#vježbenica

[zasvepare]

                                            PROUDLY PRESENTS

Mi posećujemo III razred II Državne gimnazije u Zagrebu. Zagreb (nemački  agram) je glavni grad Nezavisne  države Hrvacke. Hrvacka je naša  domovina. Mi Hrvati volemo naš  zavičaj mnogo. Hrvati su bili uvek  jedan hrabari i ponosit narod.  Hrvacka je jedna lepa i blagoslovena  zemlja. Ona ima ravnica dolina  i brda, plodnih polja, zelenih  livada, paša i šuma, velikih reka  ljubke potoke, jasna jezera, i divano  Jadransko more 

  Главне хрватске реке су Сава, Дунав, Драва. Сава и Драва извиру из Алпа, Дунав из  Шварцвалда. Притоке Дунава су Сава и  Драва. Притоке Саве су Уна, Врбас, Босна  и Дрина. Загреб лежи на реци Медведица.  На левој обали Саве. Други велики град  Хрватске је Сарајево на Миљацки, на  реци Требевић. У центру државе лежи Бања  Лука на Врбасу. Други главни велики градови наше домовине су Осек на Драви Земун  на Сави, Карловац на Купи, Вараждин  недалеко од Драве и Мостар на Неретви.  Највиша брда су Маглић на граници Црне  Горе. 

                      SUSEDNE ZEMLJE I NARODI HRVATSKE

Učenik pored tebe u klupi je Zvonko. Ti i Zvonko ste, dakle, susedi. I vaši roditelji imaju svoje susede. Kućna ili baštenska ograda čini granicu između dve susedne kuće. Gradovi i narodi imaju još više suseda. To su njihove susedne zemlje, susedne države i susedni narodi. Granice među njima često čine velike reke, visoke planine i daleka mora. I Nezavisna Država Hrvatska ima svoje susedne države i susedne narode: na severu Nemački Rajh i Mađarsku, na jugu Italiju i Crnu Goru, na istoku Srbiju. Hrvatske prirodne granice jesu Dunav, Drava, Sutla, Drina i Jadransko more. Naši susedni narodi su Nemci, Mađari, Italijani, Crnogorci i Srbi. Nemci su naš najjači i najveći susedni narod.                                       

                     GRETES AUFSATZ “DER MARKT IM HERBSTE”

Mama (čita): “Na pijaci ima mnogo prodavačica. Jedne su debele, druge mršave. Jedne su prijatne, druge ljutite. Sve su vrlo toplo obučene. Zimi im jedva vidim vrh crvenog nosa. (...)

“(...) U jesen prodaju i gljive. Lisičarke nisu otrovne. Muhare su otrovne. Ko ih proba, umre. 

Domaćice i kuvarice vrše svoje nabavke. Pitaju: “Koliko košta ova stara kokoš?” Prodavačice odgovaraju: “Trideset kuna, draga gospođo. Ali nije stara, vrlo je mlada i mekana.” Zatim zavija kokoš u novine. Kad uzmem jednu jedinu trešnju, naljute se i užasno psuju. Zato uopšte ne volim prodavačice na pijaci!” Dete moje, početak nije loš. Ali ono što pišeš o kokoši stvarno je preglupo. Najbolje da još jednom napišeš zadatak. 

GRETA (plačući): Ne mogu. 

MAMA: Ne plači, mila moja. Sutra ujutro idemo zajedno na pijacu i posle ćemo zajedno napisati jedan divan zadatak! 

Vježbenica (”odobrena kao privremena školska knjiga odlukom Ministarstva nastave Nezavisne Države Hrvatske od 13. rujna 1941″) pripadala je Branku Barišiću koji se na naslovnoj strani potpisao i latinicom i ćirilicom. On ju je verovatno nasledio pedesetih godina. Nakon vježbenice, u povez je umetnut i gramatički priručnik na ćirilici iz tridesetih ili pedesetih (među primerima se spominje Jugoslawien). To je zapravo nekoliko istrgnutih tabaka od 17. do 80. strane. 

Unutra se nalazi dopisnica g-ci Jovanović Olgi iz Balkanske 37, poslata iz Rekovca u avgustu 1954. 

Pošiljalac (”Pešić”) žali se na to kako mu učenje teško ide. 

Zaista se vrlo teško pamti. Ne znam šta je ovo. Istoriografiju nikako da naučim, a i nemam je. Nemam ist. novog veka, a od srednjeg imam Božićevu od 36 stranica, a znam da je on dao za preko 100. Moraću ranije da dođem u Bgd - ali tamo nemam ni stana - a neću imati ni novaca - svega oko 2000 din. Muka je samnom velika. Ako odmah tamo ne nađem neki posao gotov sam.   

Na samom kraju knjižnog bloka Vježbenice, prvi vlasnik je običnom olovkom više puta napisao “Batajnica”. 

[covjek-casopis]

ALESSANDRO SALVI, iz zbirke pjesama "Vježbenica iz metafizike za početnike - Eserciziario di metafisica per principianti", dvojezično izdanje (hrvatski prijevodi Lorene Monice Kmet i Morane Papucci), 2019, u tisku.

COSI SCRIVEVA SEVER*

Mi trovo dentro il tempio, sotto l'abside: dalle vetrate strane scaturigini fanno il solletico alle mie sinapsi addestrate ad arginare vertigini.

Questa miccia che imperterrita corre annuncia un'esplosione in un dirupo; nel fondo loculo s'occulta cupo un grido che diresti proprio orrido.

Danza di spade in amplesso o duello neppure so più che sia, a dire il vero. Una fiamma si spegne, affoga il cero, lungo il sentiero sibila un mantello.

Quando lui prega – somiglia alla mantide – lascia un fruscio di sciabole semantiche.

*Josip Sever (Blinjski kut, presso Sisak, 1938 – Zagabria, 1989)

TAKO JE PISAO SEVER

U hramu sam, pod apsidom: kroz vitraje čudni traci golicaju mi sinapse navikle da prkose vrtoglavici.

Ovaj fitilj što nepokolebljivo iščezava navješćuje prsnuće u provaliji. U niši svojoj mračni krije urlik što, rek'o bih, užasava.

Jel' to mačeva ples u snošaju il' dvoboju siguran nijesam ni sam. Usnuli plam, vosak u vapaju. Pustim drumom šušti plašt.

Dok moli – bogomoljki nalik – semantičkih sablji čuje se krik.

(Sa talijanskog prevela Morana Papucci)

ALESSANDRO SALVI (Pula 1976.), oduvijek živi u Rovinju. Objavio je sljedeće knjige pjesama: Piovono formiche carnivore e altre inezie (Aletti, Villalba di Guidonia, 2008.), Rominjaju mravi mesožderi i druge sitnice (Apeiron, Rovinj 2011.), Santuario del transitorio (L'arcolaio, Forli, 2014.), i dvije tanke knjižice I fori nel mare (En Avant! Produzioni, Pistoia, 2011.) i Poesie scritte sul retro di scontrini (Fallone, 2018).

[radiogornjigrad]

Slađana Bukovac: Vježbenica za malograđane O malograđanštini razmišljam, kad me već ovaj automat to pita. Kako su se svi digli na stražnje noge jer je umirovljenik opsovao u televizijskoj anketi, kao da je pogrešnim priborom za jelo nasrnuo na ribu.