#Proveris

[uhode]

Bok :) imas li mozda kakve preporuke za Beograd? Sto vidjeti, gdje na kavu/piće, hrana, hidden gems, što god? Dolazim na vikend za tjedan dana, nisam nikad bila :') tnx!

jao imam naravno!!!! ako juriš muzeje narodni je fantastičan, muzej jugoslavije i muzej savremene umetnosti su isto prezabavni i karte su smešno jeftine, u knezu tj glavnoj ulici ima i galerija sanua i slobodan je ulaz, baš se brzo obidje i uvek su zanimljive postavke, isto imaš gomilu galerijica po dorćolu ni ja ne znam da ih nabrojim sve. od bioskopa sve preporuke za jugoslovensku kinoteku i bioskop zvezdu, gvirni na instagramu šta daju kada ali karte za kinoteku su 300 dinara tj malo manje od 3€ a za zvezdu je ulaz slobodan i plaća se samo dobrovoljna donacija kako bi bioskop opstao. e sad za restorane baš i nisam ekspert ali za pića i kafice imaš lokal u alekse nenadovića, monks bar u knjeginje zorke, to su neki moji go to, cetinjska je beogradjanima postala kliše ali je svakako zabavno, to je kompleks lokala koje bih najbolje okarakterisala kao hipsterske i pretenciozne ali nisu loši samo mi volimo da ih pljujemo. gradski prevoz nije baš baš najefikasniji ali nije loš, možeš da se švercuješ do mile volje ako udje kontrola pošalješ A90 na 9011 i kupiš kartu to ti dodje oko 90 centi malo manje. moovit kida kad ne znaš kako da dodješ donekle i tačne su navedene autobuske linije. ako ti nije cimanje svrati do zemuna malo prošetaj se do dunava sedni negde kraj vode to je uvek fino, ako te mrzi da ideš do zemuna možeš da svratiš do savskog keja ispod kalemegdana ali ne u beton halu već na drugu stranu, brankov most nije strašan može da se predje peške, ima par slatkih lokala tamo kraj reke. malo sam se raspričala ali ako te zanima išta specifično pitaj slobodno sve ću ti reći

[jelenajt]

Piši kao što (za)misliš i obavezno proveri rukopis.

[listenanddie]

Poeziju će svi pisati

San je davna i zaboravljena istina

koju više niko ne ume da proveri

sada tuđina peva ko more i zabrinutost

istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže

sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti

cvet između pepela i mirisa

oni koji odbijaju da prežive ljubav

i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad

vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje

i zemlja koja ostaje verna smrti

jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana

tamo gde je bilo srce stajaće sunce

i neće biti u ljudskom govoru takvih reči

kojih će se pesma odreći

poeziju će svi pisati

istina će prisustvovati u svim rečima

na mestima gde je pesma najlepša

onaj koji je prvi zapevao povući će se

prepuštajući pesmu drugima

ja prihvatam veliku misao budućih poetika:

jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik

ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU

ali:

HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA

KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ

B. Miljković

[ofeden]

@chernayavidua said ' they're hard to come by. / for james krees also hi hello, welcome back~

THE COOL FEELING OF METAL RESTING IN HIS HANDS , a familiar one — a weapon that not many are able to get their hands on , but he is . he’s worked his years tirelessly to garner access to that which others could only dream of and this gun held like precious gems in the palms of his hands ? this is likened to the elixir of life . the purest diamond of the smuggling world . now ? he’s handing it off to the black widow . of all the spies in the world . ❛   bet you realize how lucky you are , huh ?  ❜  the ego doesn’t exactly refrain from glowing in his gaze — after all , it’s a prize   ❛  but then again , guess it helps you out knowing the right kinds of people , huh ?    ❜  he debates a moment , sliding the weapon across the table towards her , but can’t resist taking one more look at it in admiration , ❛   beautiful thing too — but not going to lie , it’s going to be a pain in the ass to hide . good news is , most records of this weapon existing are virtually in the proverial , digital dust   ❜  another reason why it’s so hard to come by . nobody in their right mind would announce that they own one . he just happens to like being on the good side of this particular spy . ❛   you want to give it a test run ?   ❜

[prodajanekretnina]

Studio u Grckoj, Olympic Beach. (oglas br. 22) - NEKRETNINE ZA PRODAJU

[poeticlicense12345]

Pouzdano znam, ali ako ne veruješ, proveri. Pitaj. Sumnjam da će ti odgovoriti, niti priznati da joj je omiljena pesma "Lijte kiše". Da se uveriš, ti sledeće uradi: pozovi je u svoj topli dom - napravi ugođaj, zgotovi večeru, posluži vino, budi koristan i pristojan; zatim pusti muziku, ali ne glasno kao komšija Boban kada primi platu. Posmatraj kako nesvesno zabacuje glavu u stranu, guta knedle i prekršta noge kada čuje poznate stihove:

"Zastani sunce ne prijaj mu

Molim te danas ne sijaj mu

Lijte kiše hladne vode

Dragi ode, dragi ode."

Ako posle ne zatraži šećera i vode znači da nisam u pravu, a ti slobodno nastavi da joj se udvaraš.

text author: Stojadin Pavlović

[spacefinch]

Okay, if Gerri Proveri (or any other talk show host to be more realistic) does another Monster of Walker Lake hoax, how would the kids do? Would they bring Mikey along and would Carlos and Wanda share the same brain cell?

Yes, they would bring Mikey along. And Carlos and Wanda would share a brain cell.

The hoax is debunked in less than five minutes. (No that’s not a UFO, it’s a remote control drone, etc… )

Then (just for funsies) the Doctor — an actual alien— shows up in his TARDIS and scares the living daylights out of the perpetrator of the hoax. Nobody else is surprised to see him.

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 002

Oktobar 2019 dolazak

PRVI DAN oktobar 2019

Osvanulo je i jutro u kombiju za prevoz na adresu.  Jutro je bilo sivo i hladno. Išli smo od jedne do sledeće adrese po  južnoj regiji Nemačke.  Pomoću internet navigacije, vozači su lako nalazili žene koje su se vraćale nazad i ostavljali nove pristigle iz Srbije.  Ušli smo u neku slepu ulicu u kojoj su i sa leve i sa desne strane bile  garaže. Čekali smo i previše vremena da se pojavi putnica za nazad. Nikome nije bilo jasno šta se toliko čeka, kad je termin unapred dogovoren i  na vreme javljeno telefonom tačno vreme polaska.  Umorne putnice su izašle da puše i vratile se,  nestrpljive da se iskrcaju na svoje odredište.  Konačno se pojavila  žena iz prolaza između belih garažnih vrata. Nosila je u rukama i preko ramena gomile  torbi iz Lidla, za njom je išla druga žena, njena smena koju je čekala i ona je nosila takve torbe.  Žena se vratila i donela još torbi iz Lidla. Vratila se i treći put noseći  svoja dva kofera.  Gomila  od njenih stvari se fizički nije uklapala u  kapacitet kombija, iako je već bio vidno ispražnjen.  Kombi je inače bio  neki karavan auto koji su vozači zvali kombi.  Pravi kombi za gastarbajtere  ću upoznati kasnije u povratku, kad se i meni bude razjasnilo šta je ta žena toliko vukla i zašto je imala tooooliko stvari da ponese u Srbiju.  Sa nekima od žena sam razmenila telefone i kasnije od njih saznala da nisu sve imale sreće da ih zatekne situacija opisana u pregovorima za posao, koje su im agencije predstavile preko telefona.  Sofija nam je sivma poslala slike sa nekog imanja gde se našla, potpuno bez  uslova za normalan život, što naravno nije  ni izdaleka uobičajeno za Nemačku. Na imanju su živeli baba i deda koji su je odveli preko štale do neke prostorije bez kupatila i bez vode, za koju su joj objasnili da je to njen smeštaj.  Naravno da se odmah okrenula i vratila istim kombijem kojim je i došla.  Presudno je bilo njeno iskustvo, da prvo proveri  gde dolazi i zamoli  vozače da je sačekaju dok to obavi. Mene bi verovatno  ostavili tamo, i ko zna kako bi se ja izvukla iz te grozne situacije, ali su žene sa kojima sam putovala bile prekaljene godinama  iskustava.    Kada se nekim čudom žena sa stotinu torbi spakovala u auto,  nastavili smo putovanje kroz  ravnice i oktobarske pejzaže.  Prolazili smo pored njiva sa kojih su narandžaste tikve razbijale monotoniju  jesenjih prizora.  Konačno smo stigli na moje odredište.  Ušli smo u  selo i došli do kapije  sa crvenim autom u dvorištu. Moja  drugarica  Bibi  me je čekala na ulaznim vratima, njena dva ogromna kofera su već bila napolju, spremni za put. Ona se vraćala za Srbiju tim istim prevozom, pa smo imale vrlo malo vremena da razmenimo  sve potrebne informacije.  Sve se prebrzo odvijalo, dok su nas putnici i vozači iz auta čekali da mi obavimo razmenu.  Ona je odnela svoje kofere do  auta, i vratila se da mi pokaže  kako se liftom  iz gepeka  automobila  vade i vraćaju invalidska kolica. Bibi  je bila  nasmejana i presrećna što je čeka  auto koji je vozi kući a ja sam bila  izgubljena u prostoru i vremenu, premorena od puta i neispavanja.  Odvela me je u kuću  gde me je u kolicima čekala  sićušna  starica mladolikog lica, prava Nemica sa reklama.  Bila je  nasmejana i pružila mi je novac za put.  Zastala sam neodlučna, da li da nagazim patikama na  itison svetlo bež boje ili da lebdim u vazduhu, ali je ona rekla na Engleskom -  Slobodno uđi- , pa sam ušla i dalje  u panici da li ću da ostavim  tragove u  tom hramu higijene koja se od svuda očitavala već  u prvom susretu. 

Bibi  me je  u žurbi pozvala da siđemo u suturen kuće i ostavim kofer u  sobi koja je bila namenjena za nas i  ubrzo se pozdravila samnom i sa Frau Šmit  i  nestala.  Ja  pojma nisam imala o svojim zaduženjima ,  kako se šta radi , kad se radi, kolko se radi..  Šta se jede, kako se sprema ...   Bila sam premorena a trebalo je da ostavim dobar prvi utisak.  Frau Šmit nije delovala uzbuđeno ni zabrinuto. Vozila se po kući u svojim invalidskim kolicima,  i pozvala me da je sledim u dnevnu sobu.   Iz dnevne sobe smo izašle na terasu, pa me je zamolila da guram kolica i obiđemo oko kuće da bi mogle kroz garažna vrata da uđemo u suturen  kuće sa zadnje strane.  Kad je ušla u garažu nastavila je da se sama kreće i  krenula u inspekciju   moje sobe.  Studirala je  svaku stvar  i površinu nameštaja. Ja nisam baš vešta u konverzaciji, sa nepoznatim ljudima pogotovo.  Ona se okretala tamo vamo, otvarala fijoke, vrata od ormara. Otvorila je frižider koji je bio skoro prazan, sem  jednog tanjira na kome je bila smrznuta palačinka.  Uzela je tu palačinku i ponudila me ?

-  Do you want this to eat?  - Da li želiš ovo da pojedeš?  -   gledala sam je zaprepašćeno i nisam ništa rekla samo sam  odrečno zavrtela glavom.  Ona je slegla ramenima  i počela da jede tu  hladnu palačinku.  Ja ostadoh u čudu, razna pitanja su mi navirala u misli, ali  sam bila previše umorna da bih se brinula.  Onda je ona otišla  u  susednu prostoriju gde su bile dve mašine , jedna za veš, druga za sušenje veša i  ogromna daska za peglanje.  Objasnila mi je  šta je to. 

" Okej, baba,  vidim i sama, to je moja kancelarija. Blago meni, što nisam učila visoke škole nego sad moram da živim u tom podrumu kao Pepeljuga. "   Smeškala sam se, nestrpljiva da  ona završi taj obilazak i da se sručim u krevet, ako je to uopšte u planu za taj dan. Bilo je tek prošlo podne. Baba tek ustala i orna za taj dan za razliku od mene.  Ipak je brzo  odlučila da se vrati na sprat pa sam mogla da se  povučem u svoje odaje. 

Iako je invalid, Frau Šmit se  sama stara o  sebi, o svojim higijenskim potrebama   i nije vezana za  krevet.  Njeno medicinsko stanje se zove post polio sindrom, jer je kao mala imala dečiju paralizu i bila u bolnici više od godinu dana. Posle toga joj je život bio drugačiji nego da je bila potpuno zdrava, ali je mogla da hoda i da ide u školu i kasnije da radi. Sada je invalidski penzioner i u kolicima je od devedesetih godina prošlog veka. Nekoliko godina unazad ona plaća kućnu negu jer ne može da živi više sama. Na tom mestu pre mene su radile Nemice, Mađarice a onda i Srpkinja, moja drugarica, pa je sada došao red i na mene. Frau Šmit je ipak prilično samostalna i sama se prebacuje  iz kolica u krevet, sama se kupa, oblači , zabavlja i   planira , planira, planira ..    

Ima milijardu stvari u kući i svakoj stvari se zna mesto i procedura  oko upotrebe,održavanja  i POSEBNO SKLADIŠTENJA... pa čak iako je ta stvar đubre.  Kako mi nedostaje da sad zavrljačim svoje đubre u onu jedinu kantu ispred dvorišta ili da ga ostavim tamo gde jeste dok se meni prohte.  Đubre u ovoj zemlji ima tretman fetiša !   Njemu se klanjaju ,  poklanjaju mu svoje vreme,   odvajaju, razdvajaju ga pomno,  posebnim danima u posebne sudove ,  i ako mislite da je to preterivanje,   to nije kraj ..   Nemci  su u stanju da  svoje đubre nosaju po gradu da bi ga ubacili u specijalne kontejnere  na parkingu  šoping mola. Postoje kontejneri za zeleno staklo, za belo i braon staklo u koje se ne ubacuje keramika, metalne konzerve ili  bilo šta drugo , što bi nepažljivom Nemcu, koji ne postoji, zaličilo na flašu ili teglu.

Oni imaju  i  kantu za obično  đubre, ali njega skoro da nema, kad se sve razvrsta .. Ja  ovde imam kesu sa mojim  đubretom koje moram da vratim u Serbiju jer ne postoji način da  ga se otarasim  ovde neprimećeno onako izmešano. 

Reciklaža  i odvajanje otpada   su i za mene  sasvim u redu. Ipak  mi je jasno da je planeta zatrpana plastikom i  raznim đubretom .. ali  odnos  Nemaca prema  svom đubretu , otpadu ,  se graniči sa opsesivno kompulzivnim poremećajem.  Kako našem čoveku  prazna kesa  neizdrživo  počne da smeta  čim pojede ono iz kese ?  - iako mu nije smetalo  išta dok je istu  kesu nosio na mesto zločina  - i  moooomentalno je zavrljači  .....  hmmmm ...  reč zavrljačiti    izgleda  označava naš odnos prema đubretu  .. tj đubre nije đubre ako ga ne zavrljačiš ..a  otpad   valjda odražava sofisticiraniji odnos   vlasnika otpada prema planeti Zemlji.

.....

Elem  da se vratim  na svoj prvi dan.   Kad sam izašla iz kombija  - nestade i moja  internet veza ,   roming mi je poništio uplaćeni kredit u  nanosekundi čim sam prešla  u isti ..  tako da sam bukvalno osetila odsečenost od poznatog mi sveta,  kad sam  raspakovala svoje stvari i pokušala na mobilnom da nađem  dostpne  veze i mreže   wifi ...    Naravno nezaključan internet ne postoji   van  pumpi i javnih mesta.   Dostupna  mi je jedino  - mreža  baka Nemice, kućni wlan.  Nije mi palo na pamet da se javim iz kombija, dok sam bila u njemu.

Stigla sam u  12 sati i već tri sata  nemam internet, nemam nikakvu vezu, nemam ruke , noge, nemam glas, ni slovo, nemam  sebe  !!!  

- Ooo, majko Božija, gde sam ovo došla i šta ću sad?  Kako da se spasim iz ovog bezdana u sred nemačke države? Sa Nemicom komuniciram na engleskom jeziku koji ona misli da zna , ali  svako malo prebaci na Nemački i   u svom žvotu nema pojma  šta znači  reč  PASWORD !!!

Jebeni paword koji meni život znači. Treba da javim da sam stigla. Ja imam familiju, imam decu koja znaju da sam stigla, ali posle toga ne znaju šta je bilo kad sam izašla iz kola. Možda me je pregazio voz.

I tako  ja na fini način pokušavam po stoti put da objasnim šta je pasword   za internet ... I ona  se kao  pravi da razume, ali  ne zna gde joj je to  .. i pokazuje mi  uporno kako se zove internet  - wlan 140L  eto i to sam  od zorta zapamtila ...  

- Baba, password !DAJ LOZINKU BABA, JA SAM ZORAN, alo .... NE PRAVI SE LUDA više  ...  DAJ LOZINKU !!!

Kad bi sela za njen kompjuter na stolu , očas posla bi našla kako se zove pasword, ali  to je PERSONAL COMPUTER zato se i zove PISI  ... i baba nema ni najmanje namere da mi ustupi da sedenm  za  NJEN LAPTOP ...  i tako agonija traje, jedna iz serije agonija koje se odvijaju na raznim nivoima svaki dan u sudaru  naroda iz različitih vasijona.  I ništa nije urodilo plodom, moje zapomaganje da se povežem sa svetom i posle bezuspeha,  iznuđivanja pasworda, odem ja da legnem  da odmorim natekle noge od predugačkog  puta i skvrčavanja  na sedištu  kombija ...koje je bilo udobno  - ali je ipak  sedište nije spavalište. Buljila sam u plafon   pitajući se - šta sad?   Kad internet bre, teče našim venama  i mi više ne umemo da živimo bez  toga !!!  

Posle par sati  , popnem se iz podrumčeta  na  sprat kod  Nemice  da vidim šta dalje i kaka je moja sudbina , kujući planove koji mi je najlakši način da se vratim kući po cenu svih para koje sam imala kod sebe....   Kad, proviđenjem poslata, na Wats up se javila moja prethodnica koja je u kratkim crtama skresala babi da mora da mi da šifru za internet!  I baba nema ništa protiv, ali i dalje ne zna u koju je svesku zapisala tu čarobnu formulu..   Objasni joj frau  Bibi gde je sveska  - ali tamo  samo piše WLAN  140L i ispod neki datum ... U neko doba se Bibi setlai da  ima  sliku od  šifre i pošalje je babi na What's Up ...   I ja  kršeći  Nemački bonton , dograbim babin mobilni  i  pažljivo prekucam šifu koja se sastojala  od  najmanje petnes brojeva  i slova... !!!!!!!!

"izvinite  komšija i hakeri naš internet je zaključan, kupite svoj " na nemačkom !   

 Znači  - infuzija    za narkomane  nema tako blagotvorno dejstvo kao kad ukucaš  CONNECT  i ono  se izvrti   - al te ne odjebe – nego te poveže NA  INTERNET !!!!

U istom  trenutku osetim olakšanje i  omutavim  zvuk na  mobilnom   jer  je krenulo da mi stiže milijardu bipova za  dospele poruke – na koje  moram da odgovorim  svojim uspaničenim  kontaktima!  

"Gde si bre  što se ne javljaš ???  Da li si ti normalna? Ode  u nedođiju i  nestane sa interneta ??? 

A to je PRVO ŠTO SAM TI REKLA DA NE URADIŠ ???? " Napisala mi je ćerka u očaju  - gde joj se izgubila majka a drugu nema.  

Onda je trebalo ponovo napustiti  babu kojoj sam rekla da sam se odmorila ... a sad sam odjenom ponovo umorna pa  moram  dole u svoju sobu i  naravno to joj nije bilo po volji. Ostala je  nezadovoljnog izraza lica zamnom.  Od  putovanja koje je trajalo ceo dan, noć i prepodne, nisam mogla da se odmorim za par sati.

I zbog mog inteneta je ona zaboravila da popije svoje pilule za uveče,  pa je  bila besna  malo ... ali tolko sam razumela  da je to ta relacija ...    nije mi jasno bilo ..ali nema veze, ionako ovde ništa nema veze .. kao da kod nas ima veze.

I kad su mi prsti utrnuli od  tipkanja poruka i javljanju svima koji su mi se javili   i znaju da sam otišla  u gastarbajtere, odlučih da  počnem  pišem dnevnik  na temu dešavanja   u toku mog gastarbajterovanja i mog mentalnog zdravlja,  dal ću da poludim ovde za tri meseca ? Ili da mislim pozitivno ako ne poludiim. Ili poludim a izdržim ovde  90 dana kolko  nadležni dozvoljavaju  - poneću sa sobom   3600 eura  što je  nekih  420   000 dinara   koje  u Serbiji  bi zaradila za  malo manje od dve godine  radeći kod Kineza na primer .... 

[trojerucica-blr]

Slike sa Zlatibora 🙊🙉🙈🐒🐒🐒🐵

"Andrej Vučić obavlja najuticajniju funkciju trenutno u Srbiji, a to je funkcija premijerovog brata", i da "uticajima sa te pozicije kadruje po celoj Srbiji".

 osim štete koja je procenjena na oko 80.000 evra, ta dozvola nije važeća, a antena je bespravno postavljena.

Na optužbe da građevinsku dozvolu nema ni panoramska gondola, čija je gradnja najavljena,Pita se i kako je moguće da nastane šteta ili zloupotreba zbog izgradnje pristupnog puta za najveću investiciju u Čajetini.

POD LUPOM

Šta spada, a šta ne pod poklone funkcionerima?

Nepostojanje precizne defincije šta je poklon u Zakonu o sprečavanju korupcije daje mogućnost zloupotrebe odnosno podmićivanje javnih funkcionera. Bivši predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić uhapšen je zbog navodnog primanja mita. On se branio time da novac za koji se veruje da potiče od mita u stvari bio poklon za svadbu. S druge strane, bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali je priznao da školovanje njegovo troje dece plaća prijatelj koje iznose 60.000 evra godišnje, zbog čega je Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula postupak provere imovine i prihoda jer nije naveo podatke o novcu za školarinu. I nije završio u sudnici. Iako ova dva slučaja imaju sličnosti, ishodi...

Projekat EXPO 2027 bez javnih nabavki

Radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture, čija vrednost bi mogla da iznosi milijardu evra, biće ugovoreni bez primene Zakona o javnim nabavkama, što stvara veliki rizik da troškovi budu veći nego što bi bili u uslovima pune konkurencije, ocenjuje Transparentnost Srbija. Poseban zakon za EXPO 2027 (pun naziv: „Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027“) , stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama, ali i pojedine odredbe drugih propisa (o eksproprijaciji, planiranju i izgradnji). Taj „recept“ je već oproban u nekoliko drugih...

EPS nezakonito skriva informacije

EPS AD, društvo kapitala u vlasništvu države nezakonito uskraćuje javnosti bitne informacije o svom radu i mogućem raspolaganju imovinom velike vrednosti. Transparentnost Srbija, još od 26. maja 2023, pokušava da kod Elektroprivrede Srbije proveri navode iznete u medijima, prema kojima je EPS razmatrao predlog za formiranje zajedničke kompanije sa „MVM Group“ iz Mađarske o formiranju zajedničkog preduzeća u koje bi bilo preneto 11 hidroelektrana. Tek nakon četvrtog obraćanja dobili smo odgovor da su ovi podaci nedostupni, jer bi davanje informacija „ote��alo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa između dve države“ i da traženi dokumenti predstavljaju poslovnu tajnu „jer su tako označeni od...

Koliko Srbiju koštaju vanredni izbori

Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u više desetina gradova i opština, koji su najavljeni za decembar, mogli bi da koštaju građane Srbije i do tri milijarde dinara, odnosno oko 25 miliona evra, pokazuje projekcija koju je uradila Transparentnost Srbija.  Programski direktor TS Nemanja Nenadić napominje da je u strukturi rashoda u vezi sa izborima reč o najmanje tri vrste troška.   „Ono što se manje-više pouzdano zna već sada jeste da će za finansiranje izborne kampanje za parlamentarne izbore učesnicima biti isplaćeno 1.142.750.000 dinara, odnosno nešto više od 9,7 miliona evra. Taj trošak se trenutno ne vidi u budžetu, već je reč o...

Tajna prodaja dela zemljišta na Sajmu preduzeću Beograd na vodi

Vlast je još u martu ove godine prodala deo zemljišta na kome se sada nalazi Beogradski sajam kompaniji Beograd u kojoj je privatni partner većinski vlasnik. Kupoprodajni ugovor nije objavljen, te nije poznato pod kojim uslovima i po kojoj ceni je privatni partner došao do zemljišta, piše Nova. Dok su mediji prošlog meseca pisali kako je “Beogradski sajam“ ostao bez svega što je decenijama koristio i bio prinuđen da to unese i u svoje poslovne knjige, cela priča oko možda i najskuplje lokacije u glavnom gradu bila je zapravo završena. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se tokom prezentacije Beograda 2027. osvrnuo i na lokaciju “starog Sajma”, i...

Očekujemo da se javna preduzeća sve češće pozivaju na poslovnu tajnu da bi prikrili informacije

Nakon što javna preduzeća postanu akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kako to predviđa novi zakon, očekujemo da će se ova preduzeća sve češće pozivati na poslovnu tajnu kao osnov za uskraćivanje informacija, navodi programski direktor Transparetnost Srbija Nemanja Nenadić. „Sa stanovišta Zakona, oni su i dalje obeveznici. Čim su u pretežnom državnom vlasništvu, oni imaju sve obaveze iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao kada su bili javna preduzeća. Međutim, u praksi očekujemo da će se sve češće pozivati na poslovnu tajnu kao osnov za uskraćivanje informacija. Na kraju krajeva, imamo primer Telekoma koji već godinama funkcioniše u tom...

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Potrebne dopune i u novom predlogu zakona o upravljanju državnim preduzećimaNovi predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su vlasništvu Republike Srbije, bolji je od prethodno povučenog, ali je i njega neophodno dopuniti, pre svega u delu koji se odnosi na sprečavanje zloupotrebe javnih resursa tokom izborne kampanje, prelaznih odredaba i sankcija. Transparentnost Srbija će predložiti amandmane koji bi to popravili. Vlada je ovaj predlog zakona uputila Skupštini, iako prethodno nije objavljen izveštaj iz koga bi se mogli videti razlozi za prihvatanje i odbijanje predloga sa javnih konsultacija. U obrazloženju predloga zakona se izričito navodi da će taj izveštaj biti objavljen u roku od 15 dana nakon održanih konsultacija, što bi... POD LUPOM

TS o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije Nacrt izmena Zakona o sprečavanju korupcije[1], koji je iznet na javnu raspravu, u ograničenom obimu odgovara na preporuke koje je Srbija dobila od GRECO[2], a s druge strane ne sadrži mere za smanjenje obima „funkcionerske kampanje“, za veći obim kontrole i delotvornije kažnjavanje kršenja zakona, što je takođe neophodno. Transparentnost Srbija je zato dala brojne predloge za poboljšanje.[3] Glavna promena u nacrtu izmena i dopuna koji je na javnoj raspravi do 22. avgusta odnosi se na definiciju pojma „javni funkcioner“. Usvajanje ove promene je veoma bitno jer će se njime praktično staviti van snage neutemeljeno i štetno autentično tumačenje ovog...

🙊🙉🙈🐒🐒🐒🐵

[ruzamalogprinca]

Procitaj...

Proveri...

Pogledaj...

Prouci...

Ni za koga drugog nije bilo ovakvo, niti ce biti... a ni drugo...

Ne moram nista da ti kazem...

Ti kazi...

02:08 28.11.22.

[aimil-instrumentation-services]

Introducing INVIDA…

In Vitro Inhalation Drug Analysis Platform

A New Paradigm for Inhaled Drug Analysis: Testing under human realistic condition determines true product performance and enables predictive in vivo correlation.

Current Applications Include:

IVIVC Correlations

Predictive Clinical Assessment

Bioequivalence studies

Toxicology assessment

Inhaled exposure analysis

[motherteresacharitabletrust]

HOUSING THE POOR . . .Support this sections by joining with us. https://www.motherteresacharities.org/donations.php  Everyone rich or poor deserves a shelter. Help us build homes for the poor and provide sustainability by supporting our housing programs……. https://www.motherteresacharities.org/donations.php

[belog-grada-crna-princeza]

MALI VODIČ ZA PREŽIVLJAVANJE ZA ONE KOJI SU UZ NEKOGA KO JE HIPERSENZITIVAN

(napisao neko ko je sa hipersenzitivnom osobom)

Prizor koji najbolje prikazuje hipersenzitivne je mačka ispod kauča. Sćućurena, sklupčana, razrogačenih očiju sa šapama preko njuške. A ti, koji si odabrao da živiš s tom mačkom, dole si sa glavom naslonjenom na pod i pokušavaš da je izmamiš da izađe. U početku ne shvataš. Svaki šum, svaki lepet krila, svaki dašak vetra tera je da se sakrije ispod, sa očima punim straha. Misliš da je možda bipolarna, tako otuđena i sa raspoloženjem koje se menja prema vlažnosti vazduha. Tada proveravaš termometar, jesu li vrata zaključana, a prozori zatvoreni. I svaki put kad uspeš da je navedeš da izađe obavije te njena ljubav, njena potpuna, darežljiva i pažljiva posvećenost.

Polako počinješ da shvataš da u njoj nema ničeg čudnog i neuravnoteženog, ali da ti šumovi koji za tebe nisu vredni pažnje zaista postoje.

Tu su, i za nju su kao grmljavina.

Možeš da dobiješ njenu ljubav koja je hiper, kao sve ostalo, ako obratiš pažnju, pokušaš da izbegneš šumove i da ih sprečiš. Naravno, u početku nije lako. Sve se protivi logici odnosa kakve si do tada imao.

Plaši se mraka i ne veruje nikome i ničemu.

Teško joj je objasniti da nešto nije „lično”. Nisi ti taj u koga nema poverenja. Jednostavno nema poverenja, ko god da si. Primećuje znake i raspoloženja na daljinu i ugrađuje nas u svoju priču. To je samo proizvod prošlih nagomilanih iskustava.

Plaši se da se ne poseče: a jedini način koji ima da što manje krvari jeste da spreči da padne.

Setimo se da je ona uvek vrlo temeljna. Može to da koristi kao alibi za sebičnost tako što će od sebe napraviti veću žrtvu nego što bi to bilo dozvoljeno, vešto menjajući kriterijume za procenu činjenica. Greška u koju ne treba upasti jeste da popustiš pred njenim strahom i ostaviš je iza zidova koje je sama sagradila, da poveruješ da joj je tamo dobro.

To je zapravo njen zatvor. Ako joj se popusti postoji rizik da se njena iskustva okamene, da postanu „prava” projekcija njene stvarnosti. Pritom znamo da je sve moguće osim predvideti budućnost.

Naučio sam, iako na svoju štetu, da hipersenzitivnost nije kao boginje: nema plikova koji ukazuju o čemu je reč. Prođe ceo život pre nego što primeti da je posebna, u međuvremenu nastavlja da se guli, da se seče i da najstrašnije povređuje sebe.

Toliko da poželi da okonča život koji je postao toliko bolan, zatvara se iza tamnih zavesa, oseća se drugačije i umorna je od toga da objašnjava svetu da nije.

Tip odnosa koji može da se uspostavi s nekim ko je hipersenzitivan sasvim je nov, zasnovan na fantastičnom radu čak i za tebe jer je to kao da svoj život gledaš sa druge strane stakla. Dok pokušavaš da predvidiš njene strahove, osmotri svoje. Pogledaj sebe spolja da bi mogao da shvatiš šta ona vidi i tako ćeš moći da je uzmeš za ruku. Imaćeš toliko toga i za nekog ko je hipersenzitivan.

U onom ciničnom obračunu uzimanja i davanja mnogo više ćeš dobiti. Tvoj trud je samo u promeni načina poređenja. Oduvek beži od neprilagođenosti, koja se kači kao senka za dete nesvesno svetlosti, a ti treba, uz ljubav i odlučnost, da ga navedeš da izađe iz mraka. Suoči je s njenim ograničenjima. Navedi je da shvati da jedna svađa nije rat, da dovođenje u pitanje neke ideje nije lični napad, da ako kažeš da je pogrešila ne znači da je za to i optužuješ. Ne plaši se da je optužiš za nešto jer treba da nauči da prizna da je pogrešila, ako je pogrešila, a da se zbog toga ne oseti kao da je kriva za sva zla u univerzumu.. Biće sukoba. Čak i snažnih jer će učiniti sve da te otera. Zapamti: nema poverenja.

To će činiti vičući, šutirajući sa onim arogantnim izrazom lica koji namešta da bi dala snagu svojim predrasudama, to će raditi na detinjast način. Istina je da želi da proveri dokle ćeš izdržati. Što više bude shvatala da napada, dobijaćeš više udaraca u cevanice. Sačekaj pravi trenutak da je zagrliš daće i ti najvredniju stvar koju ima. Svoje srce.

- odlomak iz knjige „Govorili su da sam preosetljiva”, Federika Bosko

[ultravioletna]

zaljubljena u čoveka koji je pička

Valjda si čuo za one faze u preboljevanju nekoga. Nemam pojma koje su to zaista faze ali imam neke svoje. I mislim da sam na poslednjoj. Ili da uopšte nisam ni prolazila kroz te faze. Jer mi je sa tobom sve bila faza. A opet nisam mogla da se izbavim iz nje. Da pokušam na prstima obe ruke da ti pokažem koliko puta su me poslednjih meseci pitali kako da prebole nekoga sa kim nisu ni bili, ne bih mogla da ti kažem tačan broj. Jer ih je bilo više od deset. Možda pedeset. A možda i sto. Zamisli sve te ljude koji ne znaju kako da odšetaju od nekoga koga možda nisu ni dodirnuli, ni poljubili. Ali su ih upoznali i bili sigurni u to - da je ta osoba zapravo osoba sa kojom žele terasu sa pogledom na more i šta ja već znam, ljubav, prosto i jednostavno. Pre otprilike pola godine imala bih ja jasne savete za to i veruj mi, pomagala sam ljudima. Sve dok nije došlo do trenutka da pomognem sebi. Mnogo sam bila ljuta na sebe. I i dalje sam, priznajem. Znala sam nekoga da izvadim iz tog začaranog kruga i nikad ih ponovo ne vratim u isti ali nisam umela sa sobom to. Kako? Zašto? Ko si meni bio ti? I zašto si pomislio da mi je bolje bez tebe? Da je tebi bolje bez mene? Jedini zaključak do kog sam ikada dolazila kada god sam razmišljala o ovome; bilo je jednostavan. Tebe nikada nije bilo briga. I bila sam u pravu, zar ne? Bežala sam u gradove u kojima me ne bi našao, pevala sam pesme koje ti ne bi slušao, ljubila sam momke koje ti ne podnosiš - bila sve suprotno onome što si želeo da budem, da bih konačno zaboravila koliko kilometara traje put do tebe, jer meni nikada nije bilo dosta avanture koja se nalazila preda mnom i ako misliš da ti nikad nisam ostavljala tragove ispod prozora, proveri opet. A i takve devojčice, poput one koju si zarobio u meni kad smo se upoznali, jebiga, nekad ipak odrastu. Pa i kad sam konačno shvatila da me je ta devojčica koja se krila od tebe zapravo kočila, krenula sam da pišem pisma. I pisala sam. I slala sam. I nisam očekivala ali sam čekala. Odgovor. Znak. Trag. Kao malo dete. Kad mu obećaš igračku, ako bude bio dobar. Pa je ne očekuje, jer mu nisi rekao kada ćeš je kupiti i doneti mu je. Već si samo rekao da hoćeš. Ali je čeka. S vremena na vreme mu padne na pamet i zapita se šta je sa njom. Je l se izgubila negde na putu. U šumi. Možda je i dalje u izlogu a možda je i negde u plakaru. Sakrivena. Od njega. Jer je možda, još uvek nije zaslužio. Pa sam onda prestala. I da čekam i da očekujem. Prešla sam na neku levu fazu, ne bih je imenovala. Vezana je za xanax. U prenesenom značenju, ne brini. Nisi ti još uvek toliko moćan da od mene napraviš nekog sličnog sebi. Mada nećeš ni biti. Ali možeš da se nadaš. I ako negde pročitaš ovaj tekst, staviću ključan datum neki tamo februar 2018 godine. Da misliš da se radi o nekome drugom. A ne o tebi. Jer nikada ne čitaš do kraja. I jebe mi se više za to. Samo, mogao si da uzvratiš pismom. Da znam da li me mrziš ili ti nedostajem. Da li si ravnodušan ili te ponekad nasmejem. Mogao si da budeš sve to zajedno ali da mi makar staviš do znanja da to jesi. Ali ti si ispao samo jedna, blago rečeno, pička. I prosto mi je ponekad neverovatno što sam se zaljubila u nekoga ko je takav. Ispravka, što sam bila zaljubljena u nekog ko je takav. Zajebi me. Više te ni ne očekujem ni ne čekam. Čovek koji na 5 mojih reči ima 10 svojih tišina je pička, a ne čovek. Uz dužno poštovanje prema čoveku kog si ti zarobio. I da ti konačno otkrijem u kojoj fazi sam trenutno - u onoj u kojoj shvatam da nikad nisi ni postojao. Moja iluzija o tebi i ono što ti stvarno jesi, nisu dve iste stvari. I zbog toga ti se, ponovo, bez imalo sarkazma u rečima, izvinjavam. Nisi ti kriv što si pička.  Budi. Samo ne sa mnom.  Nikada više. ultravioletna

[the-lost-lamb]

San je davna i zaboravljena istina Koju više niko ne ume da proveri

     Branko Miljković  

[milera2109]

POUCNA PRICA..

Lela je radila u velikoj fabrici mesa. Jednog dana, kada je završila svoju smenu, otišla je u hladnjaču da nešto proveri i u momentu nepažnje vrata hladnjače su se zatvorila i ona je ostala zarobljena.Iako je vikala i dozivala pomoć niko je nije čuo jer su svi već otišli kući, a hladnjača je bila izolovana tako da niko nije mogao da je čuje i da je bio u blizini. Ostala je u ovoj prehladnoj prostoriji i znala je da je osuđena na smrt ako bude morala da dočeka jutro.Nakon nekoliko sati ova devojka već je bila skoro zamrznuta i opraštala se od života. Ipak, u jednom trenutku vrata je otvorio noćni čuvar i izvukao je iz hladnjače. Kada je kasnije pitala čuvara zašto je došao do hladnjače i otvorio vrata iako to nikada nije njegova uobičajena rutina, on je objasnio: „Radim ovde već 35 godina. Na desetine zaposlenih svakog dana izlaze i ulaze, ali ti si jedna od retkih koja me svako jutro i svako veče pozdravi. Mnogi me tretiraju kao da ne postojim. Danas kada si došla rekla si mi „Dobro jutro, kako ste“ i nasmejala se. Ali nakon radnog vremena shvatio sam da nisam čuo tvoje „Doviđenja, vidimo se sutra“. Te reči me podsete da sam osoba. Znao sam da nešto nedostaje i zato sam krenuo u potragu po fabrici. Tako sam te pronašao.Lekcija: Tretirajte ljude sa poštovanjem. I čuvar i čistačica su ljudi kao i vi. Cenite ljude koji umeju da pričaju sa doktorom nauka, ali i da budu ljubazni sa nekim ko je u tom trenutku na nižoj poziciji. Nikad ne znate šta će biti sutra.