#Mila Granic

[jbgranic]

28 years ago today my Mom died. Every day I think of her. Always in my heart. Miss you and love you Mom ❤️

[alldancersaretalented]

Duos/Trios 23/24

Here's a small collection of Duos/Trios sorted by dance studio!

4PM Dance:

Mila Madriles, Kennadie Wright - Hey Mickey

Avi's Dance Project:

Aubree Ginter, Coraline McClintock - Only Hope

Terryn Jackson, Sydney Williams - Let Me Think

Christine He, Nicole He - Home

Mariah Merrigan, Kaydence Thomas - Secret Symphony

Aubrey Avila, Alyssa Garay - Islands

Molly Croll, Ella Siders - Stand By Me

Evianna Granado, Ana Roman - We'll Be Fine

Alexa Estep, Caylin Garcia - Song For You

Bobbie's School of Performing Arts:

?? - Not A Mountain

?? - Don't Give Me Up

?? - Life's What You Make It

?? - LiourI

?? - Only Ever Loved Your Ghost

?? - I'm Through

Canadian Dance Company:

Ellianna Buck, Olivia Colozza, Delia Wu - Freeway

Emma Lee, Emma Phillippe, Stella Savage - On Broadway

Olivia Colozza, Filip Lipiec - Hard To Handle

Alexandra de Groot, Kadence Wright, Clara Zhao - Snowing

Callista Crowe, Damian Shillis - Every Little Thing

Jessica Battley, Kadence Wright - Swing Phenomenon

Jessie Alfaro Kazula, Sabrina Digings - Feet Don't Fail Me Now

Ryan Blackburn, Callista Crowe - Anything You Can Do

Damian Shillis, Sophia Van Haastrecht - Last Night

Cydnee Abbott, Chloe Greenfield, Sadie Wen - Mind-Link

David Blackburn, Arianna Frano - Moves Like Jagger

Therese Marie Adap, Sadie Wen, Avery Yoo - Aaab

Therese Marie Adap, Oliwia Lipiec, Avery Yoo- Contra

Aliyah Demone, Irene Rose Santos, Analia Theofilopoulos - Glitch

Ella Boughner, Lauren Gibbon, Anna Volkova - Drive

Lauren Gibbon, Olivia Granic, Gabriella Seixeiro- TBA

Lauren Gibbon, Brandon Yoo- Die Trying

Olivia Granic, Gabriella Seixeiro - On The Jazz Four

Center Stage Performing Arts Studio:

Addalyn Daley, Coco Gonzales, Ivy McEwan - Run The World

Kate Baker, Violet Schwarz, Anistyn Larsen - The Grudge (Shannon Mather)

Kylie Lawrence, Elliana Wilson - Say A Little Prayer

Tessa Ohran, Rory Frye, Hadlee Heriford - We Could Stay (Noelle Marsh)

?? - Evening Ceremony

?? - Inside

Club Dance Studio:

Ellary Day Szyndlar, Sylvie Win Szyndlar - Dreamscapes (Jenn Peterson)

Ellary Day Szyndlar, Sylvie Win Szyndlar - La Rapture (Brady Farrar)

Danceology:

Amelia Principe, Annalisa Francis, Mackenzie Hammer - Diamonds

?? - Big Love

?? - Party Girls

Penny Harris, Brody Schaffer - My Girl

?? - Nana's Flowers

Aspen Bloem, Annelise Hseih, Ryee Kameya - Funk Soul Brother

?? - Tres Chicas

?? - Tick Tick Boom

?? - Rhythm X 2

Dance Deluxe:

Haven Bryan, Adriana Houlihan, Adaline Louderback - You're Invited

Allie Aston, Livian Bailey, Lily Conaway - Hollywood

Jake Roberts, Stella Roberts - We Go Together

Emerson Mullan, Avery Stephens, Adelina Quintanilla - Hocus Pocus

Brighton Taylor, Briele Bailey, Remi Skidmore - Big Finish

Kamdyn Arnold, Haylie Birchman, Aracely Lee - Snap

Eva Gonzalez, Remi Skidmore - Snowing

Gage Davis, Vanessa Soto - Somebody

Gage Davis, Vanessa Soto - Falling Slowly

Dance Enthusiasm:

Liesl Dowdy, Margot Phelps - Shake Your Groove Thing

Kayleigh Stoler, Violet Werner - Sign Of The Times

Julia Visan, Olivia Visan - Optical Prism

Shelby Ellis, Kayleigh Stoler - Made For You

Olivia Visan, Violet Werner - Explosion

Jazmine Raine Werner, Violet Werner - Time

Amelia Gonzales, Kayleigh Stoler - Dream On

Malia Gazda, Paige Kim - Falling Leaves

Shelby Ellis, Janea Latimer - Let Me Follow

Taelyn Albrecht, Paige Kim - Refugees

Taelyn Albrecht, Jazmine Raine Werner - One Sec

Taelyn Albrecht, Alexa Lynn - Carry You

Christina Kalafatis, Emily Zolla - Hocus Pocus

Dance Precisions:

Aliyana Denham, Aniyia Ortega, Kennedy Wong - Think

Everly Park, Skylie Schreppel, Grecia Underwood - Like This Like That

Emma Orr, Xara Sakhrani, Charlotte Stirling - Shake Your Tailfeather

Elleyna Kadera, Raegan Wendell - I Feel Good

Sydney Ko, Londyn Nevois - Nowadays

Dance Town:

Belle Marie Arauz, Amanda Carpenter - My Dolphin And Me

Krystal Alvarez, Luna Santana, Arantza Sardinha - Con Altura

?? - Without You

Elektro Dance Academy:

Niah Corpeno, June Townley - Butterfly

Elite Dance Pro:

Peyton De La Cerda, Valynnita Mei, Alice Yan - Forget About That Boy

Alexa Schwarze, Summer Skousen, Chloe Tarwater - Fleur

Olivia Quintana, Ella Rempfer, Charlotte Woodside - Bang Bang

Carlin Ciocchetti, Lily Douglas, Sophia Schiano - To Falter

Elite Danceworx:

?? - Life Is Circles

?? - Make It Matter

?? - Cranes In The Sky

?? - Third Dream

?? - Free To Form

?? - All In The Same Breath

?? - The Beauty of Dissolving Portraits

Epic Dance Complex:

?? - Let You Know

Evolve Dance Company:

Olivia Bennett, Adeline Vogt - Wash That Man

George Grech, Jaydnn Mendez - Creeks

Alexa Kunishige, Ava Sparks - Thousand Eyes

George Grech, Vivian Grech - Groove Is In The Heart

Ava Banuelos, Sienna Thor - Don't

Trinity Hastings, Tanziana Contino, Viviana Contino - Iris

Evolve Dance Complex:

Dylann Sebes, Brynley Brett - It's Raining Men

Jossi Josephic, Hallie Oberhofer, Deanna Tierno - Bites The Dust

Ella Martindale, Natalie Vinton - Sweet Dreams

Kyleigh Harbarger, Lola Rodi - Adios To You

Andrew Spalvieri, Abby Spalvieri - Devil Went Down To Georgia

Cami Vorhees, Elyse Wingertsahn - Stay Away

Samuel Evans, Onna Williams - Implacable Hearts

Evoke Dance Movement:

?? - Boogie Shoes

?? - About Today

?? - Come Let Us

Imperial Dance:

Malia Gandy, Dayana Hernandez, Sophia Solano - Took The Night

Isabella Cruz, Eliyan Rall, Zarielle Trimmings - Call Me Mother

Myla Durand, Anaya MIchell, Sofia Velazquez - Run To You

Aria Edmond, Sarai Trimmings, Savannah Yard - Secure The Bag

Sophia Basso, Sophia Solano - Mini Me

Leyla Bedoya, Marley Cheron, Gabriella Cuadrado - This Woman's Work

Aryanna Anujar, Sophia Basso, Hannah Galantai - Amor

Marlon Cheron, Layla Hernandez, Arianna Velazquez - Love Me Or Leave Me

K2 Studios:

Emery Cordero, Rylai Orozco - Safe And Sound

Belle Anguiano, Sadie Anguiano - Beautiful Thing

Juniper Balatero, Rosalind Balatero - Stand By Me

Lilly Douglas, Penelope Lee - Breakin Dishes

Ella Cordero, Alani Hernandez, Jiselle Saavedra - Dem Girlz

Riley Fernandez, Nicholas Turner - I Follow

Jessica Sutton, Rebecca Sutton - Fix You

Adiyah Ayres, Kynzli Reece - Madness

Ariana Gomez, Neriah Karmann, Nicholas Turner - Unbreak

Neriah Karmann, Abby Viramontes - Save Me

Alex Almeida, Zoey Garcia - River

Love Acierto, Alex Almeida, Jordan Wallace - Be Alright

Tessa Andelkovic, Jade Castaneda - Monsters

Larkin Dance Studio:

Stella Ames, Jade Glyzinski, Harper Kill - How Long Will I Love You

Hallee Anderson, Gigi Shea, Sailor Stormoen - Bird On A Wire

Elia Cocchiarella, Eleanor Lamers - Checkerboard

Savannah Jackson, Maylin Munos, Neala Murphy - Dream

Matinly Conrad, Chase Lang - When I Was Your Man

Evie McCune-Barrett, Truett Ziemke - As Long As You Love Me

Lexie Charnstrom, Scarlett Manzel, Evie Mccune-Barrett - Change

Maddie Kulenkamp, Brody Lanoux - Mr. Postman

Mila Ayshford, Tillie Kuhl, Palmer Peltier - The Trumpet In My Head

Lilly Anderson, Bella Charnstrom, Malia Scott - Too Tightly

Jemma Eisenbrei, Mia Kostinovski, Hailey Turnbull - Gold

Finley Ashfield, Kelsie Jacobson, Savannah Manzel - Picture Perfect

Sienna Powers, Hazel Semans, Savannah Werner - A Noise I Once Heard

Belle Hughes, Maizie Hughes - Near Me

Erik Barker, Laci Bloss - To The Moon

Lola Boisen, Sarah St Cyr - Twilight

Matissa Conrad, Tahari Conrad, Ava Rothmund - Eternal Voice

Kate Monge, Giselle Mourad, Harlow Pike - To One's Perception

Laci Bloss, Daphnie Braun, Kira Riessner - Allure

Caleb Abea, Keira Redpath - Empty Apology

Isabella Jarvis, Claire Monge, Keira Redpath - Stuck In Pause

Miami Dance Company:

Varia Mari, Brooke Martin, Kylie Sanchez - Rise Together

Michelle Latimer Dance Academy:

Lindsey Gruidel, Tatum Jackson, Savanna Pitcher - Deeper Love

Lindsey Gruidel, Tatum Jackson, Savanna Pitcher - What It Means To Be Human

Murrieta Dance Project:

Rylan Ashley, Sierra Koops - That Beautiful Sound

Lily Dejoya, Carter Ruiz - Total Eclipse

Brooklyn Coronado, Jaclyn Coronado - Can't Let Go

N10:

Kailyn Nong, Emma Vianzon - When Doves Cry

Juliana Kang, Emmersyn Van - Little Fluffy Clouds

New Level Dance Company:

Gisele Alpendre, Haley Raines - Wherever You Will Go

Francesca Caputo, Harper Stein - Until We Bleed

Natalie Frantzen, Noelle Klug - Fix You

Charlotte Danford, Beata Polunin - Paint It Black

Brooklyn Bailey, Sabryn Stein - Tragedy

Marisa Bruno, Ainsley Rice - Black Car

Charlotte Dister, Taylor Lapointe - Selah

Elle Bonner, Myiah Brown - Awards Night

Noretta Dunworth School of Dance:

Ella Saad, Sophie Saad - Venus

Lily Marshall, Daisy Nuznov - Carry Me

Maria Carpenter, Camille Moore - ??

Stella Bennett, Sophia Cialkowski - ??

Isabella Jaczynski, Danica Lentz - Tumbling Lights

Lily Saad, Mila Saad - Ain't Nothing Wrong With That

?? - Last Goodbye

?? - Lucky Ladies

?? - Big Finish

thanks!

Orange County Performing Arts Academy:

Bailey Chalmers, Kiera Simon - What's On The Menu

Everleigh Alonzo, Annabelle Bright, Camila Valdez - Emergency

Harper Bridge, Elle Dahl, Raegan Gold - Conga

Olivia Montano, Hayden Peterson, Parker Seymour - Space Jam

Elizabeth Leiter, Hannah Wright - Anything You Can Do I Can Do Better

PAVE School of the Arts:

Aniston Maurer, Lola Mesa, Sophia Smith - Mr. Postman

Claire Devine, Emma Wishart - Showtime

Ashlynn Fairfield, Rebecca Kessler - Dancing Machine

Annelise Chan, Kirsten Kim - Zero To Hero

Stella Fisk, Emi Hoang - Creep (Sasha Dee)

Stella Fisk, Emi Hoang - Tightrope

Kensington Arrendondo, Talia Donaldson, Kassidy Luong - Diamonds

Paisley Branch, Kira Guchko - Angels

Kaylee Baldwin, Kaylee Townsend - Women Be Wise

Hayden Calder, Wavy Hazen - Nowadays

Joah Moore, Bryn Zimmerman - Look

Charlotte Minhas, Phoebe Black - Gimme Gimme

Oliver Hincy, Olivia Battle - Moving Pictures

Adriana Krall, Alexa Krall - It's All Coming Back To Me

Emersyn Fee, Sienna Hardin - Everytime It Rains

Kailey Longshore, Peach MIller, Ella Smallwood - Bassline

Spree Hazen, Ava Kendall - Tell Him

Ava Zimmerman, Kate Allen - Silhouete

Project 21:

Kami Couch, Katie Couch - To Cross Paths

Renner Dance Company:

?? - End Of The Line

?? - Climb Every Mountain

?? - Pixies

Charlotte Bailey, Madeline Collier - I Enjoy Being A Girl

Charlotte Lewis, Olivia Siri - Sugar And Spice

?? - Dog Days

Leighton Crump, Seneca Hrdina - Found

Emily Fedirow, Presely Krohn - Surround You

Ella Garrett, Grace Snider - Girls Night Out

?? - Never Grow Up

Rose Mangan, Brantley Meador - Dancing On The Moon

?? - You Are My Sister

?? - In The Distance

Sophia January, Stella January - Inside

Sarah Martin Duncan, Ensley King - A Winter Story

Claire Naismith, Lauren Stubbs - Ends Of The Earth

?? - Pressure

?? - What Might Have Been Lost

?? - Still Life

Stars Dance Studio:

?? - Proserpina

?? - Rollin'

?? - Mirrors

?? - Here On This Hill

Studio 19 Dance Complex:

Frances Farone, Mackenzie Smith, Leira Wilbon - California Cuties

Brynleigh Kerestes, Kallie McKenna - Small Word

Nitalia Manilla, Alessia Price - Think

Landry Blosser, Brynleigh Kerestes - Sugar And Spice

Ashlynn Bickford, Iris Edwards, Charlotte Haas Itsy Bitsy Spider

Harper Miller, Sloane Sherrets - Opposites Attract

Scarlett Fornear, Olivia Fornear - Good Company

Maddie Maker, Sadie Vaccaro - If We Hold On Together

Maddie Chiplock, Maddie Maker, Addison Smith - Venus

Claire Osche, Grace Sypien - Holly Rock

Mila Jaymes, Brooklyn Schirripa, Evelyn Woodburn - Gonna Get Ya

Carina Lavella, ?? - Mr. Sandman

Sienna Arias, Atalia Spagnolo - State Of Shock

Tia Adams, Sienna Arias, Ella Laughlin - Meeting In The Ladies Room

Sofia Farone, Brooklyn Schirripa - Good Versus Evil

Avery Organ, Evelyn Woodburn - Sassy X's Two

Camia Adams, Kendall Nace - We're Gonna Party

Gianna Cugliari, Melanie Steed - Silent Night

Gianna Cugliari, Madison Makowski, Karsyn Schifino - Choose Your Path

Alexandra Bayles, Antonia Spagnolo, Haley Steed - Scarborough Fair

Kileigh Davison, Sophia Haas, Sophia Lapina - Bad Apples

Calista Herbst, Emma Schrock - Ashes

Haley Steed, Hannah Steed - Tappin With My Twin

Lexi Pompa, Taylor Williams - Troubled Waters

Gia Booker, Aliana Spagnolo - Running With The Wolves

Ella Barch, Keira McKenna - Carry You

Mia Jackson, Ava Means - Don't Stop The Groove

Ellie Rosenwasser, Mia Mirabile - In The Hold Of A Dream (Chelsea Jennings)

Soleil Herbst, Mia Jackson - Hold Me Down

Emily Holcomb, Becca Kohler, Allie Philips - Why

Millie Julius, Rowan Mansfield, Ciera Ragula - Islands

Haley Engelmore, Raelyn Rectemwald, Kyleigh Turner - She's Not Me (Talia Flavia)

Tessa Pagone, Madeline Schrock, Addison Vargo- Hold On Tight

Studio 702:

Grace Peralta, Kamea Solidum, Reese Tolentino - Balacobaco

Aalayah Perkins, Breanna Tenney - Belly of the Beast

Charley Lehman, Faith Letourneau - Cyber Surveillance

Redle Edler, Alysa Owen - Vulgar

Studio X Dance Complex:

Emery Bourne, Braxy Montana, Karter Strong - Proud Mary

Emma Acosta, Hannah Martinez - Free Me (Victoria Wootem)

Kambria Keegan, Berkeley McGrath - Dangerous

Berkeley McGrath, Abigail Weber - Rain

Summit Dance Shoppe:

Jemma Scates, Shayla Scates - Girls Night Out

Meadow Majkrzak, Brooklyn Peterson, Malia Reuter - Luminous

Monroe Johnson, Zoey Schelitzche,  Camryn Westrum - Best Of My Love

Katy Lawrence, Tova Thompson, Greta Wagner - Stop

Audrey Boro, Nora Turunen, Finley Weigelt - I Believe

Kinsley Fairchild, Annie Zechmeister - Carmen

Lily Buchholz, Calia McArdle, Emma Misuraco-Janish - Carry You

Temecula Dance Compancy:

Amara Fisher, Alana Kalahiki, Luke Noss - A Little Less Conversation

Bailey Dalton, Teaghan O'Reilly, Cece Radach - Calling All B.B.S.

Ava Aflague, Anaya Johnson, Ava Thammavong - Soy Yo

James Hetsko, Jocelyn Hetsko - Mr. Zoot Suit

Hudson Locke, Jake Pribyl, Vera Spencer - 3D

Audrey Fite, Piper Conway, Alyssa Vinskey - It's A Mood

Andrea Tylman, Ella Zhang - Forever Friends

Paige Caveney, Giada Gariffo, Brinleigh O'Reilly - F.U.N.

Scarlett Berroteran, Ta'ina Gonzalez, Princess Sanchez - Shake That

Kyrstin Duquid, Brooklyn Powell, Ava Radach - Scheibe

Carter Roa, Lacey Walker - I Love You But Don't Trust You

TheCREW:

?? - Diamonds

?? - Chase

?? - Skinny

The NINE Dance Academy:

Abigail Mathias, Evelyn Rego, Ella Waltman - Material Girls

Charolette Baldassarra, Laurina Lin, Gia Traficante-Petrozzi - New York New York

Sienna Di Pietro, Mia Jorge, Alina Sedova - Statues

Molly Kravetz, London Mandell, Ashley Shultz - Piano Man

Nathaniel Chua, Tristan Redly, Ashley Shultz - Is There Somebody

Emily Bertola, Jessica Brettone, Lily Kravetz - What Lies In The Balance

Nathaniel Chua, Shaunaughsey Meagher - Bound To You

The Vision Dance Alliance:

Julia Amato, Violet McGuire - Void (Jess Malafronte)

Julia Amato, Emily Polis - Willow Bends (Jess Malafronte)

Caitlyn Polis, Emily Polis - Two Organs (Jess Malafronte)

Caitlyn Polis, Maddie Polis, Emily Polis - You Are Every Memory (Jess Malafronte)

Caitlyn Polis, Hannah Beatty - Claim It (Jess Malafronte)

Caitlyn Polis, Maddie Polis - Human Touch (Jess Malafronte)

Vlad's Dance Company:

?? - Without Hesitation

?? - Not To Be Forgotten

Westside Dance Project:

Isabella Kouznetsova, Diana Kouznetsova - Cells Divide (Timmy Blankenship)

Isabella Kouznetsova, Diana Kouznetsova - Sharp Dialogue (Alina Krasovskaya)

Esme Chou, Tegan Chou - Amaru

West Florida Dance Company:

Marlow Hess, Lola Bryant - All That Jazz (Jess Disalvo)

Macey Strickland, Stella Brogan - Shot Me Down (Struther White)

Scarlett Griffin, Sophia Griffin - If I Could

Lily Hackney, Reagan Hess, Desa Jankes - Movies (Jess Disalvo)

Ava Kim, Natalie Kim - Sunshine

Bella DiBenedetto, Aubrey Haugh - Swim Good

Stella Fowler, Caleb Monnell - Your Angel

Hudson Heath, Caleb Monnell, Indy Ray - Bad Romance

Woodbury Dance Center:

Ian Stegeman, Skylar Wong - Depth Over Distance

Wyatt Brisson, Klaire Simek - What Weighs Me Down

Caleigh Proulx, Samuel Sharp Jr. - Glacier

West Coast School of the Arts:

Isla Benedetti, Olivia Conner, Aubrey Minadeo - Werk

Kinsley Cooper, Larkin Low, Paige Perez - Jail House Rock

Genevieve Lee, Marlee Ninofranco - Eyes In The Back Of My Head

Lily Meghdadi, Mila Osgood - Young And Beautiful

Skylar Nixon, Dakotah Robinett - Play That Sax

Alexa Perez, Mackenzie Perez - Opening Up

McKinley Barragan, Kensie Lee, Ayla Mohtashami - In The Zone

Madison Fontanilla, Marlee Ninofranco - Journey Of You And I

Lyric Low, Camdyn Mitchell, Makayla Tran - Everybody Needs A Best Friend

Ally Cheung, Casey Cheung - How It Ends

Leyna Huynh, Sophia Thayer-Pham - Move

Ally Cheung, Gabi D'Ambra, Sophia Oppegard - Poison And Wine

Yoko's Dance and Performing Arts Academy:

Priscilla Huang, Isabelle Shi, Grace Yan - Firework

Arielle Konaris, Anaya Seals, Avery Yamaguchi - I'll Get You Home

Michelle C. Wang, Alexander Wang - Why Don't You

Kaelani Carlson, Isabel Dela Cruz - When The Party's Over

Fiona Wu, Raina Wu - Bitter And Sweet (Megan Ellis)

Avery Du, Grace Koo - Black Horse And A Cherry Tree

Samantha Tan, Isabelle Tang - How To Save A Life

[artisticlegshake]

THE DANCE AWARDS ORLANDO RESULTS 2023

JP! awards that didn’t place in the top 10 Teen Solos:

Regan Joyce - STUDIO 412 JP!

Christiana Owen - STARS JP!

Jacqueline Piles - G-FORCE JP!

Jasmira Bush - G-FORCE JP!

Tanner Grace Coutsos - SOUTHERN STRUTT JP!

Kayleigh Atterton - SOUTHERN STRUTT JP!

Mollie Mikkelson - CAROLINA COLLECTIVE JP!

Caleigh Proulx - WOODBURY JP!

Michelle Aizenshtadt - VLAD’S JP!

Hannah Beatty - THE VISION JP!

Sasha Chernous - VLAD’S JP!

Lexi Blanchard - P21 JP!

Erin Kirk - INSPIRATION JP!

Lilly Traylor - SPOTLITE JP!

Katie Couch - P21 JP!

Madelyn Brecklin - ARTISTIC EDGE JP!

Ava Lee Kaufman - DWDE JP!

Zoey Straka - ARTISTIC EDGE JP!

Kalina Thephavong - SPOTLITE JP!

Mckenna Elliot - SPOTLITE JP!

Mila Shultheis - TRUE DANCE JP!

Hope Grainger - LEGACY JP!

Carter Lewis - UPSTATE CAROLINA JP!

Ivy Gang - EVOLVE JP!

Jonathan St-Onge - ECOLE DE DANSE JP!

Stella Vince - JEAN LEIGH JP!

Sam Evans - EVOLVE JP!

Lilliana Rubiera - WEST FLORIDA JP!

Cyrihn Leonard - WEST FLORIDA JP!

Mikayla Bellmore - WEST FLORIDA JP!

Molly Kavetz - THE NINE JP!

Ashley Schultz - THE NINE JP!

Kameron Couch - P21 JP!

Lauren Bayes - VLAD’S JP!

Makayla Mariah Dillett - STARS JP!

Zoe Zielinski - WOODBURY JP!

Yuli Shimonov - VLAD’S JP!

Demetria Guzman - STARS JP!

Serena Battaglia - VLAD’S JP!

Taryn Harrah - TRUE DANCE JP!

Kylan Wright - STARS JP!

Jady Risman - VLAD’S JP!

Ellie Rabin - STARS JP!

Sofia Rosella - PDA JP!

Gabrielle Carvalho - THE VISION JP!

Alyssa Phillips - PDA JP!

Grace Reisinger - ARTISTIC EDGE JP!

Diana Drias - DANCE EXPLOSION JP!

Olivia Granic - CDC JP!

Anya Inger - P21 JP!

Lila Caruso - WESTCHESTER JP!

Emmeline Gerardi - WESTCHESTER JP!

Kelsie Conti - DANCE SPECTRUM JP!

Luanna De Iacovo - PDA JP!

Lily Kravetz - THE NINE JP!

Mia Venerio - DANCE UNLIMITED JP!

Melanie Kalogritsas - PDA JP!

Shayla Blair - STUDIO 412 JP!

[pereiraufc]

Kim jest partnerką Mila Piłkarza?

🎰🎲✨ Darmowe 2,250 złotych i 200 darmowych spinów kliknij! ✨🎲🎰

Kim jest partnerką Mila Piłkarza?

Partnerka piłkarza to osoba towarzysząca i wspierająca zawodnika piłki nożnej w jego karierze sportowej. Jest to kobieta, która ściśle związana z życiem i sukcesami piłkarza, pełniąca rolę oparcia, wsparcia emocjonalnego i motywacji. Partnerka piłkarza to nie tylko towarzyszka życia, ale także osoba odpowiedzialna za organizację codziennego życia zawodnika, dbając o jego dobrobyt i zapewniając mu niezbędną stabilizację emocjonalną.

Partnerka piłkarza często towarzyszy zawodnikowi na meczach, wydarzeniach sportowych oraz oficjalnych spotkaniach, wspierając go i dopingując z trybun. Jest również obecna w jego życiu prywatnym, służąc mu radą, wsparciem i miłością. Partnerka piłkarza musi być silna emocjonalnie, wyrozumiała i gotowa na poświęcenia, które nieraz wymaga życie u boku popularnego i często rozpoznawanego sportowca.

Wielu piłkarzy twierdzi, że partnerka ma kluczowy wpływ na ich sukcesy zawodowe, stanowiąc ważne wsparcie i motywację do osiągania coraz to lepszych wyników. Dzięki partnerce piłkarz może skupić się na treningach, meczach i pracy zawodowej, mając pewność, że w domu zawsze czeka na niego wsparcie i zrozumienie.

Warto podkreślić, że rola partnerki piłkarza nie jest łatwa – wymaga zaangażowania, wierności i gotowości do poświęceń. Jednak właśnie dzięki wsparciu partnerki, piłkarz może skoncentrować się na swojej grze i zdobywać kolejne sukcesy na boisku.

Mila jest popularną influencerką, której życie prywatne budzi duże zainteresowanie wśród fanów. Mimo że często dzieli się swoimi codziennymi wydarzeniami w mediach społecznościowych, stara się zachować pewną prywatność w swoich relacjach osobistych.

Życie prywatne Mila obejmuje jej bliskie relacje rodzinne oraz przyjacielskie. Zdjęcia z rodzeństwem i wspólne wyjścia ze znajomymi są częstym motywem na jej profilu. Mila często podkreśla, jak ważne są dla niej relacje z najbliższymi i jak wiele radości czerpie ze wspólnie spędzonego czasu.

Ponadto, Mila nie boi się pokazywać swoich zainteresowań i pasji. Na swoim profilu często udostępnia posty związane z podróżami, gotowaniem czy modą. Dzięki temu jej życie prywatne staje się bardziej przystępne dla fanów, którzy chętnie śledzą jej codzienne poczynania.

Jednakże, pomimo publicznego życia, Mila potrafi ochronić swoją prywatność. Nie udostępnia zbyt osobistych informacji ani nie narusza granic swojego życia prywatnego. Dzięki temu zachowuje zdrowy balans między życiem publicznym a prywatnym, co pozwala jej cieszyć się popularnością, zachowując jednocześnie swoją intymność.

W ten sposób, 2. Życie prywatne Mila staje się inspiracją dla wielu osób, które szukają równowagi między udostępnianiem swoich przeżyć w sieci, a zachowaniem intymności i bliskości z najbliższymi. Mila pokazuje, że można być popularnym influencerem, nie tracąc jednocześnie swojej prywatności.

Istnieje wiele różnych związków, które mogą występować między piłkarzami w świecie futbolu. Pierwszym rodzajem związku jest współpraca drużynowa. Piłkarze muszą się ze sobą współpracować na boisku, aby osiągnąć sukces i wygrywać mecze. Ważne jest, aby dobrze się rozumieć i mieć zaufanie do swoich kolegów z drużyny.

Kolejnym rodzajem związku jest rywalizacja. Często piłkarze rywalizują ze sobą o miejsce w podstawowym składzie lub o miano najlepszego strzelca drużyny. Rywalizacja może być zdrowa, ale może także prowadzić do spięć i konfliktów w drużynie.

Trzecim rodzajem związku jest przyjaźń. Piłkarze spędzają ze sobą wiele czasu podczas treningów, wyjazdów na mecze i podróży poza boiskiem. Często tworzą się silne więzi przyjaźni między nimi, które pomagają wzmocnić zespół i poprawić atmosferę w drużynie.

Niezależnie od rodzaju związku, jaki występuje między piłkarzami, ważne jest, aby potrafili oni współpracować, szanować siebie nawzajem i dążyć do wspólnego celu. Tylko dzięki dobrej komunikacji i zrozumieniu między zawodnikami można osiągnąć sukces na boisku. Dlatego warto dbać o relacje międzyludzkie w drużynie i pielęgnować różne rodzaje związków, jakie mogą występować między piłkarzami.

Partnerka idealna to osoba, która spełnia pewne kluczowe cechy, które sprawiają, że relacja partnerska jest harmonijna i satysfakcjonująca dla obu stron. Istnieje wiele różnych cech, które mogą sprawić, że partnerka stanie się dla kogoś "idealna", ale istnieje kilka powszechnie uznawanych za istotne.

Po pierwsze, partnerka idealna powinna być empatyczna i potrafiąca okazywać wsparcie oraz zrozumienie w trudnych sytuacjach. Umiejętność słuchania i wspierania partnera w trudnych chwilach buduje głębszą więź i wzajemne zaufanie.

Kolejną istotną cechą jest lojalność i zaufanie. Partnerka idealna jest wierna i uczciwa, co jest fundamentem każdego zdrowego związku. Szczere relacje oparte na zaufaniu budują solidną podstawę dla długotrwałego i harmonijnego partnerstwa.

Dodatkowo, partnerka idealna powinna cechować się również poczuciem humoru oraz umiejętnością śmiechu z partnerem. Wspólne poczucie humoru pomaga przezwyciężać trudności i sprawia, że życie we dwoje staje się bardziej radosne i interesujące.

Wreszcie, partnerka idealna powinna być otwarta na komunikację i gotowa do konstruktywnej rozmowy na tematy zarówno poważne, jak i bardziej błahe. Biegła komunikacja pomaga rozwiązywać problemy, unikać konfliktów oraz budować głębsze więzi emocjonalne.

Podsumowując, partnerka idealna to osoba, która potrafi okazywać empatię, lojalność, poczucie humoru oraz umiejętność otwartej i szczerej komunikacji. Budowanie relacji opartej na tych cechach może przynieść wiele radości i spełnienia zarówno partnerowi, jak i partnerce.

Zaręczyny w świecie futbolu mogą być równie ekscytujące jak emocjonujące wydarzenia na boisku. Wiele słynnych piłkarzy zdecydowało się oświadczyć swoją partnerkę podczas meczów lub po nich, tworząc niezwykłe i pamiętne chwile. Jednym z najbardziej znanych przypadków było oświadczyny Lionela Messiego, który poprosił swoją żonę o rękę na plaży w rodzinnej Argentynie.

Innym zaskakującym momentem był ten, kiedy piłkarz Sergio Ramos oświadczył się swojej ówczesnej dziewczynie podczas jednego z hiszpańskich meczów. To pokazuje, że nawet w świecie sportu, emocje i miłość mają swoje miejsce.

Niektórzy gracze wybierają bardziej intymne momenty na zaręczyny, decydując się na romantyczne kolacje lub wyjścia na plaży. Inni preferują większe gesty, jak wynajęcie stadionu czy nawet organizowanie flash mobów z udziałem znajomych i rodziny.

Wszystkie te wydarzenia pokazują, że nawet w świetle reflektorów i zainteresowania mediów, piłkarze potrafią znaleźć czas na ważne momenty swojego życia osobistego. Zaręczyny w świecie futbolu przypominają nam, że nawet największe gwiazdy są tylko ludźmi pragnącymi szczęścia i miłości w swoim życiu.

[feralbabys]

Cierpienie

Mimo że mam cudownego chłopaka naprawia mnie powoli i dzięki niemu mam siłe na zmiany.

Jednak przeszłość często mocno się odbija na mnie. Boje się dotyku, a przed oczami mam sceny które powodują u mnie to że jak patrze w lustro widzę okropną dziewczyne. Brudną dziwkę.

Ja chciałam tylko być kochana i mieć cudowny związek ale jednak okrutny i tak pusty człowiek przeżarł moje cialo i dusze.

Pewnie ciekawi ludzi to czemu nie powiedziałam „nie” bo przecież to takie proste... a dla 15-letniej mnie nie było. Bałam się mu sprzeciwiać. Bałam się że jak się nie zgodzę to mnie zostawi i zostanę sama. Bałam się że mnie znów zgwałci. Bałam się że mnie uderzy. Bałam się wszystkiego.

Nastawiał ludzi przeciwko mnie i robił wszystko bym nie miała znajomych i była coraz bardziej pod jego kontrolą. Bawił się mną jak zabawką. Zdradzał. Wykorzystywał. Niszczył psychikę. Jak mówił że do mnie przyjedzie już myślałam o tym że znowu będzie chciał przekroczyć te granice.

Byłam tak zniszczona że usiłowałam popełnić samobojstwo bo nie miałam siły już tak żyć.

Teraz jak mam chłopaka wartego wszystkiego co dobre. Niektóre rzeczy typu „nie czujesz się na siłach? Dobrze kochanie nie musisz” były dla mnie dziwne. Bo byłam przyzwyczajona do innych rzeczy. Jego czułość i dobre serce były czymś dla mnie nowym i pokazały że związek polega na czymś innym niż seks itp.

Jestem mu wdzięczna że mimo wszystko kocha mnie i chce walczyć o moje zdrowie.

Jeśli to czytasz kochanie to kocham cie i bardzo ci dziękuje za to że jesteś

A do innych którzy przeczytali tego posta dziękuje za przeczytanie

Miło mi że mogłam się tu choć trochę wygadać ♥️

Wasza @zbyt-mila

[mentalnahigijena]

U unutrašnje stvari Crne Gore se, preko Srpske pravoslavne crkve )SPC), umiješala politika za koju se očekivalo da je nestala sa ovih prostora, a koja se promoviše kroz poruku takozvanog „srpskog sveta“, ocjenjuje nekadašnji predsjednik Hrvatske Stjepan Mesić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE). Mesić kaže i da u regionu postoje velikodržavni projekti, te da nisu svi shvatili da se granice ne mogu mijenjati. Nedavnu posjetu Mila Đukanovića Hrvatskoj na poziv predsjednika Zorana Milanovića, neposredno nakon cetinjskih sukoba, vidi kao potvrdu dobrih odnosa dvije države. Milanović je prilikom posjete podržao politiku Đukanovića, poručivši da će skrenuti pažnju zapadnim partnerima na krizu u Crnoj Gori, nastalu nakon ustoličenja mitropolita SPC na Cetinju, uprkos protestima u kojima je više od 50 osoba povrijeđeno. Obnavljanje politike koja je, činilo se, nestala RSE: Može li se sve što se događa u Crnoj Gori posmatrati kao unutrašnje religijsko pitanje ili je u pitanju spoljnopolitičko pitanje sa jasnim implikacijama na region, kako ga očigledno zvanični Zagreb percipira? Mesić: Dešavanja u Crnoj Gori jesu njeno unutrašnje pitanje ali ima i drugih implikacija. Jasno je da se radi o uplitanju crkve u državne poslove, što nije dobro. Konkretno, riječ je o uplitanju Srpske pravoslavne crkve, vrha pravoslavne crkve iz Beograda u vjerska pitanja ali i državne poslove Crne Gore. Onda se to može gledati i sa šireg aspekta jer nije dobro da se crkva miješa u državne poslove. U Crnoj Gori se pokazalo da to nije isključivo crkveno miješanje već se preko crkve se miješa i politika, ona politika koja se, činilo se, prestala na ovim našim prostorima. Međutim, neki je obnavljaju.U Crnoj Gori, kao i kod svih nas, crkva je odvojena od države ali u Crnoj Gori je specifično. Crnogorska pravoslavna crkva bila je autokefalna i to bi svi trebali znati u smislu odnosa te dvije crkve, koje egzistiraju na prostoru Crne Gore. Ne bi trebalo da se miješa ni država u crkvene poslove niti crkva u državne. U Crnoj Gori se pokazalo da to nije isključivo crkveno miješanje već se preko crkve se miješa i politika, ona politika koja se, činilo se, prestala na ovim našim prostorima. Međutim, neki je obnavljaju. Obnavljaju je kroz poruku „srpskog sveta“ pa je to samo jedan od dijelova te politike. RSE: Činjenica je da je Srpska pravoslavna crkva u središtu političkih događanja, od izbora, preko formiranja Vlade, do poslednjih na Cetinju. Početkom devedesetih to nije bio slučaj. Kako je crkva postala tako važan faktor? Mesić: Bilo je pokušaja kako zaustaviti osamostaljenje Crne Gore ali oni su bili bezuspješni. Ima onih krugova u Srbiji koji žive u iluziji da se putem SPC može promijeniti pozicija Crne Gore u svijetu, da se to može na neki način kroz crkvenu politiku sprovesti Crna Gora u krug „srpskog sveta“. To su priče iluzionista. Od toga nema ništa. Dobro bi bilo da dođe do otrježnjenja i da se shvati. Crkva neka se bavi crkvenim pitanjima. Ne treba da se miješa u državne poslove. Gdje gdje god se crkva miješala u državne poslove bilo je na štetu crkve i na štetu države a najviše na štetu građana. To je neophodno shvatiti. "Jer u stvari ovo je pokušaj Srbije da kroz vjeru izvrši ono što nije mogla da uradi državnom politikom. To je posljednji pokušaj nekih krugova, ne optužujem sve, da misle da se može ostvariti. To su iluzije i to se neće dogoditi", ocjenjuje Mesić (na fotografiji sa predsjednikom Crne Gore, tada premijerom Milom Đukanovićem 2008. godine) Sa konfederacijom bi se izbjegao rat RSE: Generalno kako gledate aktuelnu politiku Srbije u regionu? Mesić: Na tu politiku gledam sa kritičke tačke, iz više razloga. Svi koji se bave politikom znaju da smo mogli proći bez rata. Sasvim je jasno da je Titova Jugoslavija imala tri glavna integrativna faktora. Jedan je bio Tito i njegova harizma, kao ratni pobjednik nakon Drugog svjetskog rata. Drugo, kao jedan od najvećih političara samim formiranjem Pokreta nesvrstanih svrstao se u velike ili najveće državnike jer je okupio preko 150 država i preko tog Pokreta komunicirao sa zaraćenima u Hladnom ratu, Istoka i Zapada. Drugi faktor je bila Komunistička partija saveza komunista koji je razbijen voljom Slobodana Miloševića i Saveza komunista Srbije, a treći faktor bila je Jugoslovenska armija koja je prestala praktično biti Jugoslovenska jer su iz nje izašli Slovenci, Albanci, Hrvati i Bošnjaci. Ona se pretvarala u Srpsku armiju i Slobodan Milošević je bio uvjeren da s tom Armijom može ostvariti političke ciljeve. A njegov politički cilj nije bila federacija niti konfederacija, on je bio protiv toga. Milošević je varao svijet da se bori za Jugoslaviju. Svijet je bio sentimentalan prema Jugoslaviji zbog njenih zasluga u ratu, a i nakon njega. Drugo, Milošević je varao i Srbe. Varao ih je jer je tvrdio „živjeli ste u jednoj državi, živjećete i dalje u jednoj državi“. On tu nije mislio na Jugoslaviju jer je nju razarao svim sredstvima. On je njima poručio „morate donijeti miraz Velikoj Srbiji u teritorijama“. To je bila njegova politika. 65 odsto Bosne i Hercegovine a od drugih šta se otme. Na Sloveniju nije računao. U Sloveniji nema autohtonog srpskog stanovništva. Vraćamo se na one poruke 'srpskog sveta' koje je Ilija Garašanin slao poput 'ujedinjenje zemalja gdje god žive Srbi'......Imamo opet te pokušaje jer neki se nikako ne mogu osloboditi da se granice ne mogu mijenjati, da su granice zadate, arhitektura Evrope je završena i prema tome i arhitektura granica Srbije i prema Crnoj Gori i prema Kosovu!, kaže Mesić (na fotografiji sa Franjom Tuđmanom 1990 godine). Zbog toga što su nestali integrativni faktori trebalo je ići na novi politički dogovor. To je ono što nismo uspjeli. Ja, kao član Predsjedništva Jugoslavije a kasnije i predsjednik Predsjedništva pokušavao sam na sve načine da nađemo novi politički dogovor. A to je konfederacija. Da smo to uspjeli izbjegli bismo rat jer bismo se dogovorili. Oročili bismo konfederaciju na tri, pet ili osam godina, koliko se dogovorimo. Da se dogovorimo koji će biti konfederalni poslovi a koji poslovi se prenose na novoosnovane države. Konstitutivni elementi bi se osamostalili i potpisali bismo konfederalni sporazum. To bi spasilo zemlju u svakom slučaju, nastavili bi put prema Evropi svi konstitutivni elementi, sve republike, samostalno. Ovako smo dobili „komadanje“ Jugoslavije na izazvanom ratu što je Milošević priželjkivao. Tu je našao saradnika predsjednika Hrvatske Franju Tuđmana jer je i on pomislio da bi malo mogao da proširi hrvatske granice. Dakle, pokušaj dogovora o podjeli Bosne je pravi uzrok rata.

[urbanidesnicar]

Srpska skupština u Zagrebu

Rahmetli Alija onomad reče: "Mirno spavajte, rata ne će biti." I bješe u pravu. Period od 91-95 smo prespavali i sve je bio ružan san. Uopće nije bilo četničke agresije a Bljesak i Oluja su plod naše mašte. U Srpskoj skupštini u Zagrebu je izglasan zakon HDZ-a i SDDS-a pod nazivom: "Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine". Da skratim, pošto će o ovome svi pisati a ja ne mogu, jer mi na pamet padaju samo psovke. Zato idemo odmah šakom u glavu. U Сабору nam sjedi 107 ČETNIKA. Pošto je svaki komentar suvišan, gasi internet, motaj kablove i ajmo doma. Ali gdje nam je DOM? E to je tuga, pajdo moj...

Kad radiš više stvari odjednom, obično nešto zajebeš. Zato se najbolje koncentrirati na jednu zadaću i odraditi je kako Bog zapovijeda. A nama se konstantno događa ovo prvo. Raspravljamo o tisuću tema, sve bi htjeli riješiti preko noći, ali tako jednostavno ne ide. Osnovno pitanje u ovome trenutku je slijedeće: KAKO SKINUTI OKOVE I PONOVO POSTATI SLOBODAN?

Pokušavam ostati informiran. Čisto da vidim tko mi radi o glavi i što me čeka? Uglavnom pratim strane neovisne medije i po onome što vidim, ne piše nam se dobro. Kažu da je ovo sad mila majka, prema onome što nas čeka. Totalitarizam, represija, neredi, raspad sustava, nestašice hrane, lijekova, energenata... Sve u sklopu VELIKOG RESETA. Optimisti će reć da pretjerujem? Može bit. Ali optimist je samo loše informirani pesimist. Tako kažu.

Veli Anemični da ne će biti prisilnog cijepljenja? Dašta. Isto kao što je HDZ stranka desnog centra? Samo teška hadezenjara može povjerovati u riječi mudroga Jude. U isto vrijeme drvosječa Grbin (istog su svjetonazora), kaže da je on ZA. Čudi me to? Slobodno dođite drugovi, kava je već na stolu. A napravit će žena i kolače ako treba. Neću glumiti mangupa, jer mi je P. K. hrabrih internet bojovnika. Koji ne skidaju brnjicu, dok prosipaju svoje "junaštvo" za tipkovnicom.

Znam da se ponavljam i svjesno to radim. Postoje stotine drugih stvari o kojima bih mogao pisati. Ali dok svi skupa ne savladamo neke osnove, nema smisla. Nisam jedini, jer ima ljudi koji puno bolje pišu od mene a također se ponavljaju. Ne bi li narod potakli na razmišljanje. Teško je to učiniti. I da nas je puno, puno više. Još uvijek je 5 minuta večernjeg Dnevnika, učinkovitije od desetak napisanih tekstova. Razlog? Kad gledaš vijesti ne moraš misliti. Jer ti je teta sa ekrana već servirala mišljenje. I još dobiješ salatu kao prilog. A kad nešto čitaš, ipak se moraš malo koncentrirati. Pa te to onda natjera da sam stvoriš zaključak. Nažalost, prva opcija je puno jednostavnija i upravo zato je TV još uvijek najubojitiji medij.

Biti će još ratova. Lokalnih. A onaj globalni smo već izgubili. Pokorili su cijeli svijet bez ispaljenog metka. I toga se trebamo sramiti. Ne samo mi, nego svaka država i to abecednim redom. Od A do Ž. Posebice Amerika. Preko 400 milijuna komada oružja je u rukama građana. A niti jedno nije upotrijebljeno!? U filmovima su uvijek oni bili ti koji će spasiti svijet. Osloboditelji. Junaci. Heroji. Ali bez muda...

Govore neki da ne postoji sloboda mišljenja. Dašta nego postoji, samo mora biti u skladu sa mišljenjem vladajućih. Pošto nisam siguran da guzonje misle kao ja, slijedeće točke ne smijem pisati na glas, nego u sebi: 1. Korona je vrsta gripe. 2. Nema nikakve pandemije, nego se radi o PLANdemiji. 3. "Klimatske promjene" su čista izmišljotina. 4. Postoje samo 2 spola, sve ostalo su mentalni poremećaji. 5."Politička korektnost" je drugo ime za CENZURU.

Dok se zemlje Višegradske skupine i rukama i noge bore za svoje građane, vladajući "hrvati na baterije" prihvaćaju sve što im se naredi. Bez pogovora. Postoji li i jedna direktiva EU sotonista, koju drugovi nisu prihvatili? Ne bih rekao. Da nam sutra kažu kako na zastavu moramo dodati i 4 S (Samo Sloga Srbina Spašava), ovi bi to učinili. I uvjerili bi nas kako je to dobro. Jer tako postajemo prava multi-kulti država, koja prihvaća Europske vrijednosti (što je to?). 

Najveća ironija je to, što se borimo protiv fenomenalno glupih ljudi. Uopće ne pretjerujem. U pitanju su polu-idioti i osobe sa poteškoćama u razvoju. Toliko su imbecilni, da čak ni u rječniku ne postoji definicija za taj stupanj kretenluka. A neki od njih imaju čak i titule. Doktori, profesori, istoričari, p*čke lijepe matere.... A što je najgore, trenutno su oni u prednosti?! Mi smo se povukli na našu polovicu i nemamo niti jednoga igrača u napadu. AN - FAKING - BILIVABL!

Pokojni Dule mi je znao reć: "Kume ti si razuman čovjek." Dakako. Ali samo na momente. Jer tanka je crta između razuma i ludila. Ali u svakom slučaju osuđujem sve oblike radikalizma. Bez iznimke. Komunistički, pederski, crnački, islamski... Čini mi se da su svi tu? I ne, nisam zaboravio desničarski. Jer takvo nešto jednostavno NE POSTOJI. U pitanju je mit, laž, izmišljotina i teorija zavjere globalističkih medija. Pretjerujem? Neka mi netko nabroji: nasilne prosvjede, pljačke, paljevine, rušenja, silovanja, ubojstva..., počinjena od strane tzv. "desničara". Bilo gdje u svijetu u zadnjih nekoliko godina? Nema ništa. Uzalud tražite.

Ako su ljudi koji: vole svoju zemlju, obitelj, vjeruju u Boga i odbacuju nastranost - radikalni, onda nemamo o čemu pričati. Druga je stvar što je svijet otišao u k*rac, pa se boljševicima priviđaju bijeli miševi.

Migranti svaki dan po šumama i gorama ulaze u lijepu našu, bez ikakvih problema. O tome se normalno šuti, jer je danas moderno imati "otvorene granice". Možemo samo naći pokoji snimak, koji su hrabri ljudi stavili na internet. Da nije njih, pojma ne bi imali što se događa? Samo slijepci ne vide da ovo vodi u katastrofu. Jer naši ljudi sigurno neće prekriženih ruka gledati, kako im siluju kćeri i supruge. Kao u Skandinavskim zemljama, gdje ne smiješ ni napisati (arapsko) podrijetlo počinitelja. To je za razliku od silovanja, čisti kriminal.

Kad (i ako) ovo zlo jednoga dana prođe, psihičke posljedice sigurno ne će. Pogotovo kod djece. A ni odrasli nisu imuni. Propagandom zastrašivanja, stvorena je vrsta ljudi koja će do kraja života ostati isprepadana. Nedavna anketa u Engleskoj (ako joj je vjerovat?), kaže da 40% ljudi ne bi imalo ništa protiv, da obvezno nošenje maski ostane doživotno. Klasičan primjer teške psihičke traume. 

Svi se mi nečega bojimo, uglavnom s razlogom. Ali postoji i iracionalni strah. Nu sad ovo. Mene od rata apsolutno ničega nije strah i sve mi je svejedno. Ozbiljno, ne zajebajem se. Upravo me ovo i brine, jer ni to nije normalno. Ali se zato bojim zmije. Strahovito. Kao mali sam sa obitelji išao na vodopad Kravicu. Na uskoj prašnjavoj stazi između kupina, umalo nisam stao na zmiju. Samo sam se ukočio i ostao bez glasa. A beštija je mirno i dostojanstveno otpuzala. Od tada, ljeti ne mrdam sa asfalta. A i proljeće mi je postalo sumnjivo. Uopće mi nije bitno je li u pitanju poskok ili blavor? Bojim se same pojave a ne otrova. Zato donekle mogu razumjeti ove ljude, koje su zlikovački mediji toliko isprepadali da se danas boje svoje sjene.

Prošli tjedan (14.7.) je bila obljetnica Poglavnikovog rođenja. Nisam na nju zaboravio. Zašto nisam niti riječ napisao? Jer nije bilo potrebe. Naime, gospodin Zvonimir R. Došen je priredio fenomenalan tekst, pod naslovom: "Mrtav si mi ponos, živ mi vjera bio!" To je tako dobro sročeno, da bi svaka dodatna riječ bila suvišna. Toplo preporučam svima onima kojima je NDH u srcu (i koji nisu podlegli jugo-četničkim lažima), da ovaj tekst pročitaju na DRAGOVOLJCU. A kad ste već tamo, osim širokog opusa gosp. Došena, obavezno pročitati i kolumnu gosp. Vladimira Dananića. Ova dva čovjeka su vrh vrhova Hrvatskog novinarstva, ali njihove uradke nitko drugi ne smije objaviti. Zašto? Jer istinu zbore i nisu na prodaju.

Kako nakon svega ovoga (a tek je prvo poluvrijeme), biti normalan? Doduše i to sam jednom probao.

Bilo mi je to najgorih 5 minuta u životu.

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

[icantblamethem]

17/10/2020

ostatni miesiac siedzialam zabunkrowana w domu. zrozumialam wiele rzeczy i odpoczelam po tak intensywnych wakacjach. zaczelam w tym czasie stawiac wyraznie swoje granice i zrozumialam ze jeslu ktos ich nie szanuje to nie spedzam z taka osoba czasu. nawet jesli przez to spedzam mniej czasu z ludzmi ktorych lubie. poczucie dyskomfortu i bycia w roli mi nie pasuje. musze pozostawac prawdziwa i szczera wobec samej siebie bo to definicja szacunku do wlasnej osoby. myslalam ze jesli bede mila dla innych to oni tez beda ale wyszlam na miekka kluche ktorej mozna wszystko powiedziec a ona bedzie sie smiac.

wiekszosc czasu niestety odczuwam pustke i samotnosc ze wzgledu na ograniczenie ilosci czadu spedzanego z innymi. nie widze wartosci w relacjach z ludzmi ktorzy mnie nie doceniaja, nie chca poznac i maja wyjebane na mnie na codzien. wole miec mniej ludzi ale czuc radosc z czasu spedzanego razem.

zrozumialam swoja wartosc i przejrzalam na oczy jak bardzo jest bezcenna. dlatego arek mnie coraz mniej boli, bo to byl jakis akt zenady. wole czekac az zjawi sie w moim zyciu odpowiednia osoba niz oddawac sie byle komu.

w poniedzialek zaczynam zajecia na studiach i bardzo boje sie ze nie sprostam temu. ale wierze w to ze bedzie dobrze, bo pewnie kazdy sie stresuje i nie wie czego sie spodziewac.

czuje ze jestem na dobrej drodze zeby czuc sie lepiej i byc lepsza osoba

[duskomijatovic]

Vladimir Šipčić

Vlado Šipčić je rođen 1924 godine na Durmitoru u selu Mala Crna Gora gde i danas žive Šipčići, koji vode poreklo iz plemena maleševskog vojvode, koji je bio veliki Vojvoda u 13. veku. Vlado je imao 4 brata i sestru (Mihajlo, Žarko, Simo, Radoje i Vidosava). Otac Mitar je bio učesnik Balkanskih i 1 Svetskog rata. Ubijen je 1943. godine u Žabljaku, u vreme crvenog terora i „pasjih grobalja” zato što nije znao gde mu se nalazi sin. Vlado se u aprilu 1941. godine dobrovoljno javio u kasarnu u Pljevljima i priključio brdskoj pešadiji koja je bila poslana u planine oko Foče. Komandant te jedinice je bio Obrad Cicmil, koji se kasnije priključio komunistima i postao član njihovog štaba u Šćepan Polju. Posle kapitulacije se pridružuje gerilcima Djenerala Draže Mihailovića i 1944. je postao jedan od najmladjih četnickih komandanata. Njegov odred je zadavao strah i trepet komunistima i ustašama u reonu Foče, Višegrada i jugoistočne Bosne. Posle rata ne naseda na komunističku propagandu o pomilovanju i ostaje u šumi. Oko 8000 istočnobosanskih četnika koji su 1945. poverovali u pomilovanje i predali oružje, ubijeni su po šumama i jamama između Višegrada i Sarajeva. Vlado se skrivao sa svojom malom grupom u planinama i kanjonima u Istočnoj Bosni i Crnoj Gori, uslovi života su bili veoma teški, naročito zimi, jer nisu mogli da pale vatru da komunisti ne bi primetili dim. Ono što bi zaplenili od milicije i vojske često su delili siromašnim familijama od kojih su mnoge izgubile svoje najmilije, u borbi za Kralja i Otadzbinu. 1955. godine ga komunistički režim proglašava za Državnog neprijatelja broj 1. Od 220 ljudi, koliko ih je bilo u bataljonu 1945. godine, 1956. godine su ostala samo trojica. Poginuo je blizu Bijelog Polja 29. jula 1957. godine, u nastojanju da se sa svojom devojkom dokopa granice. Zaustavio ga je milicioner koji je hteo da ga legitimiše, ali ga je Vlado ubio. Međutim veoma brzo je alarmirana vojska koja je blokirala ceo region. Videvši da nema gde, Vlado je prihvatio neravnopravnu borbu (imao je samo pištolj i nekoliko bombi). Poslednja dva metka ostavio je za sebe i svoju verenicu.  Pod komunističkim režimom Vladina porodica je bila pod stalnom torturom, sestra i majka su mu bile više puta zatvarane, dok su mladja braca ostajala sama bez hrane. Konfiskovana im je letina, vlast je bogato nagradjivala špijune koji su špijunirali ko im dolazi u kuću, živeli su u potpunoj izolaciji... Godinama posle njegove smrti, javljali su se očevici koji su ga navodno videli u šumama oko Foče. 2003. godine, MUP Crne Gore je dozvolio delimično otvaranje dosijea „Vlado Sipcic”, međutim još uvek odbijaju da kažu gde su tela sahranjena. Oj guslare iz kršnih Banjana, Božića ti i Svetog Jovana, I tako ti Vaskrsa Hristova, I bratskijeh rana i grobova, I pisane krvlju istorije, I ćivota Svetog Vasilije, Oružja ti predaka tvoije, Pa tako ti duge i Golije , crnogorskih tvrdih Termopila

Junaštva ti pop Jovović Mila, I Njegoša, I Lovćen planine. Daj zapjevaj pjesmu od istine, Koju niko pjevat smio nije za četiri pune decenije O vitezu durmitorskog kraja, Svete zemlje Pivljana Baja, Lučonoši slobodarskih zora, Pripadniku pokreta otpora, Čija slava neće da umire, A zvao se ŠIPČIĆ VLADIMIRE !

[zjawiranie]

Dzień 4: Teheran (15.08.2017)

Spaliśmy jak zabici, obudziliśmy się o 10 rano lekko zachrypnięci od przestarzałej klimatyzacji. Po krótkiej toalecie (w Iranie nie ma sedesów, sprawy załatwia się w kuckach zakładając pozostawione w łaziece klapki) wyszliśmy do sklepu po coś na śniadanie. Baku o tej porze było pustawe, za to Teheran tętnił życiem. Tu jest naprawdę dużo ludzi (miasta ma nieformalnie 12mln)! Okazało się, że mieszkamy w niedalekim sąsiedztwie dawnej Ambasady USA, znanej z protestów/porwań z 1979 roku. To ścisłe centrum Teheranu, ale zupełnie nie dało się tego odczuć. W witrynach sklepowych przeważały silniki wirowe i akscesoria hydrauliczne. Z drobną pomocą kolejnego uprzejmego Irańczyka znaleźliśmy sklep i piekarnie i zapotarzyliśmy się w 3 plastry Barbari (płaski chleb z sezamem), białe jajka, małe pyszne pomidory, pikantne rzodkiewki oraz pudełko krowiego sera (bez podpuszczki). Po szybkim śniadaniu i krótkim rekonesansie co warto zobaczyć,  dziewczyny przyodziały z powrotem hidżaby (nie noszą ich w domu, Azar ma luźne podejście) i ruszyliśmy zwiedzać Teheran. Na pierwszy rzut poszła pobliska ambasada USA (obecnie nieczynna, zamalowana antyamerykańskimi hasłami) oraz położony nieopodal niej park Honarmandan Garden z ładnymi grafitti na jego murach. Poźniej skierowaliśmy się do Ferdowsi Square gdzie wymieniliśmy euro na riale (1€=45 000 raili, operowanie milionowymi kwotami jest dość kłopotliwe, tym bardziej, że wszystkie banknoty wyglądają tak samo i każdy na awersie podobzne Khomeiniego).   Dodatkowo, zeby nie bylo za prosto, Irańczycy zamiast zwyczajnie nazywac te nieszczesne riale rialami, dla "ulatwienia" wymyslili tomany, czyli riale minus jedno zero. Czyli woda kosztuje 20.000 riali, czyli 2000 tomanow, ale zeby byo szybciej, mowia po prosu "dwiescie". Normalny czlowiek po prostu sie poddaje i daje sprzedawcy garsc banknotow. A niech sobie sam wybierze i liczy. Z Ferdowsi Sq skierowalismy sie do metra. Trudno powiedziec ile kosztuja bilety gdyz przy kasie zastosowalismy manewr wspomniany przed chwila i mila kasjerka sama sobie wybrala odpowiednich Khomeinich. Tak czy owak wbilismy sie na szybko na peron, szacujac z grubsza pozadany kierunek, ktorym byl plac imienia... Khomeiniego oczywiscie. Stamtad mialo byc juz rzut beretem na Grand Bazaar. Zanim jednak w ogole wsiedlismy do metra zapytalismy przypadkowego pasazera czy dobrze jedziemy, co spowodowalo, ze pare sekund pozniej pol wagonu żyło naszą wyprawą. Iranska serdecznosc jest czasem bardzo zaskakujaca w swojej skali. Na stacji docelowej w koncu odkrylismy, ze w tym miescie da sie kupic cos innego niz pompy wodne. Malenkie stragany oferowaly bakalie (kupilismy), zapiekane kanapki z baklazanem (kupilismy), sok z mrozonych granatow (kupilismy). W zabawie w turystow 1:0 dla Teheranu. Bazar, zgodnie z tym co pamietalam byl zatloczony do granic mozliwosci. Wbilismy sie na chybil-trafil w jakas alejke, majac w glowie wizje stoisk pelnych aromatycznych przypraw i innych cudow z basni tysiaca i jednej nocy. Taka alejka pewnie gdzies istaniala, w naszej akurat byly staniki i sprzet AGD. Na otarcie lez kupilysmy z Zu trzy hidzaby od babulenki, ktora zupelnie bez przekonania zachwycala sie nasza uroda w kazdym mierzonym kolorze. Tlum na bazarze wydawal sie jeszcze gestniec. Juz przy wysciu skusielismy sie jeszcze na szklanke mojego ukochanego havij-bastani czyli soku marchwiowego z kulka lodow szafranowych. I jeszcze cwierc kilo orzechow wloskich. 2:0 dla Teheranu. Zeby nie bylo, ze w trakcie wypawy tylko jemy, wybralismy sie do muzeum. Golestani Palac to kompleks budynkow,  ktorym szachowie oplywali w luksusy. W cenniku kazda atrakcja znajdujaca sie na terenie palacu zostala wyceniona osobno: wieza, sala luster, malunki, fotografie... Z menu wybralismy jedynie sale luster, ktora juz na google grafika wygladala imponujaco. W rzeczywistosci byla rownie piekna ale ciezko bylo sie skoncentrowac na estetycznych doznaniach, gdyz przy wejsciu wyposazono nas w szpitalne plastikowe ochraniacze na buty, w krotych przez caly czas zwiedzania gotowaly nam sie stopy. Zdecydowanie latwiej i chyba ladniej bylo na zewnatrz, gdzie podziwialismy piekne kafelki, ktorymi wylozono cala fasade. Powrot do domu zaliczylismy znow metrem, tym razem zgodnie z zasadami segregacji płciowej, ja z Zu w wagonie tylko dla kobiet (gdzie trwal handel obnosny ozdob do wlosow, legginsow i szminek), natomiast Janek gdzies z tylu pociagu (tam napewno sprzedawali wkladki do butow albo okladki na dokumenty). Do domu wrocilismy tuz przed 18:00, tak jak umowilismy sie z Arazem. Obejrzelismy razem troche zdjec z jego miasteczka, oddalonego od Teheranu o 500 km na polnocny-zachod. Araz twierdzi, ze to najpiekniejszy region kraju - jednak nas szczegolnie zainteresowala informacje, ze to takie iranskie Suwalki, ze nawet teraz jest tam przyjemna temperatura. Plany na najblizsze dni pomalu zaczynaly sie krystalizowac. Wieczor spedzilismy w towarzystwie Araza i jego Peugota 206. Mknelismy droga szybkiego ruchu na polnoc miasta podziwiajac w jak sprytny sposob Teheranczycy zdolali uformowac SIEDEM rzedow samochodow na trzypasmowej drodze. Araz wlaczyl nam jakis iranski bit, wszystkie okan otwarte, miasto jest nasze. Celem wyprawy byl most, ktory laczy dwa nowoczesne parki zlokalizowane w gornej czesci miasta. Ten most to taka atrakcja w stylu grajacych fontann, czyli gdzie wieczorami spaceruja cale rodziny, a teheranskie odpowiedniki warszawskich dresiarzy zabieraja swoje dziewczyny na ogladanie zachodu slonca. Warto tez dodac, ze Iranczycy nazywaja parkiem juz dwa krzaki posadzone obok siebie a dzungla (jungle) wszystko od pieciu drzew w gore. Mysle, ze koncept takiej Puszczy Bialowieskiej w ogole nie zmiescil by im sie w glowach. Polazilismy wiec po moscie wte i wewte zauwazajac, ze ja i Zu jestesmy jedynymi przedstawicielkami plci zenskiej powyzej 10 roku zycia, ktore nie nosza makijazu. Janek mniej sie odroznial od tlumu, chociaz iranscy faceci nosza sie raczej w stylu business casual. Kwestie wyboru miejsca na kolacje zostawilismy Arazowi i troszke sie zawiedlismy. Niby restauracja wygladala w porzadku. Tradycyjne siedziska, na ktore wdrapuje sie boso i je siedzac po turecku lub lezac byly dla Zu i Janka nowoscia, podano nam tradycyjna herbate z mieszadelkami z krystalizowanego cukru z szafranem - pelna egzotyka. Wybieralismy z perskiego menu, ktore na szybko przedtlumaczyl nam Araz. Po parunastu minutach na stol wjechaly: cztery porcje ryzu z szafranem, dwie nogi kurczaka w pomidorowym sosie, ghormeh sabzi - czyli zielonakwy gulasz z miesa, ziol i warzyw, fesenjan - znow gulasz, tyle ze z orzechow wloskich, granata i indyka oraz tradycyjny iranski jogurt, slony i mocno sfermentowny. Jedzenie bylo mocno srednie. Bylo mi troche przykro, bo tyle naopowiadalam Zu i Jankowi o tym, jak pyszne jest iranskie mieso. Araz chyba byl jedyna w pelni usatysfakcjonowana osoba bo jadl na wyscigi. Dlugo tam nie zostalismy, bo i zaczelo sie robic pozno, a poza tym w nasza strone dmuchal klimatyzator ustawiony - uwaga - na 11 stopni. W drodze powrotnej padlo pytanie "How about some drinks?", ktore oznaczalo, nie mniej nie wiecej nz to, ze pojedzemy na... soki. Przygotowywane ze swiezych owocow i warzyw sa naprawde grzechu warte, zwlaszcza melonowy (talebi) albo waniliowo-pistacjowy z miodem. Malym rozczarowaniem byl miks jablko-seler, moze dlatego, ze smakowal jak seler. Do domu wrocilismy poznawo, a przed nami byly jeszcze dlugie godziny podrozniczej logistyki - napisac na Couchsurfingu, napisac na bloga, zgrac zdjecia, przeslac zdjeciam, polaczyc sie z internetem, polaczyc sie z VPN, ogarnac to na trzech roznych urzadzeniach... Zeszlo nam sie do 1:30. Zu i Janek zalegli na podlodze, ja na niezbyt swiezym lozku gospodarza, a sam Araz, oddawszy nam swoja sypialnie, na kanapie. Usnelismy szybciej niz ruszaja motory spod swiatel na Ferdowsi Sq.

[zasvepare]

                                            PROUDLY PRESENTS

Mi posećujemo III razred II Državne gimnazije u Zagrebu. Zagreb (nemački  agram) je glavni grad Nezavisne  države Hrvacke. Hrvacka je naša  domovina. Mi Hrvati volemo naš  zavičaj mnogo. Hrvati su bili uvek  jedan hrabari i ponosit narod.  Hrvacka je jedna lepa i blagoslovena  zemlja. Ona ima ravnica dolina  i brda, plodnih polja, zelenih  livada, paša i šuma, velikih reka  ljubke potoke, jasna jezera, i divano  Jadransko more 

  Главне хрватске реке су Сава, Дунав, Драва. Сава и Драва извиру из Алпа, Дунав из  Шварцвалда. Притоке Дунава су Сава и  Драва. Притоке Саве су Уна, Врбас, Босна  и Дрина. Загреб лежи на реци Медведица.  На левој обали Саве. Други велики град  Хрватске је Сарајево на Миљацки, на  реци Требевић. У центру државе лежи Бања  Лука на Врбасу. Други ��лавни велики градови наше домовине су Осек на Драви Земун  на Сави, Карловац на Купи, Вараждин  недалеко од Драве и Мостар на Неретви.  Највиша брда су Маглић на граници Црне  Горе. 

                      SUSEDNE ZEMLJE I NARODI HRVATSKE

Učenik pored tebe u klupi je Zvonko. Ti i Zvonko ste, dakle, susedi. I vaši roditelji imaju svoje susede. Kućna ili baštenska ograda čini granicu između dve susedne kuće. Gradovi i narodi imaju još više suseda. To su njihove susedne zemlje, susedne države i susedni narodi. Granice među njima često čine velike reke, visoke planine i daleka mora. I Nezavisna Država Hrvatska ima svoje susedne države i susedne narode: na severu Nemački Rajh i Mađarsku, na jugu Italiju i Crnu Goru, na istoku Srbiju. Hrvatske prirodne granice jesu Dunav, Drava, Sutla, Drina i Jadransko more. Naši susedni narodi su Nemci, Mađari, Italijani, Crnogorci i Srbi. Nemci su naš najjači i najveći susedni narod.                                       

                     GRETES AUFSATZ “DER MARKT IM HERBSTE”

Mama (čita): “Na pijaci ima mnogo prodavačica. Jedne su debele, druge mršave. Jedne su prijatne, druge ljutite. Sve su vrlo toplo obučene. Zimi im jedva vidim vrh crvenog nosa. (...)

“(...) U jesen prodaju i gljive. Lisičarke nisu otrovne. Muhare su otrovne. Ko ih proba, umre. 

Domaćice i kuvarice vrše svoje nabavke. Pitaju: “Koliko košta ova stara kokoš?” Prodavačice odgovaraju: “Trideset kuna, draga gospođo. Ali nije stara, vrlo je mlada i mekana.” Zatim zavija kokoš u novine. Kad uzmem jednu jedinu trešnju, naljute se i užasno psuju. Zato uopšte ne volim prodavačice na pijaci!” Dete moje, početak nije loš. Ali ono što pišeš o kokoši stvarno je preglupo. Najbolje da još jednom napišeš zadatak. 

GRETA (plačući): Ne mogu. 

MAMA: Ne plači, mila moja. Sutra ujutro idemo zajedno na pijacu i posle ćemo zajedno napisati jedan divan zadatak! 

Vježbenica (”odobrena kao privremena školska knjiga odlukom Ministarstva nastave Nezavisne Države Hrvatske od 13. rujna 1941″) pripadala je Branku Barišiću koji se na naslovnoj strani potpisao i latinicom i ćirilicom. On ju je verovatno nasledio pedesetih godina. Nakon vježbenice, u povez je umetnut i gramatički priručnik na ćirilici iz tridesetih ili pedesetih (među primerima se spominje Jugoslawien). To je zapravo nekoliko istrgnutih tabaka od 17. do 80. strane. 

Unutra se nalazi dopisnica g-ci Jovanović Olgi iz Balkanske 37, poslata iz Rekovca u avgustu 1954. 

Pošiljalac (”Pešić”) žali se na to kako mu učenje teško ide. 

Zaista se vrlo teško pamti. Ne znam šta je ovo. Istoriografiju nikako da naučim, a i nemam je. Nemam ist. novog veka, a od srednjeg imam Božićevu od 36 stranica, a znam da je on dao za preko 100. Moraću ranije da dođem u Bgd - ali tamo nemam ni stana - a neću imati ni novaca - svega oko 2000 din. Muka je samnom velika. Ako odmah tamo ne nađem neki posao gotov sam.   

Na samom kraju knjižnog bloka Vježbenice, prvi vlasnik je običnom olovkom više puta napisao “Batajnica”. 

[milosnehistorie-blog]

#10

Ja jestem osoba ktora ucieka przed uczuciami, bo boje sie ze zostane zraniona kolejny raz. Jednak pojawil sie nagle on. Potrafil do mnie trafic i dosc szybko mu zaufalam i w sumie zauroczylam sie czy moze nawet zakochałam. Bylo super przyjechal do mnie poznal moja mamę i w sumie od tego bylismy para. Bylo super naprawde. Jednak jego rodzice a w zasadzie mama miala do mnie jakis problem. Nie znala mnie ale nie chciala zebym spotykala.sie z jej synkiem. Najpierw bylo ze jak ja mialam jechac do niego to jakies inne plany nagle mieli a jak on mial przyjechac do mnie to ze nie ma go kto zawiezc i takie tam (mieszka jakies 60km ode mnie) I wszystko byloby okej, ale w koncu jego mama zaczela mnie obrażać, ze jestem niewychowana, ze to ze tamto. Przebolalabym to bo w sumie zalezalo mi na nim i w dalszym ciagu zalezy. Z nim bylam szczęśliwa. Ale jego mama zaczela wjezdzac na moja rodzine ze to jakas patologia i wgl. A ja jestem typem, ktory obelgi w jego koerunku przyjmie, ale jesli chodzi o rodzine to juz nie jestem taka mila i potulna. Kobieta, ktora nie zna mnie ani mojej rodziny miala czelnosc nas obrazac, a on po prostu jakby nigdy nic mi o tym pisal i praktycznie nic z tym nie robil. Ja nie wytrzymałam i to zakończyłam. Tylko jest maly problem za kazdym razem jak o nim pomysle to chce mi sie plakac. Ostatnio jak wypilam to do niego zadzwoniłam. Powiedzialam mu ze dla mnie jest tchorzem jednak dalej jak o tym pomysle to mam lzy w oczach i dalej mi zalezy i moje uczucia sie nie zmienily. A on ze nie ma mi nic do powiedzenia nawet przepraszam i czy mam mu cos jeszcze do powiedzenia. Jak odpowiedzialam ze juz nie to on tylko nara i sie rozlaczyl. Boli mnie to i tesknie za nim. Jednak tego juz sie raczej nie da naprawic i chce znow pozbyc sie uczuc ale nie umiem. Udaje ze juz mam wyjebane i mnie to nie rusza, ale w srodku mnie to rozpierdala na kawalki i zwyczajnie cholernie za nim tesknie

odpowiedź:

z twojej wypowiedzi wygląda na to, że on jest maminsynkiem. Nie chce lub nie potrafi się przeciwstawić matce. Jego matka ma problemy ze sobą, nikt normalny tak się nie zachowuje. Co do ran, każdy nas rani tylko dla niektórych nie warto cierpieć. on nie był wart ran. Rozumiem, że jest ci ciężko, że kochasz, ale spójrz na to tak :może to i lepiej, że ta relacja rozpadła się teraz kiedy nie ma więcej obowiązków [dzieci, dom itp]. Zranił cię. To o nim źle świadczy nie o tobie. Byłaś we wcześniejszych związkach uczucie było podejrzewam dość podobne zarówno pozytywne jak i negatywne, a teraz jest ono neutralne lub dużo słabsze. Czas przyzwyczaił cię do sytuacji. Patrzysz na to zupełnie inaczej niż w momencie gdy ciebie ranili. Tęsknota to chyba jedno z najgorszych uczuć na świcie, ale można sobie z nim radzić. Zajmując się czymś czymkolwiek nawet pisaniem pamiętników. Wypłacz się wykrzycz jeśli ci to pomoże, spróbuj. Wyznacz przy tym granice[ np. dziś popłaczę sobie, ale jutro już postaram się nie płakać] żeby nie popaść w depresję, nie pogarszać swojego stanu. możesz zawsze do kogoś napisać nawet tutaj do nas. przykro mi, że ciebie spotkała taka nieprzyjemność. Jeszcze dużo życia przed tobą. Spotkasz tą właściwą osobę, przy której obawy o ranach znikną, rany będą się szybciej goić. Musisz po prostu przetrać ten ciężki czas wychodząc najlepiej jak dasz radę. Dla samej siebie. Podbuduj swoją samoocenę powinno pomóc. O wiele łatwiej jest zapomnieć o ranach będąc pewnym siebie. Z nim najlepiej urwij kontakt fb itp. po blokować, żebyś nie myślała o nim, o tym co ci zrobił. Wyraź przed lustrem na głos swoje uczucia, myśli. Mi to trochę pomaga. I powiedz sobie ON NIE JEST WART ŁEZ, JESTEM SILNA. Myślę, że łatwiej będzie ci przestać tęsknić gdy zapomnisz o miłych sytuacjach i będziesz pamiętać same złe - narodzi się wtedy złość wobec niego. Jeśli chce ci się płakać płacz - każdy potrzebuje czasem oczyścić się z emocji. Próbuj każdego dnia płakać trochę krócej, wstawać powoli na równe nogi. Jeśli masz przyjaciół, albo dobre koleżanki/kolegów spędzaj z nimi dużo czasu, wychodź do ludzi rób wszystko żebyś nie została sam na sam z myślami, żebyś nie miała czasu myśleć

[balkantimes]

BOŠNJACI KAO PRIMARNI CILJ ILI KOLATERALNA ŠTETA

Demonstracije SPC-a u Pljevljima prije desetak dana pokazale su još jednom agresivnu stranu i cilj koji stoji iza srpske politike – obračun s Bošnjacima. Na protestu koji je održan iz revolta prema hapšenju svećenstva čule su se zastrašujuće prijetnje Bošnjacima. 

Srbi i SPC očito nikad neće oprostiti Bošnjacima Crne Gore što su odigrali ključnu ulogu na referendumu za osamostaljivanje i nezavisnost Crne Gore

Anes DŽUNUZOVIĆ

Sukob između vladajuće političke opcije Demokratske partije socijalista i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori star je koliko i odluka Mila Đukanovića da se distancira od politike Slobodana Miloševića, odnosno od velikosrpske politike, i da povede Crnu Goru ka demokratskim promjenama, nezavisnosti, Evropskoj uniji i NATO-u. Bilo je to prije skoro četvrt stoljeća. I kako je kroz sve ove godine prvi čovjek DPS-a, ali i države Crne Gore Milo Đukanović, tako je sve ovo vrijeme na čelu SPC-a u Crnoj Gori Amfilohije Radović. Sukob vlasti, odnosno države Crne Gore i SPC stalno tinja, povremeno bukne, kao što je bilo kod referenduma za osamostaljivanje i nezavisnost Crne Gore, a onda se rasplamsa pred svake izbore. SPC čini sve da na vlast dođu prosrpske političke stranke u Crnoj Gori, nadajući se da bi to moglo vratiti Crnu Goru pod okrilje i okove Srbije.

Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji je usvojen u decembru prošle godine u Parlamentu Crne Gore, još je jedan u nizu razloga SPC-u da se digne protiv državne politike, nazivajući to borbom protiv aktuelne vlasti, odnosno borbom za imovinu SPC-a. A zapravo suština ovog protesta jeste izazivanje nereda u Crnoj Gori, rušenje vlasti i vraćanje Crne Gore u granice tzv. “Velike Srbije”. Naruku im ide sve agresivnija politika Rusije na Balkanu, a što se vidi kroz događaje u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. SPC procjenjuje da je pravi trenutak za “ustanak” i nije njima toliko stalo do imovine SPC-a koliko do političkih ciljeva.

Vještina kojom se vode ovi procesi od decembra prošle godine ukazuju na značajnu ulogu obavještajnih službi u ovim procesima, prije svega srbijanske obavještajne službe BIA-e, ali i ruske obavještajne službe. Najprije se počelo s litijama koje zapravo predstavljaju demonstracije stavljene u vjerske okvire, a onda dolazi i zloupotreba pandemije virusa korona i provokacija prema državnim organima kroz vjerska (čitaj: politička) okupljanja uprkos zabrani masovnih okupljanja, na šta je država morala reagirati hapšenjem organizatora vladike Joanikija i još sedam svećenika SPC-a. Nakon ovih hapšenja, uslijedile su i otvorene i direktne demonstracije protiv vlasti i države.

Demonstracije SPC-a u Pljevljima prije desetak dana pokazale su još jednom agresivnu stranu i cilj koji stoji iza srpske politike – obračun s Bošnjacima. Na protestu koji je održan iz revolta prema hapšenju svećenstva čule su se zastrašujuće prijetnje Bošnjacima. I to nije bio incident pojedinaca već smislena politika zastrašivanja koja traje još od vremena agresije na BiH, kada je cijelo područje Bukovice koje obuhvata skoro 30 sela etnički očišćeno od Bošnjaka, te od oružane blokade cijelog grada i najvažnijih institucija u Pljevljima od vojvode Čeke Dačevića i njegovih četnika 1992. godine.

Srbi i SPC očito nikad neće oprostiti Bošnjacima Crne Gore što su odigrali ključnu ulogu na referendumu za osamostaljivanje i nezavisnost Crne Gore. Tada su Bošnjaci Crne Gore žrtvovali Sandžak i svjesno ga podijelili u dvije države, a sve s ciljem slabljenja velikosrpske politike. Ako bi došlo do sukoba u Crnoj Gori, a što je cilj SPC-a i srpske politike, što bi se već sigurno i desilo da Crna Gora nije članica NATO-a, onda bi se taj sukob uglavnom prelomio preko leđa Bošnjaka u sandžačkom dijelu Crne Gore. Kako se Bošnjaci trenutno osjećaju u Crnoj Gori, koliko su zabrinuti događajima i kakva su njihova očekivanja, za izjavu smo pitali akademika prof. dr. Šerbu Rastodera, jednog od vodećih bošnjačkih intelektualaca u Crnoj Gori, te Adela Omeragića, portparola Bošnjačke stranke.

Akademik prof. dr. Šerbo Rastoder stavljen je posljednjih dana na listu najvećih srbomrzaca današnjice. Razlog je to što je reakciju SPC-a na Zakon o slobodi vjeroispovijesti u Crnoj Gori, uz mnoštvo drugih regionalnih intelektualaca, nazvao “napadom velikosrpskog nacionalizma”. O aktuelnim dešavanjima u Crnoj Gori kaže: “Dobio sam kritike zbog toga što sam stao na stranu države i što sam kritizirao održavanje litija. Kao intelektualac, imam obavezu da se u važnim trenucima i događajima oglasim i iznesem svoj stav. Tako je bilo i sada. U takvim slučajevima intelektualci uvijek rizikuju da budu demonizirani od onih koji to mišljenje dožive kao vrstu neobjavljenog rata. Činjenica da me u nekim medijima proglašavaju jednim od najvećih srbomrzaca govori upravo o tome kakva politika stoji iza reakcije SPC-a i zašto je bila nužna moja i reakcija drugih intelektualaca u Crnoj Gori i šire. Ovaj stav izrečen protiv mene i drugih također govori i o tome kakav je odnos onih koji taj stav iznose prema pripadnicima drugih naroda koji imaju mišljenje drukčije od njihovog.”

Adel Omeragić, portparol Bošnjačke stranke, kaže da su posljednjih dana zabilježili nekoliko napada na Bošnjake.

“Mislim da ovoj situaciji i izazvanoj krizi država nije doprinijela. Siguran sam da država Crna Gora ima kapaciteta da ovu krizu riješi na najbolji mogući način. Institucije sistema moraju raditi svoj posao, zakoni Crne Gore moraju se poštovati i biti jednaki za sve građane. Bošnjaci u ovoj situaciji nisu akteri nesporazuma, ali svakako, s vremena na vrijeme, čuju se uvredljivi tonovi i prijetnje upućene prema pripadnicima bošnjačkog naroda. To smo slušali u Skupštini kada se usvajao zakon, a u prethodna dva dana desila su se četiri napada na etničkoj i religijskoj osnovi u Crnoj Gori, od čega su tri napada bila na štetu Bošnjaka. Iako vjerujemo da je riječ o izoliranim slučajevima, ipak, mora se primijetiti doza netrpeljivosti. Bošnjaci su uvijek bili oprezni, tako je i ovog puta. Ponavljam, vjerujem u kapacitete države Crne Gore, koja je spremna da svakom pojedincu u državi osigura mir. Mi smo članica NATO-a, država koja je na pragu EU i ugrožavanje prava jednog naroda ne smije se dovoditi u pitanje ni u jednom trenutku. Početkom godine započeo je dijalog između države i crkve u vezi s primjenom Zakona o slobodi vjeroispovijesti. Put dijaloga i kompromisa jedini je mogući izlaz iz trenutne situacije. Toga su svjesni, vjerujem, i predstavnici crkve. Crna Gora je demokratska država, u našem je društvu zakon jednak za sve. Stoga, i pitanje crkve vidim kao temu koja je rješiva”, kaže Omeragić.

Bošnjačko nacionalno vijeće u Crnoj Gori najoštrije je osudilo napad na Pljevljaka Emira Pilava. Poručili su da napad donekle oživljava i evocira nemile uspomene iz 90-tih godina u istom ovom gradu, posebno što se dogodio u mjesecu ramazanu.

“Pilav je ujedno i vijećnik Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori, što nas dodatno obavezuje, kako Vijeće, tako i sve institucije i ostale organizacije s bošnjačkim predznakom prije svega, kao i one koje zastupaju zaštitu osnovnih ljudskih prava, da zajednički djelujemo kako bi ovaj slučaj bio adekvatno i na pravedan način sankcioniran. Sahat-kula, Husejin‑pašina džamija, stećci i mezarja, drevni su biljezi taslidžanskih muslimana – Bošnjaka, koji stoljećima žive svoji na svome, u harmoniji, suživotu i toleranciji s pravoslavcima i svima ostalima, iako je historija zabilježila da je taj sklad bio jednostrano narušen devedesetih godina, kada su žrtve također bili muslimani – Bošnjaci. Sigurni smo da riječi ‘mrš u džamiju’ upućene Pilavu ne odražavaju većinski stav Pljevljaka. Ohrabruje pravovremena reakcija policije te činjenica da je napad bio sporadičan i individualan, te stoga izražavamo nadu da ovakvi i slični ispadi ne mogu narušiti multivjerski i multinacionalni sklad koji stoljećima postoji u Pljevljima”, poručuju iz BVCG.

Izvor

[mentalnahigijena]

Aleksandar Vučić - novi Slobodan Milošević ALEKSANDAR VUČIĆ, predsjednik Republike Srbije, otkrio je prije par dana na omiljenoj Televiziji Pink da je BIA cijelu noć, uoči vojno-policijskog ustoličenja Joanikija Mićovića na Cetinju, obavještavala srpsko rukovodstvo o događanjima u Crnoj Gori. BIA je, ako niste upoznati, srpska SOA, tajna agencija, a ustoličenje Joanikijevo je, ako ni s tim niste upoznati, bio vojno-policijski spektakl s helikopterima, suzavcima, gumenim mecima i ostalim svjedočanstvima evanđeoske ljubavi kojim je crnogorska država odvratila svoje državljane od nakane da neposredno, ispred Cetinskog manastira, izraze stav o Joanikijevu preuzimanju Mitropolije crnogorsko-primorske. Vučić nije odgovorio što je srpska tajna policija radila u Crnoj Gori Dakle, BIA. Špijunski svijet i polusvijet - razlike često nema - rado vršlja kojekuda, pa i po tuđim državama, no ne događa se baš prečesto da predsjednici suverenih država javno priznaju da njihovi agenti noći provode špijunirajući po inozemstvu i prava je šteta što s druge strane nije bio samosvjesniji novinar ili novinarka da Vučića zaustavi s vrlo jednostavnim i kratkim - zašto? Ako je Srbija sekularna država, ako između nje i Srpske pravoslavne crkve ipak postoje stanovite razlike, onda ustoličenje istaknutih crkvenih ličnosti ne bi trebao biti posao koji mobilizira državne resurse i šalje ih u druge zemlje po obavještajne informacije. Ako je, pak, Srbija crkvena država ili ako je Srpska pravoslavna crkva njezina duhovna štaka, onda je Joanikijevo ustoličenje nekovrsna vojno-redarstvena operacija - da se poslužimo pripadajućom hrvatskom terminologijom. Vučićev odgovor na prostodušno "zašto?" bio bi utoliko interesantniji što je aktualna crnogorska vlast kadrovski i sadržajno prosrpska. Vladajuća koalicija sastavljena je na poticaj Srpske pravoslavne crkve, ogorčene nakanom partije vječnog crnogorskog vladara Mila Đukanovića da donese zakon koji se konfrontirao s njezinim imovinskim pretenzijama. O mjeri crkvene involviranosti u sastavljanje aktualne crnogorske vlasti svjedoči podatak da se pokojni mitropolit Amfilohije, ratni huškač i Joanikijev prethodnik, u rujnu prošle godine osobno angažirao u poticanju pregovora među članicama aktualne vladajuće koalicije. BIA, dakle, nije išla na teritorij gdje su Srbi na bilo kakav način ozbiljno ugroženi, nego u državu s izabranom prosrpskom vlašću. Njezina se akcija mogla opravdati nekakvim nacionalnim interesima. Crna Gora i Republika Srpska kao satisfakcija za Kosovo Racionalnih razloga nema. No, tamo gdje prestaje racionalno, počinje nacionalno. Vučiću, a i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Crna Gora i Republika Srpska u Bosni i Hercegovini dođu kao neka vrsta satisfakcije za Kosovo izgubljeno u eri Slobodana Miloševića. Mimo iluzija o Kosovu kao "zavjetu Srbije", kako je to formulirao patrijarh Porfirije, prvi čovjek SPC-a, ostaje sasvim hladna i racionalna činjenica da je to druga država, NATO-ova baza, ali i da u Srbiji nema dovoljno topovskog mesa spremnog napustiti ovozemaljski život da bi se kod Prizrena podigao nacionalni barjak. No, Republika Srpska u nestabilnoj Bosni i Hercegovini, s neurotičnim Miloradom Dodikom, i Crna Gora s crkvenom koalicijom predstavljaju utješni plijen u mjeri u kojoj to budu dopuštale međunarodne okolnosti. Formalno pripajanje zasad nije moguće, Crna Gora je i članica NATO-a, no od takozvanih međunarodnih faktora ne treba očekivati previše. Postoji detalj zgodan za ilustraciju ovog što tvrdimo. Porfirije, inače gorljivi verbalni borac za Kosovo, naumio je i u svibnju svečano se ustoličiti u Peći, "u drevnom sjedištu Srpske pravoslavne crkve", ali je krotko odustao zbog epidemioloških mjera "u južnoj srpskoj pokrajini", izvijestili su srpski mediji. U Crnoj Gori nije bilo odustajanja, tamo je vlast bila spremna gumenim mecima i suzavcima tjerati okupljene protivnike Joanikijina ustoličenja. Iz svega navedenog isijava sličnost između Vučića i Miloševića. Vučić je blizak SPC-u čak i više nego Milošević na početku vladarske karijere - SPC je kasnije nervirala Miloševićeva spremnost da potpiše i poneki mirovni sporazum, ali to je danas gotovo nevažno. Aktualni predsjednik Srbije u Porfiriju je našao srodnu dušu, navodno su povezani obiteljski, ali i duhovno: Vladar je, priča se, još u doba dok je bio potrčko ratnog zločinca Vojislava Šešelja u Srpskoj radikalnoj stranci, odlazio kod Porfirija liječiti dušu ispovijedanjem. Porfirije je Vučićev intimus Porfirije, pritom, kako se čini, nije čovjek sklon biranju stranaka, svojedobno je na prijedlog Demokratske stranke postao član, a kasnije i predsjednik Regulatornog tijela za elektroničke medije. Na tom je mjestu preživio i dolazak Vučićeve vlasti, otišao je tek kad je postao mitropolit zagrebačko-ljubljanski, negdje u svibnju 2014. godine. Vođenje SPC-a preuzeo je ove godine u veljači, nakon što se njegov prethodnik Irinej preselio kod poslodavca. Od posljedica covida-19. Kao što svojedobni srpski mitinzi po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu bili zamislivi bez Miloševićeve režije, tako ni cetinjski spektakl nije bio moguć bez Vučića. Pritom on neumorno manipulira, preuzima ulogu žrtve. Pokojni Srđa Popović, jedna od najumnijih i najčasnijih srpskih glava u novijoj povijesti, svojedobno je zapazio da je Milošević faktički istjerao Sloveniju iz Jugoslavije, koristeći takozvani dvostruki govor, odnosno optužujući je za separatizam. E to, samo u promijenjenim okolnosti, čini i Vučić. U Crnoj Gori su, dakle, bili njegovi tajni policajci, spominje se i prisustvo vojske. Sarajevski advokat i novinar Senad Pećanin upozorio je da je na službenoj stranici MUP-a Republike Srpske stajala obavijest da su i njihovi pripadnici na Cetinju. Svejedno, Vučić je problem uočio među Crnogorcima: "Oni su željeli mitropoliju odvojiti od majke SPC i prvo je proglasiti pravoslavnom crkvom u CG, a ne odmah crnogorskom, a koja bi bila i za Crnogorce i Srbe. Željeli su da se s vremenom Srbi asimiliraju i da nastane jasna dvotrećinska većina crnogorskog pravoslavnog naroda. To je bio politički plan koji su pokušali izgurati, a onda sam im kriv ja. Kriva im je Srbija jer smo prepoznali njihov plan i njihovu ideju i počeli o tome javno govoriti", izjavio je na Pinku srpski predsjednik. Dokazi? Što će vam, zar sumnjate u Njega? Vučić kaže da njegovu državu neće ponižavati država koju ponižava Srpski je predsjednik zatim dodao nekoliko kapi klasičnog samosažaljenja: "Zamislite da se to desilo kod nas i da sam ja to predvodio, pa bio bih obješen. Ne bi me objesio naš narod, nego Bruxelles, Washington... Jer je sve dozvoljeno protiv Srbije... Otud kampanja protiv SPC-a, kojoj se čak pridružio i Bakir Izetbegović, za kojega sam mislio da se razumije u šerijatsko pravo, ali nisam znao da se razumije i u pravoslavlje." Na koncu, Vučić je odlučno poručio: "I uvijek su iz Crne Gore dolazili napadi na Srbiju. I u vrijeme agresije NATO-a na našu zemlju Crna Gora je korištena kao politički poligon za napad na Srbiju, i svaki put se to dešavalo. I oni su navikli upravljati Srbijom, ne samo tržištem narkotika i ubijanjima po Beogradu, navikli su upravljati Srbijom. Ja vam sad kažem - mi nećemo upravljati Crnom Gorom, mi hoćemo bratske odnose s Crnom Gorom. Ali vam garantiram, dok sam živ, neću vam dati da Srbiju pokorite onako kako ste je pokoravali gotovo 30 godina! Dok sam živ, a vi znate što to znači i što trebate poduzeti." Vučić se, baš kao i Milošević, povremeno čini potpuno odvojen od stvarnosti Bilo bi vjerojatno previše pitati ga kako je Crna Gora, s manje stanovnika od Zagreba, od kojih se mnogi izjašnjavaju kao Srbi, pokorila državu koja je pokrenula ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Kako je to izvela taktički i logički? Jedino suvislo objašnjenje je u nesuvislosti - Vučić se, poput Miloševića, u javnim nastupima povremeno čini odvojenim od zbilje. Negdje na početku jugoslavenskih ratova po Miloševićevu su nalogu iz Beograda u kninski kraj stizali tipovi poput Franka Simatovića, aktualnog haškog osuđenika. Službeno, njihova je misija bila obavještajna, a u naravi se svodila na pripremanje Srba za rat. Simatović je radio za tadašnji Resor državne sigurnosti, prethodnicu Vučićeve BIA-e. Trideset godina kasnije Milošević leži u dvorištu obiteljske kuće u Požarevcu, Simatović sjedi u Haagu, a BIA, po Vučićevu nalogu, vršlja po Crnoj Gori. Službeno, bave se obavještajnim poslovima. Vučić se, kao i Milošević, poziva na zaštitu Srba Sve što je Milošević radio, a nije uradio ništa dobro, formalno je bilo nadahnuto zaštitom Srba. Po tom obrascu se ponaša i Vučić - kao što Plenković i Milanović u odnosu prema BiH oponašaju Tuđmana, čini se da Srbiju i Hrvatsku vode aveti zločinaca - s tim da on u sve ubaci i malo osobne patnje, spremnosti na stradanje. Eno ga gore poručuje Crnogorcima da mu preko njega živog neće ponižavati državu, i to nakon što je u njihovu državu istovario svoje špijune, možda i vojnike, pa to još i priznao. Glupo, zar ne? Ali pali. Prije malo više od godinu dana tjednik Vreme usporedio je Vučića i Miloševića. Njihov tekst bio je baziran na unutarnjopolitičkim sličnostima: Milošević je, primjerice, 1997. godine najavljivao "dvostruko veću stopu rasta od najviših stopa rasta u Europi" i govorio o negativnim pritiscima vanjskih faktora. Vučić se prošle godine podičio najvećim privrednim rastom u Europi, Milošević je najavljivao brze pruge, a Vučić obećavao da će se vlakom iz Beograda do Niša stizati za sat i 20 minuta. Povezuje ih i odnos prema medijima, opoziciji, tek što se Milošević rijetko pojavljivao u medijima. Neke razlike su u finesama. Miloševićeva je politika nominalno branila Jugoslaviju, a zapravo je pokušala skrojiti nove srpske granice, Vučićeva se, pak, bavi "srpskim svijetom", ravnom plohom položenom na četiri ocila, o čijem postojanju naročito rado svjedoči Aleksandar Vulin, Vučićev ministar za dizanje tenzija u susjednim državama. Nacionalni dernek u Beogradu s Vučićem, Dodikom i Porfirijem Imaju, konačno, sličan odnos prema slobodama. Od ove školske godine u srpskim je školama obavezno intoniranje državne himne. Učiteljicu iz Sandžaka, dijela Srbije s bošnjačkom većinom, koja je to odbila, privela je policija. A 15. rujna srpska Skupština trebala bi izglasati Zakon o zaštiti ćirilice. Tko je ugrožava, do trenutka objave ovog teksta nije utvrđeno, no to ionako spada u suvišna pitanja. Voljom Vladara, isti taj 15. rujna bit će proglašen Danom srpskog jedinstva. "Glavni cilj u pokušaju da utemeljimo ovaj praznik jest da motiviramo sve naše građane, gdje god živjeli, Srbe iz svih krajeva, da tog dana tamo gdje žive, na kuću ili zgradu, istaknu našu trobojku, zastavu koja je jedan od simbola Srba, gdje god živjeli", izjavio je Nikola Selaković, ministar vanjskih poslova. Predviđena je i proslava u Beogradu, dakako pored spomenika Stefanu Nemanji, a okupljenima će se obratiti Vučić, Dodik i Porfirije. Srpski predsjednik u društvu destabilizatora BiH i Crne Gore. U jedno možemo biti sigurni: neće im uputiti ni riječ prijekora. Nema zašto, na istoj su liniji. (INDEX)

[mentalnahigijena]

Srpski svet’ nije nikakav fantom, on je već formiran Političke posljedice ovoga što se desilo na Cetinju su hoće li Demokratski front u potpunosti preuzeti Vladu te da li će preko Fronta Aleksandar Vučić uspostaviti apsolutnu kontrolu nad Vladom Crne Gore.

Za crnogorskog književnika i kolumnistu Andreja Nikolaidisa nije pitanje da li će Crna Gora uči u ‘Srpski svet’, on kaže da je ta zemlja već unutar političkog projekta koji Srbiji osigurava dominaciju u regiji Zapadnog Balkana, što je pokazalo i ustoličenje mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) u crnogorskoj historijskoj prijestolnici Cetinju u nedjelju, uprkos masovnim protestima Crnogoraca.

“Pravo pitanje je – ima  li Crna Gora snage sada izaći iz tog projekta?“, rekao je Nikolaidis.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ustoličen je u nedjelju ujutro na Cetinju uprkos protivljenju nekoliko hiljada Crnogoraca, koji su dva dana držali blokirane ceste prema ovom gradu.

‘Srpski svet’ kao inačica ‘velike Srbije’ Mitropolit Joanikije i patrijarh SPC-a Porfirije na Cetinje su došli helikopterom, u pratnji specijalne policijske jedinice, dok su istodobno policijske snage u središtu crnogorske prijestolnice i na cestama razbijali barikade koje su napravili građani, koristeći se suzavcem i šok bombama.

Protesti su pokazali napetosti u Crnoj Gori između stanovnika koji zagovaraju tješnje veze s Beogradom i Crnogoraca, koji se tome protive, kao i snažan utjecaj SPC-a i službenog Beograda na politiku u toj zemlji, članici NATO-a.

“Srpski svet” spominje se kao inačica “velike Srbije”, projekta koji je podrazumijevao pripajanje Srbiji dijelova teritorije susjednih zemalja na kojima žive Srbi, a zbog kojeg su u ratovima devedesetih godina prošlog stoljeća stradali deseci hiljada ljudi.

Službeni Beograd kaže da danas nema pretenzija prema teritoriji susjednih zemalja. Srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić kaže da je zvanična politika Srbije “da su granice Srbije nepovredive, tuđe nas ne zanimaju“.

‘Vučić kontrolira Vladu Crne Gore’ Ali, Vučić ne krije politički utjecaj Srbije, prije svega, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kroz srpske političke partije u tim zemljama lojalne Beogradu. Vučićev koalicioni partner i ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin direktno poziva na političku usaglašenost s Beogradom svih Srba bez obzira u kojoj zemlji nastale raspadom Jugoslavije živjeli.

“Ne budemo li ga mi stvorili [‘srpki svet’], bojim se da sledeću generaciju Srba nećemo ni dočekati“, rekao je Vulin za komercijalnu televiziju Pink, koja je bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranici (SNS).

Politiku političke homogenizacije Vulin pravda potrebom da Srbiji budu jak politički, ekonomski i vojni faktor na turbulentnom višeetničkom Balkanu, kojeg su kroz historiju pratili razorni ratovi.

Nikolaidis kaže da “srpski svet” nije nikakav fantom, nego projekat koji je već formiran i živi.

“Političke posljedice ovoga što se desilo na Cetinju su hoće li [prosrpski] Demokratski front u potpunosti preuzeti Vladu [Crne Gore]. Da li će Front, a preko Fronta Aleksandar Vučić uspostaviti apsolutnu kontrolu nad vladom Crne Gore. On u ovom trenutku ima kontrolu, ali ona nije potpuna“, kaže Nikolaidis.

‘Apsolutna zloupotreba policijske sile’ O utjecaju Srbije i SCP-a na političke procese u Crnoj Gori za njega govori i činjenica da je helikopter Vojske Crne Gore, koja je članica NATO-a, na ustoličenje na Cetinje dovezao mitropolita Joanikija i patrijarha Porifrija, koji su protivnici NATO saveza.

Tokom demonstracija u nedjelju povrijeđeno je više policajca i građana. Više lica je privedeno, uključujući Veselina Veljovića, savjetnika crnogorskog predsjednika Mila Đukanovića. Nikoladis, koji je na dan ustoličenja također bio na Cetinju, kaže da je policija građane zasipala suzavcem. Kaže da to nije bilo prekoračenje policijskih ovlasti, već apsolutna zloupotreba sile. Rekao je da je policija gađala njega, bivšeg predsjednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića i Ivana Vujovića (Socijaldemokratska partija – SDP) dok su razgovarali s rukama u džepovima.

Za demonstracije na Cetinju Vučić optužio je Đukanovića i njegovu opozicionu Demokratsku partiju socijalista (DPS). Đukanovića je, također, optužio premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić.

‘Cetinje je plakalo za Dubrovnikom i Srebrenicom’ “Da govorimo o nekom drugom gradu, možda. Ali, Cetinje nije prostor Mila Đukanovića. Ovo što se zbivalo na Cetinju najmanje ima veze s Đukanovićem. Protest je pitanje duha jednog grada, a ne političke volja Đukanovića. Mnogi koji su učestvovali u protestima su bili vrlo nezadovoljni zbog toga što su se ljudi iz DPS-a, uključujući Đukanovića, uopšte pojavili na protestima“, kaže Nikolaidis.

“Cetinje je devedesetih godina bio grad koji je bio najveći neprijatelj, ili, ako hoćete, jedini koji se suprotstavljao Đukanoviću i DPS-u. Cetinje je grad sa antiratnom i antifašističkom tradicijom, to je jedini grad sa većinskim pravoslavnim stanovništvom gdje se plakalo za Srebrenicom i pjevalo – ‘Oprosti nam, Dubrovniče’, u trenutku kada je Đukanović vodio suprotno politiku”, zaključio je Nikolaidis.

IZVOR: AL JAZEERA

[mentalnahigijena]

Povratak dugih cijevi na Cetinje poslije 30 godina Prilikom ustoličenja Amfilohija 1991. godine, u isti Cetinjski manastir ušli su neki ljudi u uniformama i sa dugim cijevima, a tu paravojsku pod komandom srpskih službi predvodio je Arkan.

Ako neko misli da je crnogorski dan-D, kako su uvođenje u tron novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju mnogo prije 5. septembra nazvali mnogi u Crnoj Gori ali i izvan ove malene članice NATO-a, isključivo vjersko pitanje – svakako je u zabludi.

Pogotovo oni iz zemalja Kvinte koji “peru ruke” porukama kako je pravo na slobodno ispovijedanje vjere (koje niko ne osporava) jedan od stubova demokratije prešućujući pravo na građanske proteste kao takođe jedan od važnih stubova demokratije, cinično pozivajući “obje strane” na dijalog.

Desant na cetinjske ‘teroriste’

Varaju se i svi oni u regiji koji čitavu stvar vide isključivo kao stvar crnogorske države i njenog odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom, pa ih se ni svi protekli (dramatični) događaji navodno ne dotiču. Pogotovo nisu u pravu oni koji su odavno svikli na crno-bijele interpretacije događaja koje se upravo nižu kao na traci u svim regionalnim i svjetskim medijima.

Pa se tako helikoptersko iskrcavanje dvojice velikodostojnika SPC koji ispod mantija nose pancirna odijela i koje štite do zuba naoružani specijalci sa puškama na gotovs, istovremeno opisuje i doživljava kao klasični desant sa jedne strane, ali i dostojanstvena postojanost u odbrani vjere, ali i još ponečega o čemu se ne govori. Barem ne zasad i barem ne javno.

Ko god i koliko god bio u pravu u svojim mišljenjima koja kao što znamo mogu ali i ne moraju biti potkrijepljenja argumentima, kao što je tvrdnja srpskog patrijarha Porfirija o navodnom snajperskom gnijezdu, neće moći preskočiti jednostavnu činjenicu da se minuli, a bogami i budući događaji dotiču svih kako u Podgorici, tako i u Beogradu, ali i svih u srpsko-crnogorskom okruženju ma koliko bilo političkih ili ekspertskih negiranja toliko očigledne činjenice. Bilo bi sjajno da patrijarh kaže i ko mu je doturio informaciju o pomenutom snajperu, ali se to nažalost neće dogoditi.

Jer je 5. septembra u Crnoj Gori zajedno sa mitropolitom ustoličen i jedan sasvim politički program koji se odnedavno lansira iz Beograda pod imenom “srpski svet”. Što će takođe biti negirano iz crnogorske vlade, a o zvaničnom, pa i opozicionom Beogradu i samoj SPC da i ne govorimo.

Kreatori straha, nažalost, odavno su postali pravi majstori svog posla.

Srpski i ruski svijet

Šta god ta sintagma “srpski svet” značila, ne može se nikako preskočiti njena upadljiva sličnost sa Putinovim projektom ruskog svijeta koji otvoreno žali za raspadom Sovjetskog Saveza (“koji bi da se nije raspao danas imao 500 miliona stanovnika”) i žarko želi vratiti u posjed dijelove teritorija nekih susjednih država (Ukrajina i Gruzija na primjer) ili barem osigurati svoj politički uticaj u nekim “odbjeglim” bišim sovjetskim republikama koje su izabrale samostalnost kao modus svoje buduće egzistencije.

Nedavno lansirani “srpski svet”, za razliku od Moskve, ne žali zbog raspada bivše Jugoslavije, ako ćemo pošteno on ju je zbog neskrivene želje za dominacijom nad drugim narodima i njihovim državama na kraju i srušio sanjajući Miloševićeve i Šešeljeve granice čak do Ogulina, ali bi da i dalje zadrži pravo da brine o svakom Srbinu koji živi izvan granica današnje Srbije kao da to nije posao novostvorenih država.

Kako ta briga izgleda u praksi vidjelo se još prije 30 godina kada se ideja o “srpskom svijetu” s manje ili više (sa)glasnosti i premalo otpora nezvanično zvala skraćena Jugoslavija ili velika Srbija. Dok u njoj nisu ostale samo Srbija i Crna Gora i dok na kraju i Podgorica nije izabrala političku nezavisnost, čime je i samu Srbiju napravila nezavisnom državom, prvi put poslije 1918. godine.

Amfilohije, Arkan i Nikolaj Kakve li koincidencije: na Petrovdan 1991. godine u istom Cetinjskom manastiru prilikom ustoličenja prethodnog poglavara Crnogorsko-primorske mitropolije Amfilohija kada su u taj sveti hram, i pored protivljenja građana crnogorske prijestolnice, ušli neki ljudi u uniformama i sa dugim cijevima takođe kličući novoustoličenom mitropolitu.

Tu paravojsku pod komandom srpskih službi sigurnosti predvodio je niko drugi nego Željko Ražnatović Arkan. Koji je tražio i dobio blagoslov crkvenog vrha za svoje krvave juriše od Bijeljine i Zvornika do Erduta navodno u ime “krsta časnog i slobode zlatne”.

Tom je prilikom Ražnatović na Cetinju koji je, uostalom kao i većina Srba tog vremena, rijetko zalazio u crkvu, upravo od Amfilohija naučio jednu rečenicu koju je kasnije kao mantru ponavljao svojim “tigrovima” ali i članovima Stranke srpskog jedinstva kako Srbi imaju tri zadatka – da se slože, razmnože i obože. Što je za one koji to ne znaju zapravo misao vladike Nikolaja Velimirovića, poznatog po svom neskrivenom antikomunizmu, anticrnogorstvu i antisemitizmu. Kojeg je SPC uprkos tome kanonizovala i proglasila za sveca i čijih se vjerskih ali i političkih postulata čvrsto držao i njegov učenik Amfilohije. Koji je, opet, bio duhovni učitelj svom nasljedniku Joanikiju.

Novi mitropolit s ponosom ističe da će biti nastavljač Amfilohijevih ideja uprkos svim nebrojenim brljotinama koje je njegov prethodnik napravio u proteklih 30 godina.

Ali, kako bi to rekao ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić, vi možete da uzmete akvarijum i od njega napravite riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravitre akvarijum. Skuvali ste ribe, Gotovo je. To je istorija!

Pokušaji da se od riblje čorbe napravi akvarijum, međutim, u Srbiji nikad nisu prestali, a upadljivo nastojanje kontinuiteta sa devedesetim proglašava se vrhunskim patriotizmom.

Misterija Krivokapić

Nesporno je, dakle, da će novi mitropolit slušati i slijepo izvršavati zadaće koje će dobijati iz Beogradske patrijaršije i da baš i neće stolovati na Cetinju gdje je ustoličen kao u kakvom holivudskom filmu B produkcije.

U cetinjskom akcionom filmu sporna je uloga jednog drugog čovjeka, istina vrlo bliskog SPC-u, univerzitetskog profesora i crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića, koji nije govorio na dočeku patrijarha u Podgorici uoči dana-D, ali je ipak izviždan prilikom samog spominjanja njegovog imena od strane prisutnih, niti je išao na Cetinje gdje je ipak ispoštovana njegova odluka da se kod Cetinjskog manastira ne okupljaju građani koji ne žele da čuju argumnte svojih komšija sa Cetinja.

Nakon policijskog ustoličenja mitropolita, Krivokapićeva politička cijena naglo je skočila. Zahtjevi za njegovu smjenu, što bi vjerovatno označilo i pad cijele vlade u Podgorici naglo su utihnuli, a umjesto svakodnevnih kritika čak i od onih koji su ga doveli na vlast ponovo je postao onaj junak koji je srušio Mila Đukanovića poslije 30 godina vladavine.

I pored toga, Krivokapić ostaje misterija jer po svemu viđenom u posljednjih godinu dana ostavlja utisak čovjeka koji neće po svaku cijenu ispoštovati baš sve zahtjeve koalicije koja ga je dovela na vlast, kao ni crkvenih otaca iz Beograda, što se najjasnije vidjelo prilikom majske posjete Beogradskoj patrijaršiji i odbijanju da parafira pripremljeni temeljni dogovor o odnosima države Crne Gore i SPC-a.

Uhapsite Mila!

U okršaju policijskih kordona i građana Cetinja koje su nemilice zasipali suzavcem, šok bombama i gumenim mecima, a ovi drugi uzvraćali kamenjem, povrijeđeno je više desetina građana i policajaca.

Na sreću, nije bilo mrvih, a gorjele su samo automobilske gume na jednoj od barikada. Što je bilo dovoljno da se jedna balkanska zemlja ponovo nađe u udarnim vijestima svjetskih televizijskih mreža od kojih mnoge u svojim izvještajima neće vidjeti istinski background cijelog događaja koji, opet, ima veze sa devedesetim godinama koje na Balkanu nikako da se završe.

Valjda zbog toga što se sve manje ljudi sjeća kako se na davnašnjim Miloševićevim mitinzima “za odbranu Jugoslavije” najjače skandiralo “Uhapsite Vlasija”, albanskog političara iz vrha tadašnje jugoslovenske vlasti. U Podgorici i Beogradu danas niko ne skandira “Uhapsite Mila” iako iskazivanja takvih želja ima oho-ho kao što ni pojedinačnih poziva za hapšenjem političkih neistomišljenika ne nedostaje.

Tako predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić poziva na hapšenje Nenada Čanka zbog toga što je i fizički bio prisutan na Cetinju i 1991. gdje se tada pjevalo “Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče”, ali i 2021. gdje se najglasnije poručivalo “E viva Montenegro”. Nije mu Čanak ostao dužan, poručio je “Uhapsite Dačića”.

Naravno, onomad Vlasi nije uhapšen, kao što neće biti uhapšeni ni Čanak ni Dačić, a ni predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, glavnooptuženi za nerede na Cetinju.

Replika velikog brata

Pa čemu onda služe ovakvi otužni igrokazi kojima ni “Zadruge” ni drugi realityiji koji se spravljaju po beogradskim kuhinjama nisu konkurencija? Upravo onome što se naziva “srpski svet” koji je spominjao još i Dobrica Ćosić, a ne samo Aleksandar Vučića kako bi neobaviješteni čitalac pomislio.

Nisu incidenti na Cetinju, naravno, nikako nastali sami od sebe. Glavni režiseri mogu biti zadovoljni. Ustoličavanje mitropolita i ujedno “srpskog sveta” obavljeno uz pomoć 1.800 policajaca i ovog puta je pokazali da “sila Boga ne moli”, ali i da je pružanjem otpora Cetinje pokazalo da je i crnogorski svijet još živ i da nije zaboravio onu Njegoševu misao o topuzu i nečovještvu.

Ko je i koliko stvarno aksios (dostojan na grčkom), riječ kojom je završeno ustoličenje u Cetinjskom manastiru, tek ćemo saznati u danima i mjesecima pred nama. Kao i što ćemo ubrzo dobiti odgovor na pitanje je li ustoličenje “srpskog sveta”, šta god to bilo, stvarno replika velikog brata iz Rusije. Koji kao što je poznato, ne mari mnogo za svoje neistomišljenike i političke protivnike.

Radosni uzvik aksios uslijedio je nakon što su sveštenici otpjevali pjesmu koja ima stih “kad se vojska na Kosovo vrati”, što ne mora ništa značiti sem njihove želje ali možda i pravih ciljeva “srpskog sveta”.