiku koja često prati susret s rodnim mestom i umesto toga, kroz svoje oči svetskog putnika i avanturiste, prenosi nam doživljaj Kladova i njegove okoline. Svaki kadar odiše nostalgijom, ali i osvežavajućom perspektivom, gde Kladovo postaje mnogo više od prostog geografskog pojma — ono postaje mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, tradicije i modernosti, intime i univerzalnosti.

Darko Perić, glumac i scenarista rođen je u Srbiji (25. mart 1977, Kladovo). Započeo je svoju profesionalnu karijeru u Španiji 2008, glumeći u TV serijama. Pre toga, živeo je u Srbiji, Rumuniji i Nemačkoj (Berlin), gde je igrao u brojnim nezavisnim kratkim filmovima i pozorišnim predstavama. Njegova prva velika uloga bila je u španskoj seriji “Crematorio” za Canal Plus 2010. Nakon toga, nastavio je da radi u Madridu na raznim produkcijama, od različitih serija do dugometražnih filmova. U 2015, glumio je u filmu "A Perfect Day" u režiji Fernanda Leona de Aranoe, zajedno sa Benisiom del Torom i Timom Robinsom. U 2016, dobio je ulogu u španskoj seriji "Mar de Plástico" za Atresmediju, gde je igrao ulogu "Oso", glavnog negativca u seriji. Ova uloga predstavlja prekretnicu u njegovoj karijeri i donosi mu veću vidljivost u španskoj filmskoj industriji.

Darko Perić je 2017. godine dobio ulogu Helsinkija u seriji originalno nazvanoj "La Casa de Papel" ili "Money Heist" kako je poznata engleskoj publici. Seriju je kreirao Aleks Pina, a originalno ju je producirala Atresmedia sve do 2016. godine kada je Netflix otkupio prava za emitovanje serije i distribuirao je putem svoje streaming platforme širom sveta. "Money Heist" je postala najuspešnija Netflix produkcija, a 2018. godine španska serija je osvojila nagradu za najbolju dramu na 46. godišnjoj međunarodnoj dodeli nagrada Emmy.

Lazar Bodroža je filmski reditelj i vizuelni umetnik rođen u Beogradu. Ima iskustvo kao ilustrator i grafički dizajner. Bodroža je direktor i suvlasnik METAKLINIKE, jednog od najistaknutijih kreativnih studija u Centralnoj Evropi. 2011. godine dobitnik je nagrade “TOP 20 under 30” od strane američkog PRINT magazina, čime je uvršten u selekciju 20 najboljih svetskih vizuelnih umetnika ispod 30 godina starosti. Njegov debitantski dugometražni film “A.I. RISING” stekao je pohvale kritike i nagrade kako na mainstream festivalima, tako i na festivalima žanrovskog filma. Film je preuzet od strane LIONSGATE-a za distribuciju u SAD-u i Kanadi, Amazon Prime-a u Francuskoj i Italiji, i pušten u većim evropskim i azijskim tržištima. Jedan od Lazarovih najznačajnijih nedavnih projekata bilo je stvaranje šest kratkih promotivnih filmova za EXPO Dubai 2020 (Srpski paviljon).