#citati o tebi

[mimohod]

Ljubav je često vetar u jedra na ostrvu bez okeana.

- I.B.

[filozofs-world]

„Čuda neće da se dese, jer si se bojala”.

30. februar

[vks-in-another-universe]

реших да те пустим,

али ти

никако да одеш.

зар ти је толико

удобно ту,

у мом срцу?

[blackkmoonlight]

6/7.10.23. //

I bila je prošla ponoć,

došli smo do radnje da uzmemo čips i sok

i idemo na naše mesto da postojimo,

umorni od ljudi i gužve.

Dok smo stajali između rafova,

Pitala sam: “Šta želiš da uzmemo?”

Odgovorio si: “Svejedno, šta se tebi jede više?”

Upitala sam: “Pa dobro, meni je svejedno, šta bi ti?”

Samo si me pogledao, nasmešio se i izgovorio: “Živeo sa tobom.”

-ljubav.

—

[pesnik-bolesnik]

Nazvala bih te.. samo da ti čujem glas, da kažeš da si dobro, da nisi previše popio i da paziš kako voziš.  Onda bih ti rekla da se javiš čim stigneš da znam da si došao.

i da je sve u redu.

[stvaralastvo]

Ne umem da ti pokažem da te volim. Pokušavam, ali zatim sve srušim.. I da li zaista želiš sa mnom, ovakvom, da ostaneš i nosiš se sa svim mojim stanjima?

[samo-tvoj]

Postoji jedna stvar

o meni koju ti nikada

nisam rekao.

Prezirem da čekam.

Redove u pošti

organski

ne podnosim,

večito neku žrtvu da mi

poštu pokupi nadjem.

Kolaps u saobraćaju

svakog radnog dana

oko 14h,

pa večito moram

da podgrevam

ručak koji

je za 14:30 bio planiran.

Konobara koji sa totalnim

neznancem dvadeset minuta

o neobaveznim temama priča,

dok ja četvrtu po redu palim

čekajući espresso da smirim

ovih hiljadu misli po glavi.

Ja sam od onih koji se

ne ostavljaju za sutra.

Koji se ne zadovoljavaju

tek po nekom porukom,

pozivom koji kraće nego

cigareta traje.

Ja sam od onih koji znaju

da život nema reprizu,

pa prokleto kunem svaki

jeb*ni dan kad mi nisi blizu.

Čekanje me je naučilo

da ništa više u životu ne čekam.

Znaš,

mnogo puta se

na istu stvar opekao.

Ili me je u nezgodnom

trenutku zateklo,

ili došlo kada sam

već prestao da želim.

Shvati,

to ja od života više ne želim.

Ne želim da se

ohladim od tebe,

da budem poput kamena,

poput one sive,

hladne novembarske noći,

ali hteo ili ne hteo,

plašim se da će jednom

i ta prokleta noć doći.

Ne mogu da čekam

dok ti vreme poklanjaš

nekima koji mi nisu ni do kolena,

nekima koji ulozi

muškarca nikada

neće dorasti,

nekima kojima

će već sutradan kod tebe

u telefonu biti blokiran broj,

kada dodješ na moje reči,

kada shvatiš koliko

ništa nisi znala o sreći.

Još jedan broj će

tada biti van funkcije.

Hiljade poziva,

hiljade poruka,

ništa od toga ja neću videti.

I kunem ti se,

sekunde jedne

neću sebe kriviti.

Jer vreme koje

bih ti ja poklonio

je vreme koje i nakon

sede kose traje,

vreme koje se nesebično daje,

vreme koje ne zna za kajanje.

Samo da znas,

jedan voz na peronu stoji,

ka ljubavi vozi,

tebe čeka...

Čeka,

ali neće ni on doveka.

[univerzumova]

Najrealniji opis tebe, te činjenice da si osoba sa više lica su tektonske ploče. Ne fokusirajući se na cijepanje u manje fragmente, većina geologa se slaže da postoji između 12 i 14 „primarnih“ ploča koje pokrivaju najveći dio Zemljine površine. Kratko rečeno, ja se zalažem da “gdje je, tu je” tvoje lice.

[devil-in-lovee]

Cesto sam pisao o tebi, nasa prica je bila puna uspona i padova, zelio sam tu pricu ispricati, i da to bude ona prica koju ce mnogi citati. I citali su je mnogi, a ja nikada nisam bio pisac, samo neko ko je prosao kroz pakao a nikada iz njega nije izasao vec je ostao da gori i vristi svoj bol. Nikada ti nisam rekao ali vratio sam se godinama poslije na ono nase mjesto, prolazio onim nasim ulicama i ne znam sto sam tada mislio, valjda sam te zelio naci na onoj istoj adresi. Dosao sam i pred tvoju kucu, koliko smo vremena proveli na onim stepenicama, mastajuci, trazeci gore na nebu onu nasu zvijezdu.

-Izvini da li trazis nekoga? Cuo se glas sa strane, a onda sam prepoznao tvoju baku. Onu zenu koja je nas prihvatila, jedina iz tvoje porodice koja nije imala nista protiv nas. Nije me odmah prepoznala.

-Ne trazim nikoga, samo prolazim.

-Sjecam te se, dugo te nisam vidjela i uvijek sam znala kako ces je potraziti, mnogo si je volio ali i ona je tebe sinko, bila je to velika ljubav mozda i prevelika da bi opstala. Godinama vise nije dolazila, kada je tebe izgubila kao da je svijet stao za nju.

-Ne znam zasto sam dosao, samo sam zelio vidjeti da li je sretna, i da li je uspjela ostvariti sve ono o cemu mi je pricala.

-Nocima je plakala, i cesto je sjedila tu na stepenicama, zamisljena, kao onda nekada sa tobom dok si joj sklanjao kosu sa lica kada si je njezno ljubio. Ostavila mi je pismo za tebe, za slucaj da se nekada vratis i potrazis je, uzmi.

Uzimam pismo, i odlazim.

-Samo te moram nesto zamoliti.

-Recite?

-Nemoj da je trazis sine, udaje se uskoro. Nemoj da diras u njenu srecu.

Ig: Pisac_u_tami_

[mimohod]

Nekad

Kao da je bilo nekad ` ne sad

kada sneli smo bezdan

u besanoj noći bez nas.

Kao da je prošlo pola veka

kako budi me 'D-Moll'

koji pored mene pevaš ~

Onako lepa i vedra

mada.. jedva da se sećam

tog vetra u nedra što lomi jedra.

I.B.

[filozofs-world]

On ne zna šta ima, ali ja znam ko sam.

[vks-in-another-universe]

кад би само могао

да видиш себе

мојим очима,

знаш ли

колико би љубави

осећао према сопственом бићу?

[blackkmoonlight]

27.6.2022.

Možda sam ispadala glupa i naivna

što sam se vraćala i davala nove šanse

koje su svaki put bile prokockane,

a ja završavala sa suzama u dlanovima.

Možda je to sve bila velika greška.

Ali ne žalim,

znam koliko sam volela,

koliko sam sebe davala

i da sam verovala u ljubav

kao najveći vernik.

I neka sam plakala na kraju,

makar znam da je

na kraju svih krajeva

moje srce spremno da pruži

najčistiju, dečiju ljubav

i to je nešto što će uvek biti tako.

[k-r-i-s-s-s-t]

U ovom svijetu , punom šarenih boja , ti si bio moja najdraža boja.

U ovom ludilu , ti si bio moje najveće ludilo.

U ovom svijetu , ti si bio moj ocean i moj zrak.

Bio si moje Sunce , samo ti si me mogao grijati dok su u meni padale kiše..

Zvijezde , oh koliko ih samo ima , a ipak ti si bio moja najsjajnija zvijezda.

Sudbina nas veže , osjetim to.

Dok me gledaš svojim toplim i misterioznim pogledom , voljela bi da smo samo ti i ja u zemlji čudesa , zemlji ljubavi i mira.

Ti bi bio moj cvijet a ja tvoja hippie. 💛

K.I.

20.07.2020.

[nije-mi-nista]

na kraju, ipak si bio samo moja mazohistička navika.

[gejerka]

Dodjes sa posla u prazan stan,

Casu koju si isprljao pre dva dana

Ti je operes

Tanjire od dorucka sklonis

Jer nema ko ako ti to ne uradis

Odes na kafu sam

Smejes se dok komsiji odgovaras na pitanje “kako si”

Smejes se, jer lazes

Kazes “evo uzivam”

Muziku slusas sam,

Pa nastupas pred ogledalom

Nema ko da vice “TISE!!”

Jer vec dugo nema nikoga tu pored

Grlis jorgan, jer prazne su ti ruke

Tebe dugo vec niko ne grli

Ali kazes jedan dan manje

A koliko godina vec brojis taj “dan manje”?

Garderoba je uvek lepo slozena

I sve je u stanu na svom mestu

Jer nema ko da napravi lom

Nema ko da rasturi krevet

Sam se smejes

To je gore

Nego kad sam places

Bezis od usamljenosti koja je

Nekim cudom

Uvek korak ispred tebe

I uvek pobegnes pravo njoj u zagrljaj

Omiljen si u drustvu,

Ali je l imas ti omiljeno drustvo?

Ne?